Хвала му што је дошао. Моје је право да га волим. И док сам жив и док постојим, следићу, бићу у том српском патриотском строју који предводи Александар Вучић и то са поносом, поручио Стојковић
Теолог Милош Стојковић, у средини (Фото: Antonio Ahel/ATAImages)
На друштвеним мрежама се појавио снимак теолога Милоша Стојковића, који је јавности познат као повереник за манастир Хиландар, како на слављу Информера пије и љуби руку председнику Србије Александру Вучићу. Он истиче за Данас да на славље није ишао као повереник, већ као Србин.
„Нико ме није питао да ли сам теолог нити било шта. Ја сам човек Србин, славље је било у српском традиционалном духу. Певале су се српске родољубиве песме, окупили су се српски домаћини, пољопривредници, привредници свих сфера. Ја сам Србин, жив човек, који сам наздравио тамо са српским домаћинима. Ако знате шта је српска здравица, а ја потичем са Косова и Метохије, на тај начин, дакле, укрштањем руку, када се направи часни крст, указује се част. И тако су се и моји преци славни, стотинама година од времена турског ропства, када је било забрањено крстити се, поздрављали и желели једно другом срећу, напредак и успех“, објашњава Стојковић за Данас.
Милош Стојковић љуби руку Александру Вучићу (Фото: Снимак екрана)
Наводи да им је на слављу било лепо, певали су о Србији, никога нису мрзели нити су слали поруке мржње.
„Наше право као грађана Србије јесте да волимо и бавимо се књижевношћу, и да слушамо Еру Ојданића, да волимо шајкачу, опанак, крсну славу, да о томе певамо, и о томе смо певали. И о Косову и Метохији, о нашим обичајима, о нашој традицији. Нико се није баханалисао, као што пишете, нити се опијао. То што сам направио са двојицом српских домаћина, онако како су ме учили моји дедови на Косовској Метохији, то је за мене понос, а вас бих исто позвао да се вратите на тај пут наших корена и наших предака. То је права Србија, исконска Србија и већинска Србија“, поручује Стојковић.
Истиче да је он теолог Аристотеловог универзитета у Солуну, који је други на свету по квалитету, стандардима и важности универзитета.
Додаје да је на славље отишао као пријатељ Информера и поносан је због тога.
„Као што ви заступате нешто, тако и ми заступамо. Било је певање о Србији, било је приче о томе да волимо и да не дамо никоме своју отаџбину. Нити смо кога увредили, нити смо кога понизили, само смо тражили правду и истину у својој отаџбини. Мене конкретно су тако васпитавали моји прадедови и дедови са светог Косова“, каже Стојковић.
Фото: Информер
Указује да он на тај начин воли Србију и да су, наравно, пуну подршку смо пружили нашем председнику.
„Хвала му што је дошао. Моје је право да га волим. И док сам жив и док постојим, следићу, бићу у том српском патриотском строју који предводи Александар Вучић и то са поносом. Ми дубоко верујемо и знамо да Вучић живи за Србију. Дакле, не од Србије као неки из опозиције, него живи за Србију. И поносни смо што имамо таквог председника“, закључује Стојковић.
Teolog Miloš Stojković koji je na Informerovom veselju ljubio Vučićevu ruku:
„Moje je pravo da volim Vučića, slediću ga dok sam živ.“Druga Božija zapovest:
„Ne pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im služiti.“Teolog..
— Špiro Seneka (@SenekaSpiro) July 24, 2025
До тренутка објављивања овог текста Данас није успео да добије одговор од Српске православне цркве какав став имају према присуству теолога Стојковића на овом слављу.
Подсећамо, 23. јула одржано је „народно весеље“ у Пожеги због отварања нове деонице ауто-пута, које је званично организовао „Информер“. Поред председника Републике Александра Вучића, министара, али и председника СНС-а Милоша Вучевића и симпатизера те странке, био је присутан и директор полиције Драган Васиљевић.
Наслов и опрема: Стање ствари
ИСПРАВКА: Претходна верзија је погрешно наводила да је презиме теолога Станковић уместо Стојковић (хвала Фејсбук коментатору Огњену Милојевићу, 25. 7. 2025. у 18:40)
Categories: Гостинска соба
Ко све данас није теолог. Уосталом, кад већ Перић може бити „Патријарх“ а Иринеј и булумента митрополити, зашто и овај јадник не би био теолог?
распад
И Вартоломеј је ваљда теолог.
Руци се у пенезе не гледа, кад теолог реши да нешто трампи за вечеру.
Овај први приложи томос лажној православној цркви у Украјини, а за вечерицу од 25 милиона америчких долара.
А овај наш теолог вероватно скромније вечера.
Теолог може бити било ко, ако заврши одговарајуће школе.
Избор патријарха код нас, колико знам, започиње призивањем Светог Духа, уз Божији благослов.
Необјашњиво ми је да било који верник СПЦ хули на Његову светост патријарха или на митрополита бачког Иринеја. Владика Иринеј је један од највећих православних духовника данас.
Немој грдобо изјављивати да ћеш га волети док си жив, јер га нећеш још дуго волети.
Избор људи за државне и јавне функције требало би да се заснива на комбинацији стручних квалификација и личних карактеристика како би се обезбедио ефикасан, транспарентан и одговоран рад у јавном интересу.
Неке неопходне људске карактеристике:
Интегритет и етика – Поштење, непоткупљивост и поштовање закона су основи поверења грађана.
Неутралност и беспристрасност – Способност да се ради у интересу свих, а не само одређених група или странки.
Одговорност и транспарентност – Спремност на одговарање за одлуке и јасно објашњавање поступака јавности.
Храброст и принципијелност – Способност да се заузме за исправно чак и под притиском.
Емоционална интелигенција – Разумевање потреба грађана, стрпљење у сарадњи и управљање конфликтима.
Гестови попут љубљења руке, претераног почастовања или некритичког дивљења може бити знак подаништва према култу личности (недодирљивости вође) или страха или опортунизма (ако се жели осигурати положај у хијерархији) или свеукупни озбиљан мањак горе наведених моралних особина.
Функционери морају да се понашају достојанствено и равноправно према свим носиоцима власти – без сервилности. Ако се неко претерано клања председнику, то може бити симптом патологије власти где је лојалност важнија од компетенције.
Пошто овако понашање није усамљено у Србији, већ правило можемо закључити да се ради о систематском бирању и постављању „кадрова шрафова“ на државне и јавне функције искључиво по подобности, а не по карактеру са интегритетом, компетенцијама и моралним квалитетом.
Ако је изјава: „Следићу га док сам жив!“ тачна, онда то говори да поверник у себи не гаји ама баш ништа од наведених особина и да није повереник интереса верника, народа, свештенства (о Господу да не говоримо, јер је на овом месту непримерено) … већ поданик и бланко повереник председника, без обзира на понашање и потезе истог.
За оне који су присуствовали предметном догађају ће можда бити јасније упрошћено објашњење и поређење са шарпланинцем који ће док је жив бранити и лизати руку газди, без обзира какав је газда.
@melanij
Став да је нападати Патријарха као личност или као део цркве је велики грех и то заиста и сам тако осећам, то је и лични осећај али и имам оправдања за то у учењима светих.
Али чин одбране истине Христове која се Православно исповеда, је изнад сваке друге обавезе(барем за људе који Христа воле).
Између те две смернице је читаво „кретање“ Православног човека, по мени, када се односи према начину вођења према чину било које личности из Цркве.
Заиста овај народ као да је проклео неко. Искрено говорим.
Твој коментар је тако мрачан да је немогуће описати.
Нема ни трунке љубави према истини Христовој, према његовом страдању за истину, према страдањима генерација и генерација Христољубивих који се под претњом смрћу Христа нису одрекли, пред Православним светима се не постидеше. Нема жртве сопственог труда преиспитивања у тражењу Христа, да се Христом живи а не само проповеда( ово све се односи на дух који носи твој коментар, није лично усмерен)
У праву је свети старац Гаврило из Бошњана када је са жалошћу рекао још пре много година:“ Мало је Срба, Срби су се продали за паре.“.
Да ли вреди да се набрајају примери, којих на ужас и жалост има препуно, а којима су људи које наводиш, онима који Христа љубе и воле, наносили ране у срцу кроз деценије (самовоље или планског чињења, то већ Бог зна) покушавајући да разбију љубав овог народа према Христу.
Јер „ко је веран у малом, веран је и у великом…“
Онима који Христа љубе довољно је један Богоотпаднички пример (којима се догмати и истина Православља газе, а упозорења и тумачења светих Православља рачунају у ништа) да им се наведе, да осете сав мрак који тај чин носи, а духовно успаванима ( сном смртним како именују свети) могу странице да се пишу, њима да ли би вредело? Заиста не знам. Волео бих да верујем да би.
Крајње је одвратно више и понављати све те чинове.
Твој став је за мене непојмљив и неспојив са Богопознањем.
Невероватно је да Православни човек тврди за епископа Иринеја да је међу највећим духовницима данас. Прво тврдећи то, признајеш да знаш за његове изјаве и дела, ниси незналица и необавештен, али ако је то истина како у себи неко ко воли Христа и којима су свети Православља најближи род може да нађе иједну реч оправдања за речи епископа Иринеја када је примио Католички крст и прстен од Папе, када му је неко од Бискупа објаснио да то није симболични чин, већ да у њима Папа “ види законите епископе цркве Христове као што види у својим бискупима“. Епископ Иринеј је одговорио :“Нас је тај чин још више гануо.“!
Свети Гаврило Грузијски напомиње да се иконе Католичке могу држати у стану, али као украс и никако заједно са Православним, и нипошто се не молити пред њима, а владика Иринеј такав сличан поклон и похвалу од стране Папе (који јавно као и сви Католици и све Папе након раскола исповедају другачији симбол вере и тиме Православни симбол вере држе да је лаж), осећа као нешто вредно и цењено?! Па ко ту кога лаже? О чему говоримо?
Лично највише боли изјава о „ганутости“.
Имао би моју љубав и увелико поштовање као духовника да је одбио управо због тог тумачења и да је рекао као и сви свети Православља да нема Истине Христове изван Православља и бити изједначен са чином Бискупа није похвалан већ осуђујући.
Када се молимо и изговарамо симбол вере пред Богом којим потврђујемо веру којом живимо, шта ће Бог да мисли ако на делима одбацујемо оно што пред Њим у самоћи исповедамо да верујемо?
Шта даље? Зар треба нешто рећи? Каква духовност?
Заиста је екуменизам постао вододелница између љубави Божије и „љубави“ светске. Једна води ка Христу, и истини Његовој, а тиме и љубави од Бога дароване у нама према свима, а друга унижава ту истину, одриче је се на самом делу зарад „братске љубави“ и води у свејерес екуменску где је Бог замењен човеком и личним тумачењима лажном „истином свуда по мало“.
Опрости, ово је став, животни, није лично упућен теби. Рефлексија осећаја и мотива…
Али као што је и Христ рекао:“ Нећу вам ја судити, моје ће вам речи судити…“, тако и ми када изговоримо нешто неко се осети или осуђен или оправдан, зависно са „које је стране речи“.
Бахати и неумерени конзумент пића са израженим аморалним понашањем. У његовом случају није чудна блискост са влашћу, али јесте са игуманом и братством Хиландара.
Vidim ovde pojedini komentatori napadaju cak i patrijarha Porfirija. Meni to samo govori da nemamo postovanja ni prema kome. Kao narod smo blize divljacima nego civilizaciji. Nema postovanja ni za predstolonaslednika Karadjordjevica, ni za dinastije Obrenovic, ni za Milosevica(Slobo – Sadame), ni za koga mi nemamo postovanja. Obrenovice kao dinastiju koja je stvorila modernu srpsku drzavu smo izmasakrirali, i muske i zenske pripadnike dinastije, bukvalno ceo svet se zgrazavao kad je video sta smo uradili. Pre toga smo Karadjordju sekirom odsekli glavu, valjda kao nagradu sto je poveo ustanak. Posle smo ubili i Mihajla Obrenovica, pa posle toga i Djindjica. Nesto debelo nije u redu sa nama. Tu najvise mislim na patriotski deo naroda, posto se oni skloniji tim uzasima. Trebalo bi malo porazmisliti o svemu tome ko ima cime da razmislja.
@ melanij
Објашњиво је.
Из књиге Старац Порифирије, подвижник љубави – прозорљиви чудотворац
Старац је поседовао изузетно развијену црквену свест. Поштовао је црквене личности и црквену јерархију. Говорио је: “Ако покварим свој однос према епископу, ако је епископ љут на мене, моја молитва не узлази на небо”.
https://svetosavlje.org/starac-porfirije-podviznik-ljubavi-prozorljivi-cudotvorac
„…Чланови цркве имају и права и дужности да будним оком прате рад својих духовних вођа и да га у случају потребе критикују. Зашто бежати од контроле ако се је савесно радило? Чему служи облак мистерије око онога, што једнога дана мора да буде груба јава? У тој тајанственој атмосфери покаткада ничу и најглупље хипотезе, које испуњују предрасудом и оштре гњевом противу оних, чији ауторитет у Цркви мора остати неокрњен. Све ово копа амбис неповерења између вођа и вођених и на тај начин омета успех главне ствари, која је једино оправдање даљег постојања Цркве у нашем народу…“
https://stanjestvari.com/2025/05/08/sv-justin-celijski-o-odnosu-prema-episkopatu-u-spc/
@Neko misljenje и Наташа( стара)
Помози Наташа, разреши и мени ако знаш.
Ни мени није јасно све, па препуштам Богу. Али много боли. До мере да се трудим да не размишљам.
Како да чињеницу да је патријарх прошле године у Немачкој у нашој цркви одржао екуменску службу заједно са Протестантским и Католичким свештеником, било ко ко Христа љуби може без мучнине да прихвати? И да ли је то уопште могуће прихватити? То је један од примера а има их на жалост много.
Објасни ми, молим те, ако имаш већи дар разумевања.
Моје срце је једно са оном женом која је плачући изашла са те службе јер она, (као и ја што би) осећала ( као што је кроз плач и објаснила) да ако ли би остала на служби то би значило пљување на све што су свети Православља од Христа до данас чували и бранили. Осећала се туђом и избаченом из сопствене цркве јер њено срце не пристаје на лаж.
У крајњој линији и то је напад на самог Христа. То је одрицање од Његове жртве, јер Он није лажа и није пристао ни на једну лаж и неправду.
Објасни шта радити?
Како пробудити оне којима је од Бога додељено да буду светло и“ видело свету“ а не мрак? Када то и није нама дато већ њима, њиховим избором службе.
А чак и више, свети Православља су говорили да учествовање у екуменској служби носи са собом и „гнев Божији“. Шта са душама оних који наивно и лаковерно пристају на то? Зар не боли срце за њих?! Боли. Пуно.
Како поштовање сачувати према престолонаследнику Карађорђевићу, (говорим о млађем) када организује пливање за Богојављенски Крст дан раније или касније само да није у исти дан када и црквени, намерно се одвајајући од цркве.
Не говорим ово олако.
И свети старац Гаврило је рекао да када се Срби освесте и уједине и реше да изаберу цара, силе нечастивог ће покушати да убаце за престолонаследника оног кога желе, уместо од Бога изабраног по благодати, од лозе Немањића.
Не имплицирам да се то односи на ту лозу Карађорђевић, већ покушавам да укажем на то који је ниво одговорности у поклањају свог опредељења и слободне воље сваког од нас када бирамо коме верујемо.
Како усагласити поштовање према чину Патријарха и мрскост према делу које гази и одриче оно што су нам свети Православља оставили у залог? (Нека ми Бог опрости, и свака Христољубива душа опросте, ово није оптужба, већ тумачење дела кроз поуке светих Православља)
Он тврди да је екуменизам пут љубави, чак је пре доста година то било и на сајту СПЦ као уводна реченица, (одавно не пратим тај сајт па не знам да ли је и даље), а свети Православља сви до једног у глас говоре:“ Екуменизам је свејерес“.
Како сачувати поштовање према неком за кога осећаш да ради на пропасти душе твоје и свих које волиш? ( можда то чини чак и несвесно, Бог само зна).
То је питање и једино што ми омогућава да се не сломим у осуди је сазнање да је Патријарх наследник трона таквих душа који су биле карике непрекидног ланца вере од Христа до краја века.
Али Наташа, ја по цени свега никад не бих пристао да будем део службе екуменске да ми и Патријарх нареди, па нека се он љути колико хоће.
Како твоје тумачење да ускладим са тим? Како када могу да ти наведем учења светих који управо супротно говоре о томе када нас неко од црквених чинова позивају на одрицање истине вере Православне?
Зар да се одрекнем Христа и учења свих светих Православља зарад човекоугодништва према Патријарху или у том погледу према било коме црквеном чину?
А опет имам огромно поштовање за чин Патријарха као наследника трона светог Саве. И знам да није да мене да тумачим достојност или не, и то не чиним, али до мене је да бирам коме ћу највећи дар од Бога мени дат (моју слободну вољу) поклонити.
И зар није трагедија овог народа да ми као народ о томе водимо бригу, разарајући срце болом, уместо да је то дело очувања Христове истине чистом и не упрљаном на душу оних који су такву службу и изабрали? Шта се то дешава?
Мада верујем да су тачне пророчке речи светог да ће се СПЦ распасти на делове до мере да свака епархија буде сама за себе, не радујем се томе, али у томе видим Божију милост према нама грешнима, јер жели да спасе оне који се могу спасити, јер под вођењем коме је циљ екуменско „јединство“, спаса нема, по речима светих.
Свако добро од Бога.
Господине Иване,
Ја не могу да знам, зашто било који човек ради било шта. Нађите е-адресу Синода, патријарха или неког епископа па тамо упутите своје питање.
Из мог коментара је ваљда јасно да нећу да преиспитујем, шта раде архијереји. Нећу чак ни да размишљам о томе, а камоли да развијам своје теорије на ту тему.
Нити ћу на било који начин да угрожавам јединство Цркве и народа.
Свако добро и Вама.
@Милоје,
на жалост није чудна ни његова блискост са игуманом и братством Хиландара. На жалост ветрови екуменизма и страшног лицемерја како у целој СПЦ тако и у Хиландару дувају истом жестином. Лично сам се надао да ће Хиландар на челу са игуманом бити стена Светосавска о коју ће се олупати тај смрдљиви ветар ужасног лицемерја које најбоље описују монаси и игуман манастира Есфигмен – не никако нови него један једини и прави који је на жалост изгледа једини светионик Свете Горе, врта Пресвете Царице наше Богородице. Ово су праве речи истине и чистог Православља : https://borbazaveru.info/content/view/20641/1/
Пресвјатаја Богородице спаси нас и учврсти на правом путу против свејереси, једином исправном путу. Очисти нам срца и помози да сваког момента можемо препознати свејерес и у оквиру наших моћи борити се против ње. Било ко да је проповеда, свештеник , Митрополит или тренутни Патријарх. Опростите што пишем у множини, једном је неком коментатору засметало али жеља ми је да се што више нас спасе те духовне куге.
На моју велику жалост, ево још једног „ испада “ игумана Методија https://borbazaistinu.rs/kelioti-svete-gore-protiv-posete-kirjakosa-micotakisa/. Немојте мислити да „ловим“ овакве ствари, оне се једноставно саме дешавају што ми искрено уопште није драго. Напротив.
@Наташа( стара)
Опрости, прво на томе што сам личан у обраћању, јер се руководим поуком која ми се свидела, да се Ви говори само трудницама. Није чин непоштовања.
Питање је било упућено искрено, иако је садржало велико образложење. Са заиста очекивањем било какве сугестије у смислу савета кроз разјашњење. И у неком смислу си у праву, да то је заиста адреса којој се треба обратити.
Али ако било ко од нас постави неки линк или објаву духовне поуке Православне садржине то подразумева да је то потврда и одјека душе коју он носи, на тај садржај, зар би иначе тако шта објављивао?
Проблем је када су поуке међусобно супротстављене и поништавају се.
Јер себе сматрам за ограниченог у моћима познаје, што ми је живот и потврдио. Па када неко објави неку поуку која није саобразна мом искуству, питам, јер знам да може да постоји контекст у оквиру кога је та поука, па не мора нужно да буде супротстављена, како ја испрва схватам.
Зато сам и питао.
Никакав вид непоштовања према теби.
Хвала на одговору и жељама.
Бог са тобом.
Данас свака шуша и његова (њена?) стрина и тетка олајавају Цркву, посебно СПЦ, Патријарха СПЦ или РПЦ, а ево ни Хиландар им није по вољи. Све чистунац до чистунца, исправни и праведни да им нема равна на глобусу и шире. Не схватају невољници да им је репати на нос натакао наочари са илузорном оптиком па у свему виде јеретике, сатанисте, отпаднике, кривоверје и духовну кугу. Наравно, себе не виде ни своју умишљеност, а своје слепило како уопште могу да „виде“? Њима влада једна помисао, једна ментална слика, једна идеја и за било какво расуђивање они способности немају. Зато им остаје да као папагаји понављају једно те исто. Слична ментална зараза је овладала знатним делом наше шире популације, али се испољава у нерелигиозној, то јест световној равни, где одзвањају „протестантске“ мантре, по источњачком маниру, уз подврискивање, ударање у бубњеве и дување у пиштаљке. Манифестација друга, али је исти корен, иста ментална бољка израсла из семена рајетинске поводљивости и идолопоклонства развијених током комунистичког увлачења Тити. Ево се кладим да је на овом сајту већина идолопоклоника „наше деце“ истовремно и острашћена против СПЦ, архијереја, нарочито Патријарха, а ево један је на зуб узео и Хиландар (само, чувај се дете да ти се зубић не поломи). Општа слика Срба и Србије коју историја није познавала. За то време, господин, сценариста и режисер догађања код нас, Сер Тависток Ленгли трља руке од задовољства и спрема следећи пакет гадости. Мада, чух недавно од извора са Истока, да је шанса да господин смањи свој притисак на Србље. Јер, постали су незанимљиви, плитки, гњецави као тесто, уопште нису више достојни противници, а Сер има вазала и слугу и превише, Зато ће пројекат уништавања Срба бити препуштен њима самима. Шифра досијеа је „Србе на Србе“…
Иване,
Православље подразумева, између осталог, заједницу и саборност. Заједница не може да функционише без хијерархије и субординације, а из њих проистичу и правила понашања einschliesslich послушност. Говорим о заједничарењу.
Ако сте млађи, немате то искуство, али питајте старије, како је изгледао живот У Србији до пре само 40-50 година. Људи су се много више поштовали и помагали једни другима. Зато смо били јачи. Због тога наглашавам да нам је потребно јединство. Најјаче сам то осетила за време бомбардовања, а то није само моје лично искуство него болно, али заједничко искуство целог народа.
Препоручујем Вам књигу Слободана Стојичевића „Хибридни рат против СПЦ“. Он је критичан према људима и појавама у СПЦ, али он је упућен у ту проблематику и пристојан је. Нисам ја меродавна по том питању. Као да немамо довољно непријатеља, него смо почели да се понашамо као аутоимуна болест. Сами себе уништавамо.
Надам се да сам успела да Вам појасним свој став јер искуство, ако то нисте доживели, не могу да пренесем.
@О кукавно Србство угашено
„За то време, господин, сценариста и режисер догађања код нас, Сер
Тависток Ленгли трља руке од задовољства и спрема следећи пакет
гадости.“
To све не бива нити може бити без доказаних сарадника из врха
режима, прозападне опозиције, и тзв. невладиног сектора – УГАШЕНЕ
ПАМЕТИ.
Издаја КиМ, претварање Србије у рударску колонију, распродаја држвне
имовине и природних богатстава, замена становништва, планским
довођењем миграната (посебно најављених “радника“ из Гане), тровања
нездравом храном, водом и ваздухом (посебно запрашивањем из ваздуха), лековима, (посебно вакцинама), и уз прећутну сагласност (МУК!) врхушке
СПЦ, која (врхушка) ћутањем (УГАШЕНЕ ПАМЕТИ) одобрва наметање тог
пакленог плана – “Србе на Србе“.
@Наташа (стара)
„Препоручујем Вам књигу Слободана Стојичевића „Хибридни рат
против СПЦ“. Он је критичан према људима и појавама у СПЦ, али
он је упућен у ту проблематику и пристојан је.“
То најпре треба да прочитају епископи и њихови сардници, а мало
је вероватно да су то урадили.
Они су “непогрешиви“ (са часним изузецима, незнатном мањином)
и зато тако безглаво заговарају и раде на јединству “два плућна
крила“ – СПЦ и РМКЦ/Ватикана.
Црква је одвојена од државе, али црквена врхушка, епископски
џепови нису одвојени од државних пара, а не либе се ни ватиканских
пара.
@ Наташа (стара)
Наташа, не сумњам у ваше добре намере и племените идеје о јединству, заједници и саборности. Тако и треба апсолутно.
Али управо ту и јесте проблем, што имамо председника 13г. који је председник само свом чланству, полтронима, ћацијима, поверенику за Хиландар, медијима и службама који га подржавају. Са друге стране, осталима који то виде је изгледа „пукао филм“ и почео да на улици показује да постоје и други који нису у његовом фокусу и који виде корупцију и задуживања, непотизам, некултуру, и да не понављам оно што сам пуно пута набрајао на СтСт. Дакле јединство, заједница не постоје ни на крају памети нашем председнику, који преко узурпираних медија, медија једноумља напада и критикује ове друге који виде истину и о томе јавно говоре.
У оваквој ситуацији постоји вапај верника да се бар у СПЦ јави трачак наде, наговештај да патријарх и свештенство окупе под своје окриље СВЕ српско, кроз саборност, завет, јединство, заједницу, измире, исправе, отрезне, пробуде, али ОНИ ТО НЕ РАДЕ, нити им пада на памет.
Световни и духовни врх у Србији је слизан и нераздвојив и синхронизован у деловању. И ту леба нема. Стално тражимо изговоре и стално на ТВ чујемо о непријатељима са стране (којих сигурно има), али да ли студенти цепају СПЦ или СПЦ нема слуха ни жеље да понуди решења за суморну ситуацију у друштву, за очигледну подвојеност, нетрпељивост. СПЦ не мари за омладину, нити чује њихове поруке.
Такође део заједнице види и негодује због корупције у СПЦ, због отвореног екуменизма, отуђења српских светиња у Македонији. Даље СПЦ громогласно ћути на биолошком нестајању Срба, исељавању, замени становништва, потписаном споразуму са Ганом о „увозу“ 100.000 радника из ове земље, уз 52.000 издатих радних дозвола странцима само у од почетка ове године! СПЦ се не изјашњава о претварању Србије у велики затровани рудник у коме ће и да раде странци.
Јако је тужно што је присутна контра логика и изврнуто гледање (па и твоје) да су за „цепање“ друштва и СПЦ-а криви студенти, омладина и народ који јасно виде шта се дешава, куда то води и због тога негодују!
„Због тога наглашавам да нам је потребно јединство.“ Да ли мислите да се СПЦ залаже за јединство? Аргументујте, молим вас!
@ Драган Славнић и природно телигентан
Ви већ 13 година рушите власт и никако да је срушите. Изгледа ми као да после сваког покушаја рушења ова власт испада јача. Није проблем у мени, већ у вама који на исти начин покушавате да радите исто, иако то не даје резултате.
Не знам шта очекујете да вам кажем. Ако вам се не свиђа Црква, пробајте и њу да срушите или да уведете фер и демократске изборе. Знам једно. У последњих 30 година, свака нова власт је гора од претходне. Немам на чему да базирам оптимизам. Понашање оног слова, које ви заступате, не знам које беше, не обећава.
Долазак људи из Гане можете да спречите. Уместо скакања и пумпања по градовима, правац на границе и аеродроме и браните државу. Ако је та информација уопште тачна. Проверавате ли ви те вести? Мислим да ово није прва „инвазија“, коју су рекламирали.
Ви изгледа не схватате да немате ни план, а камоли логистику за дан после смене власти. Опозиција нема кадрове. Кад се „смени“ власт, чланови ће да промене странку. Звучи ли вам то познато? Прелетање. А тек решавање проблема у правосуђу. Како ће то да се реши? Итд. и томе сл.
Питајте неког пророка, шта треба да се ради, а ја идем да пробам да нађем решења на неком другом месту, пошто ви одговоре на моја питања немате.
Срећно. Само да не започнемо трећи светски рат. 🙂
@Наташа (стара)
„Срећно. Само да не започнемо трећи светски рат.“
Трећи светски рат је већ увелико у току, и нису га
започели Срби, већ НАТО звер, уз благослов Ватикана,
и остајања Русије “по страни“.
По речима пророка, Први и Други светски рат су били
ратови ради покјања, а Трећи светски ће бити ради
истребљења.
Одговоре на Ваша питања нико Вам не може дати, јер се
за пожељене одговоре морамо сами изборити, уз Божију
помоћ.
Ви сте престрашени, а нема места страху!
Страх је најмоћније оружије зла и таме којим се ратује
против Бога и људи.
Оци говоре, да је мир који удаљава душу од Бога – рђав
мир!
То потврћује и Владика Николај, да без невоље нема
богомоље!
„…Снимак теолога Милоша Стојковића, који је јавности познат као повереник за манастир Хиландар, како на слављу Информера пије и љуби руку председнику Србије Александру Вучићу. Он истиче за Данас да на славље није ишао као повереник, већ као Србин.“
Теолог, повереник за манастир Хиландар, „на слављу Информера“ који свакодневно трује своје конзументе већ тринаест година?!; Информера који псује, вређа, лаже, клевеће, таргетира, рекетира, па чак и уцењује несрећнике који су нешто згрешили, да ће то бити објављено у новинама уколико не плате одређену суму, а Информер то зна јер је у дослуху са полицијом?! Теолог, Хиландар и Информер?! Земљо отвори се!
„Нико ме није питао да ли сам теолог нити било шта.“
У томе и јесте трагедија! Шта има ко да Те пита, ваљда сам знаш да Богословље са смећем попут Информера нема, не може и не сме да има икакве везе?!
„Ја сам човек Србин“
Значи, ако је за теолога и могуће да је срамота да буде на слављу Информера, за Србина није?! Али, није ли „Аца Србин“ управо издао, упропастио и посвађао пре сви других – међусобно Србе?! Баш као Србин, ако си заиста (не само на језику већ и у души) Србин – ниси смео да загадиш себе Информером!
„…Славље је било у српском традиционалном духу. Певале су се српске родољубиве песме, окупили су се српски домаћини, пољопривредници, привредници свих сфера.“
Дакле, то што су Срби по имену били на Информеровом слављу, доказ је да је у реду да и Ти будеш тамо? Али није ли и Вук Бранковић био Србин? Нису ли и сарадници окупатора многих ратова били Срби? Шта ако је и убица Оливера Ивановића био Србин? Зар је чињеница да су Срби по имену били на Информеровом слављу доказ исправности тих људи, Информера, Вучића? Какав је то доказ?! Да ли сте на славном Аристотеловом универзитету учили макар основе логике или сте остали на нивоу софистичких вратоломија или шопенхауеровске вештине варања опонента у расправи? И зар Ти оваква логика уздизања „српства“ изнад теологије не смрдуцка помало на етнофилетизам?
„Ја сам Србин, жив човек, који сам наздравио тамо са српским домаћинима. Ако знате шта је српска здравица, а ја потичем са Косова и Метохије, на тај начин, дакле, укрштањем руку, када се направи часни крст, указује се част.“
Дакле имамо потпуну слику: Србин, теолог, па још са Косова и Метохије, доказује Данасу нешто сасвим небитно у сврху оправдања свог присуства на слављу Вучићевог потрчка Вучићевића, а не уме, тако паметан, да се сети издајничког Бриселског споразума којим је онај коме он овде љуби руку, начинио пресудан корак ка издвајању Косова и Метохије из Србије?! То ли је православни теолог?!
„И тако су се и моји преци славни, стотинама година од времена турског ропства, када је било забрањено крстити се, поздрављали и желели једно другом срећу, напредак и успех.“ Али ти „преци славни“ су и у турском ропству, када је било забрањено крстити се очували свест о свом српском идентитету и о Косову и Метохији као саставном делу Србије, а Ти, несрећниче, док се позиваш на славне претке, и то данас када је дозвољено крстити се, љубиш руку издајнику Косова и Метохије, издајнику Србије, који успут хоће да нас потрује литијумом, који држи Цркву у покорности, који је натерао јерархију да призна за валидност македонским расколницима, који по Србији данас даје помиловање насилницима а невине хапси – и још говориш о „срећи, напретку и успеху“?! Чијем?! Срба које је Велики Шибицар оставио на милост и немилост потомцима терориста на Косову и Метохији?! И Ти себе сматраш теологом и Србином?!
„Хвала му што је дошао. Моје је право да га волим.“
Наравно, потпуно право. Слобода! Али уз слободу иде још нешто: „Све ми је слободно али све не користи. Све ми је слободно, али не дам да ишта овлада мноме“, да подсетимо нашег српског теолога са Косова и Метохије на речи Светог апостола Павла. Дакле, слободан је један српски теолог са Косова и Метохије да пољуби руку једном антисрпском безбожнику који је издао Косово и Метохију – питање је само, да ли то користи његовој души и да ли ће након таквог небивалог чина заиста и остати слободан? Наиме, није ли Велики Шибицар већ у потпуности овладао душом овог теолога? Зар теолог не зна да ће у последња времена чак и неки изабрани бити преварени од стране Антихриста? А шта ако већ живимо у тим временима?
„И док сам жив и док постојим, следићу, бићу у том српском патриотском строју који предводи Александар Вучић и то са поносом.“
Какав је то патриотски строј који предводи човек који твоје родно место, теоложе, одваја од матице, на чијем јединству би се, макар логика тако налаже, морао заснивати твој патриотизам?! Велики Шибицар Твој патриотизам води у провалију, али Ти ћутиш о издајничким делима и верујеш у празне пароле и у његово упорно махање славним заставама! Реци нам нешто о Бриселско-Вашингтонско-Француско-Немачко-Охридском споразуму? Да ли су то били чинови патриотизма или издаје? Прво нам реци шта је то, па тек онда причај о поносу!
„Ми дубоко верујемо и знамо да Вучић живи за Србију“
Ви који тако верујете – дубоко грешите. Вучић живи од Србије. Вучић је вампир и гробар Србије. Енормно увећање његовог материјалног богатства директно је сразмерно увећању наше материјалне беде. То што је можда Теби добро уз Вучића коме јавно љубиш руку, нема ништа са бољитком живота у Србији. Вучић је себе поистоветио са Србијом да би лакше опљачкао ту исту Србију и прикрио своје лоповско лице заставом Србије, али он је ипак само најобичнији лопов и лажов и никаквог патриотизма ту нема ни у траговима.
И за крај један савет, Милоше Стојковићу: Кад се отрезниш од Вучићев(ићев)их наркотика и опијата, врати се истинској теологији и аутентичном српству“