Пилсел је још један од оних који оспоравају број жртава у Јасеновцу од 600.000 до 700.000 који помињу високи немачки официри и јеврејски сведоци на суђењу нацистичком злочинцу Ајхману
Извор: Вечерње новости/Снимак екрана
Када је у СФРЈ покојни Титов генерал и надриисторичар Фрањо Туђман почео да умањује број жртава у Јасеновцу многи то нису схватали озбиљно.
Онда су дошле деведесете и Туђман је управо на тврдњи да је у јасеновачкој фабрици смрти убијено мање од 3.000 Срба добио председничке изборе, избрисао српски народ из устава и покренуо рат.
Ово подсећање је важно у време новог ревизионизма који покушава да поништи чињеницу да је НДХ са свим њеним институцијама, законима и подршком у тадашњој хрватској јавности била геноцидна. Пошто су Срби у Хрватској после етничког чишћења у „Олуји“ сведени на ниво статистичке грешке, чему служи ново убијање јасеновачких жртава?
Драго Пилсел: Католичка и Српска православна црква, српско-хрватски дијалог и канонизација Степинца
Изгледа да је циљ Република Српска, судећи по кампањи коју је недавно покренуо један сарајевски портал емитујући снимак владике Јована Ћулибрка стар четири године, који је из публике на једном малом скупу износио своје мишљење о култури сећања о Јасеновцу.
Аутор снимка је хрватски „новинар и борац за људска права“ Драго Пилсел, који је 2021. написао незапажену колумну: „Мит о 700.000 Срба убијених у Јасеновцу руши управо Српска православна црква“. Уз циљано рециклирање Ћулибрковог снимка подгрејана је и Пилселова колумна.
Драго Пилсел: Мит о 700.000 убијених Срба у Јасеновцу руши баш СПЦ!
Свети архијерејски Синод СПЦ није могао да прећути ову прљаву игру и издао саопштење у коме наглашава да „са жаљењем и индигнацијом прати медијску кампању коју је, рециклирајући једну стару – иначе потпуно нетачну и крајње штетну – изјаву о броју српских жртава у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима на територији НДХ, покренуо извесни сарајевски портал …“
Пилсел је одмах одговорио подругљивом колумном „Доћи ће дан када ће и Синод СПЦ-а знати писати саопштења“ у којој понавља: „Цифра о 700.000 уморених Срба у Јасеновцу је митолошка, она је чиста измишљотина, рекао бих и да је неморална…“ Он сматра неморалним и непотребним и подизање споменика јасеновачким жртвама на губилишту у Доњој Градини.
Drago Pilsel: Doći će dan kada će i Sinod SPC-a znati pisati saopštenja
Пилсел је још један од оних који оспоравају број жртава у Јасеновцу од 600.000 до 700.000 који помињу високи немачки официри током Другог светског рата и јеврејски сведоци на суђењу нацистичком злочинцу Ајхману у Израелу. Они јасеновачке жртве проглашавају „српском митоманијом“ јер усташе нису оставиле уредан попис геноцида са њиховим генералијама на шалтеру Нирнбершког суда. Штавише, оно што је од објекта логора остало после Другог светског рата по наређењу хрватског комунистичког врха је уништено, а систематско ископавање губилишта никада није обављено. Становништву у околини логора дат је на употребу грађевински материјал срушених логорских зграда. Много је симболике у чињеници да су куће око комплекса логора смрти у социјалистичкој Хрватској грађене крвавом јасеновачком циглом.
Наредбодавци и извршиоци геноцида над Србима у НДХ су ватиканским „пацовским каналима“ уз помоћ британских тајних служби побегли у Латинску Америку. Међу њима су били и Пилселови преци. Управо због тога за разлику од огромне већине, мање или више озбиљних, истраживача јасеновачког стратишта, који до својих закључака морају да долазе посредно преко различитих писаних, или непосредно што је сада скоро па немогуће ретких усмених извора (који су, уосталом, могли да говоре само о времену свога страдања а не о целокупном трајању јасеновачког губилишта), или преко наредаба и смерница које им се достављају на „примање на знање и извршење“, Пилсел је до својих бројева могао да дође из прве руке. Непосредно. И то не о некој од фаза у развоју јасеновачке кланице него о осмишљању, спровођењу и покушају брисања трагова (који, гле чуда, и даље трају!).
Драго Пилсел рођен је 1962. у емигрантској породици из НДХ у Буенос Ајресу, а прешао је пут од младог усташе, преко фратра – фрањевца и драговољца Туђманове војске до предводника параде хомосексуалаца. Пилселов деда по оцу био је тврдокорни усташа, а отац Адолф Пилсел члан усташког „Хрватског ослободилачког покрета“ и неко време телохранитељ Анте Павелића, породичног пријатеља. У Загреб је дошао 1989. као фрањевац, а од септембра 1991. ратовао је у 4. бригади Збора народне гарде. У марту 1992. уписао је Католички богословски факултет у Загребу, а дипломирао је на Високој евангелистичкој теолошкој школи у Осијеку. Радио је као новинар и био један од оснивача Хрватског хелсиншког одбора из кога је искључен 1997. после чега је неко време живео у Сарајеву. У Загребу је 2002. имао истакнуту улогу као предводник „прве поворке поноса“, после које је открио да је постао и „антифашиста“. У кабинету хрватског председника Иве Јосиповића био је шеф одељења за аналитику. Сада је стручњак за Јасеновац који вешто пребројава кости Срба које су његови преци убијали, покрштавали и протеривали. Замислите какву би само, оправдану – подразумева се, буру изазвао покушај да о броју жртава у концентрационим логорима попут Аушвица, Дахауа или Маутхаузена дискутује неко од блиских сродника било ког од архитеката или извођача Холокауста? И то да дискутује на такав начин да број пострадалих доводи у питање! Сигурно је да би са гнушањем осудили таква беспримерна настојања не само они чији су преци – рођаци, пријатељи и земљаци тамо побијени него и они чији су преци те злочине извршили а који, упркос томе што их спајају нити крвног сродства са џелатима, имају зрно сачуване савести и осећаја за добру меру не само у грађанском друштву него и пред згађеним лицем историје. Без обзира на то колико лично био упознат и заинтересован, мотивисан и надахнут да придода своју куну овој расправи Пилсел, из горе наведених разлога, то не треба да чини. Нити треба да је умножава на рачун јасеновачких ливада ужаса, бола и туге.
Драго Пилсел: Ја, син усташа, кажем вам – покајмо се и помиримо се
Са Фокланда у фрањевце
Драго Пилсел је као средњошколац био „посвећени хрватски националиста“, који је неуморно исписивао графите против Југославије и ширио мржњу према њој, а по сопственом признању једном је и разбио прозор синагоге. Учествовао је у аргентинско-британском рату на Фокландима. Затим је осетио позив вере и ступио у фрањевачки ред (исти онај који је чувао и подржавао усташе између два светска рата, а затим и активно учествовао у геноциду над Србима).
Епископ Григорије: Новинари ми кваре изузетне односе са фратрима и римокатоличким свештеницима
Скраћивање наслова и опрема: Стање ствари
(Вечерње новости, 20. 9. 2023)
Прочитајте још
Ко је Драго Пилсел
Драго Пилсел рођен је 21. септембра 1962. у Буенос Ајресу у породици послератних хрватских и немачких исељеника. Дипломирао је машинство, новинарство и теологију (студије који је започео у Буенос Ајресу 1986. где му је професор био и садашњи Папа Франциско), а у Осијеку је магистрирао у области моралне и политичке теологије. Недавно је уписао докторске студије на Православном богословском факултету у Београду. У новинарству је пуних 40 година.
Патријарх Порфирије и Драго Пислел на промоцији патријархове књиге „Загреб и ја се волимо јавно“, Загреб, јун 2017. (Фото: Krajac Damir/Cropix)
У Хрватску се преселио у мају 1989. као припадник фрањевачког реда. Фрањевце је напустио почетком 1991. године, потом је прешао у ријечку богословију, коју је пак напустио крајем октобра исте године након погибије-нестанка млађега брата Бранка, припадника Хрватске војске, у близини острва Шипана (након размене ватре с патролним чамцем 178 Југословенске ратне морнарице), да би тада и сâм приступио Четвртој. бригади ХВ-а у Далмацији.
Пилсел је дуго активан на цивилној и политичкој сцени Хрватске и међу првима је проговорио о злочинима хрватских снага над преосталим Србима након „Олује”. Због тога је и постао члан Коалиције за РЕКОМ. Уредник је портала Аутограф.хр где наставља да пише седмичну колумну „Демокроација”, која излази без паузе од 1995. када је покренута у ријечком „Новом листу”. Уређује и теолошку библиотеку „Знакови времена” у издавачкој кући „Сyнопсис” (Сарајево-Загреб). Води емисију „Вријеме суодговорности” на Фејс ТВ у Сарајеву. Аутор је више књига међу којима је аутобиографски бестселер „Аргентински роман”. Живи и ради у Загребу.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Овај портал, на жалост, већ дуже времена клизи ка антисрпству и у Сорошев загрљај. Гдје ће Србима, знајући на што се „ложе“ продавати мантру кроз коју ће усадити гадљивост према свима који су направили отклон од задате матрице, посредно вршитим лоботомија нација и трасирати пртина циљевима непријатеља српства.
Елем, све што је написано о биографији овог Драге, тачно је, заправо и грђе је, као окорјели усташа бјеше у младости осуђиван јер је палио синагоге.
Но тај Пилсел уз Горана Шарића и можда још највише пар људи, једини је од јавних личности у хрватском корпусу који не слиједи задати мејнстрим када се пише/збори о времену ендехазије, о 1990им, или о СПЦ која је све више на удару у лијепој њиховој, а на удару је јер је једини браник у расрпбљавању и оно мало Срба што је преостало.
Једини неће флертовати са неоусташтвом са којим флертују и неки историчари (и Голдштајн и Класић и Јаковина и Марковина) доста добро прихваћени у српском корпусу.
Једини ће тај Пилсел уз највише пар личности у хрватском корпусу писати/зборити о ужасима усташког режима без обавезног АЛИ иза којег иде правдање и релативизација, једини ће написати да су Срби 1995-е протјерани (за разлику од свих других који ће казати „отишли“) из Хрватске уз бестијалне злочине који су пратили тајм прогон (https://www.autograf.hr/sjecanja-na-dane-nakon-oluje-2/) једини ће о СПЦ зборити афирмативна док је сви други у хрватском корпусу унижавају и опогањују.
Очекивати да Пилсел, који је Хрват са својим педигреом има исти поглед (и на Јасеновац, ту нашу највећу и никад зацијељену рану) и исто схватање као српски родољуби било би инфантилно, једноставно постоје разлике које су продукт вишедеценијских и вишевјековних процеса, тај јаз се дуго неће превазићи, и то је тако.
Но исто тако ако ћемо тражити у свакој реченици „гријех“ онима који макар теже отклону од усташтва и задатог контаминираног схватања у овој насљедници ендехазије, радимо, некад и несвјесно, у корист непријатеља српства.
@Khal Drogo
Јесте ли уистину озбиљни и утемељени у Вашем коментару, поштовани ?!
Ова полуписмена, језуитски отровна и
подмукла “ буквица “ из “ новости “ јесте и само јесте ашов у дубину приде, оног понора, оног амбиса који дели Истину од лажи, а који ( понор ), по језуитском сатанољубљу и богохуљењу, има да буде, био, јесте и буде да буде, МОСТ који НАС, Православне, Светосавне, спаја, сједињује и сабори ( фуј и бљак ) са ЊИМА, ђавоиманима и сатаномпричешћенима. Најбољи србски сајт даје нам ову “ буквицу “ на увид и спознање не би ли, ионако широм отворене очи, још широчије и осетљивије постале на всаку ПОЛУИСТИНУ, где и једна и друга половица, она изложена и она скривена ( драго пилсел је брат патријархов и брат председников, брат несветог синода по печату дара Кушачевог, по Јудином причешћу, по постригу римокатоличке свејереси ), а које су једнако и две поле лажи и кушања, јесу двокрилне двери које отвара и затвара Велики инквизитор, који, вазда и свеколико, између отварања и затварања пита Спаситеља – “ Што си долазио „, вазда и свеколико, језуитски научен и наговорен, слуђен и отуђен, преварен и издан, екуменистички народ , у једном злодаху “ оба плућна крила „, одговара свој АМИН – “ Не требаш нам, не требаш нам ти и Твоја СЛОБОДА ! “ Ја са @србскимстањемствари стојим пред посве другим Царским дверима – са којих и сада и свагда једнако милозвучно и истинито појем ангелским бруји откровење – Твоје од Твојих, Теби приносећи ради СВИХ и за СВЕ ! На онијем ЈЕДИНИМ Царским дверима, на којим православни свештеник држи путир са Телом и Крвљу ОНОГА који нам једини треба и који нам долази, и иште возгласом “ И сада и свагда и у векове векова “ наше АМИН. Нека буде АМИН…
@Khal Drogo
У праву си, требамо имати више разумевања за усташлук. Немамо га довољно.
Многи се чуде, зашто Хрвати не желе да број Срба који су масакрирани у НДХ буде што већи. Већи број ( који је истинит) оправдава успех најзначајнијег доприноса хрватске тисућљетне културе, а тај допринос је проналазак 57 начина убијања у Јасеновцу, да би уживали у мучењу невиних људи.
@ Александар Симић
Нити сам то написао, нити се то из мог писанија на било који начин може закључити. Напротив.
@ Khal Drogo
Чек, бре! Па зар није неко недавно рекао да је овај сајт преузела црногорска Служба? Како сад Сорош?! И разумем да је црногорска УДБа пресрећна јер уредници сјајно третирају Селића, али није ваљда истовремено Сорош одушевљен и оним С*ањем да „Број јеврејских жртава у будућим енциклопедијама Холокауста неће бити 6 милиона!“ Збуњ.
Nota bene: И да ли је чика Ђерђ кренуо већ да плаћа и потплаћује, или стањествараши антисрпски наступају за џ. и из љубави?