Ако треба да оценим Охридски пристанак, онда могу да кажем да је то рачун без крчмара. А крчмар су грађани Србије
Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић)
У суботу је у Охриду председник Србије рекао да, премда он „ништа није потписао“, „некакав договор је постигнут“ (овде).
То су потврдили и остали договарачи. Косовски премијер је, тако, казао да „између страна“ постоји „јавни договор“ (овде). А министар дипломатије ЕУ Жозеп Борељ изјавио је да се „анекс и споразум сматрају прихваћеним“ (овде), те да ће текст анекса одмах бити објављен на сајту његовог министарства – што је и учињено (овде).
Потврда договора дошла је и од изасланика САД за Западни Балкан Габријела Ескобара, који је у Охриду казао да је „вечерас постигнут тежак, али неопходан договор Београда и Приштине“ (овде).
Тачно је да ништа није потписано. Али, универзитетски професор Зоран Чворовић, уочи Охрида, објаснио је да Бечка конвенција о уговорном праву (1969) омогућава да међународни уговор „стране могу оверити на било који начин на који се међусобно договоре – то може бити и усмени споразум, пошто међународно право има принцип да је сваки споразум обавезујући“ (овде; прев. овде).
Погледао сам Бечку конвенцију. И доиста, одмах у члану 3 лепо се каже да „међународни споразуми који нису закључени писменим путем“ такође имају „правну вредност“ и „потпадају под међународно право (овде).
После Охрида Чворовић је на друштвеним мрежама прокоментарисао да је Охридским изјавама процес склапања међународног споразума, који је почео 27. фебруара, завршен. Дакле, имамо споразум.
Када пажљивије погледамо сам текст Споразума и Анекса видимо да је ово тространи споразум: између Београда, Приштине и Брисела.
Имплементациони анекс споразума о путу нормализације односа између Београда и Приштине
Брисел има функцију арбитра, он оцењује да ли Београд и Приштина поштују договорено. Кроз донаторске конференције, Брисел даје награде Београду и Приштини ако испуњавају Споразум. А кроз блокаду придруживања ЕУ додељује им казне, ако га се не држе.
Важан моменат код Анекса је изостанак редоследа испуњавања договореног: „Косово и Србија су сагласни да ће се сви чланови (Споразума) спроводити независно један од другог“ (овде). То, рецимо, значи да Приштина практично одмах може да тражи улазак „Косова“ у УН (чл. 4 Споразума), док Београд то не сме да опструира зато што косметски Срби још нису добили аутономију.
Тако се, Охридским пристанком („некакав договор је постигнут“), Београд сагласио да се претварање „Косова“ у независну државу (а у неком тренутку и чланицу УН), чврсто веже за приступање Србије ЕУ. Као што је то рекао и председник Србије (овде): „Ако ми будемо желели да напредујемо на европском путу, наш напредак ће бити цењен и кроз то колико и шта ћемо да урадимо по питању имплементације овог (Споразума и Анекса)“.
Ако треба да оценим Охридски пристанак, онда могу да кажем да је то рачун без крчмара. А крчмар су грађани Србије.
Брисел мисли да смо ми још у стадијуму евромазохизма када је, према истраживању НСПМ (октобар 2007) 72% грађана Србије било за улазак у ЕУ, 21% против и 7% неодлучно (овде 85). Али, од тада смо се дозвали памети. Сада је, према последњем истраживању НСПМ (јануар 2023), за улазак Србије у ЕУ 35%, против 48%, неодлучно 17% (овде).
Дакле, подршка уласку у ЕУ се буквално преполовила, а удео противника се удвостручио. Тако је сада, међу опредељенима, евроскептика више него евроентузијаста – 58% : 42%.
Штавише, према истом истраживању, уколико би услов за улазак Србије у ЕУ било признање независности „Косова“, подршка пада на свега 9%, а противљење ЕУ расте на 79%! (исто).
Стварно није јасно како Брисел мисли да тргује са Србима – по начелу „ви сад мало признајте сецесију Косова, а ми ћемо после мало да вас пустимо у ЕУ“ – кад је 80% Срба против те трговине?
Колико је цео споразум од почетка на климавим ногама види се и по томе да је председник Србије колико сутрадан после Охрида изјавио: „Ми ћемо да имплементирамо највећи део ствари, али нећу да имплементирам ништа о уласку у УН“ (овде).
То је сасвим супротно охридском Анексу – који је председник Србије, по сопственој изјави, прихватио. А Анекс јасно каже: „Косово и Србија сагласни су да неће блокирати примену ниједног члана (Споразума)“ (овде).
Ниједног члана Споразума? Не каже ли члан 4 став 2 Споразума: „Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији“? А УН је међународна организација.
Дакле, председник Србије је, сутрадан по прихватању, јасно рекао да ће ипак да блокира примену члана 4 став 2 Споразума. Како то може?
Али, приметиће неко, то је за унутрашњу употребу, како би се анестетизовала српска јавност. Међутим, из оваквих изјава ипак произлазе две могуће последице:
- Приштина ће у једном тренутку моћи да се позове на ове изјаве председника Србије, којима се одриче поштовање Споразума – па ни она неће хтети да примени неки његов члан који јој не одговара; тако ће се примена Споразума заглавити;
- Брисел може да запрети Београду да ће му блокирати приступ ЕУ док не испуни све – укључив и чл. 4 ст. 2; али, у Београду ће само малоумни политичар хтети да дозволи Косову столицу у УН, у замену за наставак пута у ЕУ – ако је 80% бирача против тога; онда опет од Споразума нема ништа.
Дакако, алтернатива је да се Срби натерају да комплетно примене Споразум и Анекс. Но, ако се боље размисли, то може бити само увођењем унутрашње диктатуре.
Но, Срби су у томе мало незгодни. Сетимо се како је било 2020. када су власти најавиле поновно ковид-затварање. Догодио се Ивањдан испред Скупштине. Видело се колико је тврдо, колико су људи љути. И власт је морала да одустане.
Слободан Антонић: Ко се више препао протеста – Вучић или N1 oпозиција?
Наравно, унутрашња диктатура увек може да рачуна на помоћ од НАТО чизме. Али, онда би то била истинска окупација. Но, као што рече онај Француз – с бајонетима можеш све, али не и на њима да седиш.
Дакле овај споразум је од самог почетка климав, а пошто је суштински супротан елементарним националним интересима, треба га немилосрдно рушити – као и све политичаре који га подржавају.
Наши политичари, нажалост, воле да мисле да ће да ће да надиграју Запад, јер су „паметнији“ (читај: лукавији). Али, што рече Момчило Селић: многи од њих су се „коцкали с коцкарницом“ – и Милошевић, и Ђинђић, и Тадић, и Вучић. Али, „Сатану нико лукавством није победио“ (нав. овде 253).
Данашњи подржаваоци председника Србије такође пропагирају нужност лукавства слабијег: „Змију глади, испод ње се вади“. Али, та „лукавост“, која захтева неограничено трпљење Срба на Космету, ипак има своје границе.
Јер, како косметске Србе препустити на милост и немилост „администрацији Приштине“, када видимо да се Србин, због пуке мајице с „цртежом мапе Србије с Косовом„, осуђује на осам месеци затвора, при чему је одлежао шест.
У исто време, албански полицајац „Косовских безбедносних снага“, који је пуцао на српског дечака (11) – само зато што је путем носио бадњак, и погодио га у лево раме (прострелна рана десетак цм од срца), пуштен је у кућни притвор. А „косовски“ тужилац поднео је комичну тужбу: „изазивање опште опасности“ – дечко се, ето, заиграо пиштољем, што је довело до извесних, безначајних „лакших телесних повреда с привременим здравственим последицама„.
Дакле, Србину за мајицу шест месеци затвора, а Албанцу за прострелну рану кућни притвор. Ето то је правда „Републике Косово“. И сада Срби треба да се интегришу у такву „администрацију“, која ће им, према Охридском договору, обезбедити „некакав облик локалне самоуправе“? Смешно.
Вашингтон и Брисел желе да, после свих грешака које су овде направили, хитно затворе „српски проблем“ пре него што Руси сломе кијевску хунту. То је оно што Милош Ковић назива америчким моделом пацификације: „дођу, побију, протерају и опљачкају, а онда траже да се помирите са реалношћу“ (овде).
Али, све то у данашњем времену је рачун без крчмара. Охридски рачун без крчмара.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Косово не може добити столицу у УН чак иако Србија то не спречи. У Савету безбедности их чека Русија и Кина које то неће дозволити без обзира на Вучићево окретање леђа својим донедавним ‘челичним пријатељима’. Много је опасније нешто друго, на пример улазак у Унеско. Тиме ће Шиптари преузети српску кутурну и историјску баштину и врло брзо то преименовати у шиптарску историју а Срби ће бити уљези који су дошли у 7.веку и отели Шиптарима земљу. Они то већ пишу по светским порталима.
Следиће и улазак у Интерпол а затим у НАТО. Ту ће се територије насељене Албанцима (Косово, Македонија па и Црна Гора) објединити у Велику Албанију под заштитом Американаца. Одмах креће рушење Републике Српске да би се НАТО проширио на челу БиХ а такође се одмах отвара питање Рашке области где ће тамошњи муслимани такође хтети да се одвоје од Србије и уђу у НАТО.
Ако српски историчари већ једном не кажу од када почиње српска историја на Косову онда ће сви позиви на грађанску непослушност и рушење велеиздајника бити лицемерни и шизофрени. Значи, историчари и интелигенција морају савладати свој хубрис и ухватити последњи воз пре него и сами буду сврстани у исти табор са Охридским ‘преговарачем’.
Професоре, не може човек да вас не воли и не поклони Вам се. Хвала за све што радите.
Није ово, господине Антонићу, ситуација у којој се не зна ко пије а ко плаћа. Зна се све, поготову ко плаћа. Брбљање председника Србије на сопственим телевизијама, дан после очигледног и несумњивог прихватања “споразума”, нема никаквог утицаја на важење међународноправног акта о којем је реч. Занимљиво је, господине Антонићу, кад кажете: “То би значило увођење унутрашње диктатуре…” Више не знате да је та диктатура одавно уведена, о чему сте пре неколико година редовно писали? Занимљиво је, такође, да ни једном речју доводите у питање НА ОСНОВУ ЧЕГА је Вучић преговарао, прихватио, тумачио. На основу уставних овлашћења председника Србије? На основу државне платформе о преговорима, усвојене у Скупштини? На основу “унутрашње диктатуре” и претходног суспендовања свих уставом дефинисаних институција? Тужно је гледати у којој мери интелектуалац тог калибра МОРА ДА ОСТАНЕ НЕДОРЕЧЕН. Шта ли ће на све ово рећи Бокан, господине Антонићу?
@Посматрач
“Занимљиво је, такође, да ни једном речју доводите у питање НА ОСНОВУ ЧЕГА је Вучић преговарао, прихватио, тумачио. … Тужно је гледати у којој мери интелектуалац тог калибра МОРА ДА ОСТАНЕ НЕДОРЕЧЕН.”
Проф. Антонић се позвао, у четвртом пасусу, на детаљну правну анализу проф. Чворовића, па нема потребе да у овом тексту све то понавља. Ако нисте прочитали анализу проф. Чворовића, прочитајте.
“У Београду ће само малоумни политичар хтети да дозволи Косову столицу у УН, у замену за наставак пута у ЕУ – ако је 80% бирача против тога.”
Антонић је поставио ову премису, од које треба кренути ако желимо да разумемо овај шоу-програм. Ако се испостави да је Вучић говорио истину и да неће спровести споразум, а опозиција викала: “Иде вук!”, добиће ретроактивно кредит и за оно што је до сада лагао, а тога има о-хо-хо.
Друга ствар, ако ЕУ заиста блокира интеграцију Србије, то значи да “проевропска” опозиција у Србији треба фактички да изађе са предизборним програмом о признавању Косова, што је политичко самоубиство.
Треће, Србија никада неће ући у ЕУ, и ово је један велики споразум у којем је Вучић мењао велико ништа за друго велико ништа.
Четврто, дао је евентуални алиби Шиптарима да не спроведу споразум о српским општинама. То значи додатно интензивно пренемагање и стална предизборна кампања великомученика Вучића који се за Косово бори као Лав. Ово тешко да је договорено тек сада, и вероватно су Шиптари добили Север у замену за сарадњу у Вучићевој непрекидној предизборној представи.
А где су “интелектуалци” и “опозиција” били када је стварно предавана Северна Митровица? Где су били када је требало спречити улазак Срба у Косовску скупштуну, и када је требало бојкотовати људе и породице свих оних који су радили на имплементацији тога? Рецимо, видиш униформисано лице – одбијеш да га услужиш, пређеш улицу, и слично.
Где ће бити ако дилере дроге и рушитеље цркава покушају да приме у Унеско и Интерпол?
Нигде, рекао бих.
За ову Вучићеву драму имају и времена и ресурса.
@ Марк Еугеникос
Професор Антонић се ту позвао на анализу професора Чворовића о обавезности усмене сагласности у међународном праву, по Бечкој конвенцији из 1969, а не о ономе на шта ја указујем. А указујем да Антонић не доводи у питање наш уставноправни основ да председник Републике уопште води такве преговоре и одлучује о таквим питањима. Основ за то напросто не постоји, јер то није у надлежности председника Републике. Ради се о тешкој узурпацији и нелегалном деловању, на шта се, у оваквом разматрању, неизоставно мора указати. Ако се не указује, онда је то једна од поменутих тужних недоречености, врло непријатних.
Нисам правник али познајем Пословно право и знам шта је уговор. Мислим да Чворовићева интерпретација овог ‘споразума’ и Антонићево ослањање на њу нису коректни. Тачно је да усмени уговор може да се сматра важећим али постоје неки предуслови. Прво, тај ко склапа уговор (у овом случају само договор) мора бити ауторизован за то. Зна се ко је у фирми ауторизован да потписује или уговара. Не може било ко. Неко може да потпише уговор нпр само до $1000.
Тим пре у оваквој ситуацији. Председник није ауторизован по Уставу да склапа овакве договоре. Није ауторизован ни од стране Скупштине. Поготовo не може да склапа договор који се коси са Уставом. Чак и да јесте ауторизован, тај споразум мора да иде у Скупштину да се ратификује а у оваквим случајевима и на референдум пошто је уставно питање. Зато постоје ратификације потписаних међудржавних уговора који не важе док се не усвоје у парламентима.
Иначе, би сутра дотични могао да попут неког императора преда Војводину или Рашку област. Ово чак није ни Уговор којим се прихвата да се нешто безусловно уради. Ово је договор типа ‘дођем ти’, тј. ‘ако…онда’. Нема обавезе да се ишта испуни. АВ cада каже да се Србија неће служити триковима али не каже да је све ово један велики трик. На делу је ‘ваћарање на кварно’ од стране Ескобара. Бајаги, није потребан потпис док ствар мало не легне и жаба се потпуно скува. После тога нико неће обраћати пажњу на неки неважни потпис.
Овај ‘споразум’ је само тест да се анестезира јавност. Ништа од овог не мора да се испуни. У том случају бајаги нећемо добити неки долар на донаторској конференцији. Чак и да је договор урађен потпуно регуларно са свим ауторизацијама и ратификацијама, чак и да је обавезан а не ‘ако…онда’, ко ће бити та инстанца за жалбу? И шта ће та инстанца да уради? Да нареди бомбардовање? У овом случају, та инстанца је само тај Ескобар. Шта је било са Бриселским ‘споразумом’ који је чак и потписан? Дачић сада каже да је то потпис на салвети. Да ли су Шиптари сносили последице што ништа нису испунили?
У питању је невиђено шибицарење и договор мафијаша уз гибаницу. ‘Наш’ мафијаш је добио понуду коју не може да одбије јер је уцењен али Србија нема никакве обавезе. Доста је било чекања и позивања неког (АВa?) да прогласи окупацију Косова. Народни скупови, све организације то треба да ураде и да нон-стоп јавно понављају. На Западу добро знају да је то легитимније него закулисана мафијашка подела територија.
Значи то нам је прва ствар која треба да се уради и тиме започне мобилизација народа. То ће такође све будуће ‘споразуме’ овог типа учинити неважећим а сигуран сам да ће их и предупредити јер Запад ипак зна шта је легитимно а шта ‘договор’ уз гибаницу усред поста.
На крају, две наше полазне тачке у сваком обраћању – овакав, ‘дођем ти’ споразум је неважећи (1) и КиМ је окупирана територија (2).
@Oнорије
То је оно како мала Јуца и мали Ђокица замишљају свет око себе и односе у њему.
Не поштују се ни прописно потписани и спроведени уговори када то не одговара Америци, а камоли они који су како тако прихваћени пред очима целог света. Боли њих лакат и за референдум и за наш Устав. Само нова подела карата у свету ово може да брзо поништи, у противном, мрцвариће нас тиме и свим другим чиме су до сада, докле год постоје.
Права је штета што ниси био присутан почетком века у Сарајеву да им објасниш како заправо нису били анектирани од АУгара јер Анексија никада није ратификована у Бечкој Скупштини.
Толике године провели под њима, а нису се сетили да окупација није правно ваљана. Сачувај боже.
#################################################
"Косово и Метохија је окупирана српска територија"
#################################################
@ Нула
Нисам сигуран шта си хтео да кажеш. Ја не говорим о Американцима и шта они треба да раде већ о нама и како код нас треба да се доносе одлуке. Ово нема ни у највећој банана републици да један појединац који нема овлашћења да доноси такве одлуке (поготово оне које су против Устава) предаје, у четири ока, делове државе а све државне институције, војска, црква и Академија не смеју уста да отворе или паметују да је то мафијашко диловање још и правна обавеза за Србију. Највише што је могао тај појединац да уради је да однесе неко ордење и окачи га Ескобару и Лајчаку око врата. Али можда твоја натукница о ситуацији почетком прошлог века може да понуди неку инспирацију за решење сличне ситуације у овом веку.
Под условом да су резултати анкете НСПМ веродостојни, поставио бих професору Антонићу једно питање. Колика је вредност анкете НСПМ у односу на изборне резултате? Изборни резултати су такође анкета, најрелевантнија анкета. Ако су председник Србије и његова странка убедљиво победили на изборима, да ли то значи да су они легитимни тумачи већинског мишљења грађана Србије у току трајања њиховог мандата? Или мислите да само у овом случају, кад ви имате другачије мишљење, парламентарна демократија и није најбољи од свих могућих политичких система? Да ли дозвољавате могућност да већина грађана жели да уступи КиМ Шиптарима (из било ког разлога који они нису дужни никоме да предочавају)? Ја не бих априори одбацио такву могућност. Колико ја видим против Споразума је мањина грађана Србије. Кад неко тако убедљиво победи на изборима, критика његове политике, мада није забрањена, изгледа несувисло. Да ли, по вама, треба суспендовати парламентарну демократију у случајевима кад се ваше мишљење разликује од већинског? Ако сте се залагали за парламентарну демократију, ви морате поштовати већинско мишљење ма колико се оно разликовало од вашег. Ово су принципијелна питања, нису везана за моје лично мишљење о Споразуму. Ако признајете резултате парламентарних и председничких избора, онда је оно што ради Александар Вучић и СНС и легално и легитимно, ма шта ја лично мислио о томе.
@Иван Лукић
Основна претпоставка Вашег коментара ја да победник на политичким изборима добија апсолутно право да води политику какву год хоће, али да ли је тако? Ако ја победим на изборима зато што сам обећао бело, а кад формирам владу водим политику која доноси црно, да ли ја још увек имам легитимитет?
Пре неколико месеци сам или овде на СтСт или можда на Новом Стандарду прочитао текст који је говорио управо о томе, и који је тврдио да, по смислу и традицији парламентаризма, победник на изборима има мандат само док спроводи политику коју је обећао и на основу које је и добио изборе, а ако одступи од званично прокламоване политике мандат аутоматски престаје да важи. Наравно то у пракси није тако, али у теорији јесте.
Ја нисам ни политиколог ни социолог па не могу да пронађем радове који ово детаљније објашњавају, али суштина је јасна. Било би врло корисно ако би неко ко се боље разуме у ову материју поставио повезнице (линкове) на релевантне текстове.
#################################################
“Косово и Метохија је окупирана српска територија”
#################################################
@Иван Лукић
Просто не могу да верујем шта се пише. Прво да ли ми заиста имамо парламентарну демократију код наш са блокираним медијима, отвореним притисцима и уценама пре и за време гласања, партијско запошљавање, беспризорну плачку државних ресурса, нетранспарентно вођење државне политике већ 10 година, доношење противуставних одлука од стране неауторизованих особа. Да ли је то парламентарна демократија.
Да ли је тренутно руководство добило изборе са програмом предаје државне територије или је била изборна превара и сада се ради сасвим супротно од изборног програма? Чак и кад би игнорисали све претходно да ли је процес предаје државне територије регуларан? Да ли је ‘споразум’ у четири ока легалан и Србија правно обавезна чак и да игноришемо чињеницу да имамо случај учењеног појединца који је то морао да прихвати па макар то водило дезинтеграцији државе и националног корпуса?
Није у питању само Косово већ и друге српске провинције, и Република Српска. поово прихватање је национално самоубиство и сада наивни коментатор поставља дилему – ако народ хоће да се самоубије да ли је то његово парламантарно право? Сама почетна теза о демократији као аксиому и недодирљивом идеалу је најблаже речено инфатилна.
Довољно је погледати демократију у њеном бастиону где су уске групе преузеле извршну власт, медије, финансије, универзитете, индустрију забаве, креирале мороне од 90% становништва ‘џанк’ храном, ријалитијима и ‘селебритијима’ и убедили их да су они изузетни. И сада тамо имамо демократију где ће 90% морона увек надгласати оних 10% са мозгом и која ће ићи широм света да пљачка и поробљава друге за ту исту групу. Изворни појам демократије је у ствари власт племена у односу на меритократију. Сада имамо ‘апдејтовану’ дефиницију демократије – демократске земље су оне којима управља једна верска група.
А Антонић да је наиван – то јесте. Некритички прихватити овакав шибицарски ‘споразум’ и сматрати се њиме правно обавезним на бази једног још наивнијег тумачења Бечке конвенције, јесте наивност.
#################################################
“Косово и Метохија је окупирана српска територија”
#################################################
Неопходно је да се што брже опасуљимо и објаснимо оним споријим каква се игра овде игра. Овде се ишло на оно што се код наш звало типично ‘ваћарење на брзака’. Рачунало се (изгледа с правом) на нашу лаковерност и простодушност чему нису одолели ни они најпаметнији.
Сећам се давно док је Џеј још увек радио шибицарење код Сахат куле и где су свакодневно долазили намерници из провинције да разгледају Калемегдан. И ја сам ту сваки дан играо баскет и једном приликом нисам могао да гледам како су ухватили једног простодушног деку са гуњем у машину па сам се умешао. Цела екипа је скочила, било је гурања и псовања али срећом ништа озбиљно пошто ни њима није одговарала негативна реклама. После ми је Џеј сваки пут кад ме видео на улици са осмехом комшијски претио прстом и испуштао Ааааа…!
Други случај је моја баба која је већ првог дана ишла да плати струју да не би случајно дошла опомена а све вести је примала са Дневника. Креатори овог ‘споразума’ су рачунали на нашу лаковерност а пре свега на збуњеност па су баш зато хтели да се праве луди.
Њима се из више разлога жури а највише јер се тренутно сложила ‘тракалица’ у виду хармоније три екипе – у САД, Унији и код нас, плус очекивани пораз у Украјини. Већ сутра све може бити другачије и зато морамо објашњавати барем оним збуњеним у чему је ствар, да смо соучени са шибицарењем и велеиздајом и да је стрпљен-спашен, пошто аутошовинистима то говорити нема сврхе.
@Марк Еугеникос,
Одлично сте то разумели. У савременим парламентарним демократијама сувереност грађана траје само један дан у сваке 4 године. То је изборни дан. Након тога се сувереност предаје изабраним представницима који следеће 4 године по својој вољи интерпретирају шта је интерес друштва. Ако су они успели да обману бираче и победе на изборима, то није њихова грешка него грешка бирача. Након избора они могу све да раде супротно од онога што су обећали и то је сасвим легално. Сва одговорност за штету која настаје сносе бирачи а сва корист од победе припада политичарима који су добили изборе. Парламентарна демократија је генијалан изум који политичарима обезбеђује да владају апсолутистички без икакве одговорности. Једино ограничење је временско – мандат од 4 године. Након тога за све штете које су учинили ви можете да их казните тако што ћете на следећим изборима гласати за друге кандидате и странке. Ако мислите да то није адекватна казна ви можете да прибегнете насиљу и линчу у ком случају ви (бирачи) постајете криминалци и подлежете кривичним санкцијама. Тако је у свакој западној земљи, и тако је и у Србији. Парламентарна демократија је изванредан политички систем јер се право на изборе наплаћује одговорношћу бирача. Ако ниси способан да „правилно“ изабереш, аутоматски си кажњен штетом коју могу некажњено да ти чине изабране клике. Апсолутна власт за политичаре који победе у трајању од 4 године, на једној страни, и апсолутна одговорност за сву штету на другој страни. Тако функционише западна демократија. Значи да резимирам, бирач има право да бира, али са тим правом он је добио и реципрочну одговорност за свој избор. Не може онај који је изабран бити одговоран зато што си ти хтео да гласаш за њега.
„Ако ми будемо желели да напредујемо на европском путу, наш напредак ће бити цењен и кроз то колико и шта ћемо да урадимо по питању имплементације овог (Споразума и Анекса)“.
Овде се Председник мало наругао Србима и Србији. Јер док је он (бар вербално) био против евроинтеграција, већинска Србија је убедљиво гласала за ДОС и евроинтеграторе. Сада, чак и да је Србија у међувремену променила мишљење, Председник ће да вам да оно што сте тражили кад је он био у опозицији. Ово је јама коју су Срби сами себи ископали и улетели у њу. У политици постоји инерција. Толико су дуго Срби малоумно стремили ка евроинтеграцијама да је сад практично немогуће променити смер. Срби су сами себе казнили својим безумљем. Пола милиона је на улици рушило Милошевића? Где је бар један милион на улици да сруши Споразум и Анекс?
@Иван Лукић
“Ако су они успели да обману бираче и победе на изборима, то није њихова грешка него грешка бирача. Након избора они могу све да раде супротно од онога што су обећали и то је сасвим легално. Сва одговорност за штету која настаје сносе бирачи а сва корист од победе припада политичарима који су добили изборе.”
Е управо због тога ових дана Французи исправљају штету која је настала , за понедељак су се најавили и Немци . Не мислите ли да ли ми имамо веће право од њих да исправимо грешку ? Наша потреба је далеко већа од њихове . Које ли подударности – Француско – Немачки план !!!!
@Онорије
Оно шта ја кажем а ти као не разумеш је да су правила за мале, а Америку баш и брига ако буде могла да фингира државност квази-Косове. Њима је ту важно војно присуство и сви конци у рукама и докле год то буду могли да си приуште, причаће да је Косова независна држава, а ми злочинци. Неће се обазирати ни на какве законе, па ни међународне, јер су кабадахије.
Оно што нас може да извуче из таквог положаја је евентуална и надам се извесна победа Русије у Украјини и даље на свим осталим бојиштима, војним или дипломатским.
Можемо да се сложимо да је КиМ окупирана територија и да је љапави шиптар узурпатор власти и велеиздајник, а да би ми сада морали да устанемо у шестоцифреном, или боље седмоцифреном броју и збацимо хулигана са власти, прогласимо окупацију и најуримо НВО метастазе и остале компрадорске инсталације.
За почетак.
А то што ћемо да обарамо америчке уговоре због присиле једне уговорне стране, а они то уваже, то слободно мачки о реп. Само геополитичке прекомпозиције Србију спасавају.
#################################################
“Косово и Метохија је окупирана српска територија”
#################################################
Има много оних који шире дефетизам и говоре да је све готово и да смо пропали. Неки то раде срачунато а неки због своје менталне слабости. Они који су договорили ‘споразум’ су то очекивали и планирали. Неки нису свесни тренутка и користе нови талас јутуб емисија да распредају анализе објашњавајући догађаје из прошлости. То су углавном ови стерилни (да не кажем килави) доктори, од којих сваки умишља да је велико мислеће м*** Марјаново.
Шта је битно? Битна је акција. Сада имамо пренемагање око литија. У време параде срама сам писао да ако већ нису тада организоване, онда треба припремити план за литије које би у тренутку као што је овај, отпочеле у сваком селу Србије са циљем у општинским центрима. Када би чак само делимично успеле већ би имали више стотина хиљада људи који би се на објаву издаје окупили да спасавају будућност своје деце. Као и обично, увек се ту нађу дежурни фрустратори да саботирају без обзира да ли је реч о историји, идентитету или судбини државе. Имамо их и сада, који ће чак и у ситуацији стани-пани, истеривати своје фрустрације.
Не само код наc већ и код других се деси издаја на највишем нивоу. Постоји ‘протокол’ којим је тај механизам разрађен и у истој шеми су и Шолц и Макрон и други. Потребна је побуна народа која ће издајничке поступке делегитимисати пред светом и која ће бити основа за решавање проблема када се геополитичка ситуација промени. Мора постојати алтернатива на столу макар у овом тренутку била игнорисана и потцењивана. Ја сам покушао да свој Предлог суштинске аутономије Шиптара ставим на cто као једну могућу опцију која је предвиђена Резолуцијом 1244.
Нажалост, наша аутистична и кукавичка интелигенција није то ни регистровала нити предложила и промовисала своју. У недостатку било какве организованости преостало ми је да је пошаљем на неке адресе у свету и да макар кругу мислећих људи буде познато да има алтернатива америчком диктату. Позитивно је да њихове институције и појединци одговарају на иницијативе, барем да су их примили к знању, а не избегавају ни директне сусрете. Људи као нпр Александар Павић, који познаје систем и како он функционише, већ имају резервисану пажњу тих структура.
Друга ствар се односи на оне који заиста могу да донесу промену амбијента и ослободе нас колонијалне потчињености. Наравно реч је о Русима који ће кључно утицати на геопoлитику овог региона. Њима такође треба слати иницијативе и без много церемонија рећи шта Срби од њих очекују јер и они сносе део кривице за ово стање. Треба подсетити Дугина на обећање да Руcи Србима дугују Косово јер су примили прве ударце и бомбардовање намењени Русима којима је то помогло да се тргну, прогледају и наоружају.
Људи као Дугин и други треба да константно притискају своје политичаре и да се припрема терен за долазак Вагнера и добровољаца. Већ само та могућност и најава ће овде променити ‘светоназоре’ свих страна. Треба да истичемо да је долазак ‘Вагнероваца’ (јер они утерују страх у кости) готова ствар и питање времена. Примери њиховог истеривања Француза и ‘чишћења’ Африке од колонијалних трупа су већ познати уз ефикасност због непостојања бескрајног међудржавног цинцулирања и надмудривања. Дакле, акција, све само не малодушност и дефетизам.
@Онорије АЕ Илирије
Потписујем све што си рекао. А што се тиче свих дилова које је АВ направио са западним шљамом, потписаних или непотписаних, поштоваћемо их колико су Американци поштовали све уговоре које су склопили са индијанским племенима у својој земљи. Поштено, зар не? https://www.history.com/news/native-american-broken-treaties
Ако треба да се сликовито објасни госн. Хилу, има енглеска пословица what’s good for the goose is good for the gander, што је добро за гуску добро је и за гусана. Наравно он у својој осионости и ничим утемељеним осећајем супериорности над нама то неће моћи да прихвати, али никад није касно да почне да се навикава.
Sve je rečeno, samo ne na srpskoj TV, nego na hrvatskoj:
https://www.facebook.com/1511801858/videos/1762569470804232