У Русији „кадрови“ одлучују све. Не професионалци који су држави очајнички потребни, већ управо „кадрови“ у најгорем смислу те речи, чији је живот садржан у примитивној формули „укради – пропиј – дођи на власт“

Фото: Телеграм С. Русова

(Телеграм канал Сергеја Русова, 6. 5. 2026)

Било је то 4. маја 1935. године када је Стаљин изговорио ову легендарну фразу у Кремљу пред дипломцима војних академија. Тиме је желео да нагласи да су интелигентни, квалификовани и посвећени људи највреднији ресурс једне државе.

Одговоримо на питање – које су најважније особине сваког шефа државе (суверена), без обзира на облик власти и политичко уређење?

Суверен не мора бити стручњак у свим областима управљања, војних послова, науке и технологије. Оно што је добром владару потребно јесте оданост Отаџбини и интересима народа, политичка воља за доношење тешких одлука и способност избора компетентних кадрова. Ово последње је неопходно ради формирања елитног управљачког језгра усмереног ка остварењу постављеног циља (слике Будућности) у корист државе и народа.

У различитим историјским периодима руског света, формирање руске државне елите одвијало се по потпуно различитим принципима.

Током периода радикалне трансформације постојећег Система са циљем стварања велике силе (кнез Свјатослав Игоревич, цар Иван Грозни, император Петар Велики и генерални секретар Јосиф Стаљин), критеријуми за избор елите били су оданост политици изградње нове Будућности. У ту сврху, шеф државе је отварао друштвене лифтове за улазак у елиту обичних, непознатих људи – али оних који су били интелигентни, образовани, храбри и одани великом делу.

Сергеј Русов: Бјелоруски фронт

Међутим, неизбежно је долазио историјски период деградације и дегенерације владајуће елите, што се најупечатљивије испољило током Смутног времена у XVII веку, под Николајем II и у позном брежњевско-горбачовљевском СССР-у.

Али садашња либерална Русија, чија елита нема никакве везе са руским светом нити његовим националним историјским путем, изродила је нешто још невероватније и ружније – формирање елите на основу негативне селекције. Када се на врх пробијају најгори и најнеспособнији каријеристи и полтрони, док се сви најбољи и професионални људи елиминишу кроз бројне филтере сродства и личне лојалности. То је довело до деградације, неефикасности и нагомилавања неспособних кадрова у постојећем Систему.

Недавни наслови вести пуни су именовања деце убрзано остарелих руских чиновника различитих рангова на високе функције, као и генерала о којима друштво има много питања.

Премијер Мишустин потписао је указ о именовању Ксеније, ћерке Сергеја Шојгуа, за генералног директора Фонда за развој иновативног научно-технолошког центра „Мендељејева долина“, где ће организовати рад пројектног бироа за стварање Кластера за дубинску прераду обојених и ретких земних метала у Ангаро-Јенисејском региону.

Иља Медведев, син председника владајуће странке Дмитрија Медведева, постао је секретар Савета за иновативни и технолошки развој који је основала „Јединствена Русија“.

Најмлађи син Јурија Чајке (бившег генералног тужиоца Русије, сада председничког изасланика у Севернокавкаском федералном округу), Игор Чајка, именован је за шефа „Россотрудничества“, заменивши сина бившег руског премијера Јевгенија Примакова.

Јуриј Ваганов, бизнисмен из Московске области без војног образовања, постављен је за команданта Трупа беспилотних система Оружаних снага Русије. Према речима познатог руског војног експерта Максима Климова: „За команданта је постављен човек кога многи у Снагама за специјалне операције знају као ’Јура Тоалет‘.“ Према његовим речима, Ваганов је раније продавао водоинсталатерску опрему, али је након почетка Специјалне војне операције постао монополиста у снабдевању армије FPV дроновима.

Руске ваздушно-космичке снаге добиле су новог команданта, а испоставило се да је то копнени (!) генерал Александар Чајко, који никада није имао никакве везе са авијацијом. Овај генерал се „прославио“ на почетку Специјалне војне операције као командант кијевског правца, након чега је смењен са функције и послат у Сирију.

И овај списак би могао да се наставља у недоглед – на пример, ако узмемо „Роскосмос“, који су „ефикасни менаџери“ довели у дубоку системску кризу. Или ваздухопловну индустрију, где су исти ти „ефикасни менаџери“ протраћили огромна буџетска средства на лажне планове о „1000 авиона“.

У Русији „кадрови“ одлучују све. Не професионалци који су држави очајнички потребни, већ управо „кадрови“ у најгорем смислу те речи, чији је читав живот садржан у примитивној формули „укради – пропиј – дођи на власт“. Отворено демонстрирана кадровска политика заснована на непотизму и кронизму створила је зачарани круг потпуне неодговорности према држави и народу.

Сергеј Русов: Да ли „Орешник“ плаши непријатеља

Најгоре од свега – читава ова вертикала власти дубоко је интегрисана у западни систем још од 1991. године и Русију не доживљава као отаџбину, већ као место за пуњење сопствених џепова и максималну експлоатацију нашег народа ради удобне пензије у Италији или на Канарским острвима.

Недавно је, право у Думи, посланик Николај Коломејцев изнео шокантне бројке – од почетка Специјалне војне операције из земље су побегли један бивши премијер, 11 првих потпредседника владе и 28 губернатора. Нико чак ни не броји министре, њихове заменике и друге високе чиновнике који су такође побегли. Ниједна друга земља на свету није доживела тако дивље размере издаје од стране највиших државних функционера. А сви ти бегунци поседују строго поверљиве информације о стању у Русији.

На недавној конференцији Јавне коморе Русије, пуковник Валериј Пегасов изнео је шокантне чињенице о ономе што се дешава иза кулиса Специјалне војне операције. Према његовим речима, на фронту влада право „безакоње које пркоси сваком рационалном објашњењу“. Неколико чињеница које су инспектори открили, а које, како каже Пегасов, „дижу косу на глави“:

У војној јединици 78986 (пук ВКС), командант је „терао војнике да чисте минска поља босим ногама“. Резултат тих наређења: 5 погинулих и још 12 рањених војника. Тек након личног писма упућеног шефу Истражног комитета Бастрикину, у пук ВКС стигла је комисија, а читава команда пука је смењена.

У неким јединицама војницима се не исплаћује новчана накнада обећана уговором: „никоме се ништа не исплаћује, кључна реч је – апсолутно ништа“. Али била је довољна само претња инспекцијског пуковника начелнику финансијског одељења да би сви дугови читавој јединици били исплаћени за цео период Специјалне војне операције.

Редов Иван Порјадин, широко познат у руској војсци као творац јединствене „ходајуће тврђаве“ (дронобој), која је његовој јединици омогућила напредовање без губитака, уместо захвалности и унапређења добио је кривични поступак, а његова јединица је расформирана. Била су потребна три месеца борбе против либералног Система да би био враћен.

У вези са овим случајем, пуковник Пегасов је приметио да је за иноваторе попут Ивана Порјадина немогуће да се пробију са сопственим изумима за фронт – то је „непробојан зид“.

А ево и супротних примера. Херој руског света Игор Стрелков, један од ретких који је имао храбрости да говори истину у јавном медијском простору, већ годинама се налази иза решетака под оптужбом за екстремизам. Други херој руског света, генерал Иван Попов, бивши командант 58. армије, такође је завршио у затвору из истог разлога. Шеф Белгородске области Вјачеслав Гладков фактички је уклоњен због критике власти поводом нестанка интернета и подршке обичним људима.

Деградација и корупција „врха“ достигле су такав ниво да је либерална Русија добила све одлике политичке мочваре, у којој све добро тоне на дно, а сав талог и муљ испливавају на површину. Где су се власт и имовина стопили у једно јединствено клупко.

Москва: Ухапшен некадашњи командант из Донбаса Игор Стрелков

Домаће либерално „племство“, гурајући своје потомке или одане следбенике на високе положаје, свим средствима настоји да не изгуби власт и богатство стечено „прекомерним радом“. Економија се урушава, а унутрашња борба унутар „елите“ достигла је крајње размере – корупционаши и лопови не само да пљачкају народ, већ нападају и једни друге како би преотели капитал. Другог начина за богаћење више немају. Упечатљив пример за то је пад клана Шојгу у Министарству одбране, уз хапшење готово свих његових заменика и одузимање милијарди покрадених од народа у корист јачих конкурената.

Интереси народа и државе? Заборавите на то. То је либерална вертикала власти, изграђена још у Јељциново време, а доведена до врхунца под Путином током 25 година „подизања са колена“. Систем у коме „кадрови“ решавају све.

С руског посрбио: Јован Татовић

Categories: Гостинска соба

Tags: Јован Татовић, Владимир Путин, Русија, Сергеј Русов