Поводом текста Мише Ђурковића „Идентитетске и политичке борбе“, пренетог и на „Стању ствари“
Владимир Вулетић (Фото: N1)
Део из уџбеника са поднасловом „Пол, род и сексуалност“ је тематска јединица у програму социологије који је донео Завод за унапређење образовања и васпитања (ЗУОВ) и која је обавезна без обзира ко је издавач или аутор уџбеника
Масловљев чекић је феномен на који је дотични указао речима: „Ако је једини алат који имате чекић, примамљиво је третирати све као да је ексер.“
Тако је и Миша Ђурковић користећи се својим идеолошким чекићем у тексту „Идентитетске и политичке борбе“ мене млатнуо по глави тврдњом да, укратко, по немачком диктату трујем младеж јер се у уџбенику социологије чији сам аутор „нормализује истополна привлачност“.
Као доказ тих тврдњи подастрт је део из уџбеника са поднасловом „Пол, род и сексуалност“. То је иначе тематска јединица у програму социологије који је донео ЗУОВ и која је према томе обавезна без обзира ко је издавач, односно аутор уџбеника.
Ако се ови појмови, који се у свакодневном говору неретко али погрешно користе као синоними, анализирају са социолошког становништва онда је јасно да се пол односи на биолошке карактеристике појединаца, а род на појединчеве друштвено конструисане улоге, чиме се социологија првенствено и бави. Разликовање ових појмова је неопходно јер се иначе не би могло објаснити како се током времена многе друштвене улоге – некада стриктно повезане са полом – трансформишу и све мање зависе од пола.
Објашњење пола, рода и сексуалности у Клетовом уџбенику социологије за 4. разред средње школе, аутора Владимира Вулетића (Фото: Нови стандард)
Такође, само из родне перспективе је могуће разумети све раширенију појаву хомосексуалних веза и односа. Хомосексуалност је друштвена појава. Да ли је она добра или лоша за социологију и мене као аутора уџбеника су ирелевантна питања. Социологија покушава да нађе објашњење појава, а не да их вреднује и оцењује.
Лични однос према појавама научник мора ставити у заграду. Миша Ђурковић не мора, па зато могу да разумем његову констернацију. За њега је хомосексуалност неприродна и вређа његова религијска осећања. За огромну већину људи је и самоубиство неприродно, али то не значи да се социолошки не може или не сме објашњавати, нити његово изучавање значи – далеко било – нормализацију самоубиства.
Лично можемо да ламентирамо над тим појавама, али ако желимо да их објаснимо ламентирање није довољно. Уколико неко мисли да избацивањем родне перспективе из уџбеника може да неутралише друштвене појаве које му се не допадају, или да социологију оптужи за нормализацију тих појава, онда се понаша као дете које зажмури да би избегло проблем с којим се суочава.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Чим дођем на власт, а то је изнимно скоро, вулетић и ђурковић ће, како ће снс секта бити забрањена и спроведена у непостојање, а њени чланови и „клијенти“ спроведени на робију, изгнани из Србских земаља без „прерогатива“ човека из (Србског) народа и „ситизиена“, моћи да буду само кустоси Музеја „Геноцида снс секте“ над Србљем и Србским земљама који ће бити отворен наместо „експо комплекса“… Са платом црквењака СПЦ-е…
Жив нисам да сачекам одговор на одговор.
Ове јалове теме су део замајавања пред изборе. Пол сви знамо шта је, постоје мушки и женски. Род не постоји. То је све.
Владимир Вулетић заиста верује у све то што је у одговору написао?
Кад остане сам у соби, кад се погледа у огледало, заиста то тврди?
Сам пред собом, не пред јавношћу?
Социологија га, као наука, неумитно упућује на тачно такве закључке а које он после непристрасно ставља на папир?
Случајно поклапање биолошког пола у случају Владимира Вулетића са његовим друштвено конструисаним родом је управо то, случајно поклапање?
Онда бих предложио поклапање и ушима.
Брже људи забораве кад се мање диже граја.
Лакше се напише следећи уџбеник са истим садржајем.
Чак и мање савест жуља.
Врло суптилно је провукао да су род „друштвено конструисане улоге“ као да је то само по себи јасно, па пошто се сви слажу ајмо даље. Ово је конструисано. Идеја да је друштво село, већало и конструисало улоге (наравно патријархално.нагињући ка ономе што се свиђало бркатим чичама) је део западне неолибералне идеологије. Не ради се о жмурењу, већ да ова назови наука стоји на темељу који је излила једна идеологија и одатле полази као са нулте тачке, која није.нулта ни.неутрална.
Србски РОД вазда памти ко је коме РОД (својта) и ко је који РОД (војске) служио.
Тако ми ЗУОВ-а, ако већ морамо да жртвујемо неку реч за „џендер“ онда нека то буде „ИЗРОД“.
Постоји род, сли није карактеристика људи, а нарочито не осталог живог света. То је апстрактна категорија која се везује за врсте речи, например именице. Тако се именице и придеви слажу у падежу, броју и роду.
Отишо сам на извор да видим из прве руке, шта каже онај кој је измислијо појам џендераја, а не да гутам преварене деривате које ми ЗУОВ и катедрон-афедрон за социологију филозофског факултета у Бг сервирају.
И схватио сам шта је у питању: човечанство је жмурило 7500 хиљада година, док није дошао психијатар Роберт Џесси Столлер испред легије содомита и легије психијатара и објаснио (америчко дете „руских емиграната“ – исти онај који је био иницијатор и кључни лобиста арбитрарног брисања хомосексуалности као поремећаја из званичног регистра психијатријских обољења, акламацијом шачице психотичара из Америчке асоцијације психијатара на конгресу у Хонолулуу 1973.).
https://en.wikipedia.org/wiki/Robert_Stoller
И ово је мој закључак
Сматрам да је аутор текста (још један из вучјег легла напредне нове србије) толико емотивно пристрасан према појму, зато што су он и концепт вршњаци: оба рођена средином шездесетих, са Мисијом, високим циљем – један да отвори очи Човечанству, други Србљу.
С једне стране.
А с друге (википедија: „У свом најзначајнијем делу „Перверзија“ (1975), Столер настоји да расветли динамику сексуалне перверзије и да је нормализује“): зато што аутор текстића, баш као и његов учитељ, жарко жели да не само његови студенти, него и сва наша деца постану нормална.
То је све за нашу децу, речју.
Иако се г. Вулетић труди да замагли све, он (највјероватније несвесно) повезује хомосексуалност и самоубиство. Како кажу: хоће језик право.
А што се рода тиче, и да ми је род рођени или родбина, сматрам да ни пас с маслом не би прогутао његове тврдње. Кад шљиве добро роде, испече се ракија, пријатељи се ороде. И на крају све оде у родницу од матере, како наши сусједи називају један орган чији назив на србском не бих наводио. Из пристојности.
Библија рече: по плоду (роду) његовом дрво се препознаје…