Након обнове 2004. године уклоњена сва обележја кнеза Лазара, а данас је готово забрањено говорити да је код улаза у цркву чесма „Цара Лазара“
Подсећање на текст из листа „Правда“ од 22. септембра 1936. „Освећење Цркве Лазарице у Лешку код Тетова“ (комплекс манастира Св. Атанасија Великог и Светог цара Лазара) од стране патријарха српског Варнаве
Данас су са исте цркве, након обнове 2004. године, уклоњена сва обележја кнеза Лазара, а називати чесму „Цара Лазара“ – која и даље напаја воду и налази се испред самог улаза у цркву – готово је забрањено. Оно што су започели арбанашки терористи 2001. минирањем цркве, са жељом брисања трагова постојања хришћанских верника, предања и историјске српске свести – о чему је писао и сам игуман Кирил/Ћирил Пејчиновић у свом „Житију Св. Цара Лазара“ у првој половини 19. века – завршила је касније „обнова“ јерархије МПЦ, уместо минирања, другим методима и средствима избрисан је Свети Кнез Лазар.
Фото: СПОНА
Манастир је обновљен, али случајно или не, на улазним вратима се налази само Свети Атанасије, а не и Свети цар Лазар Косовски, који је био на улазу заједно са Светим Атанасијем пре него што је манастир миниран.
Трагедија од 21. августа 2001. године оставила је дубоке ожиљке на манастирском комплексу када је ова света грађевина уништена и девастирана у терористичком нападу УЧК.
Фото: СПОНА
Сами догађај, али и време обнове важан су показатељ подсетника на сав бол, разарање, али и „пеглање“ или „префарбавање“ које људска рука може да донесе.
Наслов и опрема: Стање ствари
Прочитајте још
(Извор)
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар