Страшна је чињеница да је човек усавршио безакоње да ни Спаситеља Христа неће у свом животу. Тајна борбе против безакоња неподношљива је христогонитељној људској природи. Као таква она се против туђег безакоња бори сопственим безакоњем
Павле Ботић (Извор: Јутјуб)
„И изићи ће многи лажни пророци
и превариће многе. И зато што ће се
умножити безакоње, охладниће љубав
многих. Али ко претрпи до краја, тај
ће се спасти.ˮ
(Мт. 24, 11-13)
Црква без Христа, Србија без Косова, држава без правосуђа, просвета без просветитеља… дело је Вучићеве Србије препуштене странцима. Идентитетски посматрано, у Вучићевој узетој Србији можете бити или напредњак или блокадер.
Режим Александра Вучића одликује се свеприсутном силом зла. У напредњачкој Србији зло правасходи добро, неправда је јача од правде, лаж је примарнија од истине, ђаво је претежнији од Богочовека Христа. Али, у томе се и састоји најстрашнија обмана и најпривлачнија саблазан велике слободе коју људско биће има у односу и према Господу Христу и према Сатани[1]. То је пад којим човек пада у злодуховно царство безакоња. А Царство безакоња потврђује присуство ђавола у свету и у богоборном човеку. Јер, богоборство је фундаментално безакоње. Живети у безакоњу значи бити послушан ђаволу.
Страшна је чињеница да је човек унапредио и усавршио безакоње да ни Спаситеља Христа неће у свом оземљеном животу. Тајна борбе против безакоња неподношљива је христогонитељној људској природи. Као таква она се против туђег безакоња бори искључиво сопственим безакоњем.
Супротстављање безаконом режиму Александра Вучића вишемесечном узурпацијом институционалног јавног добра (примера ради, зградâ многобројних факултетâ од стране анархолибералне мањине студената-узурпатора), њихово непризнавање постојања легалних органа управа факулетâ по Србији, или њихов од декана недозвољени упад у закључану студентску службу уз свесно оштећење факултетске имовине (Филозофски факултет, Нови Сад, 26. август 2025), очигледни су чинови безакоња. Борба за Косово и Метохију и Републику Српску, борба против Рио Тинта и свеопште колонизације Србије, борба за владавину права у Србији не води се безакоњем. Пленумообразна и револуционарна мањина студената у Србији би да буде заједница безакоња у згради факултета, а повлашћена друштвена група уставобранитеља изван зграде факултета. Ова невелика група пропагандиста надахнута символиком разоваплоћења Господњег све мери собом. Она жели свој државни универзитет без наставника, жели зграде факултета уместо студентских домова и мензи, жели свакодневне донације. И представља себе као со земљи и светлост свету.
За правду се не бори неправдом. Праведником постаје човек који се гладан и жедан правде храни Бесмртном Правдом Божијом. Јер, Правда јесте Оваплоћени Господ Исус Христос. Крст и Јеванђеље, страдање и жртва, општа мобилизација и вишедневни генерални штрајк до испуњења свих захтева, јесу законита и ненасилна средства свенародне борбе против Вучићевог и нашег личног безакоња. Ништа нећемо урадити ако из српске земље ишчупамо један коров безакоња, и уместо њега посејемо други коров безакоња! И обратимо пажњу како настају безакоње и зло: горчина рађа гнев, гнев љутину, љутина вику, вика хулу, хула тучу, туча ране, ране смрт…[2]
[1] Преподобни Јустин Ћелијски: Тумачење Светог Еванђеља по Матеју, манастир Ћелије, Ваљево, Наследници Оца Јустина, Београд, 2000, стр. 497.
[2] Вид. Азбучник богочовечанских мисли Аве Јустина, приредила Невенка Пјевач, Београд, 2001, стр. 64.
Прочитајте још
Categories: Гостинска соба
Пошто је Момчило Би Ба Бам Бам патентирао писање песама на месту коментара, а пошто сам ја ужасно сујетан човек, нисам имао мира док и ја нешто не патентирам. Дакле, ево 330 грама афоризама са јабукама (пост је), па коме се случајно свиде, ако има и таковијех, има много њихове браће и сестара на сајту Лирски мозаик, а на који се можете телепромптовати кликом на чичино име:
Уништише друштво мреже.
Решење за несташицу возача су дронови, медицинског особља роботи, стручњака алгоритми, а опште решење за човечанство је гробље.
Разлика између аута у добром и лошем стању је што другом није враћена километража.
Кад човек враћа километражу осећа се као Бајагин друг Бог јер окреће уназад планету.
Можете ме учинити градоначелником ако сте баш навалили, мада сам по сензибилитету више за руског цара.
Једва чекам да направе електричне патике, да истрчим више тај маратон!
Осим обичног, за мене долазе у обзир само бензинци и дизел тротинети.
Међу пасминама маламут је стендап комичар. Осим тога зна само да једе.
Рибља Чорба без Мише и Боре као пребранац без кашике и пасуља.
Чије овце, тога и ливада. Чије краве, тога и Индија.
Размножавање Индуса је само прва фаза. Друга фаза је џихад против свих земаља где се једе говедина.
Шлогираће се зубар. Боље иди код аутолимара.
Докон поп и јариће крштава, докон а храбар вукове исповеда.
О темпора, о морес! Црвентанга се изгубила у шуми.
Да су људи стока, где би нам био крај!
Препунили су ти груди а треба ми за каду!
Прође ауто са регистрацијом Мурат, одох да осветлам образ. Не плач, мајко!
Председник је прешао игрицу. Оде и последњи ниво!
Мрзе га што раде за Енглезе што ради за Енглезе.
Кад уграде жени праве силиконе, постане право згодна. Кад уграде погрешне, постане право згодан.
Старлета је вајарско дело природних наука.
Друштвене науке су други назив за ауто школу.
Не исправљај криве Дрине, у странци је живот сине!
Наспрам ових партија, беше једна али вредна!
Пролетаријат је привремен, диктатура вечна.
Мој дрон Мишко може везаних очију.
Од сцена из Побеснелог Макса, у зомбиленду још само нисам видео бојеви бумеранг.
У Србији ћациленд, на западу зомбиленд… Стигла Алиса у вондерленд.
У Индију је стало милијарду и по, а Канада је три пута већа!
Што можеш не мораш, ни данас ни шјутра!
Неодлучни су одлучили да други одлуче, а ови да их више не питају.
Песник је бура у чаши а пијанац поплава у флаши.
Алцхајмер је кад окачиш вијуге о клин.
@ Бојан
Ја бих замолио и тебе и Момчила да своје таленте изложите на за то предвиђеним страницама.
Коментар на неку вест може бити мање или више стручан или нестручан, озбиљан или неозбиљан, али су афоризми и песме један други домен.
Свакако, наслика човек слику, напише нешто, изради неки предмет, па жели да то подели, да чује мишљење других. Годи му похвала, секира се и стиди ако је извргнут руглу, или прође незапажено
Постоји уметност за своју душу, где човек својим мислима даје облик кроз своју творевину, разгледајући је и огледајући се у њој. Њима не треба публика. Онда, има уметност за тржиште, зарада. Тражене ствари. Знам још и за уметност да би себе изразио пред другима, ово је најчешће тражење потврде. Тапшања по рамену. У којој групи сте вас два? Ако има још нека категорија, подсери ме.
Данас постоји могућност урадити блог, направити јт налог и окупити симпатизере. Зашто се не опробате тамо? Бар ће те знати коме ваша уметност прија.
Ок, убацити понекад нешто, није страшно, али Мика је претерао. Твоје афоризме видим први пут. Добродошао и не претеруј.
Најпосле, није моје да поред домаћина, ја овде заводим ред, то ти кажем онако као гост госту. Ти види. Није вас нико кудио, али нисам чуо ни похвале и аплаузе за бис. Михајло јесте родољуб, то стоји, ал ако вежба виолину, не мора овде. Ти за себе види.
@ љх
Поштовани, објављивање Вашег коментара је, признајем, нека врста мазохизма.
И песме Момчила и прилози Бојана специфична су разлика (позитивна, да не буде забуне!) овог блога.
Александар Лазић
Сагласан сам са већином изнетих запажања, међутим, ово није проблем који се решава са говорнице. Нека аутор покрене општенародни штрајк а ми ћемо здушно прихватити.
Све до јуче, са радошћу сам ризиковао поверење и поистовећење у Ваше речи и дела, професоре. Од данас, равнодушност и тихи презир. Свако добро од Господа…
@љх
Поштовани ЉХ, хвала на уљудности и добронамерности. Одговорићу с краја.
„Данас постоји могућност урадити блог, направити јт налог и окупити симпатизере. Зашто се не опробате тамо? Бар ћете знати коме ваша уметност прија.“
Па направио сам, не блог него читав сајт. И могу да видим „коме моја уметност прија“. Али нисам сматрао да је неки страшан проблем да додам нешто садржаја на Стање ствари. У реду, можда би било поштеније објавити као текст на Стању ствари, не коментар, али искрено речено, ово ми је пало на памет ад хок. У питању су данашњи афоризми, написао, објавио, мало се нашалио на свој или чији год рачун и то је отприлике то.
Што се тиче коментара на тему или који промашују тему… Једна ствар која се мени страховито свиђа на Стању ствари је ПОШТЕЊЕ. Тј., ни на крај памети ми није могућност да ће неко да се дрзне и мења моје речи, колико год биле паметне или глупе. И нека атмосфера слободе, типа лупи и остани жив. На неким другим сајтовима коментари се касапе без обзира што у њима нема никаквих вулгарности, ничег неприличног. Речи се мењају… И онда реално више и не припадају аутору.
Што се тиче квалитета коментара на Стању ствари (ово није одговор Вама, него лична опаска), овде има неких апсолутно ФЕНОМЕНАЛНИХ коментара. Који су тачно псеудоними, небитно, некад се људи и препиру али на изванредно високом нивоу, и то чини привлачност Стања ствари. Ја сам неколико пута споменуо Момчила као Би Ба Бам Бам, као у Бајагиној песми, али човек има неких врхунских стихова! Можда није свака песма врхунска, можда има и промашаја… Али и те каквог квалитета! А квалитет је, бар мени, увек добродошао. Било кад и било где.
Што се тиче „уметника којима не треба публика“, верујем да говорите искрено, али тврдим да сте у криву. Апсолутно је немогуће да неком уметнику не треба апсолутно никаква публика. За кога ствара? За Бога? Наравно, али онда боље да се моли, шта ће Богу његове лего коцкице? За Анђела Чувара? Али Анђео Чувар, кад пожели, ствара много боље стихове! Уметност ради уметности или ларпурлатизам је чисти и потпуни промашај. Увек се ствара да би оплеменила, аутора кроз стварање, и бар још неког кроз употребу. Иначе, опет, боље молитва. Брже приближава Богу и смисленија је.
Што се тиче уметности ради зараде, слаба је вајда од поезије или афоризама у данашње време.
Што се тиче уметности ради потврде, да. Наравно да свако жели некакву потврду квалитета, која неће бити само из духовног света. Живи смо људи, без потврде, чак и у чисто духовним стварима, лако склизнемо у прелест. Лично нисам луд за тапшањем по рамену („боље мало пиво од велико хвала“), али тапшање по рамену није једини вид потврде.
Ето, што се мене тиче, и Ваш коментар доприноси квалитету Стања ствари. Трудио сам се да такав буде и мој одговор.
А сад један коментар стриктно на тему. Шта има у Ботићевом тексту што не би потписао Свети Јустин Ћелијски?
Прво,, кратак коментар на текст, и овај пут у стиховима, али не мојим:
„Зло чинити, од зла се бранећи,
Ту злочинства нема никаквога.“
П. П. Његош
Друго, @љх, @Бојан
О квалитету мојих стихова нека суде други. Бојанове шале сматрам добронамјерним. Чак сам кликнуо на смајлија за његову пјесму Недођија. Само напријед Бојане! А коментар @љх сматрам цензуром. Покушајем гушења слободе изражавања. У најгорем црвено-црном маниру, комуниста и напредњака. Он би, изгледа, прекречио и све мурале, а ауторе упутио да своје слике пошаљу да их објаве Дечије Новине. Ако још постоје.
За неке своје пјесме сматрам да су добре, за неке да су лоше. Уосталом, недавно сам прочитао једну необјављену пјесму Десанке Максимовић. Сајт који ју је објавио се хвалио да је до тад била необјављена. Рекао бих: с разлогом.
За разлику од тог времена, захваљујући Стању Ствари, ја имам луксуз да своје пјесме објављујем директно из главе. Отипкам их на мобилном телефону и пошаљем као коментар на СтСт. Дакле, ако ( боље рећи кад) моја поезија постане позната и цијењена, неће требати копати по мојим папирима на тавану, већ по архиви СтСт. Надам се да ће то бити посмртно. Као и случају Ван Гога (шалим се). Ипак, не волим да се експонирам у јавности. Ко воли моје пјесме, нека их чита. А ја бих да у анонимности проживим остатак живота.
Добра страна претходно наведеног је брзина, односно актуелност. Лоша страна је недостатак селекције, јер неке од пјесама не заслужују да буду објављене. Уосталом, и неких прозних коментара би се аутори требало стидјети. Ако је у њима преостало и зрно стида.
Срећом, ту је господин Лазић, да понови моје добре пјесме, а лоше да игнорише. Он то не ради само са пјесмама, већ и са добрим коментарима (у прози). Зато, потрудите се!
Како је аутор стигао од:
„Зато свенародне протесте против криминализоване власти Александра Вучића предвођене студентима треба истрајно подржавати, све до судског процесуирања одговорних за кривична дела режима од 2012. године до данас.“
https://stanjestvari.com/2025/02/05/pavle-botic-proglas/
до:
„Супротстављање безаконом режиму Александра Вучића вишемесечном узурпацијом институционалног јавног добра (примера ради, зградâ многобројних факултетâ од стране анархолибералне мањине студената-узурпатора), њихово непризнавање постојања легалних органа управа факулетâ по Србији, или њихов од декана недозвољени упад у закључану студентску службу уз свесно оштећење факултетске имовине (Филозофски факултет, Нови Сад, 26. август 2025), очигледни су чинови безакоња.“
само је њему познато. Јер док је писао афирмативно о протестима, факултети су већ увелико били у блокади, тако да је нејасно одакле је стигла „накнадна памет“. Или је аутор последњим текстом свом презимену додао ново значење, ако ме разумете.
Скорашњи метеж и хаос је намерно креиран и подстицан од стране интересих група на власти како би се одржала контрола над друштвом кроз поделе и конфликте, скренула пажња са правих проблема (нпр. корупција, економска неравнотежа), онемогућило јединство народа у захтевима за променама.
Владајуће групе контролишу главне медије и пласирају контрадикторне информације које збуњују јавност (на пример истовремено се истиче „економски раст“ и „криза“ да би се стварао конфузан поглед на стварност). Намерно се шире лажне вести (нпр. о спољним непријатељима, домаћим издајницима) како би се створио метеж и неповерење. Често се активирају националистички наративи и тензије како би намерно поделиле друштво.
Тактика подразумева намерно погоршање економских услова (нпр. манипулација ценама, нерешени инфлација) како би се народ фокусирао на преживљавање, а не на промене. Такође се подстичу лажни опозициони лидери или странке које имитирају отпор, али заправо служе за “статусу кво”. Намерно неуредан изборни процес (нпр. куповина гласова, прелетачи) како би се уништило поверење у демократске институције. Народ се плаши „колапса“, „рата“ или „хаоса“ ако се промени власт, што их чини пасивним. Последице по друштво су апатија, очај, бес, агресивност, а већина губи веру у промену и “повлачи се у себе“.
Због свега настаје одсуство јединственог колективног деловања, а махери настављају да управљају и богате се без отпора (континуитет).
Историја показује да се системи засновани на поделама најчешће руше када народ (већина) препозна механизме манипулације и уједини се иза заједничких вредности и циљева. Потребно је фокусирање на праведност, борбу против корупције и економске једнакости уместо на поделе. Потребно учешће у мирним протестима, независним медијима и грађанским иницијативама. Потребна подршка независним институцијама.
Дакле, најпотребније је да већина препозна и осети Праведност и Истину. Зло се прво мора назвати злом.
„Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином, обукавши се у оклоп праведности“ (Еф. 6:14).
А онда истрајна, активна, али ненасилна борба. Зло се побеђује добром, а не насиљем или мржњом.
„Не дај да те надвлада зло, него надвладај зло добрим.“ (Рим. 12:21).
Штета за аутора, толика памет, узалуд… Нек му је Бог, на ког се толико позива и без којег нема реченице, што је интелектуални затвор и надам се – пут у Његово царство (али сумњам), у помоћи.