Грађанка је питала: „Чему служе министри ако ви морате све да радите?“ То је Ахилова пета овакве АВ кампање. И шанса за антирежимски фронт предвођен Студентском листом
Фото: Снимак екрана/ФБ Л. Радоњића
Одлуком да му медији у реалном времену преносе сваки корак у овим обиласцима села и вароши, Вучић је добио и ефекте које је желио, и које није. Али му је ризик био неопходан јер његови медији имају лимит што се публике тиче, и потребан му је продор на мреже. Зато најважнији ефекат који су његови тимови жељели да постигну јесте да он лично буде у центру пажње – и у медијима, и на мрежама, и не само на једној, него и на другој страни медијског спектра.
Идеја о Покрету за народ и државу није заживјела, а маркетиншки је потпуно пропала у судару са појавом масовног покрета са друге стране, студентско-народне. Култ СНС-а као странке и организације далеко је од некадашњег, чему је објективно и Вучић кумовао понављањем приче „да без њега не могу ништа“. А и да није, већ дуже вријеме нема ту ништа ново. Комуникација СНС-а је постала превише агресивна, ботовска, више личе на борбену формацију преторијанског карактера него на организацију која је раније доминирала корпоративним политичким маркетингом. За то вријеме, са друге стране појавили су се „пленуми“ и „зборови“. Уз све нападе и критике, објективне и необјективне, представљали су организациону новост, освежење за антирежимску страну. И добили су пажњу грађана и медијску атрактивност производњом великог броја догађаја: протеста, акција, масовних и мањих скупова, уз подршку странака које су безрезервно стале уз студентски покрет.
У таквој ситуацији и у сусрет могућим изборима, Вучић је очекивано све карте ставио на тотални персонални маркетинг, очекујући да изведе медијску хипнозу: да се прати сваки његов покрет, гримаса, мимика, уздах. Па да се то онда дијели, критикује, анализира, и тако редом, док се вријеме за кампању (кад год избори да буду) немилице троши, и са идејом да активности његових конкурената буду на маргини медијске оптике.
Да ли то значи да је све у преносима намјештено? Није све. Нема тог мастер мозга за кампању који може у предност да претвори расправу са бабом око пара (дао сам – ниси дао), расправу са чичом око моста, и бројне критике па и оптужбе које су се у преносу чуле. Сем тога, како је већ примјећено, човјек неријетко изгледа као „господар глади“ или краљ из феудалног доба од чије милости и воље зависи сеоски пут или мостић, усред 2026. године. Једна од грађанки поставила му је питање: „Чему служе министри и сви остали, ако ви желите или морате све да радите?“ И то је кључна тачка ризика, Ахилова пета овакве АВ кампање. И уједно шанса за антирежимски фронт предвођен Студентском листом, да на тоталну персонализацију одговори логиком заједнице. И логиком државе. И да врате у фокус сопствене активности, а у кампању на те теме укључе медијски атрактивне људе, који имају публику, продор и домет, ако мисле да се супротставе инвазији видео-исјечака Вучићевих наступа.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Лука Радоњић, Подгорица
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Луке Радоњића)
Погледајте још
Categories: Гостинска соба
Проблем српског друштва и српског идентитета је много, много већи од Вучића.
Будимо реални, давно усвојени непријатељски пројекти западне коалиције, где убрајам и Ватикан, контра Срба и Србије, никада нису стављени ад акта. Тако имамо, објективно, огроман притисак и уцене споља, а то споља је стрпљиво начинило једнако проблеме изнутра, јер је разорен образовни систем и устоличен паралелни систем власти у види цивилног антисрпског сектора тзв. НВО. О легализованој и подстицаној корупцији и брозовој идеологији и да не причам. Толико година пре Вучића говорио сам да смо избушени као швајцарски сир. У Београду данас живи најмање православних Срба. Смешна је прича о томе да ће Вучићевим одласком Србија да прогледа српски. Решења постоје, али се за њихово остварење треба срчано борити најмање преостали 21. век. Ту видим и улогу српске дијаспоре, али и држава и нација којима није проблем православље у Срба и њихово русофилство и курчевито слободарство. За све то неопходно је устоличити национални покрет одговорних Срба који ће гурати напред.
Вучићеве мане су наравно видљиве, али су у овом тренутку далеко, далеко мање од оних које пројектује грађанска опција. Не могу да схватим да ће се на изборима појавити већ испричана прича о ванземаљцу Несторовићу, као протежеру националних снага, а да имамо толико младих људи, моралних и српски задојених који ће сасвим остати ван институција. Штета није само у изгубљеном времену, већ у разумевању времена и стања у коме се налази српско друштво.
Ајд’ да ОКРЕНЕМО НАСЛОВ овако ?
На Студентски „тотални“ дигитално-алгоритмовски заједничким маркетингом Вучић може одговорити персоналном логиком у живо.
Србкиња је питала : ,, Чему служе живи Студенти ако ви дигитално-алгоритмовски морате све да радите ?“ То је Ахилова пета овакве Студентске кампање. И шанса за режимски фронт предвођен СНС листом.
Х. ?
Инстаграм. ?
Фејсбук. ?
Или.
У живо. ?
У новинама. ?
На ТВ. ?
Или.
Како су се „водиле“ од 2001 године па до 2026 године политичке кампање (маркетинг) у Србији, у Европи, у Свету за скупштинске (парламентарне) изборе. ?
У живо.
У новинама.
На телевизији.
И дигитално-алгоритмовски.
Само СВА четири дају резултате.
Или.
Да ли су ВАЖНИ резултати. ?
Или.
Нешто ДРУГО. ?
Је у ПИТАЊУ. ?