Палантир повезује базе података (полицијски досијеи, финансијске трансакције, комуникације са осумњиченима, локације). Палантирова вредност је интеграција нејавних, често класификованих база података
Фото: dataleaks.org
Два интервјуа
Мотив за писање овог чланка настао је након гледања два интервјуа са Алексом Карпом, директором Палантира. У првом он одговара на питање које је гласило: „Шта ви заправо радите… кажу да сте AI дилер оружја 21. века, то звучи зло… али ви користите то за добро а не за зло, зар не?“
Транскрипт одговора:
„If you are pro-West, pro-America, you think that Ukraine and Israel should defend themselves, you love us. And the reason you love us is because the way in which you find the adversary on the battlefield, so the adversary is in the desert, or in Ukraine, whether it’s a general, a terrorist and the way you do it ethically before you take them out is you use our platform to use huge sets of data to drill down on the one person who’s hidden and take them out.”
Превод интернет преводиоца:
„Ако сте прозападни, проамерички, ако сматрате да Украјина и Израел треба да се бране, ви нас волите. А разлог зашто нас волите јесте тај што начин на који проналазите противника на бојном пољу, било да је противник у пустињи или у Украјини, био то генерал или терориста, и начин на који то етички чините пре него што га елиминишете, јесте тај што користите нашу платформу да уз помоћ огромних скупова података сузите фокус на једну особу која је скривена и да је елиминишете.“
Други интервју је Алекс Карп дао на Светском економском форуму 2023. године, рекавши ово што је на следећем снимку: „Our primary mission is to set global standard for behaviour“ („Наша примарна мисија је да поставимо глобални стандард за понашање“).
Други мотив за бављење овом темом је тај што је тема прва почела да се бави нама.
Камен Палантир
Прича о Палантиру је пре свега прича о двојици људи, америчком милијардеру Питеру Тилу, који је компанију основао, и његовом пријатељу из студентских дана са колеџа Стенфорд, Алексу Карпу, који је – по Тиловом захтеву – води од почетка. Тил је компанију назвао по свевидећем и свезнајућем камену из његове омиљене књиге „Господар прстенова“.
Пошто човека обликује и усмерава у активностима детињство, породица, друштвено окружење кренућемо одатле у приказу оснивача.
У материјалу доступном на интернету доминирају екстремне, бомбастичне изјаве и подаци везани за компанију, којима човек бива запљуснут кад почне да се бави овом темом, па смо пре свега њих приказали пошто управо оне изазивају немир.
Нисмо искључиво заинтересовани за Палантир, мада ће се прича окретати највише око њега јер има највише доступних података. Заинтересовани смо и за остале технологије које постоје а потенцијално се могу употребити за праћење људи и предвиђање корака. Не занима нас толико једна компанија колико да истражимо колико савремена технологија може да нам наруши право на приватност и слободу.
Овај текст поставља основно питање да ли је Палантир само технолошка компанија, или политички и филозофски пројекат чији алати преобликују однос моћи између појединца и државе, замењујући правну дебату технолошком ефикасношћу.
Питер Тил – оснивање, финансирање, обезбеђивање политичког оквира
Компанија је основана 2003/2004 године, а оснивачи су, поред Тила, Алекс Карп, Стивен Коен, Џо Лонсдејл и Нејтен Гетингс. Тил је лично уложио око 30–40 милиона долара сопственог новца у оснивање компаније и био је главни финансијер у раној фази.
Далибор Шкорић: Зашто милијардери граде бункере? Шта су сазнали од вештачке интелигенције?
CIA је преко свог фонда In-Q-Tel уложила 2 милиона долара 2004. године, што је била прва институционална инвестиција. In-Q-Tel је такође обезбедио контакте са CIA и другим обавештајним агенцијама.
Америчка влада је од 2008. до данас исплатила Палантиру више милијарди долара (подаци се стално мењају, доступни су и бројеви али су вероватно застарели) кроз савезне уговоре. Највећи уговори укључују уговор са америчком армијом у наредној деценији, уговор са Министарством одбране и уговоре са CIA, FBI, NSA и Министарством унутрашње безбедности (Department of Homeland Security).
Питер, заправо Петер, Тил је рођен у Франкфурту. Његов отац Клаус око 1968. године почиње да ради у Јужној Африци. Породица се преселила у Свакопмунд у Југозападној Африци (данас Намибија), где је Клаус радио инжењер у руднику урана („Rössing uranium mine“). Свакопмунд је био бивша немачка колонија која је задржала снажне немачке културне везе.
Апартхејд (раздвајање) с натписима на енглеском и холандском
Клаус Тил се није обогатио у класичном смислу – био је успешан инжењер и руководилац у рударској индустрији. Радио је на разним међународним пројектима, укључујући рудник уранијума у Намибији, касније је радио на пројектима у Папуи Новој Гвинеји.
Европљани који живе у Јужној Африци су углавном Холанђани, Немци, потомци француских Хугенота (протестанти калвинисти) и Енглези.
Зашто ова прича о детињству? Необична је… Човек је дошао из ове средине заправо као емигрант у Америку и постао један од најбогатијих и најмоћнијих људи на свету. У којој мери га је ово обликовало и да ли одавде потичу његове пословне идеје? Да ли је дечак који је одрастао у индустрији експлоатације, у друштву које је тек изашло из колонијализма, стекао посебан однос према моћи и ресурсима?
Црначки „слам“ и белачки кварт
Питер Тил је као способан и интелигентан (мајстор је у шаху) сâм створио своје богатство, наравно, са позамашном позајмицом породице и пријатеља, оснивајући PayPal и касније инвестирајући у Facebook и друге компаније и друштвене мреже. Његов богатство процењује се на око 2,7 милијарде долара. У Америци, где се породица преселила, почео је око себе да окупља, како је забележено „likeminded people“, тј. људе сличних схватања.
Слика испод представља екипу Пејпала, водећег глобалног сервиса за електронско плаћање који омогућава пренос новца и куповину без директног дељења банковних података.
Питер Тил и „likeminded people“
Ради разумевања темеља, то јест финансијског и политичког ослонца на којем стоји Палантир требало би споменути које од политичара је Питер Тил досад финансирао. Тил финансира само републиканске (конзервативне) политичаре (реткост у Силицијумској долини), и то оне који се јавно залажу за одустајање од неолибералног политичког правца, што такође изазива чуђење с обзиром да је јавно декларисани хомосексуалац. Највеће инвестиције:
Џеј Ди Венс, сенатор из Охаја, садашњи потпредседник Сједињених Држава кога је финансирао са 15 милиона долара и лично га упознао са Трампом. Улога Трампа при избору Венса за потпредседника укључивала је многе друге факторе, укључујући Венсову медијску популарност, и утицај његовог сина, Доналда Трампа млађег
Блејк Мастерс, кандидат за Сенат из Аризоне, кога је финансирао са 15 милиона долара али је изгубио изборе.
Доналд Трамп, кога је подржао са 1,25 милиона долара 2016. године и говорио на Републиканској конвенцији.
Рон де Сантис, кога је јавно подржао као потенцијалног председника.
Крис Кобах, кандидат за гувернера Канзаса.
Мишел Бахман, председничка кандидаткиња 2012. године.
Карли Фиорина, председничка кандидаткиња 2016. године.
Поред свега наведеног овај милијардер има и једну додатну активност. Наиме, Тил држи серије од четири двосатна предавања названа „Антихрист“, на којима су често присутни познати људи. Како се тврди, он говори овде „о теолошким и филозофским концептима, укључујући и Антихриста, у контексту својих предавања о технолошкој сингуларности и смислу живота. Идеја Антихриста се код њега често појављује као метафора за технолошку утопију/дистопију или као део његовог интересовања за Рене Жирара (René Girard) и хришћанство.“
Зашто спомињемо ова предавања? Јер је податак необичан. Говори да Тил размишља о дубоким стварима. Чињеница да се овако богат и моћан човек бави оваквим питањима чак улива неспокој. Лакше би нам било да се бави голфом или пецањем пастрмке на брзим водама. У једном интервјуу су га чак питали да ли је он Антихрист, вероватно због тога што се сама идеја надзора и праћења уклапа у оно како људи замишљају Антихристово време. Кад се на то дода да се оснивач компаније и приватно интересује за ову тему, и не само интересује већ да има и неко учење које предаје, многи више и не постављају питања.
Тил у интервјуу одговара на питање: „Да ли човечанство треба да преживи?“
Алекс Карп – вођење и изграђивање компаније Палантир
Карп је рођен у Њујорку 1967. године, у породици оца педијатра, јеврејског порекла и мајке Африканке, сликарке. Завршио је право на мањем колеџу у Пенсилванији, па после филозофију на елитном Стенфорду.
Карпове чудне изјаве у вези с Палантиром које се најчешће цитирају су: „Не размишљам у категоријама победа-пораз, већ доминација“; „Неко ће од наших непријатеља морати да умре“; „Уништавамо непријатеље Америке и тога се не треба стидети“; „Наш производ се користи да по потреби убија људе”; „Они треба са страхом да лежу и са страхом да устају (терористи)”; „Треба нам нови пројекат Менхетн“ (шифровани назив за пројекат атомске бомбе за време Другог светског рата).
Карпови јавни наступи карактеришу се необичном отвореношћу и ентузијазмом за оно што ради, то изгледа овако:
Систем који повезује више функционалности у процесу снабдевања снага на терену, у току операције уништења непријатеља, зове се „Kill Chain“ (ланац убијања), ово је иначе деценијама стар војни термин.
Прави пословни успеси Палантира и наруџбине са свих страна, од држава и разних компанија, почињу после 2006. године, након изласка књиге Марка Боудена, у којој је при крају споменута ова технологија помоћу које је лоциран и ухваћен Бин Ладен.
Како систем Палантир функционише и како препознаје противника
Палантир повезује већ постојеће базе података (полицијски досијеи, финансијске трансакције, комуникације са познатим осумњиченима, локације). Ово помаже аналитичарима да виде да, на пример, осумњичени А комуницира са осумњиченим Б и да су обојица недавно путовала на исту локацију. То је пре свега алат за претрагу и повезивање тачака (link analysis).
Палантирова основна вредност (и разлог зашто га агенције скупо плаћају) јесте управо интеграција нејавних, често класификованих база података (нпр. NSA-ин финансијски надзор, поверљиви полицијски досијеи). Палантиров софтвер се не користи за прикупљање јавних података и вести, већ за повезивање тачака између строго чуваних владиних база. Међутим, треба имати у виду да су и ове базе су некако напуњене.
Пошто чланак није посвећен искључиво анализи званичних и доступних података о Палантиру, нити се можемо тиме задовољити, заинтересовани смо и за друге технолошке могућности које постоје данас у оквиру сличних технологија, па ћемо у наставку приказати једну од њих.
На крају крајева, зашто бисмо веровали компанији која тајно обрађује тајне податке и даје као јавно доступне слике екрана од пре 15 година, да ће отворено навести све технологије које користи?
Како се ставови и убеђења могу представити математички у AI технологији:
Преко такозваних вектора тј. семантике, или бројне презентације значења. Како ово ради: када вам Јутјуб препоручује клипове које бисте можда погледали, он узима у обзир ваш укус тако што све што сте претходно гледали претвара у векторе, тј. велики скуп бројева који сви заједно могу бити изражени у виду тачке у две или три димензије, као на доње две слике. Овакав вектор има и сваки видео клип. Онда вам препоручује клипове (тачке) блиске вашој.
Замислимо да особа за коју је систем заинтересован има неке екстремне ставове, рецимо „екстремно десне“. За време Тита можда је и могла да се деси погрешна процена да неко није „на линији“ на основу неке изјаве, али овде нема грешке, јер се узима у обзир „минули рад“, траг који је остављен свиме прочитаним, погледаним, прокоментарисаним и свим профилима друштвених мрежа током више година. И узалуд сви они коментари под псеудонимима, они ионако ништа не могу да сакрију.
Рецимо да та особа спада у групу (екстремно) зелених тачака као на сликама…
Проблем су њене комшије, има јако проблематично друштво, јер друге зелене тачке око ње су на пример: Владимир, Радован, Ратко и покојни Осама. Притом је прецизност у класификацији много већа од уобичајене људске перцепције. Људи који користе сличне аргументе и речник имају блиско постављене тачке, чак без потребе да се ово назива уобичајеним (грубим) појмовима, уместо да се каже „он је левичар/десничар“ и слично може се навести „његове координате су (0.2, -0.5, 0.8)“, што тачно говори где се особа налази у односу на друге.
Треба имати свест да ова технологија постоји, иако није званично потврђено да Palantir користи овакве NLP (Natural Language Processing) моделе за процену „идеолошке близине“.
За скупљање оваквих података није уопште потребна CIA. Постоје библиотеке (скупови фајлова), такозвани „скрепери“ или гребачи интернета, који се само додају програмском коду, а и веб сервиси – сајтови који за пар долара „жању“ податке. На пример постоје програми, не превише компликовани, који на овај начин скупљају декларације и цене нових производа одређене врсте чим се појаве било где на интернету и уз помоћ великих језичких модела, чије услуге користе, процењују и јављају ниску цену неког производа.
Принцип за прикупљање података било које друге врсте за накнадну обраду је исти. Ово је наравно један баналан „уради сам“ пример, наводимо га само као нешто што постоји и доступно је чак и појединцима мимо институција.
Палантиров софтвер има четири дела:
Готам (Gotham) је назван симболично по „граду греха“ у којем Бетмен заводи ред. То је платформа намењена првенствено полицији и обавештајним агенцијама за анализу огромних количина података из разних извора. Он ради тако што спаја податке у јединствену базу и користи аналитику како би могле да се открију скривене везе, препознају претње пре свега у вези криминала и тероризма. Конкретно, један од Готамових послова је да предвиди у којем делу града, одређеног дана постоји већа вероватноћа криминалних активности како би полиција појачала присуство.
Готам у акцији
Фаундри (Foundry = ливница, топионица) је AI систем дизајниран за предузећа којима је потребно да уједине своје податке како би побољшали пословање. Функционише стварањем семантичког слоја (претрага и повезивање појмова преко значења, а не кључних речи) који повезује податке и омогућава корисницима да управљају ланцима снабдевања, прогнозирањем и унапређењем пословања.
Аполо (Apollo) представља слој који управља континуираном испоруком софтвера и процесом развоја за Готам и Фаундри. Ради тако што аутоматизује ажурирање и брине о безбедности, омогућавајући тренутно примењивање измена и нових функција. Аполо је платформа дизајнирана да омогући рад софтвера у хетерогеним и екстремно ограниченим окружењима – од клауда, преко владиних мрежа, до потпуно искључених окружења као што су подморнице или дронови. То је његова основна иновација: омогућава да се исти софтвер покреће свуда, што је кључно за војне и обавештајне клијенте.
AIP (Artificial Intelligence Platform) омогућава интеграцију великих језичких модела (LLM) у пословне токове.
На слици испод видимо изјаву Едварда Сноудена из 2014. да је америчка агенција NSA дала Израелу податке америчких грађана арапског порекла, вероватно због откривања да ли неко из Америке финансира појединце и организације у Гази. Палантир је изјавио да никада није имао уговор са NSA. Компанија је експлицитно демантовала наводе да је учествовала у изградњи овог алата, назвавши те тврдње „лажним“ .
У документу које је процурео преко Едварда Сноудена указивали су на блиску сарадњу и коришћење Палантирових алата од стране NSA и GCHQ-а. Истраживања наводе да су се аналитике ових агенција ослањале на Палантирове производе, макар и да није био директно потписани уговор.
Испод видимо Finance Data Lineage Graph (графикон података о пореклу финансија). Зелени правоугаоници су „чворови“, тј. тачке пријема новца, и види се како новац „путује“ из Америке, с лева на десно, од особе до особе/фирме.
Треба наравно имати у виду да су прикази екрана Палантира који су доступни на интернету отприлике из 2010. године тако да су сигурно већ јако застарели, а можда су и намерно лажни да се аналитичари наведу на погрешне закључке. Чак и ако је тако нама је овде циљ да стекнемо само основну интуицију о начину функционисања.
С обзиром да смо навикли да спомињемо само CIA, да напоменемо да је NSA, која је ове податке о финансијама прикупила и предала, скраћено од National Security Agency (Национална агенција за безбедност), званична обавештајна служба Сједињених Држава и део је Министарства одбране. Њена примарна улога је прикупљање и анализирање страних сигнала и комуникација (сигнална обавештајна делатност или SIGINT) како би се заштитила национална безбедност и откриле претње као што су тероризам или шпијунажа. Поред тога, NSA је задужена и за заштиту америчких владиних информационих система, односно за криптографију (прављење кодова за заштиту података) и криптоанализу (разбијање туђих кодова). Ова агенција често се назива најтајнијом и технолошки најнапреднијом америчком обавештајном агенцијом, а позната је и по својим програмима за масовно праћење електронских комуникација широм света.
На следећем приказу видимо праћење веза унутар неке организације, ко са ким комуницира и прима наређења. Са леве стране видимо арапска имена Абдул Рамази, Хани ал Халах итд., који су у средини представљени графички са међусобним везама.
Праћење копнене акције и војника у току ноћи
Праћење копнене акције у реалном времену и војника у току ноћи
Праћење „претњи“ измишљеној америчкој амбасади негде на југу Русије у непостојећем граду Зларову, у реалном времену, са описом проблема (лево), планом евакуације у две фазе са 2 авиона, 2 хеликоптера и четворо борних кола у планираном времену од 7,5 сати, са планом доласка падобранаца у Турску (десно). Можда нека врста вежбе у вези са Украјином:
Праћење вежбе кинеске војске (PLA = People’s Liberation Army) у Јужном кинеском мору
Праћење кинеских бродова у близини Тајвана
Занимљив је и податак да је британска Национална здравствена служба (NHS) 2023. доделила Палантиру уговор вредан 330 милиона фунти за развој платформе за податке, што је изазвало значајне контроверзе међу лекарима и у јавности због репутације компаније, тако да велики број британских здравствених установа и даље одбија да користи систем.
Осим британске здравствене службе Палантир се користи у ваздухопловној компанији Air Bus, у Ферарију, на нафтним платформама, дакле многе фирме га ипак сматрају корисним. Компанија званично промовише функције дизајниране да смање колатералну штету. Палантиров званични блог детаљно описује функционалности као што је аутоматско упозоравање на објекте под заштитом (цркве, болнице) током војних операција, користећи листе мета које се не смеју гађати.
Највећи проблем Палантира, са становишта приватности и грађанских слобода, јесте што уместо да се води дебата о томе које податке обавештајне службе смеју да прикупљају и под којим условима, прича се своди на алат који све те податке (без обзира на њихово порекло) спаја и чини лако претраживим. То ствара систем у коме је грађанин под сталним надзором, а да се суштинско питање „Сме ли држава ово да зна о мени?“ замењује питањем „Колико је софтвер ефикасан у повезивању ових тачака?“.
Кренули смо од питања да ли је ово политички и филозофски пројекат чији алати преобликују однос моћи између појединца и државе, па тиме и да завршимо.
Стекли смо можда неку малу интуицију о правцу развоја. Ако је сад на нивоу који је приказан где ће бити у наредним годинама? Са свом технологијом и зарађеним милијардама, да ли ће ова и сличне корпорације постати моћније од држава и да ли тада остаје било која инстанца која ће појединца моћи да заштити? А и какав ће то бити живот у жудњи за нечијом заштитом?
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар