Епископ славонски Јован: Број жртава Јасеновца у будућим енциклопедијама неће бити 600 или 700 хиљада (2015)

Триста хиљада Срба протерано, већина жртава није убијена по логорима – остатак држи педесетак непријатељских дивизија, и при томе убијете 700 хиљада људи у Јасеновцу?! Није реално!

Епископ славонски Јован (Извор: Јутјуб)

Епископ славонски др Јован (Ћулибрк) одржао је занимљиво предавање у Бијељини априла 2015. године. Разлог што се сада враћамо на овај видео запис јесте значајно излагање владике Јована о Јасеновцу и броју жртава Јасеновца.

Тема предавања је била „Јасеновац виђен из Свете Земље“, а одговарајући на питање који је тачан број убијених у Јасеновцу, епископ славонски Јован је рекао (на снимку од 1:06:33).

„То је проклето питање. Комунистичка власт не само да није охрабривала и потпомагала, него је активно спречавала истраживање жртава Другог светског рата. Морам овде да вам дам једну прецизну информацију. У свим земљама Европе које су учествовале у Другом светском рату, до 1948. године постојале су комисије које су донеле првобитне процене [жртава] и то изнијеле у књигама. Када су у питању Јевреји, постоји читава серија тзв. Црних књига, за сваку земљу Европе, гдје су донешени ти први описи и бројеви.

После тога, нормалне државе су формирале институције, научне Институте, који су 40 година потом радили, истражујући подробно шта се заиста десило. Примера ради, првобитна процена броја жртава Аушвица била је око 4 милиона, да би се истраживањем, радом – заиста крвавим радом – крајем осамдесетих дошло до десетотомне збирке која се зова „Анатомија логора смрти Аушвиц“, под редакцијом Францишека Пипера и Израела Гутмана, који се недавно упокојио и који је био један од доајена истраживања холокауста, аутор „Енциклопедије холокауста“. У тој анализи, на крају, у суми која садржи десет великих књига – ту је и питање плинских комора, крематоријума… – каже се да је у Аушвицу страдало између милион и сто хиљада и милион и петсто хиљада жртава. Значи, стравична је разлика између четири милиона и милион и по жртава – два и по милиона људи.

Одакле то долази? Долази из једноставног разлога – 1948. године број жртава уложен у побједу над нацизмом значио је већи комад Европе у подели. А шта ви мислите, откуд Пољској сада Источна Пруска? Источна Пруска, која је потпуно њемачка, сада се налази у Пољској, то је Западна Пољска. Та два и по милиона непостојећих жртава су управо ту.

Тиме сам посредно дао одговор и на питање Југославије. Наиме, даћу вам неколико прецизних података које ће нам дати могућност да сагледамо проблем: није било истраживања, било каква расправа о броју жртава у Јасеновцу је неморална јер он није истражен.

Е, колико је било Срба у НДХ – Хрватска, БиХ, Срем? Два милиона, по највећим проценама, а проблем је што 1941. није извршен попис становништва, па се бавимо демографским проценама. Православних Срба у НДХ је могло да буде до два милиона и сто хиљада.

Е, сад ја вас питам како је било могуће, да од та два милиона: претерате 300 хиљада у Србију, убијате их у Јадовну, Ловорграду, Ђакову, Крушчици… – већина жртава Другог светског рата је убијена не по логорима него по кућама, селима, локалним стратиштима – остатак држи педесетак непријатељских дивизија, и при томе убијете 700 хиљада људи у Јасеновцу?! Није реално!

И да знате, ово вам говорим као неко ко је реално упућен у стање науке у том погледу, број жртава Јасеновца у будућим енциклопедијама геноцида и холокауста које се сада спремају за штампу неће бити 600 или 700 хиљада. Биће неки други бројеви, који – то ћу покушати да одговорим. Ми имамо институцију која је требало да ради 40 година, а основана је 1992. и зове се Музеј жртава геноцида, са становитом разликом у односу на Јад Вашем. Јад Вашем запошљава око осам стотина људи, а Музеј жртава геноцида у Београду има седам запослених. […]

Оно што знамо за Јасеновац, то је физичка граница испод које не може да се иде а то су побројане жртве по имену и презимену, а њих има око 90 хиљада. Јевреји за број страдалих у холокаусту, са милионима долара уложених у истраживање, нису дошли до свих имена, имају четвртину имена за које сматрају да никад неће доћи до њих. У књизи о Јадовну има 11 хиљада пописаних жртава, а рачуна се да је било око 40 хиљада мртвих. Ту негде, у том односу, лежи тајна броја жртава у Јасеновцу. Пошто се не бавим тим истраживањем, био бих још један од оних који шупље причају када бих рекао која је горња граница.“

У предавању и дискусији учествовао је и тадашњи епископ зворничко-тузлански Хризостом, садашњи митрополит дабробосански.

Погледајте цело предавање

(Стање ствари)



Категорије:Поново прочитати/погледати

Ознаке:, ,

11 replies

  1. Brate Murate….sa ovakvima nam neprijatelji nisu potrebni!

    Свиђа ми се

  2. Епископ славонски Јован: Број жртава Јасеновца у будућим енциклопедијама неће бити 600 или 700 хиљада (2015)
    ++++
    Знао је, он то још пре 12 година.

    ……………..Број од 80.000 српских жртава у Јасеновцу, први пут је лансиран у јавност 2007. године, у Калифорнији, на руском Сабору. Том приликом је велики део клира Руске Заграничне Православне Цркве, присутан у Сан Франциску на Сабору, бојкотовао да служи због присуства митрополита Амфилохија Радовића, због тога што је екумениста. Али по политичкој ујдурми неки слични њему епископи су га позвали и дали да држи беседу на којој је први пут један епископ србски изрекао такву гнусобу речима (грубо цитирам тај део):

    „Ето, ми разумемо страдање руског народа, јер је и србски народ у Хрватској пострадао када су фашисти унијате у Јасеновцу побиле 80.000 Срба…“.

    Ми смо звали тада саветника митрополита Амфилохија, садашњег несретног епископа Јована Ћулибрка да нам то појасни, надајући се у грешку математичку, а овај нам одговорио:
    „Е, па ако је Митрополит одлучио да је време да се то каже, ми морамо да схватимо да је то реална цифра, а да су цифру од 700.000 измислили комунисти“.

    Након тога је тај постао то што је сад
    http://borbazaveru.info/content/view/11030/1/

    За оне, који га добро познају, очекивано
    „ Епископ славонски Јован Ћулибрк, загребачки ђак, кога плаћа влада Републике Хрватске, стално се труди да умањи број жртава које су побили Хрвати и муслимани у Јасеновцу и Доњој Градини, стратишту на босанској страни реке Саве „.

    https://www.srbijadanas.net/akademik-s-zivanovic-episkop-slavonski-jovan-culibrk-stalno-umanjuje-broj-zrtava-u-jasenovcu/

    А прославио се тај „ србски владика „ и овде на СС
    https://stanjestvari.com/2018/09/22/bzv-nije-problem-vdjm-nego-episkop-jovan/

    Наравно, са радошћу дочекан и у NDH
    https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/vladika-jovan-culibrk-porucio-srbima-svi-cemo-morati-dobro-odvagnuti-svaku-rijec-u-pogledu-alojzija-stepinca/294043/

    И конкретно, о његовим мрачним мотивима
    http://www.ceopom-istina.rs/globalizam/zavera/episkop-jovan-i-prvi-otvoreni-ekumenistichki-udar-na-spts/

    Свети србски Новомученици Јасеновачки, праштајте !

    Свиђа ми се

  3. Кад већ незна да се бави оним зашта је и постављен, што се бави историјом коју не познаје. Нама спољашњи непријатељи нису ни потребни довољно је оваквих да нас униште.

    Свиђа ми се

  4. “Триста хиљада Срба протерано, већина жртава није убијена по логорима – остатак држи педесетак непријатељских дивизија, и при томе убијете 700 хиљада људи у Јасеновцу?! Није реално!”
    Није само проблем у екуменисти-папофилу, епископу славонском Јовану, проблем је у извесној србској, безумној, утицајној, рајетинској, дефетистичкој, интернационалној, глобалистичкој, екуменској-папофилској и издајничкој Брозовој буржаско-фашистичој, кроатофилској, фабијанској, коминтерновској, корпоративној елити у Београду – Јосипграду, коју између осталих представљају и проф. Љубинка Трговчевић, проф. Милан Ристовић, др. Душан Раљић и Милан Косановић, који су усташоиду, новогебелсу Корбу доделили награду „Андреј Митовић“ за тзв. „докторски“ рад, који је објављен под насловом „Масовно насиље усташа против Срба, Јевреја и Рома 1941-1945“, где каже да у случају Срба појам геноцида није „исторографски аналитичан“. Овако нешто могла је да каже егоцентрична карикатура од човека, гебелсовска, бездушна и морална наказа.
    Жалосно је да се вајни епископ-папофил, екумениста ни по чему не разликује од извесних пропагандних, гебелсовских –ревизионистичких и расистичких аутора-манипулатора, који и дан данас оспоравају геноцид над Јеврејима у Другом светском рату, како би унели пометњу у једно особито осетљиво питање. јер кобајаги јеврејске жртве нису биле веће од 200.000 до 300.000 хиљада – “In fact, no more then 200,000 – 300.000 died in the camps…” (Види: Austin J. App, The six million swindle, Baton Rouge, Louisianana, USA, 1977; Professor A. R. Butz, Hoax of the twentieth century – Total documented , proof the “extermination” of European Jews never took place, Torrance, California, USA, 1984; Richard Harwood, Did six million really die, Baton Rouge, Louisiana, USA, 1978; Dr Paul Rassinger, Drama of the European Jews, Baton Rouge, Louisiana, USA, 1977; David Irving, Hitler’s war, Metairie, LA, USA, 1982; Conrad Grieb, American manifest destiny and the holocaust, Metairie, LA, USA, 1980; Ernest Zundel, The west, war and Islam and did six million really die, Toronto, 1981).
    Имајући на уму да је наша Света Српска Православна Црква званично утврдила трагичан биланс страдања обезглављеног, окупираног, потлаченог и пониженог српског народа у Другом светском рату и о томе нема дискусије.
    Према једном саопштењу Светог Синода Српске Православне Цркве, које је публиковано у „ГЛАСНИКУ“, дословно стоји:
    „Од 21 епископа петорица су убијена, двојица интернирана и у интернацији умрла,
    двојица премлаћена и пребачена у Србију где су ускоро умрла, један држан у
    затвору заједно са Његовом светости Патријархом, а затим послат у логор у
    Немачку, а један у Италију, а двојица протерана са својих епархија у Србију.
    Само су њих десеторица остали на својим местима. Једна четвртина свештеника је
    поубијана (око 700), око 300 помрло природном смрћу, једна трећина протерана у
    Србију, око 400 било је у логорима у земљи и у заробљеништву, а само једна
    четвртина свештеника остала је на својим местима. Једна четвртина манастира и
    цркава је порушена а скоро половина од укупнога броја мање или више оштећена.
    Само у Горњокарловачкој епархији од 189 цркава порушено је и попаљено 175, а 14 остало. Од 8,500.000 верника 1,200.000 је погинуло или убијено. Ратна штета
    цркве износи 7 милијарди предратних златних динара…“ ( Види: Гласник СПЦ, Београд, број 1 – 3, март 1951, страна 10).
    Такође, имајући у виду да су извесни енглески историчари кроатофили, србофоби издали шест књига, које су публиковали у Лондону од 1971 до 1976 године о британској спољној политици у току Другог светског рата под насловом “BRITISH FOREIGN POLICY IN THE SECOND WORLD WAR”, где су једноставно умањили број српских жртава. У трећем тому “Британске спољне политике” у поглављу XLI “Британска спољна политика према Југославији” о масовним покољима Срба у Независној држави Хрватској, која је била под окриљем немачких и италијанских окупатора донени су свега шест редова ( стр. 279).
    Ево што кажу Енглези о том зверском клању незаштићеног цивилног
    становништва Срба, Јевреја, и извесних родољуба у НДХ под хрватским
    усташким режимом поглавника Анте Павелића, који је 1926 године постао
    енглески агент од утицаја у идолатриској, окултној, езотериској,
    мултикорпоративној, буржоаској, масонској и интермаријумској,
    англо-америчкој и ватиканској колонији Краљевини Југославији:
    „Павелић је, с прећутним одобравањем и безусловно уз активну помоћ
    окупационих снага, организовао 1941 систематске покоље хрватских
    Јевреја, као и Срба кроз ‘независну државу’, нарочито у северној и
    западној Босни. Број жртава је непознат: цифра вероватно није мања од
    5О,000 Јевреја између 50,000 и 100,00 СРБА…“ (Види: Editorial Stuff,
    BRITISH FOREIGN POLICY IN THE SECOND WORLD WAR, London, England,
    1971/76).

    Свиђа ми се

  5. Дуземлић Милан, 25 год. Родом из Дреновог Бока, срез Новска, боравиштем у Крапју, Хрват, опоменут исказује…“
    Ја сам био намјештен као опћински биљежник у Јасеновцу те сам дана 21. децембра 1943. био ухапшен и одмах стрпан у логор“ тврди општински бележник и додаје да је ухапшен по пријави извесне Марице Кукор из Плесма код Новске, која га је пријавила као наводног оснивача народноослободилачког одбора у Јасеновцу и због услуга народноослободилачком покрету. Не Не само да се добро сећа датума када је ухапшен, него и онога што је месецима пре тога гледао својим очима у општинској архиви. Битно је што у том делу исказа Дуземлић истиче два пута одређену бројку:
    „Истичем да је управа логора Јасеновац водила записнике о појединим случајевима смрти заточеника те је један примјерак таковог запсиника односно списа достављала опћинској управи у Јасеновац, чији је начелник био Лазарин Никола, усташки натпоручник. У свим тим записницима навођено је, да су заточеници умрли наравном смрћу, тј. од тифуса и разних других болести. До дана мога ухапшења т.ј. 21. децембра 1943. било је код опћине Јасеновац такових записника око 900.000, односно по списку пријава случајева смрти било је 900.000 таквих жртава. Пошто сам ја био опћински биљежник, имао сам прилике да посматрам те спискове и ово сам видио својим очима, што сам исказао“.

    Свиђа ми се

  6. Ко је епископ Јован /Невен – световно име/ Ћулибрк?
    У његовој биографији се помоње само година рођења, без помињања имена
    његових родитеља, виђено на сајту СПЦ и Епархије Славонске?!
    Ако већ говоримо о познатим и знаменитим људима науке, уметности, културе,
    Цркве… неизоставно се помињу имена родитеља такве личности.
    Узмимо, на пример, Николу Теслу, Србина и по оцу и по мајци.
    Из биографије Николе Тесле сазнајемо да му се отац звао Милутин – Србин
    по народности, и мајка Ђука – Србкиња по народности, а у случају епископа
    Јована /Невена – световно име/ Ћулибрка, такав податак није доступан, не
    бар јавно?!
    Епископ Јован користи врло просту рачуницу за “процену“ пострадалих у
    Логору Јсеновац, уопште пострадалих у НДХ.
    Не зна тачан број Срба пред рат, а он их процењује на 2000000, и закључује да
    је нереална бројка од 700000 пострадалих у Јасеновцу, будући да је 300000
    протерано – избегло за Србију.
    Губи из вида да је територија НДХ обухватала и територију БиХ.
    Можда би се оваква рачуница могла применити и у случају холокауста –
    побијених преко 65ооооо Јевреја, те ту бројку смањити бар за 3-4 пута,
    рецимо на 2 или 1,5 милона побијених Јвреја.
    Ни у земљама Европе које су нацисти окупрали и вршили масовну интерна-
    цију нема пописа Јевреја, на основу којег би се могло утврдити или проценити
    да је побијено 65ооооо Јевреја, тј. на основу тога би се могло слободно
    рећи да је то нереално, као и у случају нереaлане бројке од 700000 побијених
    Срба у Јасеновцу, НДХ.
    Може предложити Јеврејима, да следе ту његову “логику“, па и они – “смање“
    број свјих жртава 3-4 пута, са 65ооооо на 2 – 1.5 милона побијених, уморених
    од изнемоглости, глади, болести… у концентрационим логорима Трећег Рајха.
    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  7. tako BESEDE pokatoliceni akrepi iz SPC-e. Jos samo daim Stepinac postane svetac pa da zovu Tompsona da im oSVIRA koncert na VRACARU. „Blagodareni“ vec pravi termine u Njujorku sa Merkel i ostalima.

    Свиђа ми се

  8. Народна мудрост из Старе Херцеговине, а на тему „сјекире“ која епитомизира непријатеља у доба опасности, инвазије и рата:

    „Не бојим се ја сјекире. Знамо шта је — сјекира к’о сјекира, од челика.

    Али се бојим држалице — она је од дрвета, из наше шуме“.

    Тако и за NDH „сјекиру“ знамо. Али држалица…?

    Свиђа ми се

  9. Није ми јасно зашто сви игноришу Србољуба Живановића и његов рад на утврђивању броја жртава у Јасеновцу. Ваљда се чека да и он умре као и последњи преживели логораш ових дана, па да свако може да износи своје теорије и тврди како нема научних доказа. А господин Живановић све научно доказао.
    Има на википедији,штуро али информативно.

    Свиђа ми се

  10. Nakon što je episkop (u mirovini) Jeftić počeo govoriti o „700 hiljada ubijenih Srba“ u Jasenovcu, Jovan Ćulibrk je spontano uzviknuo: „Prekinite vladiko, nije ih bilo toliko…“. Vjerojatno šokiran imperativnom upadicom kolege po struci i brata dakako, Jeftić je prekinuo govoriti ‘ratnohuškački’.

    https://sbplus.hr/kolumne/manjinas/kad_episkop_srpski_usutkuje_srpskog_episkopa.aspx#.XYvDuLfVLcs

    После владике Атанасија, на реду је патријарх

    https://zupakomin.com/video-skandalozne-izjave-patrijarha-ireneja-izrecene-u-donjoj-gradini-u-jasenovcu-je-ubijeno-milijun-srba-i-katolicki-svecenici-bili-su-rekorderi-u-zlocinu/

    Свети србски Новомученици Јасеновачки, праштајте !

    Свиђа ми се

  11. Дипломац загребачког Свеучилишта, низом својих поступака, учинио је пуно тога на штету српског народа. Заиста, зашто Патријарх и Сабор СПЦ ћуте о овом бахатом релативизовању злочина у НДХ, зашто Влада Србије не мења са места председника Управног одбора Музеја геноцида овог човека? Ко то стоји иза овог владике?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s