Је ли укупни број убијених у Јасеновцу 83.145 или реалнијих 120.000, мање је сада битно. Врло је важно што СПЦ даје тако вриједан допринос повијесној истини
Извор: Снимак екрана
Познати хрватски новинар Драго Пилсел објавио је у колумни на свом сајту Аутограф.хр да је намера Српске православне цркве да оконча митоманске наративе везане за Јасеновац
Пилсел преноси речи патријарха Порфирија из Јасеновца ”да се на мјесту усташког злочина нису састали да би се бавили бројкама, да бисмо се бавили доказивањем тко је коме више зла нанео”.
Пилсел даље наводи:
Ali ovo svjedočim: da je želja i namjera, ne samo episkopa pakračko-slavonskog Jovana Ćulibrka, da SPC okonča mitomanske narative vezane uz Jasenovac.
Dan kasnije, u utorak 14. rujna, u Srpskoj pravoslavnoj općoj gimnaziji ”Kantakuzina Katarina Branković” u Zagrebu se s blagoslovom patrijarha Porfirija (koji je otvorio skup) još jednom, sedmi put, održao znanstveni skup ”Novomučenici: Poliperspektiva” i opet se pokušalo dati doprinos istini, prije svega onomu što se dogodilo u Jasenovcu u doba ustaške strahovlade. (…) Istina je, između ostalog, da će istraživački projekt koji episkop Jovan priprema u samom mjestu Jasenovac onemogućiti odnosno razotkriti djelovanje mitomana.
To, uostalom, radi i Muzej žrtava genocida u Beogradu koji tijesno surađuje s vladikom Jovanom.
Драго Пилсел се даље пита није ли контрадикторно да Вучић и Додик сарађују са СПЦ и епископом Јованом, а истовремено финансијски помажу Гидеона Грајфа, који непрестано понавља „митоманску тезу“ о 700.000 Срба убијених у Јасеновцу.
Аутор подсећа и на трибину у Загребу на којој се владика славонски Јован осврнуо и на Гидеона Грајфа.
Na jednoj od tribina u Privredniku u Zagrebu, vladika Jovan je kazao: ”Mi imamo sada slučaj revizionizma u Srbiji i u Republici Srpskoj koji je masivan s naše strane. To je podrška lažnoj priči s profesorom Gideonom Greifom, koji se pojavio u Srbiji. Svi znamo tko je, profesionalni historičari znaju tko je, svi znaju da je cirkus jer Greif već govori o 1.400.000 žrtava Jasenovca – znači, nije riječ ni o 700.000 nego o 1.400.000 – i nauka, struka šuti (…) Znači, postavlja se ozbiljno pitanje etike u struci historičara. Imamo državni projekt revizije u Srbiji, nemojmo se zavaravati, i struka se ponaša kao da se to dešava u nekoj drugoj državi… Kao što se svatko bori ovdje i negdje drugdje protiv toga da je Jasenovac bio nekakvo lječilište, mi smo dužni da se oglasimo i po ovoj stvari.”
Vladika Jovan ne jednom mi je rekao, čak i pred kamerama, da su i brojke srpskih mitomana ili hrvatskih revizionista iz Glasa Koncila – nemoralne brojke te da je dobro što su i stručnjaci Spomen-područja Jasenovac (SPJ) i Muzeja žrtava genocida iz Beograda stigli do približno sličnih podataka.
Одбор Светог архијерејског Сабора СПЦ за Јасеновац препоручује текст Драга Пилсела
Пилсел у закључку истиче вредан допринос СПЦ „повијесној истини“:
Je li ukupni broj ubijenih u Jasenovcu 83.145, kako trenutno govore podaci SPJ-a, ili je brojka bliža onoj Muzeja holokausta u Washingtonu (realnijih 120.000), manje je sada bitno. Vrlo je važno što Srpska Pravoslavna Crkva daje tako vrijedan doprinos povijesnoj istini.
Прочитајте цео чланак ОВДЕ.
(Стање ствари)
Ко је Драго Пилсел
Драго Пилсел рођен је 21. септембра 1962. у Буенос Ајресу у породици послератних хрватских и немачких исељеника. Дипломирао је машинство, новинарство и теологију (студије који је започео у Буенос Ајресу 1986. где му је професор био и садашњи Папа Франциско), а у Осијеку је магистрирао у области моралне и политичке теологије. Недавно је уписао докторске студије на Православном богословском факултету у Београду. У новинарству је пуних 40 година.
У тексту који је написао за београдску Политику „Ја, син усташа, кажем вам – покајмо се и помиримо се“ навео је да му је отац био телохранитељ Анта Павелића у Буенос Ајресу, један деда усташа а други сарадник Гестапоа.
Драго Пилсел (Фото: Политика)
У Хрватску се преселио у мају 1989. као припадник фрањевачког реда. Фрањевце је напустио почетком 1991. године, потом је прешао у ријечку богословију, коју је пак напустио крајем октобра исте године након погибије-нестанка млађега брата Бранка, припадника Хрватске војске, у близини острва Шипана (након размене ватре с патролним чамцем 178 Југословенске ратне морнарице), да би тада и сâм приступио Четвртој. бригади ХВ-а у Далмацији.
Пилсел је дуго активан на цивилној и политичкој сцени Хрватске и међу првима је проговорио о злочинима хрватских снага над преосталим Србима након „Олује”. Због тога је и постао члан Коалиције за РЕКОМ. Уредник је портала Аутограф.хр где наставља да пише седмичну колумну „Демокроација”, која излази без паузе од 1995. када је покренута у ријечком „Новом листу”. Уређује и теолошку библиотеку „Знакови времена” у издавачкој кући „Сyнопсис” (Сарајево-Загреб). Аутор је више књига међу којима је аутобиографски бестселер „Аргентински роман”. Живи и ради у Загребу.
Прочитајте још
- Епископ славонски Јован: Број жртава Јасеновца у будућим енциклопедијама неће бити 600 или 700 хиљада
- Шта СПЦ мисли о светости Степинца
- Епископ славонски Јован: Срби, вагајте сваку реч о Степинцу, можда ће бити канонизован
- Александар Аксентијевић: Отворено писмо епископу славонском г. Јовану
- Вељко Ђурић Мишина: Шта је спорно у интервјуу епископа славонског Јована?
- Душан Басташић: Епископу славонском Јовану – Да ли је ваша политика у интересу српског народа?
- Србољуб Живановић: Епископу славонском Јовану – утврђен је тачан број жртава у Јасеновцу
- Апел Српској православној цркви за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких
- Павел Тихомиров: У делу Српске цркве постоје апологете „надбискупа геноцида“ Степинца
- Episkop Jovan (Ćulibrk): Pavelić i Stepinac nisu bili veliki prijatelji, Stepinac sigurno nije odobravao zločin
- Mate Bašić: Budala Gideon Greif vs. biskup Ćulibrk
- Епископ славонски Јован: Ревизионизам у Србији и РС – подршка лажној причи професора Грајфа o 1.400.000 жртaвa Jaсeнoвцa
- Епископ славонски Јован: Свака наша прича о холокаусту почиње у Јасеновцу
- Високо јеврејско одликовање епископу славонском Јовану
- Епископ Јован (Ћулибрк): У Јасеновцу била два председника Израела и цариградски патријарх – други човек хришћанства
- Епископ славонски Јован: Нико на свијету неће да прихвати да бринемо о Јасеновцу ако Београд нема улицу јасеновачких жртава
- Протестно писмо због српског умањивања броја жртава логора смрти Јасеновац
- Епископ славонски Јован: Музеј жртава геноцида годинама врши ревизију спискова жртава Јасеновца
Categories: Преносимо
Овај неолиберални ****** Драго је књишки пример апологете папских злочина и то је сасвим јасно, не треба ту много да се прича, он ће све да прича само да његова верска заједница не испадне крива. Међутим, одређени српски монаси који њему, ***** **** *** **** **** су много већа брига за нас Србе. Знам да је наш патријарх у питању, али ја нисам католик као овај ***** и немам папу да ми буде главни, док изгледа и нашем патријарху и неким монасима је папа главни. Увек сам уз моју Српску Православну Цркву, али не уз српске монахе паписте.
Naravno da je autor oduševljen time što SPC po njemu učestvuje u “prekidanju mitova” vezanih za broj ubijenih u Jasenovcu. Kao da hoće da kaže broj po njemu nije bitan ili neka bude što manji ne bi li se on ili pripadnici njegove ustaške nacije bolje osećali. Ipak je on potomak ustaša kako i sam kaže mada njegova izjava ne odiše pokajanjem već ponosom. Opasnu igru igra. Još ima obraza da kaže pokajmo se, pomirimo se aludirajući da i Srbi za nešto treba da se pokaju i mire sa ustašama, kakva dvolična izjava. Ukoliko želi da se pokaje za zlodela svojih predaka nek stvarno pređe u pravoslavlje, a ne da ostane na izjavi, pa nek mu Bog oprosti. Zna on vrlo dobro koju su slavu njegovi preci slavili. Prodali veru za večeru. Njegova ranija izjava “Ja sam Srbin i pravoslavac” pa zatim “ne vidim drugi izlaz nego da Hrvati budu Srbi i da Srbi budu Hrvati” opet dvoličnost, neki vid pomirenja (bratstvo jedinstvo?), unijaćenja ili pridavanja zasluga tj. značaja ustaškoj naciji. Više smrdi nego što miriše.
Питам се да ли је страх Божји (трепет пред Истином Стварања и Спасења која је Господ Исус Христос) сасвим ишчилео из неких наших првојерарха.
Зар је могуће да је љубав (прељуба?) са Загребом (а одскора и са Хрватском) изнад љубави према Господу!?
Зар је могуће да је чин “јавног вољења” (каква огавна фраза) са Загребом изнад и испред онемелости, пред мистеријом дубине страдања стотина хиљада људских бића?
Бића која су сународници наши. Колико је међу њима Перића, колико Ћулибрка? Да ли су пребројавачи пребројали?
У какву су се змијску игру уплели првојерарси СПЦ?
Па зар су умислили да ће да умилостиве ватиканске мештре?
Зар им није позната или јасна историја ширења ватиканског геноцидно-унијатског зла у последња два века?
Па зар нису барем једну причу прочитали од Симе Матавуља? Пилипенду, на пример?
Знају ли ко је била Пирга?
Ево одломка приче коју јерарси неће прочитати:
“…..
– Ама, Пилипенда, болан, оразуми се и чуј ме! Не учинисмо ни ми то од бијеса, нити мислимо остати у поганији, него… знаш… докле изимимо, докле опасемо нејач и чељад, па онда ћемо лако!
Пилипенда пљуну.
Ја не знам хоћете ли лако и како ћете, али знам да вам образ не опра нико, ни довијека, ни докле вам буде трага!
Кљако се намршти, те ће опоро:
Блејиш, Пилипенда, али ћеш и ти бити унијат прије Ускрса!
Пилипенда стаде и викну:
Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу! А ти…
Кљако га прекиде.
Мучи, Пилипенда, ја сам царске вјере!
А, пасји сине, – викну Пилипенда измахнувши штапином… – чекај да ти притврдим ту вјеру!
Али Кљако побјеже.
Онда Пилипенда, изван себе од гњева, свом снагом удари Куријела. Овај стаде, окрете главу и тужно погледа господара, а Пилипенда се постидје, па га обузе жалост, те сједе на перваз од цесте и заплака се! ”
(узето са https://sr.m.wikisource.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0)
Како ли ће се постидјети они који бројаше али не пребројаше?
Какав ли ће их стид обузети због непребројаних?
Биће већи него у Пилипенде јер удари магарца.
Па ће их обузети жалост и заплакати се. Жалост без краја и сузе у векове векова.
Нека нам је Господ на помоћи!
@Don Quixote
Штовани ритеру,
Хвала на подсећању, увек вас је лепо читати. Ову горку беседу гломазнога Пилипа сам много пута наводио као пример како полазници школе за пачиће мале (потурчењаци, унијати, католици,.. па зашто не рећи и многи ваксери), лакомислено, и са страхом “што животу каља образ често”, тек да изиме, докле шева не запева, отварају врата пакла, а која се за њима вечно затварају чим прекроче праг. Мали број њих је успео да се, ако ништа друго, јави из пржионице и поручи да се не примичемо вратима. Сваки Кљако (или Држићев Гулисав) потврђује ону “nomen est omen”, и, свестан чињенице да се истиснута паста не врати у тубу, довека ће покушавати да свој грех правда чињењем већег, не хајући што се, у Бошковића фамилији, одткад се примише “царске вјере”, нити један домаћин није звао Бошко.
Зато се бојим се да ће, овим адолесцентним Лацманима, који би се једаред имали рашта застидети, а има их повелики број, румен у образе, може бити, доћи од каквог северног ветра, али од стида – сумњам. По њима, нема, изгледа, тог Симе који би и принео Јожи кумровечком, а који је опет ипак ходао земљом, док се за тог Пилипендиног Риста… баш и не зна? Пилипу је, танконоги товар, кроз тужни поглед, опростио први и једини ударац у веку, пекле су га његове магареће сузе понајвише због газдиних му суза (жалије му снахин вијенац било, него главу свог сина Андрије?), као што је и Јела Пилипендина засигурно оплакала Пиргу. Српско марвено благо је из исте куће (“само се ти мени Јабо добро наруцкај”), некоћ нас је делио само спрат, под истим кровом. Ови, за које се, бојим се залуд, надате, да би им се обрашчићи једаред могли убулчити од стида, не држе нас ни за своју стоку. Почињем да се плашим што се не плашим њих него сопствених мисли.
@Don Quixote, @АммА,
Ваша слова, многопоштовани, обавезна лектира.
Ја ћу две реченице које не улазе у лектиру, оставити на вратима библиотеке @стањествари :
@Don Quixote
На перваз од цесте стаће, наместо да у сузама седну, к’о на хоклицу, они што у Крвну Њиву себе запутише – стид над стидом да почине…
@АммА
Достојевски је на коленима ридао – Ово је моја Осана ! ” На Јелике ! ” – Тамо је своју Осану изнедрио онај што је Јабу својега добро наруцкао, и Србљу подарио пламтећу реч која образ чисти и просветљује…
Наклон и захвалност ради убраних слова са Образне Њиве коју у Вама Десница Његова засади…
Ништа новог, кад је Драго у питању. Он “дијете само ради свој посао”. Запрепашћује чињеница да сви од реда српски јерарси ћуте, док су се неки од њих, сада и јавно приклонили задатку демитологизације и покоравања остатака покланог Српског православног народа, Таква политика је много старија од НДХ и Јасеновца, и крајње је време да они који потписују апеле прозову именом и презименом одговорне у српским институцијама, којима је дужност да спрече ову врсту самовоље и ругања Српским мученицима.
Otac mu bio telohranitelj Ante Pavelica Ali nije ga sacuvao od metka junaka Blagoja Jovovica. Zasto ovi iz SPC smanjuju broj zrtava ? Pada mi na pamet da su ucenjeni .
Napustio franjevce?
Zvuči kao da je napustio službu DB.
Молитва пред непомјаником
Окенут Западу
Молим се да Сунце
Никад отуда
Не изађе
Загледан у јаму бездана
Молим се да нам понор
Никад Извор
Не буде
Окренут непомјанику
Молим се
Да нам не долази
Ни кад га призивамо
Момчило
@АммА
@Don Quixote
@Зоран Николић (Ваљево)
Вас Тројица сте један од разлога што је на нас још није излио Гњев Божији, као на Гомору. Здраво језгро сјемена Божијег у овој трулежи адској. Свједоци Истине у овој империји привида и вјешто пласираних лажи. Ко збори Истину зида на камену. А они што се (из било ког разлога) прикључише индустрији лажи, зидају на пијеску. Њихови чардаци ће се урушити сами од себе. Црвоточина изједа њихову јапију.
*што СЕ на нас још није…
Из перспективе католичке Хрватске логично је да сад, након што је геноцид над Србима довршен, они инсистирају на помирењу. Није им свакако стало до тога да се Срби реванширају. Логично је, из хрватске перспективе да се сад језуитским методама “миримо”. Али нелогично је да у томе учествује СПЦ. Ако већ не жели да подстиче одмазду, не мора ни да помаже непријатеље.
Што би рекао Игњације Лојола “Todo modo para buscar la voluntad divina”. Али ће католици да тумаче шта је то voluntad divina. Из њихове перспективе је воља божја да буду побијени сви Срби. Ја тумачим геноцид над Србима као заслужену казну за немар према свом интересу и идентитету.
Формално гледано, прича Драга Пилсела иде у правцу помирења. Али шта Драго Пилсел стварно мисли и жели, то само он зна. Ја могу само да нагађам, а ја сам склон да будем крајње неповерљив према Хрватима. Наравно, Епископ Јован има право да буде добронамеран према Хрватима и да то показује учешћем у дискусији о броју жртава. Али сад сам ја, уместо да будем скептичан само према Драгу Пилселу, скептичан и према Епископу Јовану. Ако Епископ Јован ради то што ради уверен да ради у интересу преосталих Срба у Хрватској, мислим да греши. Кад је човек у недоумици шта да ради, увек може да ћути, не мора увек нешто да каже, поготову ако ће то што говори да изазива контроверзе.
@Иван Лукић:
“…Ја тумачим геноцид над Србима као заслужену казну за немар према свом интересу и идентитету…”
Заслужена казна!? Ваш је заиста монструозан коментар — и још, какав црни немар према идентитету и интересу??
Реч је о стотинама хиљада побијених незаштићених цивила.
А идентитет њихов су усташе знале врло добро, па ваљда зато што су идентитет имали!
Да нисте и Ви одскора “царске вјере”?
Чињеница је да се код нас често за шовинизам проглашава здрав национализам, као што је тачно да има злоупотреба и у другом смислу. Али кад човек направи довољан број сумњивих компромиса и уступака, питање је у коликој мери његов начин размишљања може више бити правилан и колико о идентитету може да говори онај који га је било чиме довео у питање.
Граница мог разумевања ствари је условљена огромним страдањем, као што ми се диже коса на глави кад неки олако коментаришу и друга актуелна страдања, мислећи да имају некакву тапију на сигурност и обезбеђен живот, или просто покушавајући да заштите своје мање или веће интересе…
“Ја, син усташа, кажем вам – покајмо се и помиримо се” вели господин Драго.
Похвално нема шта, ево и ја сам за помирење али не по сваку цену и на нашу штету.
Као што се зна тас на ваги има две стране. Хајде да видимо у каквом су они положају.
Тас са хрватске стране отегао се према земљи само што у њу не пропадне под теретом Јасеновца и осталих безбројних стратишта широм НДХ. Ту је и потпуно довршен геноцид ратом деведесетих.
Српски тас захваљујући овој неравнотежи скоро да се винуо под небо. Морао би се скинути и добро протести не би ли из њега испао неки ратни злочин у последњем рату.
Као што се види нема равнотеже ни знака једнакости. Исто тако не видим да има ни искреног покајања, самим тим не може бити ни опроста ни помирења.
Није ми јасна улога јерархије СПЦ у целој овој работи, посебно двојице љубитеља рокенрола.
Питам се ко може пребројати све жртве са безбројних стратишта широм НДХ?
Ко ли може измерити сву патњу и бол као и количину невино проливене крви?
Овај господин је у једном разговору изјавио да је папа Франциско рекао да се Срби и Хрвати морају помирити.
Жао ми је али ја још не видим услова за то.
Помирење не долази би из чега. Починилац зла треба да призна злочин, схвати његову тежину, искаже покајање па замоли за опрост. Тек онда може се размишљати и о помирењу али опрост дају жртве и Господ а не ми у њихово име. Ми можемо опростити само за учињено према нама а не у туђе име!