Наше високо образовање може се спасти само на тај начин што ће се сви државни универзитети угасити, тврди члан Председништва СНС-а адвокат Владимир Ђукановић
Ректорат Универзитета у Београду (Фото: Стање ствари)
Шангајска листа: Универзитет у Београду и даље међу 500 најбољих
Академска ранг-листа светских универзитета за 2025. годину објављена је и на њој се Универзитет у Београду пласирао међу 500 најбољих светских високошколских установа.
На Шангајској листи за 2025. годину, коју је управо објавила независна организација „ShanghaiRanking Consultancy“, најстарији универзитет у Србији – Универзитет у Београду задржао је прошлогодишњу позицију у групи од 401. до 500 места.
Прво место на најновијој листи заузео је, по 23. пут заредом, Универзитет Харвард, а следе га Станфорд и МИТ.
Остали универзитети у првих десет су: Кембриџ (4. место), Беркли (5), Оксфорд (6), Принстон (7), Колумбија (8), Калифорнијски технолошки институт (9) и Универзитет у Чикагу (10).
На европском континенту, тринаестопласирани Универзитет Пари-Сакле и даље је најбоље рангирани, а следи га ЕТХ Цирих, на 22. месту.
Првих 14 универзитета на Шангајској листи за 2025.
Међу азијским универзитетима, Универзитет Цингхуа, који заузима 18. место, напредовао је за четири места и поново потврдио свој статус најбољег универзитета у Азији.
Универзитет у Мелбурну, који је на 38. позицији, већ петнаесту годину заредом, почевши од 2011. године, предњачи међу универзитетима у Океанији.
Иако је прошле године био у групи од 901. до 1.000 места, сада је са листе испао Универзитет у Новом Саду. У пропратном тексту објављеном уз Шангајску листу за 2025. годину наводи се да је ове године анализирано више од 2.500 институција, а објављена је листа 1.000 најбољих универзитета у свету.
Славко Симић: Како да Београдски универзитет напредује на Шангајској листи
Такође, наводи се да су универзитети рангирани на основу шест параметара, а то су број бивших и садашњих запослених добитника Нобелове награде и Филдсове медаље, број радова објављених у часописима „Nature“ и „Science“, број високо цитираних истраживача према компанији „Clarivate“, број радова индексираних у бази података Science Citation Index – Expanded i Social Sciences Citation Index (Web of Science) и per capita учинак универзитета.
Шангајску листу сачињава „ShanghaiRanking Consultancy“, независна организација посвећена истраживању и анализи високог образовања, која је од 2009. године званични издавач Академске ранг-листе светских универзитета.
Владимир Ђукановић: Наше високо образовање може спасити само на тај начин што ће се сви државни универзитети угасити
Владимир Ђукановић (Фото: Танјуг/Тара Радовановић)
Члан Председништва Српске напредне странке (СНС) Владимир Ђукановић наставио је кампању против државних универзитета, која је покренуо након што су почели студентски протести и блокаде факултета у Србији.
У колумни у таблоиду „Курир“ Ђукановић је навео да се „наше високо образовање може спасти само на тај начин што ће се сви државни универзитети угасити“.
Осим гашења универзитета, Ђукановић спас за високо образовање види и у процесу „прављења једног интегрисаног универзитета којим ће држава адекватно управљати“.
„Радикални анархисти се претварају у војну формацију за уличне немире“
Ђукановић је изричит да је „све друго само одлагање до неминовне пропасти увелико пропалих нам државних универзитета“.
Владимир Ђукановић: Затворити Правни факултет ако је истина да студенти траже изборе
„Свака година одлагања је година добијања нових регрута радикалних анархиста који се врло брзо претварају у озбиљну војну формацију за уличне немире“, написао је Ђукановић у колумни за „Курир“.
Уједно, Ђукановић је проценио да ће „као и увек досад бити проглашен за неког ко претерује и ко не разуме ситуацију“, уз доскочицу да ће му „такви касније рећи да је опет био у праву“.
Мартовски удар на образовање
Ђукановић је претходно у марту иронично позвао студенте да што дуже истрају у блокадама и да тако укину државне универзитете.
Он је тада у ауторском тексту за „Политику“ оценио да би држава требало да покрене „потпуну приватизацију већине државних школа, како основних тако и средњих, и да субвенционише и афирмише отварање што већег броја приватних школа“.
„Једнако се ова идеја односи и на универзитете. Мора да се створи што већа конкуренција, да имамо што више универзитета, да се факултети такмиче у квалитету наставног програма и да не буде више систем – радио не радио – свира ми радио“, написао је Ђукановић.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар