Ознаке

, , ,

Драги Срби и Српкиње,

Не пристајте да обележавате нешто што се назива празником рада, а нарочито избегавајте комунистичку ујдурму звану првомајски уранак! У српској народној култури, веома старој, богатој и брижљиво чуваној још од националног ослобођења 1804-1815, уранак у пролећем пробуђеној и васкрслој природи везује се за децу и далеко важнији празник, а то је дан Светог Победоносца и Великомученика Георгија, једне од најраспрострањенијих српских слава.

Извор: Опуштено.рс

Уранак нису пијанчења јефтиним алкохолом, обждеравања масном храном са ражња и роштиља, слушање лаких нота углавном персијског порекла, ваљање у блату и сексуална завођења облинама прекривеним целулитом. Уранак јесте сећање на хајдучки ђурђевдански састанак из наше јуначке прошлости, то је одлазак школске деце у природу заједно са својим учитељима, певање родољубивих, хришћанских и традиционалних песама, игра, шетња, леп обед и повратак својим домовима на ручак и славе. Како су комунисти ову предивну народну и школску традицију киднаповали повезавши је са њиховим тзв. међународним празником рада и зашто је то српски народ прихватио, остаје за разматрање, али и згражавање.

Притом, за некога ко је следбеник класичног либерализма и слободе тржишта рада, тај празник не само да је историјски и естетски бесмислен, већ је то и емпиријски и филозофски, а да не помињем и чињеницу да САД у којој су се догодили немири из 1886. уопште не славе и не обележавају први мај. Наиме немири на Хејмаркету у Чикагу, који су повод за „прославу” овог несретног празника, нису се ни одиграли првог, већ четвртог маја, а у самој Америци уопште немају неки посебан значај, јер се овде као празник рада слави сваки први понедељак у септембру.

Први мај у нацистичкој Немачкој

Стога, драги Срби и Српкиње, нарочито прождрљиви лењивци, не желим вам срећан међународни празник рада. С друге стране оним вредним припадницима нашег рода који својим напорним радом стварају нову вредност за себе, своју фамилију и заједницу, желим да цитирам највећег песника међу нама, Владику Петра II Петровића Његоша: „Прегаоцу Бог даје махове”!

Аутор живи у Вашингтону

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Товаришево најлепше место)

Advertisements