Христогонитељни Александар Вучић није у стању да се одупре безумљу демонске мржње и зависти према слободарској и правдољубивој младости, која је због његовог безакоња замироточила сузом косовском: „Нема предаје!“
Протест студената испред Уставног суда (Фото: АП/Дарко Војиновић)
„Ако мене гонише и вас ће гонити…ˮ
(Јн. 15, 20)
У двадесет и првом веку српски народ страда телесно од пројекатâ прогреса Александра Вучића и духовно од јудејствујушчих свештеничких главарâ српских.
Вучић је архикукавица, која се једино не плаши греха. Ниједан други узурпатор постављен од туђинацâ за владара Србије, није у српској политичкој историји толико систематично разградио српску кућу као уставокршитељ и безаконик, Александар Вучић. Странцима је предао српску земљу и државу, правосуђе и судство, привреду и ресурсе, српске Светиње у Македонији, Косово и Метохију, Српску Православну Цркву… Сада уз упорну подршку политичког Запада и политичког Истока са србофобичним, а криминализованим сарадницима својим манично влада безакоњем над противречностима напредњачког беспоретка.
Александар Лазић: Предаја Косова и Метохије – као гибаница у Часном посту
Ловећи по медијима људске душе за злодуховно напредњачко царство земаљско, Вучић је остао уловљен. Уловили су га зли дуси који су га најдуже надахњивали и подизали, форматирајући га токсичним српством без Христа. Најнапреднијег нововековног српског политичког мистификатора и опсенара, свезнајућег и свевидећег медијског просветитеља тамом туђинском, зли дуси су ускратили за примарно расуђивање: за дар разликовања духова. Јер, сваки дух који признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, од Бога је; а сваки дух који не признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, није од Бога; то је дух Антихриста! (1. Јн. 4, 2-3) Сва Вучићева непочинства према страдалом и непокајаном српском народу, према српској држави и према Српској Православној Цркви Христовој, исходе из Вучићеве христоборачке природе.
За умишљеног и похлепног, лицемерног и властољубивог Александра Вучића нема ни Тројичног Бога, ни ђавола; ни Царства Божијег, ни ада; ни врлине, ни греха! Погружен у фаустовску, хамартизирану гносеологију самооткривења, Вучић самообмануто доживљава себе као безгрешног човекобога. Тако ће лишен свадбеног руха покајања, а „у име заклетве на верност народу и државиˮ, спустити своју јудинску десницу на Свештено Мирослављево Јеванђеље, чије заповести никада није ни покушао да испуни!
II
Вучићево српство без Христа и Вучићева човекобожна теолошка црква без Духа Светога, породили су Србију без Косова и Метохије. Гле, Александар Вучић, великосрпски националиста овенчан орденом Светога Саве првог реда, „свенародни борацˮ који „живи за Србијуˮ, никада се није ни срео са светосавском, светолазаревском, светониколајевском, Србијом завета и жртве, литургије и покајања, Крста и Васкрсења. Вучићева Србија увек је узета, дигитална и монетарна, сведена на Rio Tinto и Expo државност.
Против беспућа канцерогене и кумирске Србије Александра Вучића, устала је христолика, млада Србија.
Христова застава на студентском протесту (Фото: x.com)
Млада Србија надахнута Правдом Христовом пробудила је благовестну наду у Србаља, да може бити што бити не може. Мобилишући већину народа српског на ненасилни отпор туђинској тами напредњачке Србије, српска младост посведочила је колективну одлучност и истрајност у вери у златну слободу и Оваплоћену Истину. У наше апостасијско време овакав покрет младе Србије има јеванђелску вредност.
Христогонитељни Александар Вучић није у стању да се одупре безумљу демонске енергије мржње и зависти према српској слободарској и правдољубивој младости, која је због његовог безакоња замироточила сузом косовском: нема предаје!
Грехоимани Вучић мисли да надменост живљења и проклетство Јудиних сребрњакâ задобијених за услуге распећа Србије и свега српског, могу бити сачувани демонизмом домостроја зла. Зато ненавидник Вучић на христопечатност, самопожртвовање и бесребреништво младе Србије која му се молитвеним тиховањем противи, пушта поднебесно ваздушнозвучно оружје неправде, именом звучни топ. Да, Александар Вучић је анђео Антихриста.
По плодовима њиховим познаћете их (Мт. 7, 16): за нашу децу ‒ Јовањица, дела говоре ‒ надстрешница. Зато устани и ти који спаваш! (Еф. 5, 14) Будимо служитељи младој, крстоносној Србији!
Categories: Гостинска соба
Побрао бих најлепши букет аплауза и лајкова када бих из бијела грла зааапјеваоо: Доле тај зли, погани, ђавоимани, то зло над залима, који је небески народ спустио до понора пакла. Живље наше и огњишта наша – амаааан 🎼
Рећи ћу ипак сувопарно – додијао је. Али, не могу га издвајати превише од политичара из других држава. Немој плакати епски народе, наш Председник није Киклоп нити Минотаур, али то не умањује наше страдање. Оно је велико, и ту је доста.
Када би Вучићев его рашчивијали на саставне чиниоце, било би ту сваког по мало, од Аљаске до Аустралије. И пази сад: сумњам да је Вучић склоп свега најгорег. Опет – довољно је штетан.
Пишем ово да би можда једног од нас навео на размишљање – чиме смо сваки од нас понаособ допринели ропцу дугом више од једне деценије? Вучића ћемо заменути, али себе? Ко ће дати себе на преваспитавање?
Рецимо, зацари се у Србији неки много добар председник, председница, правна држава, шта већ.
Који је међу нама који ће се у медијима добровољно мање експонирати (славе, преславе, рођендани, посао, фејбуци и инстаграми), купити скромнији ауто, зидати скромнију кућу, гледати туђе дете, а наше српче, ко рођеног Данила?
Ласно је поклекнути, заблудети. Неможе донети исправан суд о другима, неко ко пре свих није судио себи. А судити себи може само онај ко је пре тога сагледао своје грешке.
Ти „безгрешни“, најмање имају разумевања за туђе грехе. Они са своје „моралне висине“ никако немогу да појме – зар је могуће да један председник тако високо падне? Они не би тако. Они у свакој утакмици знају како би дали гол. Добро, са Ђоковићем се у најширем слажу, он је шампион квалитета.
Још мало па ће и фолк парада да се направи, ко ће најсрдачније да га изружи и испсује. Не тако!
Хајде да разговарамо какву Србију сада желимо. То има смисла. Поомпати мржњу, освету, ружити – није племенито. Он ће како тако одговарати. Ниједном казном под небом, неможемо поправити штету коју смо заједно направили, он први, па ми.
Љуби бата
Прво, аутору шешир доле на лепом епски инспирисаном тексту, али само по форми. Не и по садржају јер је овај је постао изанђало опште место у најразличитијим коментарима од чак теолошких (!) који извесну персону само што не препознаше као лажног Мошијаха, па до тисуће тисућа пута понављаних политичких осуда и још даље до уличарских простаклука који досадише и уличним светиљкама.
А сада ти @Љубезни, шта учини!? Неће проћи десетак минута, а тастатуре ће дас’ докопа @губер-нато-р па кад заспе СтСт вербалним помијама, личиће на сточни сајам или параду све са скичећим мангулицама… Било је покушаја од стране неколицине коментатора да спусте вербално-критичку лопту до нивоа једноставних и јасних аргумената као и елементарног васпитања у опхођењу према саговорнику, али не иде. „Губер-нато-рски“ дух је овладао „нашом децом“ и ту нема назад. Пумпају, динстају, прже и уопште „кухају“, а да сами не знају какву папазјанију праве. Док им се не смучи од састојака, оних отровних, Није „новичок“, то је превазиђено, овај је отров ментални из Тависток специјалноратовске кужине и за њега нема противотрова, осим онога који може подарити просветљење с више! Па да се помолимо за браћу и децу нашу, заблуделу (дакле залуталу) у беспућа политичког безумља и масовне хистерије, да их Господ заиста просветли, да прогледају и прозру до којих луткара воде конци и конопци којима су сапети као лудачком кошуљом. Кад се освесте могу своју енергију и жеђ за истином и правдом да удуплају, али тада због правих разлога, због Србије и народа који смо под „укопацијом“ већ четврт века. И да схвате да смена оних које сматрају за домаћу колонијалну управу не доноси слободу него само борба против колонизатора и окупатора. Како радили тако нам Бог помогао.
ЗОВ ИЗБРАЊА
Има ствари које се појачавају ишчезавајући.
Јер одлазе у дубину…
Зар не знаш то? То је онај, прави смер
ка Истини;
зацарење одбацивањем.
Са Богом смо се срели,
не можеш рећи да ниси срео Бога,
још давно, давно, врло рано…
у оном пространом, немерљивом,
заустављеном кутку детињства,
у оној чудесној, покоравајућој,
безвременој тишини;
која се обично изненадно појављивала,
обухватала нас, дозивала,
високо издизала,
и издвајала од свега.
Којом нас је посећивао
зов избрања.
И одложили одговор.
Или, до личности издвојени том тишином,
зовом избрања врх свега издигнути,
несмућивани, неузнемиравани;
одговорно, самостално, лично
одабрали:
небо,
или силажење.
Драган М.
Хвала @Љубезни ,@ Логично !
Док год има људи који овако размишљају, верујем да има наде за Србију !
”Трчи, Форесте, трчи! Док стоје мудраци овога века, претоварени дипломама, а лишени сваког осећаја за смерност. Док се апостасија шири као дим из тамјанице без огња, и димови обмана прекривају очи свештеника који више не виде Истину, јер су навикли да гледају кроз екране и табеле. Трчи, јер су оковали Цркву конвенцијама, јер су Пресвету Тројицу затворили у „духовни консензус“. Јер су Крст заменили логом, Јеванђеље манифестом, а Литургију форумом. Трчи, Форесте, јер си будала у времену када је мудрост постала проклетство. Твоје босоноге ноге знају пут који ноге у лакиркама више не налазе. Твоје срце зна шта значи љубити без лицемерја, а њихова срца знају само спонзорства. Апостасија не долази са буком ; већ са крофнама. Она седи у првим редовима међурелигијског доручка. Њен венац је од осмеха, а њено лице нашминкано добрим намерама. Њена реченица почиње са: „Драга браћо и сестре свих вера…“ а завршава са: „…и не заборавимо да не помињемо ништа што би могло увредити.“ Али Истина увек вређа лаж. И када Јуда целиваше Учитеља, нико није видео мач. Видели су љубав. Данас, пољупци се деле по протоколу. Пољупци са јеретицима. Пољупци са светом. Пољупци без Крста, без Речи, без покајања. И док они љубе у образ Христа, ти, Форесте, трчи! Не за медаљом. Не за славом. Него за оним што се више не спомиње са амвона ; за Царством Небеским! Док дипломирани миротворци граде кулу од међурелигијских лажи, ти трчи у пустињу, тамо где се још чује глас једног који виче. Док се у конференцијским салама договара ко ће кога да толерише, ти трчи ка пустињаку који још пости на хлебу и води, али плаче због Цркве. Трчи, јер су престали да говоре о греху. Сада говоре о „другачијем духовном искуству“. Сада и демони имају своје место у „дијалогу“. А кад кажеш „Анатема!“, гледају те као терористу. Кад кажеш: „Христос је Једини Пут!“, укину ти приступ конференцији. А ти, мој Форесте трчи! И ако си глуп, и ако не знаш теологију, и ако не знаш грчки и латински, и ако не знаш разлику између Синајског кодекса и Александријског рукописа ; али знаш да целиваш икону и плачеш пред Крстом ; онда си побегао од звери која долази. Јер она не долази више са роговима, већ са медаљом мира. Она не говори више хуљења, већ гугловим преводом речи „љубав“ у свим језицима. Али само један језик не разуме ; језик суза. Јер сузе не можеш превести. Суза зна само једно: „Опрости ми, Господе!“ И зато трчи, Форесте, кроз овај свет у коме је саборска купола пала у сенку Брисела. Где је папа добродошао, али је ава Антоније екстремиста. Где се мири све, осим покајника са Богом. Где је све инклузивно, осим Истине. Трчи, јер су престали да сведоче Крв. Сада сведоче статистике. Сада сведоче мејлови. Сада сведоче симпатије и стипендије. Али ниједан од њих неће сведочити кад Анђели затрубе. Ти трчи, јер се звона више не чују. Јер су олтари претворени у бине. Јер је јереј постао координатор. А владика ; портпарол љубави без Крста. И трчи, јер када један луди дечак трчи, сва небеса гледају и радују се. Јер то значи да Вера није мртва. Јер то значи да неко још памти шта значи бити Човек Божији. Јер неко још трчи ка Празном Гробу. Трчи, Форесте, трчи ; јер ово време не треба генерале. Ох,да и тај Рај. „Рај на попусту ; само данас: спасење без покајања!“ Ово јесте беседа једног безумног у времену великих попуста и малих покајања Добро дошли, браћо и сестре, у Нову Апостолску Галаксију Понуде! Само данас! Само сада! Рај по сниженој цени! Купите једну свећу, добијате другу са осмехом. Ако донесете новчаник, не морате носити Крст. Ако донесете сертификат, не морате доносити покајање. Бонус поени за све који воле све ;осим истину. Добро дошли у Цркву новог доба ; храм без светиње, жртвеник без Јагњета, и беседа без позива на покајање. Овде је све лепо, чисто, укусно. Олтар мирише на освеживач ваздуха са мирисом „мултирелигијског пријатељства“. Покајање? Ах, то је архаизам. То је за оне старомодне монахе што живе у пећинама. Ми сада имамо „унутрашњи процес самоприхватања“. Исповест је замењена анкетом задовољства. Хоћете мир? Ми имамо светски! Хоћете љубав? Имамо универзалну! Хоћете Истину? Хмм… то није у понуди, али можемо поручити ако баш инсистирате. (Долази из Кине, стиже за 40 дана.) О, блажени ви који не осуђујете никога ; јер ћете бити лајковани. Блажени толерантни, јер ће вам бити дато да седите у првом реду на Екуменском фестивалу хармоније. Блажени они који не знају шта верују ;јер ће се лакше прилагодити. Где су сада сузе Марије Египћанке? Оне су преточене у PowerPoint презентацију. Где је крик Јована Крститеља? Он је уклоњен због буке у околини. Али не брините, браћо, не брините ; Имамо „литургију без суда“, „молитву без бола“, „крштење без смрти“. Имамо нову духовност ; без последица. У нашој понуди: -Причешће без поста. -Јеванђеље без Крста. -Свештенство без благодати. -Црквене химне у лаунџ верзији. И сви су срећни. Сви се грле. Нико не говори о греху, јер то вређа. Нико не говори о паклу, јер то звучи негативно. Нико не говори о Христу ; јер Он, авај, и даље тражи покајање. А ја? Ја сам луд. Ја носим капут од џакова и вичем испред храма: „Није све што блешти ; Благодат! Није све што мирише ; Свето! Није све што је бесплатно ; од Бога!“ И људи ми добацују: „Ћути, чича, квариш атмосферу!“ „Твоја реч није инклузивна!“ „Твоја молитва није акредитована!“ А онда вичем још више: „Покајање! Покајање! Покајање није понуда! Покајање је врата! Без њега ;ниједан попуст не води у Рај!“ И тако стојим, смешан и босоног. Са иконом у једној руци, а у другој камен ; не да бацим, него да заплачем, јер и камење зна шта ми заборависмо. И тај камен заплака те проговори, авај Боже изведи светско православље у Истину. Јер кад се последња понуда заврши, и кад се угасе светла трибине, остаће само једно питање пред Престолом: „Јеси ли волео Истину?“ Ако јеси ; спасен си. Ако ниси ; попуст ти не важи. Ах’ ;„VIP улаз у Царство Небеско ; резервисано за одабране“ Добро дошли на црвени тепих спасења! Ваш домаћин данас је нова, унапређена верзија Цркве: „Црква 5.0 ; са више љубави, мање Истине!“ Улаз само за позване. Госте примамо са препоруком. (Светитељи без акредитације ; моле се да сачекају напољу.) О, да, имамо сада VIP улаз у Царство Небеско. Ту стоје епископи са светским одликовањима. Ту су говорници са форумима у биографији. Ту су свештеници са пет звездица на Google Maps. У реду за „обичне грешнике“? Хм… то смо укинули. Превише су плакали. Кварили атмосферу. Нису имали довољно „свестраначке свести“. Ни саборног духа. Ни визит карте. Свети Јован Лествичник? Превише строг. Свети Серафим Саровски? Није добар у тимском раду. Свети Максим Исповедник? Екстремиста. А ко је сада у врху листе? Они што не верују ни у шта, али све прихватају. Они што никада не псују, али ни Бога не помињу. Они што верују у „нешто више“, али није пристојно рећи у шта тачно. На питање: „Шта је Истина?“ одговарају: „То зависи ко пита.“ На питање: „Је ли Христос једини Пут?“ одговарају: „Има више путева до светла.“ А где је покајање? У подруму. Непожељно за јавност. Мало „пружа осећај кривице“, а ми смо ту да се људи осећају лепо, не да се спасу. И ја, будала, приђох томе храму и рекох: „Опростите, има ли места за једног грешника?“ Ево задњи „црв“ овога века је пред вашим душама. Погледаше ме, скенираше: „Где вам је позивница?“ „Ко вас препоручује?“ –„Да ли сте активни на друштвеним мрежама?“ „Колико сте донирали?“ „Да ли сте у дијалогу са осталим верским групама?“ Рекох: „Имам само сузе и срам.“ Они рекоше: „То није довољно.“ И тако изађох, бос, и плаках. А пред храмом стајаше један Стари. И рече ми: „Сине, Царство Небеско нема VIP улаз. Само уска врата. И много их је који их не виде, јер траже тепих, не Крст.“ И узех Крст. И не гледах више у спискове. Него у Њега који једини зна име мога греха и ипак ме зове да уђем. А кад сам заиста ушао, не у сали, већ у Тело Његово ; тамо не беше камера, ни новинара, ни прозора. Само Мир. И Крв. И Љубав ; не она од банера, него она од Распећа. И чух глас: „Ко изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га.“ Зато, браћо, ако вас не пусте на свечани улаз, не тугујте. Сачекајте у мраку. Плачите. Грлите Крст. Јер ту, иза олупаних врата покајања ; нема попуста, али има Бога. „Издаја није почела пољупцем, него тишином“ Издаја није стигла с бичем. Ни с распињањем. Ни с вапајем. Не, браћо. Не, сестре. Издаја је ушла кроз тишину. Кроз ћутање оног који је знао ; али се насмешио. Кроз поглед оног који је видео ; али је ћутао због „мира“. Кроз руку оног који је држао Јеванђеље ; али није хтео да отвори уста, да се не би огрешио… о своју плату. Апостасија је почела у олтару ; када је први пут нестала суза. Не у Свету Земљу, него у земљу без Светога. Када се епископ погнуо ; не пред Крстом, него пред планом развоја. Јер данас више не гоне Цркву бичем. Гоне је осмехом. Славом. Признањем. Конференцијом. И не вичу: „Распни Га!“ Него: „Оставимо разлике по страни!“ И не бацају камење. Него гласове у Синоду. О, где си, Свети Илијо, да опет викнеш? Где је крик Јеремије? Где је плач Давидов? Где је горчина Јова? Све је, веле, „молитвени дух“. Али не Дух Свети ; него дух доброг утиска. А издаја је постала литургијска. Издаја са епитрахиљом. Издаја са архијерејским благословом. Издаја која мирише на нафталин и нову екуменску стратегију. И док се Свети Оци покривају пепелом у кивотима, нови учитељи говоре: „Не треба делити.“ „Сви смо ми у Богу, свако на свој начин.“ „Ко си ти да судиш другоме?“ А ја, задњи црв, питам: „А ко си ти да издаш Распетог у име љубави без Крви?“ Кад се Месија распео, сви су ћутали. Сада се распиње Црква, а сви причају ; али не о Њему. О темама. О екологији. О одрживости. О дигитализацији богослужења. О, ви што носите панагије, а не носите Ране! Зар не чујете крв из земље како вапије? Крв мученика. Крв светаца. Крв малих, непознатих праведника што више не могу да уђу у своју цркву јер је „у процесу дијалога“. А ви говорите: „Не плашите народ.“ „Немојмо бити фундаменталисти.“ „Све је то ; израз разноликости.“ Јеретике називате „братском црквом“, а браћу у Истини ; фанатицима. Па коме онда служите? Царство Божије није консензус. Огањ са Синаја није демократски. Крст није симбол толеранције. Он је суд. И зато, ако нема више где да се говори ; говори улица. Ако свештеници ћуте ; проговориће икона. Ако епископи не виде; заплакаће мошти. Јер Бог се не одриче Себе. И кад последњи устане, последњи који виче у пустињи, он ће викати: „Господе, нисам те издао!“ И његов глас биће као труба над Јерихоном. И зидови апостасије ће пасти. А до тада ;остани без ума. Не у разуму света. Него у безумљу Крста. Јер само безумни за овај свет остају разумни за Бога. „Непоколебива је Истина и не тргује са лажима“ Када дође час исповедања, онда реч ућути пред тајном Крста, а срце проговори језиком што га свет не разуме. Јер Истина не мири Светлост са тамом, нити Храм Божији са идолима. Она не силази у подруме дијалога, нити носи на себи банере братства. Она стоји, непомична као Стуб, и гори као Купина. И кад сви клекну пред златним телетом светске љубави ; она стоји. „Ми нећемо ни мало уступити јереси, нити ћемо са њом имати заједницу, макар се и сав свет сјединио са њом.“ То каже не разум, него суза. То не изговара теолог, него мученик. Јер Црква није само Заједница, већ је Тело. А Тело Христово не трпи прелом. И ако се једна кост сједини са страним телом, гној почиње. Једна кап отрова у Чаши ; и не постаје то лек за све, него суд себи пијемо. Зато онај што плаче над Чашом ; није фанатик. Он је чувар Крова што се више не види, јер су га прекрили светлосним ефектима. И гле, кажу: „Љубав је све! Љубав пре свега!“ Али не кажу: Која љубав? Јер љубав без Истине ; није љубав. То је прелест. Љубав која не рађа распеће ;рађа Издају. Љубав која не зна за Крст ; познаје само аплауз. Дух Свети не силази на компромис. Он не благосиља сабрање где се не зна ни у шта се верује, ни Коме се моли. Он није дух фестивала, већ дух пустиње. Тамо где је тишина, где је срце на трепету, где човек више не брани своје мисли, него брани Тајну Тела и Крви. „Ако неко не исповеда потпуну Истину, макар изгледао побожан ;он је већ отпао.“ Нису Свети Оци оставили Своје житије да би се цитирали на семинарима, него да би се пратили у изгнанству. Они нису били екуменисти, него страдалници. Они нису тражили консензус, него су молили за сужањство ради Истине. И сада, када се све љуља, када се олтари отварају непосвећенима, када се нови језик уноси у богослужење ;не говори разум, јер је он већ корумпиран. Говори безумље Крста. Безумље које виче у тишини: „Не могу са лажју! Не могу са полуистином! Не могу са духом овога века, јер он ми не да да дишем у Цркви!“ И ако останем сам, нека останем. Јер Црква није већина, него пуноћа. Она не броји присутне, него мери присуство Онога који гори, а не сагорева. Зато, нека дође и овај век са својим кулисама. Са својим катедрама. Са својим плакатима љубави без Крста. Али знај: где год нема Крста ; нема Васкрсења. Где нема исповедања ; нема благодати. Где нема плача над јереси ; нема Духа Светога. И на крају, када све утихне, и када последњи говорник ућути, чуће се један глас ;као дах, као суза, као крик душе: „Господе, нисам Ти додао ништа, нити сам одузео. Сачувао сам Те онаквим какав јеси.“ И тада ће пасти зидови. И тада ће анђели отпевати не нову, него вечну песму. А ми ћемо бити не на форуму, него у Царству ; јер смо били безумни за свет, али разумни за Бога. А ти Форесте трчи и даље и не стај јер је све док трчиш са тобом су сви Свети исповедници и мученици. И не бој се Форесте …само трчи…трчи ка Христу.”
Свештеник Александар Р.
@Логично – хвала Вам на умирујућим речима услед све јаче буре међу децом нашом. „И на крају, када све утихне, и када последњи говорник ућути, чуће се један глас ;као дах, као суза, као крик душе: „Господе, нисам Ти додао ништа, нити сам одузео. Сачувао сам Те онаквим какав јеси.“ И тада ће пасти зидови. И тада ће анђели отпевати не нову, него вечну песму. А ми ћемо бити не на форуму, него у Царству ; јер смо били безумни за свет, али разумни за Бога. “ из писма мога драгог брата Е., за Вас и све који се молимо да се кораци свих Срба усправе ка Господу.
@Логично
Питања за аутора самодопадајућег демагошког текста испод (фрагмент):
„Па да се помолимо за браћу и децу нашу, заблуделу (дакле залуталу) у беспућа политичког безумља и масовне хистерије, да их Господ заиста просветли, да прогледају и прозру до којих луткара воде конци и конопци којима су сапети као лудачком кошуљом. Кад се освесте могу своју енергију и жеђ за истином и правдом да удуплају, али тада због правих разлога, због Србије и народа који смо под „укопацијом“ већ четврт века. И да схвате да смена оних које сматрају за домаћу колонијалну управу не доноси слободу него само борба против колонизатора и окупатора.“
Како аутор, на свежу вест из Брисела да ћемо ипак копати, предлаже заведеној и заблуделој деци да воде борбу против колонизатора и окупатора, јер је луткар очигледан и не крије се?
Ако конкретног одговора нема, онда ћемо схватити да је порука аутора да домаћу колонијалну управу не дирамо.
Дивотица, јавио се и логичар и писао о себи. Говорећи о „помијама, сточном сајму и паради са скичећим мангулицама“, показао је да се несумњиво оглашава из свињца, месног или општинског обора Секте… А можда тај описмењени лојалиста „вербално пише“ из амбијента олошког врта Ћациленда? Тамо су ионако свињац, блатиште и Ад, јер како може амбијент да испадне другачији имајући у виду специфичне одлике накота истовареног унутар ограде?
И још је то накитио одглуматаним хришћанством (како воле да се позивају на православље поштоваоци нашмрканог шофера мекларена!) и позивом на просветљење свих који неће да живе као робови пакленог тријаса Броз-Слобек-Психо. У фазону „просветлите се ви, а ми да радимо што и досад, издајемо, предајемо, продајемо, крадемо, дилујемо, шмрчемо, газимо, ломимо, кад нема друге и ликвидирамо“.
Бесмртна је особито логична теза да се не треба борити против домаће „колонијалне управе, већ против колонизатора и окупатора“. Разлика је у диференцији, је ли? Учите мало и од непријатеља, љубезни, уже је први непријатељ свезаном, а тек потом онај који га је свезао. Већи ми је непријатељ препоштена Урсула него локални манијак, па да идем у Брисел да протестујем, је л’ да? Кућни посао је ипак приоритет, на очај овдашњег племена идолопоклоника, мрзитеља светла и слободе.
Наравно да је Психо сатаниста, као и цео поредак који га је ту инсталирао, по томе се збиља не разликује ни од својих господара, ни од других, сродних „величина“ типа Каје Калас и Аналене Бербок. Нижи је по чину, али их све надмашује по степену психичке поремећености и спремности да све око себе спали и претвори у пепео ако он те он не буде тај први, најпрвији, једини, прворођени и изабрани. Победио обојену револуцију Ћацилендом, нестрпљиво чекамо обећану књигу о томе, а чекамо богме и кошаркашки тренерски деби. Или је и ту неђе запело? Је л’ дао прву годину, другу, зна ли се шта? Или је застао, попут патриотског воза код Рашке? Ма пусти Рашку, коме је до Рашке, битно да не даде институције, позивни број, таблице, личне карте и Газиводе… И да шаље млазњак на сумњиви дрон мрскога непријатеља.
Видим и реторско питање, скоро жалопојку „Који је међу нама који ће се у медијима добровољно мање експонирати…“. Па, сасвим сигурно их има више, а један је чак био и на челу државе, али су му конце смрсили жуто предузеће и никада забрањени СПС. Први такође Сотонине слуге, други билочијеслуге, е не би ли скратили пут до ЕУроБске будућности. А овај наставио тим путем, само манијакално брже, јаче и боље.
А заправо су љупки ови описмењени лојалисти, да им човек огледало, а они врече што је слика ружна.
Aleksandar Vucic, nakon 12 godina njegove vlasti prosecna plata u Srbiji najveca u istoriji Srbije. Vojska kupila PVO sistem dugog dometa FK3, bespilotne letelice, napravljen pasars, modernizuju se tenkovi, napravljeni FPV dronovi, uvodi se vojni rok. Autoput dosao do 90% vecih gradova u Srbiji(samo Uzice i Novi Pazar jos nisu u mrezi). I Vucic je antihrist, demon i ko zna sta jos. Kako li onda Hrist i andjeo treba da izgleda? Mozda kao Boris Tadic koji je ukinuo vojsku i pretopio tenkove? Ili kao Slobodan Milosevic koji nikada nije usao u crkvu? Ili kao Josip Broz koji je Srbe podelio u 4 drzave i zabranio im da idu u crkve? Ne znam. Verovatno autor zna bolje od mene.
@природно телигентан
Где је „свежа“ вест из Брисела? Шта каже, ко је преноси и у каквом облику? Нисам то (још) испратио.
А како да се боре/имо? Па има место где би требало да се копа (Недељице) и место где се одлучује о копању (Бгд, зграда Владе), па да се протестује тамо. У Недељицама трактори да блокирају евентуални покушај проласка машина/опреме за рудник… Ово је програм конкретан, једноставан, а захтев јасан, не значи и да је лако изводљиво. Али, неће се блокирати саобраћај широм Србије нити ће професори остати без студената (кад су већ студенти остали без професора), неће млади остати без школе, а они најмлађи без детињства. Неће се расипати енергија узалудно нити ширити омраза међу неистомишљеницима (уз претпоставку да смо генерално још нормални тј. да оних који подржавају отварање рудника литијума има мање од један проценат). Дакле „колонијална“ (или не) управа би имала конкретну прилику где би морала директно да се докаже…
@Александра, баба…
Поштована, разумљива је Ваша очараност децом, али ако мислите да масовни „флеш-моб“ ала Тависток који месецима хара Србијом доприноси увећавању јеванђелских златника (чија је макар мрвица свима нама поклоњена), ту се грдно варате. Колико год да сте, на примеру контролисаног хаоса, заблудели у погрешном тумачењу јеванђељске алегорије, утолико је теже то доказати. Рећи ћу само да су екстра враћени златници метафора/израз кроз борбу достигнутог духовног раста у јеванђељским врлинама. Али, додатни златник или два никако се не зарађује арлаукањем „к’о не скаче тај је ћаци“ или непрекидним изливима мржње према неистомишљеницима, растакању државнг школског система (мада, какви су се непомјаници типа Д.Грухоњића, Д.Стојановић, Н.Самарџића ту угнездили, с те стране и није штета), саботажи саобраћаја, физичких обрачуна итд…
Вама се очигледно допало штиво „…када последњи говорник ућути, чуће се један глас…“.
Само треба се чувати и добро очи отворити (оне које разазнају духовну истину) чија и каква тумачења Светог Јеванђеља ћемо усвојити. Ова интернетска, ма како милозвучала, лако могу бити мисинтерпретирана, тако да ваља пазити шта ћемо млађима предати. Логично, зар не?
“Павле Ботић: Александар Вучић – анђео антихриста“
Прозрења Старца Лаврентија Черњиговског (1858-1950)*
“И биће изабран цар (Антихрист), рођен од блуднице из
дванаестога колена, царскога рода; нечастиви (безбожни и
злочастиви) ће се дивити његовој лепоти, а благочестиви
ће видети ругобу његову.“
“Антихрист ће потицати од Јеврејке блуднице из дванаестога
колена ‘блудодејанаца’. “
“Уочи другог доласка Христовог“
Библиотека: “Свети Петар Цетињски“
“Светогора“
губернатор
Ваше превасходство, није достојно племства увијено писати о својим узорима. О ономе „који је међу нама који ће се у медијима добровољно мање експонирати…“. А тај ваш узорни и скромни несхваћени геније био је „на челу државе, али су му конце смрсили жуто предузеће и никада забрањени СПС“.
А што тако у загонеткама? Ако не име, а што му бар цењено презиме не наведосте? Личи на оно што се од воћке одбацује као нејестиво. Или се, не дај Боже, стидите нечег ако би мало отвореније и јасније показали коме се дивите? Када га већ у вашој племенитој вредносној скали стављате насупрот актуелног председника, требало је и коју реч о њему да прозборите. Пошто ви нисте, ја ћу. Ал’ не ради вас да бих вас подсетио на неке непорециве чињенице у вези са дотичним који је такође био председник, него ради других који ово читају, али нису знали или су нехотице све заборавили.
Ево тих непорецивих чињеница, али најосновнијих о том бившем председнику и потоњем председнику владе у чак два мандата.
Тај ваш узорни политичар и бивши председник државе која се звала Савезна Република Југославија, као и сви председници положио је заклетву на устав СРЈ да ће ту државу заступати у складу са уставом и чувати њен углед, територијални интегритет и државни суверенитет и.. све редом што пристоји једном председнику Републике. А шта је он урадио? Прихватио је да у унутрашњим питањима и у односима две федералне јединице посао арбитра преузме ни мање ни више, него извесни Хавијер Солана, генерални секретар НАТО, зликовац који је само пар година раније покренуо дивљачку агресију на нашу земљу и бомбардовао све што у њој живи. Епилог такве арбитраже био је, а шта би друго – разбијање државе којој је ваш узорни био председник. И то уз његову личну помоћ и садејство.
Тај ваш узор у политици и сам је био еуРопски верник и замлата. И у тренутку стицања власти после више него проблематичних избора и уличарског преврата, још увек је био присталица флоскуле која гласи „Србија на еуРопском пРуту“!
За његове власти хапшени су и у Хаг као прасићи испоручивани наши највећи родољуби који су командовали херојском одбраном народа и државе од НАТО неандерталаца. С његовим одобрењем. Истовремено док је лишавао слободе наше родољубе, с његовим одобрењем је на слободу пуштено стотине шиптарских терориста из српских затвора.
За његове власти извршена је највећа пљачкашка приватизација у Србији која је ојадила народ и државу уздуж и попреко по географској ширини и дужини. Није се много бунио, а оставка му ни на памет није падала. Остало је само питање да ли је заиста био необавештен или се само правио невешт.
Од горљивог ЕУропејца постаде он горљиви противник чланства у ЕУ, а и саме ЕУ, јер је касно видео да после снисходљивости и испуњења свих музичких жеља душмана, од њих нема обећане благости и привилегија у које је дуго и предуго залудно и заблудно веровао. Тада је решио да све своје флеке извади учешћем у изради новог устава који ће Косово и Метохију чувати у својој преамбули. Једва тај устав прође референдум, јер су горки плодови издајничког семена дотле већ ухватили дубоки корен у досовском политичком окружењу.
Има тога још, али биће превише за једну такву политичку величину која више не сме да нас погледа у очи. Повукао се и отишао да га очи наше више не гледају. Пре свог бекства починио је и последње своје заблудно животно дело. На председничким изборима 2012. подржао је Тому Гробара против Бориса Манекена, као прави политички пацер верујући новопеченим напредњацима да ће бранити Косово и поништити Бриселске споразуме које су жути започели. Био је необавештен и ту.
Е, сад, ни ја нећу да му поменем име и презиме, јер је он за мене непоменик. А што се вашег превасходства тиче, требало би и даље да га поштујете, па и отворено именујете. Јер нам исто уже свезасте које не можемо да размрсимо ни после четврт века тумарања по беспућима ка врлој нам ЕУропи.
Штовани Зеко. Уопште није било потребно да помињем име, а нити ми је узор, нити му се дивим, нити је геније, нити сам му био у странци. Чак ни гласач.
У ранијем коментару били су постављени јасни услови: „Који је међу нама који ће се у медијима добровољно мање експонирати (славе, преславе, рођендани, посао, фејбуци и инстаграми), купити скромнији ауто, зидати скромнију кућу, гледати туђе дете, а наше српче, ко рођеног Данила?“ И, ето, нађе се један који испуњава те критеријуме. Господин човек у поређењу са недотупавним Тадићем и каснијом напредњачком џиберанијом и психопатологијом.
Тачно, био је превише Европејац и превише демократа, тачно, живео је у заблудама у погледу западенске либерашке демократије, али је и био исувише интелектуално поштен за плебс који је бирајући између Космета и 1000 евра акција + Фијата у Крагујевцу решио да је важнија ова друга, динкићевска комбинација. Али горњи „пројектни услов“ је без сумње испуњавао и није искакао из фрижидера, хистерисао и патетисао у 389 редовно ванредних обраћања у 365 дана. И није имао своје блатоиде и одрон „телевизије“, а чак није наметао ни протестантску етику.
Моје симпатије су, уосталом, на страни одлучнијих, отворених контрареволуционара, заступника неопходности рушења колонијалног, тренутно соцвадикалског беспоретка.
@Логично
„Свежа“ вест да ћемо ипак колонијално копати се раширила баш свуда, у „Политици“ на пример, без могућности да се коментарише (пробао). Зато ме јако чуди ваша жеља за обилатим јављањима овде, а доказано, као врло неинформисан.
Ваш предлог да се деца боре против страних колонизатора и окупатора блокадама, показује да су блокаде ефикасно и оправдано средство, истина напомињете на бираним местима.
Поред неинформисаности, брине и ваша безидејност, јер вам на памет није пало да треба подвући црту, спустити лопту, решити нагомилане проблеме, а не јурити по белом свету и генерисати нове и нове, против воље огромне већине народа, који је против колонијализовања европске државе на нивоу Конга са рудном рентом од 3% (истина то ће корпорације коштати неки проценат више), трајном еколошком катастрофом на трећини територије, без могућности бављења пољопривредом и туризмом на том подручју, који би доносили вишеструко већи приход заједници.
Да ли је и даље ваш завршни мото: „И да схвате [деца] да смена оних које сматрају за домаћу колонијалну управу не доноси слободу него само борба против колонизатора и окупатора.“ Логичан?
Република Српска је безрезервно подржала геноцид у Гази, и израелски свети рат против тероризма (sic! – „unwavering support“, „пуна подршка“, „Република Српска стоји уз Израел“):
https://t.co/p8dbP742cS
https://t.co/h09UjGsa7A .
Када видимо да се и председник Републике Србије у истом тренутку одлучно супротставио терору, јавно обећавши да ће се против њега борити до смрти (уз вредну помоћ својих скупих израелских саветника), и да је његова порука терористима у Србији импресивно илустрована и закључена треском гиљотине: https://srbin.info/politika/giljotina-za-demonstrante-uznemirujuce-upozorenje-na-kraju-filma-protiv-protesta/ ,
схватамо да је код нас сазрео историјски тренутак да се законито и закономерно испуне пророчанства, или тачније обећања сионских мудраца („све прво почиње у Србији“):
https://stanjestvari.com/2024/09/23/evsevije-petrovic-blagovest-religije-sedam-zapovesti/ .
@природно телигентан
Нешто ми нису коментари популарни па претпостављам да ни овај неће бити другачији, али ипак да кратко одговорим на примедбу да „…Поред неинформисаности, брине и ваша безидејност, јер вам на памет није пало да треба подвући црту, спустити лопту,…“
Безидејност је важна ставка, али у односу на протесте и четири месеца који су прошли без конструктивних идеја. На делу је искључиво рушилачки сентимент који је породио де-конструкцију школског система, професорског угледа, студентског статуса, детињства основаца, градског и међуградског саобраћаја широм Србије, да набројимо само неколико главних ефеката које је изазвао контролисани хаос. После много халабуке, испоставља се да пленумски вођена маса не зна шта хоће, па чак ни шта неће. Да није преозбиљно било би комично, као у познатом вицу о каприциозној невести – кад је најзад удовољено њеном и најапсурднијем захтеву, ова је рекла „е сад нећу ни како ја хоћу!“. Каприциозност и није тако неочекивана с обзиром на преовлађујуће учешће младог света („наше деце“) па је и опростива, уз наду да ће деца научити лекцију. Оно што брине је да су неки старији потпуно оманули и показали незрелост, неозбиљност, и наивност у својој безрасудној и деструктивно-емотивно мотивисаној подршци политичкој дестабилизацији Србије.
Још једном, далеко кориснија би била конкретна, фокусирана и упорна борба против колонизаторских притисака, као већ (у мом претходном коментару) предложено противљење и масован протест против рудника литијума. Ево зашто. Да су само два-три процента напора протраћених на самозаваравајуће флеш-моб перформансе били уложени у антилитијумски протест, то би јасно демонстрирало страним силеџијама и домаћој власти да је народ одлучан да сачува природу Србије нетакнутом, (од)бранећи тако државни и народни интерес. Овако, када Јадар опет постане прва тачка дневног реда нових притисака на Србију, питање је да ли ће наш млађи нараштај, истрошен и уморан и презасићен метежом, бити у стању да предузме и понесе терет таквог протеста. Хтели ми то или не (ми, дакле старија генерација „неутралних“ и „пумпаџије“) без правилно усмерене енергије младих је тешко замислити успех у следећим изазовима који су пред нама. Зато би заиста било на корист смирити страсти, престројити се у ходу и сачувати нешто енергије за будуће напоре, укључујући ту и низ бесаних ноћи оних који ће, надајмо се, по убрзаном распореду спремати испите…
@Логично
Читамо још једно ваше садо-мазо провокативно писмо.
Негативне реакције које овде примећујете (ваша мазо компонета), нису толико од порука које шаљете, колико од осећања одсуства елементарне праведности код вас.
Ваша брига за децу и омладину је неискрена и то се осећа. Губитак наставе је ништа у односу на губитак будућности, где ће наша деца, омладина, студенти да враћају огромне небулозне дугове и раде код олигарха без школе, или бити на бироу, јер су њихова радна места заузета од партијских другова. Ваша брига је слична као у недавно прочитаним вестима у “домаћој штампи”, где се студенти упозоравају да им се дипломе неће признати у иностранству, јер нису слушали наставу и ишли на вежбе. Медији с нестрпљењем чекају и нескривено агитују да млади масовно напусте земљу! Млади све ово виде и знају шта хоће и знају шта неће. Они њихове протесте не виде “као искључиво рушилачки сентимент и контролисани хаос”, како то ви видите и описујете, већ као борбу за праведнију будућност овде. Наравно да постоји ризик и бојазан да неко њихову борбу искористи и преусмери и ту старији морају да помогну да студенти истерају шта су започели. На пример није битно чији партијски корумпирани другови ће им заузимати радно и управљачко место, већ изградња система запошљавања по стручности, а не по подобности и систем који ће кроз институције да санкционише корупцију. Од овога ће велике користи имати сви. Дакле не треба деца да уче лекцију живота, него управо маторци, који су овакав покварени, корумпирани свет направили.
Даља прича са вама о домаћој колонијалној управи и колонизаторима је излишна, јер је код вас све демагогија, доведена до апсурда. Скупљање снаге за борбу када је све већ готово, и када треба да се забоде први ашов? Иста ваша Логика као и горе написано. Маторци да зезну, а онда омладина да седне на тракторе и блокира. Бесмислено.
Уз поздрав, са овим завршавам преписку са вама и препуштам вам закључак. Бланко – у праву сте!
Нека сте завршили преписку. Није нека штета, јер углавном причате сами са собом, непажљиво читате па ратујете са замишљеним ставовима саговорника. Такође поздрав!
Тешко је рећи шта је горе и ружније: главни текст или већина високоумних коментара. Све мајстори есхатологије, демонологије и геополитике! Благо нама!
Госн Боб
Напишите ви неки дубокоумни коментар на предметну тему: „Александар Вучић – анђео антихриста“, да ми губави, ћорави мало вас оценимо, проценимо какви сте на перу. Можда сте грђи и ружнији од нас, докажите супротно.