Данас је други Ускрс, ускрс Пресвете Богомајке, Која је са телом узнесена на Небо
Свети ава Јустин (Поповић)
Беседа на Успеније Пресвете Богородице, 1974. у манастиру Ћелије
Ево, данас празнујемо први Празник, браћо и сестре, празнујемо други Ускрс. О првом Ускрсу васкрсао је Христос. А данас је други Ускрс, ускрс Пресвете Богомајке, Која је са телом узнесена на Небо.
Данас се Она упокојила, као што се људи упокојавају. Али, када су Је сви Апостоли испратили и сахранили, на погребу Пресвете Богомајке није био, по промислу Божијем, Свети Апостол Тома. Кад је после три дана дошао, он изјави жељу да хоће да целива гроб и свете мошти Богородице. Кад су отишли на гроб и отворили га, они су видели да тела Пресвете Богомајке нема. Тело је Њено Господ узнео на Небо. То се показало истога дана, јер се Пресвета Богомајка предвече јавила свима Апостолима и објавила да је Она отишла Сину Своме, изнад свих Небеса.
Тако је, Прва после Господа Христа, Богомајка и Богородица, доживела ту највећу радост да се узнесе са телом и да васкрсне са телом, као што је Син Њен васкрсао. Тиме је Она показала оно што је Господ хтео Својим Васкрсењем. То јест, да је Он на овој земљи васкрсао из мртвих, васкрсао тело Своје, да би показао да ћемо ми васкрснути на дан Страшнога Суда. Још један доказ тога јесте и данашњи велики Празник, када је тело Пресвете Богомајке узнесено изнад свих Небеса. То је пут наш, то је пут свакога човека.
Оно што је Господ Христос доживљавао у овоме свету, и чинио, Он је то све ради нас чинио, да бисмо и ми чинили за Њим. Он је дошао у овај свет да би нас сјединио са Собом, да нам да Живот Вечни, да нам да Истину Вечну, да нам да Правду Вечну, да нам да Љубав Вечну, да нам да Небеско Еванђеље. Јер исто Еванђеље важи и за Анђеле на Небу и за људе на Земљи. Истина Божија, вечна и бесмртна, важи и за Анђеле на Небу и за људе на Земљи. Тако, Правда Божија иста је Анђелима, и њу је донео Господ Христос на земљу. Добро Божије, Љубав Божија, све што је Божије, Господ Христос је донео пошто је постао човек. А Он је постао човек благодарећи Пречистој Богомајци, Која Га је родила на спасење свих нас. И постала тиме највећа Заступница свију нас. И рода људског Заступница и Помоћница. Јер, шта Она показује? Показује да је Господ Христос, Бог Истинити и Човек Истинити, дошао у овај свет да нам да Живот Вечни, да нам да Истину Вечну, да нам да Правду Вечну. Зато је Он најнеопходнији и најпотребнији људскоме бићу.
Чули сте данас Свето Еванђеље Пресвете Богородице. Кад је Господ дошао у дом својих пријатеља, Лазара и његових сестара[1], Господ је као и увек учио присутне Божанским истинама. Тада је млађа сестра Марија села код ногу Исусових и слушала беседу Његову. А Марта домаћица, старија сестра, трудила се да боље дочека Спаситеља, да боље припреми нешто за ручак. И Марта журећи…[2] и рече: “Господе, реци мојој сестри да ми помогне. Ето, ја сам у великом послу. А Он јој рече: Марта, Марта, бринеш за много, али је само једно потребно. Само је једно потребно“[3]. То је – шта? Бити у вери Господа Исуса Христа и слушати заповести Његове и слушати поуке Његове. “Марија је добри део изабрала“, рече Спаситељ[4], то што је једино Потребно човечијем бићу у свима световима. Да верује у Јединог Истинитог Бога и да живи по Његовим заповестима, то је Једино Потребно свакоме људском бићу. То нам показује данашње Свето Еванђеље Пресвете Богомајке.
Успеније Пресвете Богородице у Грачаници
Јер, и нама треба васкрснути на дан Страшнога Суда. И нама треба изаћи са телом које је данас са нама, да се и оно очисти и васкрсне у Живот Вечни. То ће се несумњиво збити, доказ је ето то што је Господ васкрсао телом, и живи са телом на Небу, и изнад свих Небеса. И да се то исто десило са Пресветом Богомајком, и Она живи на Небу, и изнад свих Небеса. Јер, Она је прва испунила Еванђеље Господа Христа. Пресвета Богомајка родивши нам Спаситеља, све је Његове заповести испунила на земљи[5] и тако показала пример свима људима да и ми то исто чинимо. Не само то, Она свакоме даје силу и моћ, ко Јој се обраћа и извршује заповести Господа Христа.
Данас је велики и Свети Празник. Пун је силе Господње, пун је благодати Божије. Благодати која је потребна свакоме од нас да можемо вршити и испуњавати заповести Господње. А те заповести су сила за нас, оне су бесмртност за нас. То су Божанске силе које уносимо у себе, да и ми можемо овде на земљи почети живети Вечним Животом, Небеским Животом.
И Пресвета Богомајка показује кроз безброј чудеса, да је Она заиста Прва после Господа Христа Заштитница рода људског, и да све што бива у Цркви бива преко Ње. Она нам је Бога родила и тиме дала сва небеска блага, све небеске вредности. Зато, вели један Свети Отац, све дарове које нам је Господ Христос донео, Он нам је дао преко Пресвете Богомајке, преко Пресвете Богородице. И нама су потребни ти дарови, дарови живота, потребна Истина Божија, Правда Божија, Добро Божије, Љубав Божија, све нам је то потребно. А ми све то добијамо од Господа преко Пресвете Богомајке, Која се за нас моли и Која измољује од Њега све Његове Божанске дарове за свако људско биће које се Њој обраћа за помоћ.
Нека би Она посредовала између нас и Божанског Сина Свог, и даровала Божанске силе које су потребне за побожан живот у овоме свету[6], и за Вечни Живот у ономе свету. А наш живот почиње овде на земљи да се продужи кроза све векове. Нека би нас Пресвета Богомајка водила и руководила целог живота нашег, и извела из овога света, и увела у онај свет, у Царство, у Вечно Царство Сина Свог, да бисмо и ми недостојни могли славити Чудесног Сина Њеног Господа и Бога и Спаса нашег Христа, и Њу увек имати за свога Вођу у свима световима и животима. Амин.
[1] Лк. 10,38-42
[2] Неколико речи нејасно на траци. – Прим. препис.
[3] Лк. 10, 38 – 42
[4] Лк. 10,42
[5] Лк. 3,51; 10,28
[6] 2 Петр. 1,23
Categories: Гостинска соба
„Оно што Господ Бог може силом, то Мајка Божија може молитвом.“ – румунски
Старац Арсеније Папачок.
Драган Славнић
Пресвета Богородице спаси нас. Све уздање своје у Тебе полажем, пречиста Богоматеро, сачувај ме под покровом својим.
Возбраној Војеводје, глас 8.
„Восписујем ти благодарственаја…“
Восписују поздраве Невјести Небеској, окренувши јој у благодарењу свештене глутеусе.
Па то не бива ни на најпијаној српској свадби.
Не толико симптом стања свести нових Срба и њиховог новог свештенства, колико још један страшни знак времена.
Не замерите, нисам могао да не приметим. Уосталом, сигуран сам да би и Ава Јустин завикао да ово види.
Почесто је тешко са @Евсевијем се сагласити али ево једне његове чији смисао се не да одбацити – јер је овога пута у праву. Међутим, таленат Евсевијев се не исцрпљује у простом казивању истине. Не, он мора да засоли неприличним детаљима тако да и оно што је добро рекао или приметио, засени својим сумњивим интересом, у овом случају за мушке (свештене!) глутеусе. Чему то? Зар није довољно рећи, братија окренула леђа
олтару и икони Пресвете Богородице (уистину окренули леђа самој Оној којој песму поју)? Да ли је ово окретање леђа светињи страшнији знак времена од неприличне злоупотребе термина и некултурног вербалног односа према истој светињи, нека одлучи @Е сам.
Богородице, замоли Сина Твог да се не вређају српски светитељи, Свети ава Јустин и сама СПЦ-а, јер се не опомиње и кажњава Жељко Митровић, који себе проглашава да је свети Жекс, a своју вилу назива Храм светог Жекса
Благочестиви Метеороложе,
Опрости ако сам увредио твоја деликатна верска и естетска осећања, и испровоцирао у теби узнемирујуће хомоеротске асоцијације. Заиста ми није била намера.
Ево, одлучио сам.
Нисам рекао „окренули леђа“, зато што је то идиом који носи више потенцијалних значења – у црквено-духовном контексту примарна семиологија асоцирала би на „окретање леђа Богу“ (нпр. Јеремија 2:27, што подразумева духовно, не телесно окретање, јер Бог јест Вездјесиј). Још једно од значења тог идиома које сам хтео да искључим је нпр. и игнорисање: дотични овде нису игнорисали Богородицу, јер су јој се директно обраћали (истина шатро, обраћали су се свом мисленом идолу, театрално позирајући пред објективом и микрофоном, да угоде человјецима).
Тиме, брутално лицемерним човекопоклоничким актом, они су јој управо брутално окренули оно што сам еуфемистички именовао. Јер икона Богородице је Њено Присуство у просторији (и не, тамо нема олтара).
Знам да епископ и дружина то не могу да разумеју (екуменизам је свејерес – значи ту је и иконоборство, што се види из приложеног). Али човекољубиво помислих: ако подвикнем мало звонкијом речју, можда се неко тргне, пробуди, схвати и окрене на праву страну (ето, и ти си се пробудио – истина, изгледа да је био неки влажни сан у питању, чим си наставио са бредом па си своје фантазије покушао да импутираш мени, али сад звучиш као да си будан, а то је најбитније).
Уосталом, ако је Дух Свети могао да користи „експлицитне“ речи и испољи, за неке клемпаве духовни уши, „некултурни вербални однос према светињи“ (приметити: потребно је бити надрифарисеј да би се тиме саблазнио, јер чак ни обични фарисеји нису имали проблем са тим; нпр. Поновљени закони 23:1: https://biblehub.com/hebrew/8212.htm), налазим да ни ја не морам да се устручавам да у овој демонстрацији вапијућег безумља на највишој црквеној инстанци, с опроштењем, назовем дупе глутеусом.
O заблудели разбрате @E,
Ружног ли призора (позора) где се престарели хомункулус кочопери квази теолошким цитатима на тему задњица а сада ево и полних органа. Напредујеш из коментара у коментар. Алал ти наука. Ниско паде и не подиже се. Шта ћеш, то је усуд секташки уз непомјанику подобни дух пакости. Зар нема(ш) никог твог ближњег да те опомене, или бар да те пожали (ка’ да би ти помога’ — ево ја приложих једну лепту на тас милосрђа, али ту треба много већа инвестиција). То јест, ваља да ти с нађе духовник неки, на пример. Или си ти то сам себи па неискусан у духоруковођењу луташ по беспућима сопствених маштарија где се мешају глутеуси са тропарима и гинеколошком уџбенику подобни цитати са светињом. Заиста је Псалмопојац у праву кад каже да је страх Божији почетак мудрости. По одсуству страха, то јест упорној дрскости пред светињом ти показујеш да тај почетак још ниси поставио. А време ти је. Нека ти је Господ на помоћи, Он чека, најстрпљивије баш на тако заблуделе, па се надајмо да ће и за тебе приставити овна угојеног. Знаш шта ти је чинити. А ја да скратим коментар, јер слутим да цензорске маказе само што се нису (с правом) обрушиле на овај изговор од преписке.
Добро, благочестиви Метеороложе,
Пошто смо се објаснили и разумели, могу да преформулишем.
Благољепно појање, али их диригент није добро распоредио, рекао бих. Није благочестиво и није разумно обраћати се Царици а истовремено Јој демонстративно окренути леђа. Тако нешто не би урадили ни пред царицом земаљском Аном Брнабић, сигуран сам.
Али добро, заборавили су се оци и браћа, сигурно зато што су у непрестаним молитвама и у духу већ у небеским сферама, а тамо више нема икона – него само свудаприсутна Реалност, и Божанство, Прволик који све испуњава.
Свакако није моје да на то скрећем пажњу, ја сам чинио много грђе ствари пред иконама. Али тако је то – ко заборави своје грехе, лако се саблажњава; и ђаво му отвара духовни вид да види грехе других и даје му знање закона да може да их правично осуди.
Јесте, Хришћанима је заповеђено да буду перфекционисти („будите савршени“ Матеј 5:48). Али то подразумева да тражиш савршенство од себе, не од других.
Помолите се за мене, братије, да не заборављам своје грехе и да ми их Бог опрости. И да ми Он да да не будем фарисеј и законик, него да имам у срцу пуноћу закона – Љубов (Римљанима 13:10).
Где могу да преузмем печење (и када, да се не лади)?
ПС
Мали јеванђељски дискурс, да се не удаљимо сасвим од текста испод којег нам је дато да пишемо.
Богородица је наша највећа Светиња – она, Приснопречиста и већ васкрсла, има духовно тело, које је сасвим од Духа Светога. Тако да ко њу вређа, вређа не само Мајку Божју, него вређа и Духа Светог. А то се не опрашта.
Од тога избави нас, Господе!
@Е.
Амин! Ето, видиш, може и како је Бог дао, а ти остаде жив и здрав. Још само печење да решимо :))
@ евсевије
@ знаци невремена
Добри сте оба, ал дражи ми је у овом полувремену ЗН.
Евсевије – (јел, јел Блажени… или Грешни? Мислим, Грешни, јес да звучи грдно ал храни сујету у својего нископаданија увиделства) са тим окретањем оба образа од иконе, и преправљањем контекста након ре-акције ЗН, звучиш начитано као древни језуита 🙂
Свиђа ми се онај филм, Име Руже, кад се монаси свађају па све рафално цитатима из библије. Ал најјаче, кад су дошли у госте инквизитори, а онај заподе расправку, дал је Исус имао новчаник.
Само наставите, не бих да сметам.
⚜️ ПОСЕТА ДЈЕВЕ МАРИЈЕ АДУ ⚜️
Када је Богородица уснула и пре него што је отишла на небо, Христос ју је упитао:
„Шта би прво желела да видиш, Мајко моја?“ Знаш ли шта је Дјева Марија тражила?
Да посети места пакла!
Пророци су били запањени!
Праведници су били запањени!
Анђели су били запањени!
Једино што је тражила да види, пре него што оде у рај, било је место где се муче оне душе које се нису понашале како треба према Богу и дубоко су Га повредиле и многим гресима су лишене вечног живота.
Христос јој није покварио наклоност, само су је Анђели и Свети пратили на овом путовању, у Царство Хада, где су душе тужне и мучене. А када је ушла у Царство Хада, демони су се уплашили светлости која је сијала и уплашени, склонили су се у страну. И она је наставила да види сва места пакла. А знате ли ко је био прва особа коју је тражила да види?
Желела је да види јадног Јуду који је издао њеног Сина и чим ју је видео, замолио ју је да му се смилује. Када су је сви грешници у огњу адском видели и чули, отворили су уста и молећим гласом сви су вапили и преклињали и молили: „Мајко Божија, спаси нас грешне.“
По први пут, сви Анђели и Пророци су видели њене очи, тако сузне и тако уплакане. Неутешно је плакала за душама које су толико мучене. Сатана их је мучио на земљи, говорећи им да нема Бога и да могу учинити било шта лоше, а сада је видела последице и плакала је за тим душама. ..
И Христос је видео њене прелепе очи испуњене сузама и то га је заболео. Волео би да је Његова Мајка изашла из пакла и да не види оно што је она видела у том тренутку.
Ипак, Мајка је наставила и где год је прошла, отварала је руке и остављала шаке у облику благослова. Где год је прошла, остављала је руку испружену, попут мајке која отвара руке, тражећи своје дете. У том тренутку, демони, али ни Хад, више нису могли да поднесу казне.
Казне су престале!
Гнев је престао! Зло је престало! Где год је Дева Марија прошла, Хад се одмах смирио, као да ће одмах постати рај, све је било осветљено, осим једне тачке. Та тачка је била толико густа од таме да није хтела да сија. То је импресионирало Деву Марију и она је питала како се зове ова тачка Хада? И Анђели Господњи су јој рекли да смо стигли до дна Хада, нема доњег слоја и ово место се зове тама.
И она клекну на том месту и замоли да види ко је тамо и из којих разлога. Молитва Дјеве Марије је услишена и Анђели јој открише да се на том месту кажњавају монаси и свештенство, као и презвитери који нису одржали свој положај чинећи блуд и сви јеретички архонти, јер су постали узрок да многи људи буду кажњавани непрекидно до Другог доласка.
(На пример, Мухамед је постао конзул за многе људе да би били у паклу, али и да би били у паклу због исламизма.) Богородица је била толико ожалошћена видевши све те душе у Хаду да је замолила Христа за милост, да све те душе пронађу неку „утеху“ до Другог доласка, јер је Дјева Марија вољена Мајка целог света, спасених и неспасених.
И Христос је услишио молбу Дјеве Марије, рекавши да ће овим душама, од Ускрса до Духова, дати мало утехе и смирења. А онда је она замолила свог небеског Оца да је остави са свом њеном браћом са неба, Светима, да буду на земљи да се овде боре за Његова утрба и да им помогну да нико не оде у пакао, нико, нико!
Зато имајмо поштовање према свим Светима наше Цркве, али посебно према нашој Дјеви Марији, јер су сви Свети „слуге“ Христове, док је Богородица Царица Неба и земље и моли милостивог Христа за наше грехе.
⚜️Чак и пакао у Хаду престаје због Ње! Таква је Њена љубав…
Свети Козма Етолски ☦️