Долазеће генерације би научиле шта треба да знају о Западу. Уопште, а према нама посебно. Да је све превара, пише коментатор „Хелиос“
Тренутак атентата: Гинтер Пархе (с белом капом) напада Монику Селеш (Извор: sport.de)
Да немамо (још од 1903, барем) нон-стоп квислиншку власт, и да имамо сопствено образовање, онда би овај догађај морао бити обавезан у школском програму. Научио би долазеће генерације најбитније што треба да знају о Западу. Уопште, а према нама посебно. Да је све превара. Да из интеракције са њима изађеш увек грбав. Да крајњи резултат може бити само да су они у праву, победили су и сав новац одлази њима, а за нас остаје само пораз и беда.
Што се тиче саме Монике постојао је ту и заувек остао дупло-голо проблем. Пре свега њен наопаки отац ју је, са бесом, малтретирао још од одмах. На тениском терену у НС људи су прилазили оцу, да прекине бити тако окрутан према бићу од 4 године итд. Док субмисивна мајка ни да писне. И Моника је остала тако скарабуџена, заувек. Вазда се удавала за од ње 30 година старије апсурдно богате старце. И да, из породице је повукла Србији не баш склон став, иако ју је Србија обожавала.
Моника Селеш (1973) са супругом милијардером Томом Голисаном (1941). Фото: Фондација Голисано
Када је, на све, преко и јего, Штефи Граф тад и никад више носила мајицу са црвеном флеком, нисам знао шта да мислим. Не знам то ни дан данас. То јест постоји ли уопште икакво „предалеко“ докле неко може, можда треба, или чак мора ићи, у црнилу поимања свега?
Штефи Граф на турниру у Хамбургу 1993. (Фото: Јутјуб/Снимак екрана)
Свакако је спознаја њеног примера користила Ђоковић фамилији. Ионако нативно задрти они су од почетка успона развили панични „увек очекуј најгоре“ систем. Уверен сам да је то била неопходна компонента оволиког успеха, и на томе им – ма какви иначе били – треба апсолутно честитати.
Коментатор с надимком Хелиос
Categories: Гостинска соба
Не знам ко је више болестан, они или ми. У Новом Саду, Селеши су божанства. Тај отац горе описани има улицу дужу од Николе Тесле, а нисам сигуран да и сви Селеши немају свако по своју. И то би требало ставити у уџбенике. Да се види колико је болестан овај народ. Нови Сад је фантастичан пример. Ту и даље влада чувени комунистички кључ. На две нове улице са иманима Срба мора доћи једна са мађаром ( у градској комисији муку муче да извуку још којег Мађара па копају по далекој историји). Најдуже улуце имају Доже Ђерђ, Петефи Шандор… Нај дужи булевар, замислите Европа, може ли бити болесније? Споменик има неки Јаника Балаш, Никола Тесла нема. Иако Мађари могу на прсте да се наброје, тридесет посто улица има мађарска имена, школа Никола Тесла иако нема ни једно одељење на мађарском и даље пише назив на мађарском и дипломе додељује српкој деци двојезично. Да се разумемо, то ништа нису тражили Мађари него „Срби“. Исто тако А.В. је тражио да се постави споменик мађарским фашистима код морнарице да се додвори свом мафијашком компањону. Гле чуда, томе се успротивили чанкисти ( ди су наши новци ). Међутим постамент и даље стоји и чека згодну прилику. Изградњи цркве на Штранду где су Срби бацани под лед а данас се њихови унуци проводе уз музику која трешти, противе се „Срби„. То треба да пише у уџбенцима – да је овај народ нај болеснији на свету, без премца. Е моји „Срби“ бруко и срамото часних предака.
@ Зоран
Не, није ни тако. Срећа па није.
„да је овај народ нај болеснији на свету, без премца“
Притешњени смо. При-те-шње-ни.
Притешњени. Још од доба ратова илира и римљана.
Не заборави Зоране да се рим простире десетине хиљада километара на запад, до обе америке, а да је забио нос у земљу пар стотина километара на истоку. Баш код народа које сматраш најболеснијим без премца. Сва њихова копља су упрта у нас. „Срећа па имамо аранжмане са Израелом и Турском“. Нааш шта мислим…
И опет још се држимо. Возимо са клиновима у шпицама. Па и кад не возимо, бицикл стоји а ноге на педалама, па ко више издржи у вагресу 🙂
Јест расуло. И много је до нас. Ја тражим шта је до мене. До тебе Зоране је да пљунеш кад видиш да су наврли ко гог и магог, а не да падаш у депресију и лелечеш. Ал то ваљда знаш од куће, како се држи пред понором пакла огњеног.
Сад ће то очас средити наша деца, студенти. Буди приправан да их придржимо ако пођу да падну. Тек уче да возе без помоћних точкића.