Власти су направиле „бијелу листу“ „одобрених“ интернет страница и апликација којима се може приступити током искључења интернета. Други крупан догађај је покољ крава у Сибиру

Мере у Сибиру (Фото: (Извор: Ја плакал)

(Блог Рајлија Вагамана, 5. 4. 2026)

У протеклих неколико седмица власти у Русији донијеле су низ одлука толико збуњујућих да неки Руси мисле да присуствују свјесном и намјерном покушају детонације своје земље изнутра. (И ваше власти вјероватно се понашају слично. Видите да ипак нисмо толико различити.)

Преносимо неколико коментара тим поводом.

Али прво кратак увод.

Први крупан догађај који изазива стрепњу у руском друштву је покушај власти да блокирају Телеграм и ограниче приступ интернету присиљавањем људи да користе нови ФСБ програм за поруке MAX. У оквиру тога, Федерална служба за надзор комуникација Роскомнадзор објављује рат употреби ВПН софтвера за тунеловање, који су практично постали неизбјежни ако хоћете да користите интернет у Русији.

Коментар на хапшење оснивача „Телеграма“ Павела Дурова: Током рата се не путује у непријатељске земље

У читавој земљи периодично долази до прекида интернета. У неким областима мобилни интернет уопште не ради неколико мјесеци. Власти су направиле „бијелу листу“ „одобрених“ интернет страница и апликација којима се може приступити током искључења интернета. (Према извјештајима, ту су „бијелу листу“ чак почели тестирати и на кућним бежичним мрежама око Ростова на Дону.) Званично образложење за рестрикције интернета је борба против дронова. У посљедњих неколико седмица догодило се неколико великих и разорних напада дроновима на Русију од почетка СВО, тако да званично образложење и није најувјерљивије, као и обично.

Роскомнадзор још је далеко од тог да потпуно блокира Телеграм (обично још ради с ВПН-ом), а насртај на „неодобрени“ саобраћај на мрежи већ је довео до катастрофалних инцидената усљед „пријатељске ватре“. Примјера ради, државна агенција је, према извјештајима, блокирала ИП адресе које се користе за плаћање банковним картицама, што је довело до вишечасовне обуставе дигиталног плаћања у Москви.

Рајли Вагаман: Мит и стварност у ковид Русији

Други крупан догађај је покољ крава у Сибиру.

Укратко, власти врше покољ стоке малих газдинстава у неколико области у Сибиру, наводно ради спречавања ширења заразе (не трудећи се притом ни да тестирају животиње прије убијања). Сточарима се исплаћује тричава надокнада која је тек дјелић тренутне тржишне вриједности њихових грла. Многи нису у стању да купе нове животиње и бивају финансијски уништени.

Кад су пољопривредници почели објављивати снимке како им се стока коље без икаквог разлога, власти су прибјегле традиционалној тактици терора и застрашивања.

„Обришите снимак или ћемо вам узети дијете“: У области Новосибирска Служба за заштиту дјеце пријети мајци дјетета с парализом мозга пошто се пожалила на покољ стоке (Извор: Ја плакал)

Пошто то није помогло, регионалне власти устврдиле су да је снимак лажан, генерисан помоћу вјештачке интелигенције.

Извор: Ја плакал

Истовремено је стока великих и политички подобних фирми у тој области остала нетакнута.

Намеће се питање: зашто руске власти раде ове разорне и блесаве ствари?

Странице на руском и Телеграм канали нуде различите теорије у прилог разрјешења тог питања.

Почнимо с коментаром објављеним крајем марта на Каналу Стаљинград, одличној независној страници коју уређује „група истомишљеника који не прихватају либерални капитализам наметнут Русији по слому СССР“:

Телеграм је de facto блокиран, Путинова власт ни не крије да намјерава ограничити приступ интернету системом „бијеле листе“, а мобилни интернет се искључује под изговором борбе против дронова. Упоредо с тим, у Државну Думу доспјео је предлог закона којом би се спријечило критиковање и оптуживање било кога за било шта док се не донесе правоснажна пресуда. То је огорчило чак и оне потпуно лојалне Кремљу. То је удар на све, у првом реду оне који зарађују преко интернета, на друштвеним мрежама, нудећи робу и услуге. И просто ствара нелагоду апсолутно свим грађанима РФ. Али у Кремљу као да су сишли с ума. Разлог је прије свега у том што су увјерени у стабилност своје власти и шутњу народа. Но, може ли се игнорисати да је бесудност „цара“ достигла космичке размјере? О чему размишља Владимир Владимирович? За шта спрема своју „вертикалу“? Мобилизацију? Рат с НАТО? Расуђујући логички (ако се појам логике може примијенити на „вертикалу“), кооперацији „Језеро“ [скупини олигарха која подржава Путина] неопходан је потпуно контролисан информациони простор ради искључења и најмање могућности „изненађења“. У комбинацији са замором од рата све то ствара, у крајњем, основу за појаву протеста. И ту не мислимо на друштвене мреже…

Но, главно што тренутно дрма царев трон је безакоње у Новосибирску, гдје је усљед наводне „епидемије“ огроман број људи лишен извора прихода без икаквог, чак и законског, основа. Фармери не вјерују у дијагнозу „пастерелозе“ и „бјеснила“ – они који одавно држе животиње лако би препознали симптоме…

Осим Сибира, геноцид над домаћим животињама спроводи се и у алтајском и забајкалском крају, у Бурјатији и Републици Алтај…

Губернатор Новосибирске области Андреј Травников назвао је масовно убијање домаћих животиња „строгом, али неопходном ветеринарском мјером“. За руске „руководиоце“ то је нормално. Путинови чиновници нису навикли да признају сопствену одговорност. Истину од њих никад нећемо чути. Јер скаске о пастерелози и бјеснилу не могу издржати никакву критику.

Шизофренија превазилази све границе. Не сјећају се ни сопствених одлука. Министарство пољопривреде је 31. октобра 2022. указом бр. 770 утврдило ветеринарска правила за превентиву, дијагнозу, лијечење, ограничења и друге мјере, увођење и укидање карантина и других ограничења усмјерених на спречавање ширења и елиминацију избијања разних видова пастерелозе. Та правила уопште не одговарају тренутном безакоњу у Новосибирској области и другим регионима.

Спас дјелимично представља незадовољство на Телеграму, који ће ускоро блокирати, ако већ нису.

Ово што се дешава је потпуно безакоње и правни хаос. Логично се поставља питање: у коју сврху? Можда неки из Кремља то користе за обрачун с конкуренцијом, притом не размишљајући о посљедицама. Као, примјера ради, 2023. године, кад је жеља да се Шојгу уклони из Министарства одбране свеопштом критиком војног врха и промоцијом Вагнера довела до побуне Пригожина.

И критика гашења Телеграма често се тумачи као борба између „кремаљских кула“. Једни лобирају за „детелеграмизацију“, други покушавају да против њих покрену бунт. У том смислу, пољопривредници у Новосибирској области могли би испасти жртве игара Путинове „вертикале“, сасвим удаљене и од региона, и од сточарства, и од тежњи обичног, потчињеног им народа.

Ако је то заиста тако, онда је Путин испустио конце из руку. А то би могло завршити катастрофом. Сасвим ускоро.

Сљедећи коментар је с Јандекса:

Ако је вјеровати званичној причи, наша држава налази се на прагу огромног пробоја. Додуше, природа тог пробоја изазива питања код људи навиклих да напредак мјере бројем изграђених фабрика, лансираних ракета или нових технологија. Но тај приступ је, изгледа, застарјео. Савремени руски менаџмент открио је за себе једноставнији и дјелотворнији метод – развој одузимањем.

Замислите земљорадника који хоће да узгаја огромну тикву. Нормалан баштован ће ђубрити земљу, заливати садницу и штитити је од мраза. Но, наш стратешки баштован мисли другачије – тиква ће нарасти до огромних размјера ако се спријечи раст корова, ако се спријече облаци да се крећу изнад тикве и залијевају је кишом, ако се спријечи мраз да се појављује прије времена…

Укратко, појавила се нова технологија у пољопривреди – потребно је само да мало размислите шта да забраните, саставите опширан списак забрана и наредите тикви: расти!

На дигиталном пољу код нас влада сурова аскеза. Интернет некад не ради, некад ради, под одређеним условима. ВПН је некад забрањен, некад допуштен, али на претплату, као премијум приступ слободи, и за одређен износ. Јутјуб, друштвене мреже – све што подсјећа на глобални свијет потпада под ваљак дигиталног суверенитета. Логика је проста: уклони ли се све неразумљиво и туђе, сигурно ће никнути нешто домаће. Додуше, тренутно ниче само тржиште за заобилажење забрана, али то су детаљи…

Као да је власт одлучила да развој државе не значи стварање нечег новог, већ потпуно брисање старог. Забраните ли све што је лоше, све ће одмах бити у реду. Укинете ли људима интернет, почеће на телевизији гледати Соловјова. Забраните ли вејпинг, сви ће престати пушити. Повисите ли казне, сви ће почети поштовати закон.

Но, историја нас учи да будућност не почива на забранама – њима се само одржава постојеће стање. Можете забранити енглески, али без савремених технологија језик ће сиромашити. Можете забранити путовања, али без размјене знања наука ће увенути. Можете натјерати људе да рађају дјецу, али без повјерења у сутрашњицу породице неће бити срећне.

Јавља се парадоксална слика. Списак оног што „није допуштено“ више не стаје на једну страницу. А списак оног што „може“ остаје застрашујуће кратак.

Власт нам предлаже државу-тврђаву – безбједну, тиху, гдје је све забрањено. Но, тврђава је мјесто за одбрану, не за живот. За живот су потребни путеви, не препреке. Фабрике, не казне. Идеје, не забране.

Једини сектор који се тренутно развија и показује стабилан раст у држави је индустрија ограничења. Настави ли се тако, ризикујемо да постанемо најразвијенија земља на свијету по броју забрана. Само што ће живјети у том „развијеном“ свијету бити потпуно немогуће.

На крају, два текста на која сам наишао на Ја плакал, популарном руском форуму.

Оба су у суштини теорије завјере, али илуструју губљење илузија и неповјерење у власт.

Први:

Данас одем код тате и почнем му се жалити уз чај.

Мој тата је у годинама кад му интернет више и није потребан. Но, саслушавши ме неко вријеме изненада рече: „Доста. Па причаш ми о прохибицији и слому Совјетског Савеза. Пази како је било.“

Воли теорије завјере.

„Да би растурили Совјетски Савез прво су почели непопуларан рат. Он је потрајао. За то вријеме и буџет се испразнио а народ разочарао у војску.

Онда су почели доносити чудне законе. Затегли су каиш за паразитизам и било какво испољавање друкчијег мишљења. Да би се народ разочарао у власт. На крају су увели потпуну забрану алкохола. Уништили су читаву индустрију у којој су људи радили и, што је најважније, убили могућност људима да се нормално опусте. Људи послије тога нису пили мање, већ су пили све што су могли, и кријући. Почели су затварати људе који продају алкохол. Људи су почели осљепљивати од сурогата. Као тај твој ВПН, кад су људи вољни да повјерују сваком само да заобиђу забрану.

И кад је незадовољство влашћу достигло врхунац, кад ни народ ни војска више нису хтјели такву власт, желећи било ког осим њих, догодио се преврат. Успут буди речено, скоро без проливања крви. Колико треба да се попнеш на главу свима да доведеш дотле нико неће да се бори за државу?

И оно најважније: све се увијек радило с поруком да се све ради за народ и државу. И сад је исто. Све да би се људи заштитили од подривачког утицаја западне вотке. Видиш? Једном су већ тако урадили, сад просто понављају.“

Насмијао сам се, наравно. Јесте, сличности је много. Дуга СВО, празан буџет, дебилни закони и забране, разочарање народа. Много сличности, али то је просто случајност.

Или није?

Рајли Вагаман: СВО постигла све оно што је требало да спријечи

Други текст:

Теорија завјере

Посматрајући упорност Роскомнадзора при блокирању Телеграма и стезања контроле над програмима за размјену порука, долазим до закључка да погрешно тумачимо оно што се дешава. Обичан човјек у том види борбу против опозиције или шпијуна. Опозиција тврди да је у питању предизборно стезање каиша.

Али шта ако је све дио крупнијег плана? Глобалног рибрендинга власти покренутог од стране оних који ће ускоро напустити политичку арену.

Размотримо механизам ниског прага за улазак у будућу власт. Шема је, иако цинична, веома дјелотворна.

Етапа прва: Стварање проблема

Садашња елита доноси крајње непопуларне законе. То управо гледамо – закони о блокирању, обавезној биометрији, забрани ВПН-а, трогодишњем чувању података. Стара власт дјелује као ауторитарни контролер, лишавајући грађане уобичајених алата.

Рајли Вагаман: Дигитална рубља и биометријска идентификација ученика у Русији

Резултат је опште незадовољство. И раније аполитични људи почињу схватати државу као извор проблема. Бака, ускраћена за контакт с унуком, доживљава то негативно. Пословни кругови, због губљења муштерија усљед ограничења, бивају спремни да подрже сваку промјену.

Стари режим, свјесно или не, генерише стотине хиљада „тихих демонстраната“.

Етапа друга: Стварање критичне масе

Кад дође до дефинитивног блокирања програма за размјену порука, друштво ће се подијелити на петнаест посто технички поткованих, способних да заобиђу блокаду (због чега ситуација за њих није критична) и осамдесет пет посто становништва одсјеченог од уобичајених канала комуникације. За тих осамдесет пет посто свака будућа власт која каже да ће забрану укинути и поново омогућити Телеграм аутоматски ће постати спаситељ.

Низак праг за улазак постиже се не стварањем нечег новог, већ отклањањем негативних посљедица претходне политике.

Аналогија с деведесетим годинама: Горбачовљев закон о забрани алкохола изазвао је мржњу. Јељцин, условно речено дозволивши алкохол, стекао је љубав народа. Неважно што је то имало своје негативне стране.

Допуштање забрањеног постало је кључ за висок рејтинг.

Етапа трећа: Спаситељ

Долазак нове власти с простим рјешењем.

Замислимо сљедеће: Година 2026. Телеграм не ради, WhatsApp недоступан. Општење се вратило на разину из 2005. године. Незадовољство достиже врхунац.

И ту се појављује Технократа (поријекло неважно). Програм му се састоји из двије тачке:

– Укидање свих закона о блокади програма за размјену порука у року од 24 часа.

– Исплата бонуса телекомуникационим компанијама за поновно успостављање саобраћаја.

Рајли Вагаман: Зашто Русија шаље авионе пуне злата за Лондон

И шта се онда дешава? Читава држава, која је до скора мрзила „режим“, дочекује га аплаузом. Праг уласка у власт – минималан. Разумијевање сложених питања непотребно – само укинути забрану.

То и јест технологија смјене власти с ниским прагом легитимности. Стара власт толико је исцрпила народ бесмисленим ограничењима да ће свако ко их укине бити сматран као доброчинитељ.

Рајли Вагаман: Замјеник министра финансија Русије поновио да ће дигитална рубља замијенити готовинско плаћање

Мотиви старе власти

Зашто играју улогу „лошег пуба“? То је најхитније питање. Зар не схватају да раде за насљедника?

Схватају. Али им је избор ограничен:

– Да појачају контролу, чиме губе рејтинг, али добијају на времену.

– Да не стежу, и буду збрисани у најскорије вријеме, пошто се координација протеста обавља преко програма за размјену порука.

Бирају мање зло. И истовремено – праве идеални „ваздушни јастук“ за насљедника. А насљедник је вјероватно већ одабран. И чека. Са спремним указом о „укидању дигиталног угњетавања“.

Негодујемо због забрана Роскомнадзора и депутата. Но, можда они само играју додијељену им улогу, припремајући терен за сљедећи политички циклус.

Нова власт у Русији имаће лак почетак не због својих заслуга, већ захваљујући дејствима претходне. Биће довољно да обећа да ће „вратити све како је било“ – и народ ће јој исказати свестрану подршку.

С оваквим мишљењем – јесам ли за лудару или ту има нешто?

С енглеског и руског посрбило: Стање ствари

Categories: Гостинска соба

Tags: Владимир Путин, Рајли Вагаман, Русија