Епископ славонски Јован: Нико на свијету неће да прихвати да бринемо о Јасеновцу ако Београд нема улицу јасеновачких жртава

Поводом минимализовања броја жртава Јасеновца у „Џерузалем посту“, владика Јован скренуо пажњу на то да се у Србији деценијама нико није бавио питањем Јасеновца

Владика славонско-пакрачки Јован (Фото: dijasporanavezi.rs)

Његово преосвештенство епископ пакрачки Јован позвао је на покретање акције којом би жртве Јасеновца добиле бар улицу у Београду.

– Нико на свијету неће да прихвати да ми бринемо о Јасеновцу ако у престоници Србије тај појам не постоји – рекао је владика Јован, поводом посљедњег покушаја да се у израелском листу „Џерузалем пост“ у тексту непознатог аустралијског новинара Дејвида Голдмана минимализује број јасеновачких жртава.

Владика Јован је скренуо пажњу на то да се у Србији деценијама нико није бавио питањем Јасеновца, те сматра да ће се глас из Србије чути онда када у Београду буде макар мали натпис „Јасеновац“ на некој улици.

– Дотад немојте очекивати да се из Србије чује било какав глас о Јасеновцу – рекао је владика Јован.

Иницијатива да централна улица престоног града буде названа по Светим Jасеновачким Новомученицима

Он је напоменуо да не постоји монографија о Јасеновцу коју је написао српски историчар, а камоли да постоји таква књига на енглеском или било ком другом језику.

– Нема сумње да је филм „Дара из Јасеновца“ учинио много за ову тему, али постоје огромне празнине које морају да се попуњавају тако што ће да буду написани озбиљни научни радови који ће омогућити да се иде и у друге сфере живота – рекао је владика за ТВ Танјуг.

Он сматра да је спорни текст у „Џерузалем посту“, да у усташком логору Јасеновац није побијено више од 4.500 људи, велика мрља на образу тог угледног листа.

Џерузалем пост: У Јасеновцу убијено између 2500 и 4500 људи

Уз питање како је то себи могао да дозволи, владика је истакао да је текст срећом брзо уклоњен и то захваљујући реакцијама са свих страна.

Он је истакао да Јасеновац није тема власти од 1945. године па наовамо, нити академске заједнице у Србији, те навео податак да је само на Филозофском факултету у Београду до данас одбрањен само један рад на тему Јасеновца и то далеке 1989 године.

Владика Јован је нагласио да треба питати шефове катедри на факултетима и шефове историјских института који су те функције обављали последњих 80 година, као и министре културе од 1992. године чија је дужност била да развијају београдски Музеј жртава геноцида и зашто је тако занемарен.

Владан Вукосављевић: Острашћени чланак „Џерузалем поста” послужио домаћим ревизионистима за прање образа

Имао је примједбу и на то што у Јерусалиму и Америци никада није направљена изложба о Јасеновцу, а за ону организовану прије неколико година у сједишту УН је рекао да је „пола тога било покривено, зато што УН нису прихватале пола од тога“ што је тамо приказано.

Према његовим ријечима, Српска православна црква ради шта може, подигла је манастир у Јасеновцу, моли се за јасеновачке мученике, а 13. септембра обиљежава дан Новомученика јасеновачких.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Срна/РТРС, 19. 8. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

6 replies

  1. Видим да је ‘у тренду’ предлагати идеје за С.ање ствари, па да се и ја окушам.

    Епископ Јован: Срби подметнули ‘Јерусалим посту’ чланак непостојећег аутора да лажно оптуже Јевреје како смањују српске жртве

    или

    Епископ Јован: Београд својим нечињењем натерао Јевреје да чланком у ‘Јерусалим посту’ сведу број јасеновачких жртава на неколико тисућа

    Итд.

    23
    2
  2. Да има части и достојанства већ би поднео оставку на места које су му држава и Црква повериле. Његово реаговање је гомила глупости, јер је он најистакнутији и најодговорнији виновник за овакво стање у овој области.

    30
    2
  3. У Србији се питањем Јасеновца бавио Институт чијег је доскорашњег директора поставио управо владика Јован. И тај институт се тако бавио тим питањем, да би било боље да се није бавио својим послом… Ни нови директор не улива никакво поштовање иако овај одговор израелском листу може да прође, њим покушава да се ,,обели,,..

    26
    1
  4. Владика Јован има потребу да се приказује за стручњака, иако то није. Колико је његово незнање показује чињеница да не зна да постоје две улице у Београду назване по жртвама Јасеновца. Енде.

    27
    2
  5. “ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ
    13. септембар 2020. ·
    “СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ О ЈАСЕНОВЦУ
    То је крвава инквизиција над српским народом у сред XX века.
    Чувена је по страхоти Шпанска инквизиција. Генерални директор oве
    инквизиције, опуномоћен од папе, био је злогласни доминикански
    калуђер Томас де Торквемада. За 18 година његовог диктаторства
    сажежено је на ауто – де – фе 10. 220 људи, а уморено глађу, мучењем
    и тамновањем 114.401 лице (Према историчару Мотлеју). Дакле свега
    сто двадест и пет хиљада за 18 година.
    Страшно. Али је несравњиво страшнија инквизиција над српским
    равославним народом у Југославији. Јер је ова инквизиција само за
    четири године убила седамсто хиљада Срба и Српкиња.
    Чувена је такође инквизиција у Холандији. Краљ Шпански Филип II
    послао беше свога генерала Албу са диктаторском влашћу у Холандију,
    да истреби протестанте. Овај диктатор по руководству кардинала Гранвјле
    вршио је овај крвави посао шест година. Па кад је напустио Холандију
    хвалио се како је он за шест годима погубио, уморио у мукама, 18.000
    протестаната.
    И ово је страшно. А зар није страшније погубити 700.000 Срба само за
    четири године?
    Крвава инквизиција у Француској позната је под именом “Вартоломејска
    ноћ”.
    И ова инквизиција је заиста страшна. Али зар није седам пута страшнија
    инквизиција над Србима? Она је покосила једну стотину хиљада Француза
    а ова седам стотина хиљада Срба. Она се догодила 1572 године а ова
    1941 – 1945.
    Ми нећемо набрајати остале инквизиције у Европи: Чешкој, Италији,
    Аустрији, нито ону против богумила у Босни ни против њиховох
    једномишљеника Вајдензијана, нити пак оне преко мора у Перуу и
    другим колонијама. Задржаћемо се на три споменуте, и учинићемо
    следеће сравњење.
    У Шпанској инквизицији уморено је 125.000 људи: у Холандској 18.000: У
    Француској 100.000.
    Дакле, укупно 243.000. А у самој југословенској 700.000.
    Према томе, јасно је, да је инквизиција над Србима у Југославији по броју
    уморених људи најстрашнија у историји.“

    /https://www.facebook.com/1090245111117490/posts/1908652385943421/

    Владико Јоване, када нешто предлажете, следите своје предходнике,
    у овом случају Владику Николаја, и Ви, као СРБ, предложите да се
    једна од највећих улица у Београду именује/назове – “7000000 СВЕТИХ
    НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ“.
    Ако тако шта не желите, не смете или нећете да предложите, да следите
    стопама Владике Николаја, онда ЗАЋУТИТЕ У ВЈЕКОВЕ ВКЕКОВА – У
    ЗЕМАЉСКОЈ И – У НЕБЕСКОЈ СРБИЈИ!
    Срамота је да тамо неки непознати новинар смањује број жртава у Јасеновцу,
    али као инспирација послужио му је Ваш пример умањивања тих жртава,
    и то још као припадник СРБског народа?!
    Шта рећи?
    Жалосно!
    Срамотно!

    35
  6. Ово лице је и даље предсједник Управног одбора Музеја жртава геноцида у Беораду. Не, то лице није дало оставку на то мјесто након што је почетком јуна 2021. комисија за примопредају дужности од бившег директора Музеја Вељка Ђурића Мишине утврдила низ незаконитих радњи и фрапантну чињеницу да у документацији Музеја НЕ ПОСТОЈЕ пројекти “Ревизија пописа Жртве рата 1941 – 1945”, “Енциклопедија геноцида НДХ 1941 – 1945” и “Злочини на територији бивше Југославије у 20 и 21. веку” иако су у програму рада Музеја нведени као ДУГОГОДИШЊИ пројекти.
    На име трошкова секретара редакције НЕПОСТОЈЕЋЕГ пројекта “Енциклопедија геноцида НДХ 1941 – 1945” одвојено је 600.000 динара а за реализацију наведена три НЕПОСТОЈЕЋА ПРОЈЕКТА, Министарство културе и информисања је определило 4.810.000 динара.

    И то није све. На сајту Музеја жртава геноцида добро је “забашурен” документ о примопредаји али га у цијелости можете прочитати овдје:

    https://jadovno.com/wp-content/uploads/2021/08/Zapisnik-Komisije-Upravnog-odbora-za-primopredaju-duznosti-MZG..pdf

    Нови директор Музеја се “уби” потписујући уговоре (и наравно фотографишући се за објаве на фејсбуку) о сарадњи са институцијама Р. Србије (као да му је то по постојећем Закону о Музеју онемогућено) а није се удостојио забринуте жртве и потомке Покоља обавијестити да ли је и шта урадио по питању рада на до сада НЕ ПОСТОЈЕЋИМ ПРОЈЕКТИМА.

    Нови директор Музеја свакако не сноси одговорност за оно што је/није чинио његов претходник али предсј. УО Музеја такву одговорност свакако сноси. Посебно и из разлога што се у јавности више пута могло чути/прочитати да Музеј жртвава геноцида уско сарађује на поменута три (НЕПОСТОЈЕЋА) пројекта са Одбором за Јасеновац и остала стратишта САС СПЦ. Предсједник тог Одбора је Јован (Невен) Ћулибрк.

    Ова ујдурма око објаве у Џерузалем посту, веома је добродошла Ристићу, Ћулибрку и Радојковићу да
    фокус пажње јавности помјере са сопствених добро познатих ревизионистичких ставова по питању броја жртава комплекса логора Јасеновац. Подјећам да је Стефан Радојковић Секретар Одбора за Јасеновац САС СПЦ, десна Ћулибркова рука, овако о жртвама Јасеновца подучавао омладину Новога Сада:
    https://youtu.be/clKyrKB_SsA

    На крају, велико је питање, у чијој је “кухињи” припремљена “посластица” сервирана у Џерузалем посту!?
    Поменутој господи је очито дошла “ко кец на десетку”.

    15
    1

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading