Предложио сам пре десет година оснивање православног универзитета да би се сачувало изворно Христово учење и да СПЦ остане „окамењена црква”
Патријарх Порфирије (Фото: x.com)
Пре десет година предложио сам оснивање Православног универзитета Свети Сава. Пре месец дана објављена је намера Цркве и Државе о сарадњи на оснивању Универзитета Свети Сава. Мој први коментар био је да држава коју воде Ћаци покушава на уништи Универзитет, али и да нема ничег чудног у идеји оснивања Универзитета Свети Сава у светосавској земљи. Само је чудно што су то покренули они који продају КиМ и гасе државне универзитете, и да је сад важно одбранити државне универзитете.
Пре неколико дана и званично је потписан Меморандум о разумевању између Републике Србије и Српске Православне Цркве о сарадњи на оснивању Српског Православног Универзитета Свети Сава. Очекивано, коментари су углавном негативни и одбацује се тај предлог.
Потписан Меморандум о сарадњи између државе и СПЦ на оснивању Универзитета Свети Сава
Делује као спрдња да творци Пинка и Информера оснивају универзитет и још дају назив – Свети Сава. Истовремено, уништавају државне универзитете и образовни систем. Уверен сам да су сви они постављени на те функције са задатком да униште све што је вредно. Последњи пример је постављање новог председника Ватерополо савеза Србије. Али, овде постоји други проблем, на који указујем, и тај проблем ће да наследи нова власт.
Предложио сам пре десет година оснивање православног универзитета да би се сачувало изворно Христово учење и да СПЦ остане „окамењена црква”. У међувремену, смењени су декан ПБФ-а и професори који су подржали теорију еволуције. Већина професора на Универзитету подржава смењене професоре. Према Статуту ПБФ-а, Синод СПЦ даје благослов професорима за службу учења на ПБФ-у. Али је Одбор за статутарна питања Универзитета у Београду оценио да су те одредбе у супротности са Статутом Универзитета и Законом о високом образовању, јер уводе неакадемски критеријум за запошљавање и доводе у питање аутономију Универзитета.
Универзитет жели аутономију у односу на Цркву и Државу. Црква жели аутономију у односу на Универзитет и Државу.
То питање је чисто црквено и академско и нема никакве везе ко кога подржава од политичара и странака. Подржавам студенте и професоре универзитета у борби против режима, у том смислу подржавам и отпуштене и из Цркве искључене теологе, ако је разлог за њихово искључење био само политички, али је однос према духовности и Цркви нешто сасвим друго.
Митрополит бачки Иринеј: Оснивамо црквени универзитет, државни доживели катаклизму
Тренутно не постоји претња од клерикализације, претња је, и даље, секуларизација, лаицизација, толико да православно богословље постане исто што и католичка и протестантска (западњачка) теологија. Да би била прихваћена, западњачка теологија је морала да постане научна.
Спор између вере и науке траје вековима, а у модерној Србији од оснивања, већ 200 година. То је оно старо питање: Свети Сава или Доситеј? Одлазак Светог Саве у манастир и излазак Доситеја из манастира. Зато овај спор и ова идеја морају да се гледају у ширем историјском контексту, а не само ко је тренутно на власти. Не верујем да ће ова власт основати универзитет Свети Сава (да ће се СНС толико дуго одржати на власти), тј. неће бити основан „Вучићев универзитет”, као што неки мисле. Вучић ће отићи са власти, али разлике или поделе неће нестати. Сукоб вере и науке остаје. И мора да се реши.
Комунисти су то 1952. решили силом: избацили су ПБФ са Универзитета и спровели атеизацију и латинизацију у српском народу. Не желимо да СПЦ исто ради другима („не чини другима оно што не желиш да други чине теби”), имамо правну свест и желимо правну државу, па је најбоље да Црква остане одвојена од Државе. Али, власт не пушта Цркву да се одвоји од Државе и Црква се није ослободила утицаја Државе (власти); после патријарха Павла, опет је скоро све исто као за време комунизма. Тренутна црквена власт је потпуно сервилна световној власти.
На Западу је то решено тако што постоје католички универзитети. Само што су они попустили под притиском нехришћана и антихришћана, па је суштина изгубљена, остала је само форма.
Мој предлог да се оснује православни универзитет долази, дакле, као реакција или самоодбрана од напада борбених атеиста. Да нема „задњих намера” да се прилагоди „небо земљи, Христос другим оснивачима вере, а Радосна Вест осталим верама“, не бих то предлагао. Наравно, може да се догоди и да православни универзитет доживи лаицизацију попут католичких универзитета, који све више личе на њуејџ школе. Али то би тада био пад целе СПЦ или свих верника.
Ништа не губимо, ако добијемо још један универзитет, квалитетан као Универзитет у Београду. Православни универзитет Свети Сава, да би оправдао име које носи, морао би да има врхунске професоре. Црква је основала Универзитет у Београду, најбољи у овом делу света, па може да оснује још један тако добар универзитет. Потребан је такав универзитет светосавском народу.
Јер, Универзитет у Београду је брзо по оснивању пао у руке атеиста, у потпуности после 1945. године. Кад су 2004. године ПБФ вратили у састав Универзитета није решено питање аутономије Цркве, односно, Универзитета, тако да сви буду задовољни. Из угла нас православаца, који не желимо да се било шта мења у Христовом учењу и црквеној традицији, решење проблема није да ПБФ не остане у духовном и канонском окриљу СПЦ, тј. да неправославни одређују ко може и шта може да предаје на ПБФ-у. Некима је то циљ, то је јасно.
Нема потребе да се води рат између Цркве и Универзитета. Нек свако има своје универзитете и своју аутономију. Држава треба да финансира и једне и друге (има новца за све, ако се не краде).
На тај начин, са једне стране, спречава се клерикализација друштва, а са друге стране, зауставља се лаицизација православног дела народа и развија се православна култура, а са њом и правна свест. Надам се да ће нека нова црквена власт одбранити правну природу државе.
Мој предлог је био и да Црква оснује Православни универзитет Свети Сава уз помоћ приватног сектора, углавном дијаспоре. Кад су комунисти избацили ПБФ, финансирање је преузела СПЦ уз помоћ прилога верника. Не видим ништа спорно ни у државном финансирању, јер верници СПЦ, као већина у држави, свакако највише пуне државни буџет.
Православни богословски факултет не сме да падне у руке атеиста, њуејџера и екумениста, а не желимо веру да ширимо мачем на Универзитету, где међу професорима и студентима има доста неправославних. Шта је, онда, решење?
Проблем није настао за време ове власти и неће се решити, сам од себе, променом власти. Може да се реши једино културним дијалогом између Цркве и Универзитета, тако да се ништа не мења у Христовом учењу, а да се српска наука развија у складу са светским стандардима. То је могуће ако дијалог испред Цркве и Универзитета воде разумни људи. Ако таквих нема међу епископима и професорима универзитета, надам се да их има међу студентима, у генерацији која долази.
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар