Како је на кратком кретању од издаје до велеиздаје носилац ордена Светог Саве и Александра Невског приморао свог посилног да се омрси у Васкршњем посту

Александар Лазић на трибини „Стање ствари уживо“ (Фото: Соња Ракочевић)

Ако видиш убицу, или блудницу, или пијанца, који се ваља по земљи, никога немој да осуђујеш, зато што је Бог попустио његов поводац, а твој поводац држи у рукама. Ако попусти и твој, наћи ћеш се у горем положају: можеш да паднеш у грех за који осуђујеш другог и да погинеш.
Свети старац Гаврило Грузијски, Духовне поуке

Једном када прође све биће вероватно јасније шта се (ни)је прихватило у оквиру ЕУ (немачко-француско-америчког) предлога за КиМ и потоњег Охридског договора; до тада, потребне су нам смернице, понајвише за оне међу Србљима који нису на дневном нивоу укључени у политичка збивања или једноставно не стижу да прате вести. Баш таква слика која „описује и разјашњава“ десила се јутро после састанка у Охриду, на конференцији за медије председника Србије Александра Вучића. Објашњавајући како „ништа није потписао“ (а прећуткујући да нико није ни тражио да било шта потпише, макар у овом трену), онај кога су изабрали да преуми „дивље Србе“ дословце је рекао (на снимку од 35:53):

„Ми се готово никад не осмехујемо када се враћамо (са преговора), али ноћас у авиону, иако је била поноћ… Петар (Петковић) је увек у посту, али сам га натерао да синоћ поједе комад гибанице. Било је (у Охриду) нешто боље него што смо очекивали.“

Александар Лазић: Јуди Искариотском, отпоздрав на васкршњу честитку

Следио је осмех нашега Јуде, који се можда може поредити само са срећом змије када је наговорила прамајку Еву да проба плод са познања добра и зла. У чију славу пости бивши ДСС-овац Петар Петковић, директор Канцеларије за КиМ, и шта несрећника чека – боље да не домишљамо, посебно имајући у виду речи св. Гаврила Грузијског узете за мото овог текста. Али, можда је дозвољено упитати: има ли свештенослужитеља чија рука може причестити Петра П., који у посту не само да учествује у пузајућој издаји КиМ него ту издају „оверава“ прекидањем поста? И, дигнуто на виши ниво – има ли архијереја који неће дићи глас против оваквог Вучића и против оваквог европског плана за отуђење Косова и Метохије? „Ком се духу клањамо, томе духу и служимо“, опомиње нас свети владика Николај; ако се у блату (веле)издаје ваљају Председник и Посилни му, наше је да се помолимо за њих и не допустимо да и ми кренемо путем „заробљавања у туђина“.

Осмех Александра Вучића после изговарања горње „анегдоте“ (Фото: Снимак екрана)

А да ово не буде неопрезно домишљање из главе једног мирјанина, подсетићу на причу када је пост прекршен, и то на Велики петак, али из сасвим других разлога:

Велика је ствар пост, но љубав је још већа. Ако се постом демони прогоне, страсти укроћавају, тело умирује, дух сређује, љубављу се Бог усељава у човека. Сам је Господ нагласио пост као неопходан, но љубав је истакао као главну заповест.

У првој половини деветнаестога столећа владао је Охридом Џеладин-беј, одметник од султана и самостални господар, а црквом је у то време управљао митрополит Калиник. Џеладин-беј и Калиник, иако разне вере, били су врло добри пријатељи и често један другог посећивали. Догоди се да Џеладин-беј осуди 25 хришћана на вешала. На Велики Петак требало је да буду обешени. Митрополит, сав узбуђен због тога случаја оде ка Џеладин-беју и стане га молити да ублажи казну. Док су они разговарали, стигне и време ручку, и беј позва митрополита да руча. За ручак је било спремљено јагњеће месо. Митрополит се извини да због поста не може остати на ручку и спреми се да изиђе. Жао буде беју и рекне митрополиту: „Бирај, или ћеш јести са мном и 25 људи ослободити од вешала, или нећеш јести и пустити их на вешала“.

Митрополит се прекрсти и седе за ручак, а Џеладин ослободи осуђене од смртне казне.

Дакле, митрополит Калиник је пост прекршио из љубави према другима, а Петар П. се омрсио из самољубља и љубави према функцији (можда мало и из страха од Господара Вучића). Понекад избор између Небеског и земаљског није тако очит, али овога пута сви морају да виде да Вучић свима нама (прво патријарху и владикама) нуди да се омрсимо у најстрожем, Великом васкршњем посту! Да нас Бог оснажи – почев од епископа наших, па до најмањег међу Србима – да одбијемо понуду Непомјаниковог изасланика на земљи, да одгурнемо понуђену гибаницу из пакла (издају светог и распетог Косова) и удвостручимо најчаснији пост (борбу за КиМ).

Categories: Осматрачница Александра Лазића

Tags: Александар Вучић, Александар Лазић, КиМ, Петар Петковић, СПЦ, Часни пост, карусел