Оснивамо црквени универзитет, али ко неће да студира на црквеном универзитету, тај не мора. Треба више бринути о томе какву катаклизму је доживео државни универзитет или државни универзитети у нашој земљи
Владика бачки Иринеј (Извор: Православље)
Меморандум о разумевању СПЦ и владе о универзитету Свети Сава – природни исход вишевековне бриге
Циљ пројекта није само проширење академске мреже већ и успостављање институције која ће неговати културно и духовно наслеђе
Влада Републике Србије је на данашњој седници одлучила да формално започне сарадњу са Српском православном црквом на оснивању Универзитета Светог Саве. Како је саопштила Немањина 11, усвајање Меморандума о разумевању отворило је пут стварању високошколске установе која, према визији њених твораца, треба да буде темељ синергије државних образовних стандарда и духовних вредности.
Циљ овог пројекта, према речима надлежних, није само проширење академске мреже већ и успостављање институције која ће неговати културно и духовно наслеђе инсистирајући на принципима знања, образовања и моралног интегритета. Овим потезом, држава и црква преузимају заједничку одговорност за будући развој образовног система, стављајући акценат на очување традиционалних вредности у савременом друштву.
Ђуро Мацут и Синиша Мали на седници Владе Србије (Фото: Танјуг)
Поред стратешког договора о оснивању универзитета, седница владе је одржана у радној атмосфери. Министри су усвојили низ уредби, решења и закључака који се односе на кључне сегменте друштвеног и економског живота – од здравства и инфраструктуре, преко грађевинарства, до прописа у сфери унутрашње и спољне трговине. Чланови владе дали су сагласност и на низ извештаја о раду различитих агенција, директората и финансијских пословања, наведено је у саопштењу.
Оснивање Универзитета „Свети Сава” представља значајан корак напред у сарадњи између државе и СПЦ, која има као циљ јачање образовног система спајањем академских дисциплина и духовних темеља.
Опрема: Стање ствари
СПЦ: Поводом медијских коментара о потписивању Меморандума о разумевању између Цркве и Државе о оснивању Универзитета „Свети Сава”
Меморандум није акт оснивања већ оквир за будућу сарадњу. Истовремено, формулација у којој држава „оснива“, а „Црква учествује у оснивању“, уводи хијерархију која у самом документу није дата
Свети Сава (Фото: mitropolija.com)
Поводом потписивања Меморандума о разумевању између Републике Србије и Српске Православне Цркве о оснивању Универзитета „Свети Сава”, у јавности су се појавиле различите интерпретације које не одражавају у потпуности стварни карактер овог акта, а неке га, нажалост, свесно и директно фалсификују. Разлике у медијским формулацијама нису само стилске већ суштинске: оне мењају правни смисао документа и преобликују однос између учесникâ, а у појединим случајевима уносе значења која у самом тексту не постоје.
Најдаље у том преиначавању иде извештавање какво налазимо код N1, где се Меморандум представља као већ извршено оснивање универзитета. Тиме се укида основна разлика између начелног договора и његове реализације: Меморандум није акт оснивања већ оквир за будућу сарадњу. Истовремено, формулација у којој држава оснива, а Црква учествује у оснивању, уводи хијерархију која у самом документу није дата. Такво тумачење не произилази из садржаја него из унапред постављеног оквира у којем се ова иницијатива чита као спорна.
Суптилнији, пристојнији, али не мање двосмислен начин изражавања присутан је у формулацијама које користи Blic, где се истиче да је „Влада усвојила Меморандум са СПЦ”. Овакво формулисање своди заједнички акт на једнострану одлуку, а Цркву потискује у позадину. Иако није реч о отвореној нетачности, и овде се мења перспектива: сарадња се представља као државни пројекат са споредним учешћем друге стране, Српске Православне Цркве.
Формулације у којима се наводи да су Влада и Српска Православна Црква потписале Меморандум остају ближе чињеничном опису, али и даље не праве довољно јасну разлику између самог Меморандума и његове, евентуалне, даље реализације. Најпрецизнији приступ налазимо код Танјуга, где се јасно именује да је реч о „Меморандуму о разумевању” између две стране, чиме се задржава и правна природа документа и равноправност учесникâ.
Када се ови приступи сагледају заједно, види се јасан образац: правни оквир се поједностављује, однос странâ се преиначује, а значење документа се помера ка унапред задатој интерпретацији. Такво извештавање не произилази из самог текста Меморандума већ из потребе одређених медијских чинилаца да се иницијатива представи као спорна пре него што уопште и буде размотрена. На тај начин се не полемише са садржајем него се мења – или, ако хоћете, кривотвори – његов смисао.
Оно што је у јавности представљено као изненадна иницијатива у стварности је природни исход, односно очекивана последица вишевековне бриге Српске Православне Цркве за просвећивање сопственог народа. Од монашких и катедралних школа Светога Саве, преко скрипторијумâ и библиотекâ средњовековних манастира, па просветних жаришта у расутим, често скривеним, монашким обитељима током турске владавине, затим духовне академије епископа бачког Висариона Павловића, па све до данашњег дана, сви поглавари наше Цркве били су организатори, усмеритељи и покровитељи просвете.
Та дуготрајна идеја унутар Српске Православне Цркве добија данас јаснији облик као црквена иницијатива да се у савременом образовном оквиру успостави институција која повезује знање, васпитање и духовно искуство. Тај правац је у актуелном тренутку додатно уобличен кроз деловање Његове Светости патријарха Порфирија, који је од почетка свог патријарашког служења овај подухват препознао као један од стожерних елемената свог ангажмана. У том смислу, Меморандум не представља нагли заокрет већ корак у правцу који постоји вековима и који сада може да добије институционални оквир.
Истовремено, сâм Меморандум треба разумети у његовој правој мери: он није коначно решење нити готов институционални облик него увод у сложени процес у којем тек предстоји да се прецизно одреде циљеви, методи рада, унутрашња структура, као и односи између учесникâ. Реч је о почетном оквиру који отвара простор за озбиљан и одговоран рад, а не о завршеном чину који већ сада производи коначне последице.
Зато је важно задржати јасну меру: препознати да је реч о почетку процеса који захтева одређено време, стручност и одговорност, али истовремено и указати на то да покушаји да се тај процес унапред дискредитује не воде расправи о њему него њеном затварању пре него што је и започета. Меморандум није средство доминације већ основ за сарадњу; није изузетак већ наставак много дубље образовне идеје и није проблем по себи него предмет тумачењâ која га, у појединим случајевима, намерно удаљавају од његовог стварног смисла.
Опрема: Стање ствари
Митрополит бачки Иринеј: Оснивамо црквени универзитет, државни су доживели катаклизму
Зашто сад сви ти људи, без ичијих злобних коментара, могу да иду у иностранство или на приватне факултете, а не могу на факултет који ће бити под егидом наше Цркве
Митрополит новосадски и бачки Иринеј (Фото: Бета/Драган Гојић)
Митрополит новосадски и бачки Иринеј изјавио је да Српска православна црква (СПЦ) оснива црквени универзитет, да на то имају право верске заједнице у другим државама, а да су постојећи државни универзитети у Србији доживели „катаклизму”.
Он је поводом вести да су у току припреме за оснивање Српског православног универзитета Свети Сава у Васкршњем интервјуу радију „Слово љубве” да су сви европски универзитети, од 11. века па надаље, „поникли из некадашњих манастирских, скромних школа”.
Оснивамо црквени универзитет, али ко неће да студира на црквеном универзитету, тај не мора. Треба више бринути о томе какву катаклизму је доживео државни универзитет или државни универзитети у нашој земљи. Зар Црква само у Србији, у име секуларности, нема право на шта има право данас у свим уређеним и демократским земљама? Зашто сад сви ти људи, без ичијих злобних коментара, могу да иду у иностранство или на приватне факултете, а не могу на факултет који ће бити под егидом наше Цркве која је вековима и надахњивала и била покровитељ просвете и културе у нашем народу”, навео је митрополит Иринеј.
Интервју са митрополитом биће на програму „Слово љубве” на Васкрс у 20 часова, саопштила је СПЦ.
Опрема: Стање ствари
(Бета/Данас, 8. 4. 2026)
Categories: Гостинска соба
Владика је деф зрео за пензију. Прво једва прича, а друго када су хтели да их избаце са Универзитета због Дарвина говрио је како то неће допустити, да су увек били део Универзитета. Верни народ им је говорио: па из ког разлога да останете тамо када се тамо проповеда Дарвин и хоће да вас избаце, а он не, то никако. Не знам шта се с њим догађа? Раније се борио за српске Институције било какве биле, Академија, Матица Српска и то је било у реду, а сада овако. Што нису у време комунизма напустили Универзитет него сада нашли када и режим жели да га укине? Најсмечније је када се позива на модерно уређене демократске државе, које лицемерје.
Ако буду подучавали као на Теолошком, екуменистички и ако предавач буде Мидић онда смо дотакли дно дна. У ствари са овом „екипом“ и целим екуменистичким Сабором напредних Митрополита, ко зна можда је дно још дубље. Недостојни. Васкрсли Господ нека нас спасе овог легла змија ако смо заслужили, мада ми се ипак више чини да смо баш овакве заслужили.
“Rasturac SPC radi i na rasturanju drzavnog univerziteta!
Zasto?“
Ко ће финансирати тај назови црквени универзитет?
О томе – финансијама – нема ни речи – зашто?
Непримерено је (а ни законито!) очекивати да то учини држава,
будући да је Србија секуларна држава, и да није примерено да
се тај универзитет финансира из секуларног буџета.
Разлог више је, што СПЦ није у ПДВ систему, и ни на који
начин не учествује у формирању прихода буџета, а да
очекује потпуно или делимично суфинасирање од
државе – не пије воду!
Пријемни испит на црквеном универзитету биће потврђивање лојалности АВ-у?
Постоји више изрека и теорија које упућују на то да човеково владање у ранијим годинама има одраз на његовом лицу у каснијој животној доби. Код Иринеја Буловића ово изгледа врло упечатљиво.
У сусрет Васкрсу да нам Господ подари светосавске, а не глобалистичке епископе!
Боже буди милостив нама грешнима!
Сарумане, друже Сауронов.
Српска Православна Црква је управо то – српска, православна, и најпре народна – али јерархија српска, одавно није то – српска – већ дубоко анти-српска, односно комуњарско-*******!
Лик из наслова је један од ”три јахача апокалипсе” – позната ***ашка трилогија: Мирко Каранушић (тзв. Иринеј), Јовица Станишић, Милорад Вучелић. Подуга је та ***ашка листа, видимо то и ових дана, а и на страницама овог портала, повећава се број и интензитет деловања ”сендвичара” службе.
А ми, родољубни српски народ – као магарци под јармом – њачемо и даље док нас екипа са Бањице запи*ава (да простите) и понижава већ 80 година!
Можда и нисмо за боље… али, решење је ту, познато.
НИ ЈЕДНИ, НИКАКВИ ИЗБОРИ у овој руини од државе и уређења ништа променити неће!
Треба да тражимо друге методе…
Професор Ломпар упућује на начин борбе сличан чешком моделу – колективне ”саботаже” (он каже – непослушности). Зашто да не… али, професор Ломпар такође упућује и на проблем по том питању, цитирајући Слободана Јовановића да нам ”недостаје национална дисциплина”.
Чеси су саботирали окупаторски, од КГБ-а постављен, режим и били за то обилно спонзорисани (а потом и награђени) од стране ЦИА-е (превасходно). Ми такве околности, нажалост немамо – овде је УДБа, а и данашњи злочиначки картел, грађена и саграђена и у животу одржавана управо са исте, западне адресе, па је самим тим и наша обавеза да, пре свега, нађемо нови метод отпора.
Ако нешто знају – Срби то знају!
Како сазнаје радио „Екуменистички зрикавац“, суоснивачима Свеучилишта придружиће се, како је прекјуче (https://stanjestvari.com/2026/04/08/vucic-karen-pirs/) договорено, и (невладина) твртка „Астра-Зенека“.
Она ће терапеутски помоћи приликом усаглашавања иновативног наставно-научног концепта са твртком „Papinski hrvatski Zavod svetog Jeronima“ (Collegium Hieronymianum pro Croatica gente, https://sveti-jeronim.org/ ). Што би могло поћи по злу?
Студио?
Предлог за лажну вест на Ндх1, коју шире даље пленуми (углавном доносе лажне вести, у корист блокадера):
Patrijarh crkve srbije stigao u pećku patrijaršiju. Iz pouzdanih izvora saznajemo da su posetu dogovorili vućić i g. predsednik države Kosove Kurti.
До сада ниједан позитиван коментар?
Ја мислим да је супер да имамо и црквени универзитет. Кад имамо мегатренд – морамо имати и црквени. Финансирање? Свакако барем једним делом, ако не и већим, државним парама. Ако је закон против тога, променимо закон ✓✓✓.
Нека га ниђер у свету не признају, он нека буде расадник развоја и знања за оне који остају у Србији. Под обавезно сваког дана устајање, 5 кругова трчања око игралишта, фискултура, доручак па настава.
Цео свет ће хтети да зна шта се тамо учи и из којих књига. Све амбасаде ће имати жеље и предлоге. Ватикан ће желети да се побратими с њим. Нагрнуће на њега и гог и магог да га корумпирају и узурпирају. Чудо ће бити. Биће опсада на њега ко на Троју, Констатинопољ или Беч.
Његов образ биће образ Српске Православне Цркве. На част или на срамоту. Да видимо на чему смо. Ја бих дао нашем свештенству ту жишку у руке. С најлепшим жељама, надом, вером и љубави. С мудрошћу да управљају с њим.
Каква је ово шанса. И за још дубљи пад, или за воздизање. Могу направити од њега циркус, као од добијања парохије у Београду, где се наводно везе и везице потежу. А могу сазрети и дозрети и направити од њега један од најпрестижнијих универзитета. Како год, ама како год испадне, нек нам је на част и образ.
Текелијанум
Ваша Узоритости,
Занемарили бисмо овде Ваше несхватљиве увреде на рачун свеколиких српских Универзитета. Усмеравамо своју пажњу на нешто друго.
У Вашој сопственој земљи Ваши пријатељи из Ватикана добили су од Ваших пријатеља на власти право на оснивање високошколских установа пре Вас, који руководите Српском Црквом, још 2014. г., а тада потписани споразум између државе Србије и Ватикана ступио је на снагу фебруара 2025.г.
Ви сте отварање Универзитета Свети Сава најавили и овако се медијски театрално за њега борите тек априла месеца 2026.г., дакле, тек након 12 година. Са сопственом државом договарате га тек након што је – први пут у историји – Ватикан Србији поставио свог кардинала, кога тренутно нема чак ни Хрватска, јер је њен актуелни верски врховник Кутлеша – надбискуп метрополита (условно речено, баш као што сте и Ви архиепископ и митрополит Бачке, Василије Срема а Никанор Баната, необичне ли сличности), а не кардинал, и пошто је држава Србија омогућила да се Света Столица инсталира и осети као веома значајан,ако не и најзначајнији, фактор (евро)унијатског преустројавања просвете и свеколике академске заједнице Србије.
Биће да су ове чињенице већ саме по себи сведочанство о политици разсветосављења и етапног потчињавања Српске Цркве Риму, и Старом и Новом (зацело пројектованим организационим уступањем појединих од 27 новоименованих архиепископија и других епархијских јединица непосредно једном или другом центру и подвођењем свију под врховништво римског папе,непосредно или преко Фанара).
Основана је сумња да се и оснивање овог Универзитета, помпезно заогрнутог именом Светога Саве, „да се Власи не сете“, припрема у сарадњи са папом римским,ако не и по његовом благослову.
Најбоље време за сађење дрвета било је пре 30 година.
Следеће најбоље време је – сада.
„Дефетистички речено“, ми треба да смо свесни да смо мала земља, сиромашна кадровима. И да је тим који се намерио на нас обогаћен пљачком, искуством, мрежама сарадника и да им паре нису проблем. Но то несме да нас поколеба, него да нас отрезни, као шамарчина, на сред кафића, баш у моменту кад стане музика. Тешко ће бити. Паклено тешко.
Треба нам црквени универзитет. Свакако у њему има утицаја и покојни Палма, и Вучић и Дачић и Мица Трофртаљка, и Тито и Брнабићка, и Мирко и Славко, Прле и Тихи. Душан Силни, Тесла и Милош Обилић . Али и ти. И ја.
Ако нисмо могли допловити до Аустралије, или Америке, кад је било време, хајде сад да освојимо црквени универзитет у Београду. Он је наш. И ми смо његови. Он у ствари припада нама, као и Ајерс Рок Абориџинима, али и Ситију.
На нашој је светој земљи.
Не предаји га олако.
Већ имамо Факултет за безбедност . Интердисциплинсрне студије.
Зашто дуплирати?