Поводом текста Мише Ђурковића „Идентитетске и политичке борбе“, пренетог и на „Стању ствари“
Владимир Вулетић (Фото: N1)
Део из уџбеника са поднасловом „Пол, род и сексуалност“ је тематска јединица у програму социологије који је донео Завод за унапређење образовања и васпитања (ЗУОВ) и која је обавезна без обзира ко је издавач или аутор уџбеника
Масловљев чекић је феномен на који је дотични указао речима: „Ако је једини алат који имате чекић, примамљиво је третирати све као да је ексер.“
Тако је и Миша Ђурковић користећи се својим идеолошким чекићем у тексту „Идентитетске и политичке борбе“ мене млатнуо по глави тврдњом да, укратко, по немачком диктату трујем младеж јер се у уџбенику социологије чији сам аутор „нормализује истополна привлачност“.
Као доказ тих тврдњи подастрт је део из уџбеника са поднасловом „Пол, род и сексуалност“. То је иначе тематска јединица у програму социологије који је донео ЗУОВ и која је према томе обавезна без обзира ко је издавач, односно аутор уџбеника.
Ако се ови појмови, који се у свакодневном говору неретко али погрешно користе као синоними, анализирају са социолошког становништва онда је јасно да се пол односи на биолошке карактеристике појединаца, а род на појединчеве друштвено конструисане улоге, чиме се социологија првенствено и бави. Разликовање ових појмова је неопходно јер се иначе не би могло објаснити како се током времена многе друштвене улоге – некада стриктно повезане са полом – трансформишу и све мање зависе од пола.
Објашњење пола, рода и сексуалности у Клетовом уџбенику социологије за 4. разред средње школе, аутора Владимира Вулетића (Фото: Нови стандард)
Такође, само из родне перспективе је могуће разумети све раширенију појаву хомосексуалних веза и односа. Хомосексуалност је друштвена појава. Да ли је она добра или лоша за социологију и мене као аутора уџбеника су ирелевантна питања. Социологија покушава да нађе објашњење појава, а не да их вреднује и оцењује.
Лични однос према појавама научник мора ставити у заграду. Миша Ђурковић не мора, па зато могу да разумем његову констернацију. За њега је хомосексуалност неприродна и вређа његова религијска осећања. За огромну већину људи је и самоубиство неприродно, али то не значи да се социолошки не може или не сме објашњавати, нити његово изучавање значи – далеко било – нормализацију самоубиства.
Лично можемо да ламентирамо над тим појавама, али ако желимо да их објаснимо ламентирање није довољно. Уколико неко мисли да избацивањем родне перспективе из уџбеника може да неутралише друштвене појаве које му се не допадају, или да социологију оптужи за нормализацију тих појава, онда се понаша као дете које зажмури да би избегло проблем с којим се суочава.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар