Разумем људску потребу за опуштањем на нерадном дану, али све ово некако није било то. Деловало је некако нездраво и содомично, баш као у западним метрополама
Ада Циганлија неког ранијег Првог маја (Фото: Филип Краинчанић/Нова.рс)
Први мај ипак јесте сатанистички празник.
Јуче сам се затекао на Ади Циганлији (не због Првог маја), кад кроз масу шетача, роштиљџија, хаос разбацаних папира и лименки наиђоше одједном и два млађа мушкарца држећи се за руке. Надао сам се да су ипак странци, али не, разговарали су на српском.
Први пут сам ту грдобу видео у Бечу пре једанаест година, касније у још неким европским градовима и знао сам да је само питање времена када ће се то преточити и код нас, с обзиром на страсну жудњу данашњих српских нараштаја да се стопе са Западом и уподобе Западу. И ето, први пут у Београду и Србији видех геј пар јуче, баш на Први мај.
Мимоиђох и мршаву бледу девојку изгубљеног погледа, коју су друг и другарица носили између себе, јер беше очигледно дрогирана. И тако још неке невеселе призоре. Са музичких уређаја допире нека грозна електронска музика, метални гласови и једнообразно низање полуразумљивих стихова о неком савременом урбаном ништавилу.
Разумем људску потребу за опуштањем на нерадном дану, али све ово јуче некако није било то. Деловало је некако нездраво и содомично, баш као у западним метрополама.
У даљини кула и збијене зграде надирућег Београда на води, који се примакао Ади.
Тако изгледа живот у глобализму.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук профил Светислава Пушоњића)
Прочитајте још
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар