Владан Вукосављевић: Острашћени чланак „Џерузалем поста” послужио домаћим ревизионистима за прање образа

Непознати екстремиста из другог народа број српских жртава минимизује до апсурда, а врли српски ревизионисти за само осам до десет пута

Владан Вукосављевић (Извор: Јадовно 1941)

Заиста скандалозни чланак у „Џерузалем посту” можда и није толико велико изненађење.

Постоји део научне и политичке заједнице код Јевреја, како у Израелу тако и у расејању, коме смета или у најмању руку не прија да се о Јасеновцу говори као о стратишту из пакла, у коме је на јединствено свиреп начин почињен Покољ и геноцид, превасходно над Србима у Независној Држави Хрватској и то само као део укупног геноцида у тој злочиначкој хрватској псеудодржави.

Смета им и да се помиње укупан број од око милион жртава на читавој територији НДХ. А смета им пре свега зато што не желе да се буквално било шта, по свирепости или по процентуалном броју жртава једног народа, пореди са холокаустом. Као да је могуће да било чије жртве могу да умање трагедију Јевреја у Другом светском рату. Чудно звучи неупућенима, али је тако.

Џерузалем пост: У Јасеновцу убијено између 2500 и 4500 људи

Нажалост, нису сви као Гидеон Грајф и многе његове часне колеге.

Једном приликом, било је то у Скупштини града Београда 2015. године, имао сам с тим у вези, пред бројним сведоцима, оштру расправу са тадашњим амбасадором Израела који је јасно и гласно скандирао да „ништа, апсолутно ништа, па ни српске жртве у НДХ не могу да се пореде са холокаустом” и да „та истина мора јасно да се искаже у будућем Музеју геноцида на Старом сајмишту”.

Добио је примерени одговор од мене али истина је и то да је велики број присутних Срба, стручњака из разних области, углавном сагнуте главе и без речи „учествовао” у томе. Међу њима и не тако мали број ноторних аутошовиниста, скупљених у ту комисију с коца и конопца.

Слађана Блажић: Сећање на заборав

Међутим, чланак неког острашћеног манијака у „Џерузалем посту” у коме тврди да је српских жртава свега неколико хиљада, добро је послужио неколицини домаћих ревизиониста да покушају да оперу свој прљави образ и да нападну такве ставове иако сами годинама упорно тврде да је „у Јасеновцу било до 120 или 130 хиљада жртава а да ми имамо списак од око 90.000 имена и да ће се истраживања наставити”.

Дакле, невешто покушавају да сперу љагу са себе, тобоже оштро нападајући став који због свог болесног екстремизма једва и да заслужује ишта осим суве осуде. Непознати екстремиста из другог народа број српских жртава минимизује до апсурда, а врли српски ревизионисти за само осам до десет пута.

Није ту главни кривац онај кловн у шареној одећи, има озбиљнијих играча у овом народу којима је тај „демитологизатор” и шарлатан само електрични зец за њихове срамне лобистичко-ревизионистичке подухвате у вези са најтрагичнијом темом српске историје.

Чланак Дејана Ристића, в.д. директора Музеја жртава геноцида, у Џерузалем посту (Извор: Фронтал)

Верујем да ће једног дана, не тако далеког, бити поуздано утврђено и зашто то раде.

И све док велеиздајнички, гласом хијена и аргументима лупежа буду вређали српске жртве и цео наш народ, нека им ставови, аргументи и част професора Живановића буду бар непријатан камен у Јудиним сандалама које су обули.

Извор: Фејсбук страница Владана Вукосављевића/Фронтал

Наслов и опрема: Стање ствари

(Јадовно 1941, 19. 8. 2021)

Прочитајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , , ,

9 replies

  1. „Верујем да ће једног дана, не тако далеког, бити поуздано утврђено и зашто то раде.“

    Издајице издају из страсти, гордости и глупости.
    Како је Јуда могао да изда Христа, када је био један од дванаесторице и када је својим очима и ушима свједочио дјела и ријечи Христове?

    Просто зато што његова, Јудина, парадигма и представа о Богу и Његовом Сину и Цару израиљевом је била дијаметрално супротна од онога што је Христос проповједао.

    „Јер бог треба да богује, а пред царом јудејским треба да дрхте сви владари земаљски и сви народи, а гле Овај, који се и Сином Божијим назива и коме народ клицаше кад уђе у Јерусалим и царем га називаше, Он иде биједнима и убогима – нит царује нит богује… него лијечи и тјеши – богаље и курве.
    Та истина, Он „говори као онај који власт има“ а не као ови фарисеји, штребери и лицемјери, који иако власт над народом имају пред Њим устичу и занемљују… али опет Он не чини ништа конкретно, него… али када би Му запријетила животна опасност… Па својим чудима би сигурно себе спасио; или би једном ријечју дигао народ, који би Га и зацарио… у сваком случају они би схватили ко је Он и то захваљујући мени!
    А Он ће ми бити захвалан, када Га зацаре, када завлада сигурно ће се сјетити Јуде, свога ученика, који је све иницирао, који је отворио очи свима (па и Њему показао свој прави потенцијал).
    Да. Ја ћу га довести у такву ситуацију – издаћу га његовим непријатељима; а потом – Он ће царевати и боговати, а и ја са њим.“

    Христа разапеше и погребоше, а кад Јуда видје да није ишло по његовоме плану он се из очајања објеси, јер „издате крв невину“.

    Ето вам модус операнди по којем се воде издајице – мисле да су најпаметнији – острашћена гордост и глупост.

    А да нисмо и ми Срби поступали тако негдје некад?
    И да нисмо и ми издали Нешто или Некога?

    Мислим да би један чланак који би одговорио на питање, „зашто данашњи Израелци (њихова интелигенција) хистерочно инсистирају, па су чак и искључиви у нечему у чему и Срби имају удио“, помогао да се клупко почне одмотавати у правом правцу.

    18
    7
  2. Стварно смо гомила глупана. То је права круна свих неописивих злочина НДХ и Царевине Бугарске из 2 светска рата и једне кратке али србождерски успеле окупације Деспотовца, 1913. од стране истих војника којима је 2. српска армија помогла да освоје Хадријанопољ. Сетите се стрељаних Срба по српским градовима, мучених и погубљених у логорима окупиране Србије. Све то и српске, јеврејске и ромске жртве НДХ су груписане заједно и посматране као жртве окупатора и домаћих издајника. Тако се не иде према спознаји Истине. Баш зато је и одузета картотека Дијане Будисављевић, па ипак сви причају 700.000 до 1.000 000, само у Јасеновцу. Гидеон Грајф нема појма, човек је унајмљен да кроз интерпретацију чињеница, не чињенице, утиче на мњење запада, изразито непријатељски настројено према нама. Стручњак за Аушвиц, мало сутра. Истина је да су нас као волове насамарили, да су нас клали као животиње и потом од комунистичког руководства смо добили ЦИФРУ да се играмо њом. Није прошло пуно а ето Туђмана историчара који је још тада писао да је то пренадуван број, тиме и уз пуну подршку римокатоличке бискупске банде (Рим а не Београд, Дарко Худелист), наставило се са хомогенизацијом и збијањем хрватских редова, све до момента уједињења хрватских усташа и хрватских комуниста. Ово глупо писаније, нашкрабано збрда здола, покушава да укаже на разлоге зашто је једном успостављена цифра од 700.000 убијени, истовремено сахрањујући у заборав (код Срба) све оне злочине НДХ и саму природу те државе, прве хрватске државе у 10 столећа. Дато нам је да се играмо са бројем, да не видимо целину, и најважније, ДА ИЗГУБИМО, јер доказа о 700 000 нема, нити се могу пронаћи. Све друго су прогласили за мање важно, и ми смо се упецали. Сад овај каже једно, онај друго, пљују се међусобно, и тако увесељавају злочинце и потомке злочинаца међу Хрватима, муслиманима и Бугарима.

    1
    17
  3. @ Urosius

    На први поглед, мудро зборите… Али, ако та „цифра“ од 700 хиљада није битна зашто је свако мало неко поткопава и умањује и више од 150 пута (Јерусалим Пост каже 4500, прост рачун онда каже 700000 : 4500 = 155,5) !?

    И шта мислите како бисте прошли када бисте Јеврејима рекли да „цифра“ од 6 милиона није битна, да инистирањем на кажњивости свакога ко ту „цифру“ умањи заправо само…

    „сахрањујете у заборав (код Јевреја) све оне злочине нациста и усташа и саме природе тих држава“

    17
    1
  4. Дозволите да одговорим прво на други део Ваше констатације/питања. Волео бих да је све једноставно, није на жалост, када говоримо и о Јеврејима и холокаусту. Оградићу се и рећи нежно, колико је то могуће, сумња треба и мора постојати, у противном, немогуће је бавити се истаживањем. Нико при здравој памети не спори геноцид над Јеврејима, но бавити се истраживањем узрока и злодела холокауста али и последица, нарочито идеолошких, је нужно потребно. Све до Рата из 1967. о Холокаусту се није пуно писало, 2 имена се издвајају Хана Арент и Ноам Чомски, и то у контексту страдања Јевреја од тоталитарног нацистичког режима. Тек у време поменутог сукоба (који је Израел прижељкивао и за који се спремао) дошло је до експлозије Холокауст идеологије, која има политичку и економску позадину. Уколико се сетите Хитлерових речи, изречених уочи 30. јануара 1933., „Овде где ми стојимо за друге нема места“, разумећете да је Холокауст управо то, јеврејско и искључиво јевреско страдање. Нема ту места за Србе (Голдштајни), или оне смешне укронијанце са Холодомором или за Јермене. Јевреји стоје сами, жртва холокауста је створила Израел и време Месије је близу. Читав свет се има дивити лепоти и красоти Јевреја. То је идеологија и она је веома успешна али само за њих. Не заборавите, није био мали број рабина који су у нацистима видели управо оно на чему је читав њихов космос саздан: не мешање раса, гето као вољна заједница у којој нема места за нејевреје итд. Дакле, не знам како би реаговали Израелци али уколико су цифре мање, у чему је проблем? Што се нас тиче, нисам стручњак, али о језивом комплексу логора Јасеновац се доста тога зна. Знају се начини убијања, време доласка композиција логораша, групна клања, умлаћивања мацолама и стрељања. Истребљивања Срба у селима око Јасеновца, Козара. Оно што се међутим, зарад мира у кући, није хтело да зна, била је свесрдна подршка велике већине Хрвата и њихове погане цркве свему томе. Направљена је клацкалица, на једном седишту Павелић а на другом Михаиловић, тамо Степинац и широкобријежна разбојничка банда, овамо Николај, српски попови крвопије. Тамо злочинци домаћи издајници и овде злочинци домаћи издајници. Тамо су добри домобрани овде зли недићевци, љотићевци и четници Пећанца. Али то није најгоре, на жалост. Има нешто у нама толико одвратно и тешко објашњиво, зове се вољни заборав, свеједно нам је било, пиали смо и сали по мученицима, све до Милошевића, када су одраније припремљене (до тада доктринарне комунистичке каријеристичке битанге, од тада српски слободари обновитељи и на концу, опет одвратне америчке слугерање) попут Драшковића искочиле у јавност да нам они кажу шта је било, баш као Олга Луковић, супруга Адолфа Клоца усташког филолога или ****** Деретића. Ј*** жртве, српску светосавску традицију, хајдемо ми у 4000 год. пре нове ере, да ратујемо са Египћанима и Кинезима. То воли наш човек и то му се сервира. 700.000 у Јасеновцу, је ту да би Хрвати и њихово цвеће али и међународна јавност могли да се играју са нама. Пошто се не може научно доказати, ето српске хегемоније на делу. А НДХ? И сада иде релативизација, еј па имали су институте озбиљне, издавали енциклопедију, држава ко држава, рат је био, било је злочина али и партизани, србокомунисти су чинили злочине, то је дубоко прихваћено као истина код Хрвата, а пошто смо странцима коњоводци руских козака, и остали на западу и у Немачкој нарочито, држе се сличне, незнатно модификоване приче. Дражи дигли споменик, истовремено помагали агенту Драгановићу да извуче остале, па и Павелића, имате извештај ЦИА из раних педесетих, знали су где је и како је ту дошао. Исто и са Вјекославом Лубурићем и надбиском Шарићем. Шарић, то одвратно хрватско ***** и поему посветио Павелићу и благосиљао друго једно **** Божидара Бралу, друга Францетића Јуре. Шарић је остао један од најутицајних прелата у Шпанији и превео је јеванђеље, оставши упамћен као Иван Јеванђелиста Шарић, његова ******* демонска телесина данас је у катедрали у Сарајеву. Извините.

    9
    4
  5. Господин Вукосављевић исправно закључује да је неколицини домаћих ревизиониста добро послужила објава у Џерусалем посту да покушају да оперу свој прљави образ и да нападну изнесене ставове иако сами годинама упорно тврде да је „у Јасеновцу било до 120 или 130 хиљада жртава.

    Водећи играч у тој екипи је Јован (Невен) Ћулибрк.

    Ово лице и даље врши функцију предсједника Управног одбора Музеја жртава геноцида у Беораду.
    Не, то лице није дало оставку на то мјесто након што је почетком јуна 2021. комисија за примопредају дужности од бившег директора Музеја Вељка Ђурића Мишине утврдила низ незаконитих радњи и фрапантну чињеницу да у документацији Музеја НЕ ПОСТОЈЕ пројекти „Ревизија пописа Жртве рата 1941 – 1945“, „Енциклопедија геноцида НДХ 1941 – 1945“ и „Злочини на територији бивше Југославије у 20 и 21. веку“ иако су у програму рада Музеја нведени као ДУГОГОДИШЊИ пројекти.

    На име трошкова секретара редакције НЕПОСТОЈЕЋЕГ пројекта „Енциклопедија геноцида НДХ 1941 – 1945“ одвојено је 600.000 динара а за реализацију наведена три НЕПОСТОЈЕЋА ПРОЈЕКТА, Министарство културе и информисања је определило 4.810.000 динара.

    И то није све. На сајту Музеја жртава геноцида добро је „забашурен“ документ о примопредаји али га у цијелости можете прочитати овдје:

    https://jadovno.com/wp-content/uploads/2021/08/Zapisnik-Komisije-Upravnog-odbora-za-primopredaju-duznosti-MZG..pdf

    Нови директор Музеја се „уби“ потписујући уговоре (и наравно фотографишући се за објаве на фејсбуку) о сарадњи са институцијама Р. Србије (као да му је то по постојећем Закону о Музеју онемогућено) а није се удостојио забринуте жртве и потомке Покоља обавијестити да ли је и шта урадио по питању рада на до сада НЕ ПОСТОЈЕЋИМ ПРОЈЕКТИМА.

    Нови директор Музеја свакако не сноси одговорност за оно што је/није чинио његов претходник али предсј. УО Музеја такву одговорност свакако сноси. Посебно и из разлога што се у јавности више пута могло чути/прочитати да Музеј жртвава геноцида уско сарађује на поменута три (НЕПОСТОЈЕЋА) пројекта са Одбором за Јасеновац и остала стратишта САС СПЦ. Предсједник тог Одбора је Јован (Невен) Ћулибрк.

    Ова ујдурма око објаве у Џерузалем посту, веома је добродошла Ристићу, Ћулибрку и Радојковићу да
    фокус пажње јавности помјере са сопствених добро познатих ревизионистичких ставова по питању броја жртава комплекса логора Јасеновац. Подјећам да је Стефан Радојковић Секретар Одбора за Јасеновац САС СПЦ, десна Ћулибркова рука, овако о жртвама Јасеновца подучавао омладину Новога Сада:
    https://youtu.be/clKyrKB_SsA
    На крају, велико је питање, у чијој је „кухињи“ припремљена „посластица“ сервирана у Џерузалем посту!?
    Поменутој господи је очито дошла „ко кец на десетку“.

    17
    2
  6. Ви господине, уз сво поштовање, пуно пљујете, као грешном људском бићу, мени је то довољно за површан суд о Вама. Ја, мали гуланфер, бранићу Мишину. Презрен од свих власти, до ове напредњачке, која га је заменила пи ар Ристићем. Човеком који благе везе нема са истраживањем злочина геноцида у НДХ, али јесте на друштвено популаран начин писао о српској митоманији. Леп пример је „мит“ о 500 годишњем српском ропству под османлијским игом. Имамо Черномен на Марици, sirb sindiki, 1371. и имамо Кумановску битку, 1912. па колико је година прошло? Разуме се, не види он Србију и српски народ тако, посматра је из данашње идеолошке перспективе. Богу хвала, српски епски народ је знао боље и више, данашњи Срби, баш и не. Толико о Ристићу који има сваку подршку Марка Ђурића – амбасадора, Гоце Чомић, Чадежа и Председника. Зашто лупате и користите хрватску и комунистичку пљувачку синтаксу када говорите о владици СПЦ, Јовану Ћулибрку, који је Ваш проблем? Шта је он, издајник? По Вама? Када бисте само могли искочити из себе па видели франковлук у изразу, ту бескрајну мржњу и жеђ за употребом ножа, никада, ни у лудилу најгорем, тако не би говорили. Али пошто и владику браним, рећи ћу Вам да српска Црква мора, нагласићу, мора због остатка нашег народа, да буде пажљива према зверима, несвесним звероликости коју носе, држава домаћин – РХ. Разумете ли Ви то? Неће и не жели да тражи разлику, већ да умири, примири страсти, ЈЕР ДРУГЕ ОПЦИЈЕ НИСУ УПАЛИЛЕ ИЗ МНОШТВА РАЗЛОГА! И Ви га јурите и прегањате се, око броја 700.000, ево Грајфа, 1.000.000 жртава у Јасеновцу. Пописано 90.000. Како Вас није срамота? Још боље, како немате стида, јер заводите толике друге Србе, који уместо да увек имају у виду, да памте и уче о најзлочиначкијој банди икада, оној НДХ, и да повезују са нечувеним злочинима Аустро Мађара, Хрвата, муслимана и Бугара у времену 1914. -1918., шта Ви радите? Мора да буде 700.000! Докази, човече, где су докази? Нема их и не може да их буде. Јер није толико било. Тиме дајете одрешене руке шљамовицима, фратрима који су књигу написали о томе да фра Сотона није уопште никакав злочин починио, да Срби само лажу, преувеличавају и живе у митовима. Али неке митове стварају народи, у процесима дугог трајања, друге митове праве световне власти, зарад мира у кући. СХС, Краљевина Југославија, ФНРЈ, СФРЈ.

    4
    11
  7. „Мора да буде 700.000! Докази, човече, где су докази?“

    Заиста нема доказа, систематски су уништавани не само током геноцида, већ и од 1945. до данас. Цифра је углавновном преузета из изјава официра рајхстага, а затим из југословенских комисија.

    „Нема их и не може да их буде. Јер није толико било.“

    Где су вама докази за такве тврдње? Где су вам докази да није било преко милион жртава? Ма шта ће вама докази, ви сте повлаштена категорија у дискусији. Чак имате и ексклузивно право на пљувачину.

    „Тиме дајете одрешене руке шљамовицима, фратрима који су књигу написали о томе да фра Сотона није уопште никакав злочин починио“.

    Српски архијереји – укључујући вама омиљеног Ћулибрка – учествују у расправи о томе да ли је Степинац светац или само блажени, и то вама ни најмаље није интересантно. Ви који тврдите да број није могао бити у складу са тврдњама Немаца и Хрвата за време рата, а да притом немате никакве доказе, такође не дају за право фра сотонама.

    Они који се томе супротстављају (мање или више речито) уствари су ти који раде за хрватске интересе. Тако ли је, поштовани Urosius?

    8
    3
  8. Увек се чувај човека једне књиге. Наравно да ми је интересантно то међурелигијско конферисање. Вама није? Са њима се мора разговарати, у питању је само један од душмана али најдуговечнији , чије деловање на нашим просторима носи најстрашније последице по наш народ. Ви учешће наше делегације видите као пораз, ја га видим као перфидну игру данашњег папе, који одлично разуме снагу српске цркве, која, још важније, има увек отворена врата код браће у Москви. Штросмајер део 2. Све исто, само је 21.столеће, српска црка и руска црква су невероватно ојачале а римокатоличка црква је на рубу тоталног слома. Треба им свежа крв као леба! Не разумете? Тако се сећамо великог напада Конгрегације за пропаганду вере из 17. столећа, баш оног у коме Арбанаси са својим потурченим беговима почињу са продором на Космет. Папски емисари су обилазили Дечане и дивили се, саветујући Рим да пошаље књиге лишене „шизматичких лажи“ и тих неколико неписмених монаха ће се брзо подучити правој вери. Упорно и упорно су разговарали и убеђивали патријарха Пајсија, изгледало је као да су успели. НИСУ УСПЕЛИ! Накратко су се домогли тадашњег владике у Црној Гори, поунијатили су најзападнију српску епископију, Вретанијску и узели наш манастир Марчу, коју смо после тога спалили. Поунијатили су довољно Влаха и Молдаваца, наше браће, који ће постати тврђава идеологије Румунизма. Чуда од зверстава по Галицији, Волинији, све до самог Кијева. Даље није ишло. АЛИ НИКАДА НЕЋЕ ОДУСТАТИ, НАРОЧИТО САДА КАДА ИМАЈУ И ИСТОЧНОГ ИСТАМБУЛСКОГ ПАПУ. Баш зато, господине, са њима се мора разговарати. Око цифре, пописан је поименично број од 90.000 мученика, само у комплексу логора смрти Јасеновац, наглашавам, само ту и то није комплетан број, далеко је од тога. Али Ви хоћете да буде 700.000 мученика или 1.000.000. Не знам, само наводим да покварењаштво и препреденост наших непријатеља (сматрали смо их браћом, а већина их и сада тако види) немају границе. Волео бих да размислите мало, никога ниушта не убеђујем.

    3
    5
  9. Питао сам вас нешто сасвим конкретно, али ви софистицирате уместо што одговарате. Нема везе, одговорићу ја уместо вас – извор ваше шпекулације о броју жртава су радови Кочевића и Жерјавића, који су нагађали број становника Југославије у 1941. на основу пописа из 1931. То су, успут буди речено, урадили игноришући тренд раста наталитета међу Србима. Сви остали су од њих то директно или индиректно преписали. Толико о „мултидисциплинарним“ изворима ваших теза.

    Друго, злочин је правни појам, а жртве злочина спадају у корпус деликти, и доказују се на два начина – материјалним доказима и сведочењем, без одлагања и чекања да прође 80 година. Вашу братију то уопште не интересује, већ користе проток од 80 година да би своје статистичке шпекулације поткрепљивали, замислите – недостатком доказа! Толико о вашем приступу и толико о мени као „човеку једне књиге“.

    Сума сумарум – ваша браћа по мантији најпре тврди да „бројеви нису битни“, али затим резолутно додаје да „није било толико жртава“, и ту тврдњу де факто поткрепљује одсуством доказа. То да никоме од њих нити не пада на памет да испита све сведоке и да ексхумира преостале гробнице, за вас није ни битно – већ је „одређено“, кабалистичком методом, колики број може бити, а колики не може. По браћи у мантији, бројеви толико „нису битни“, да на крају испаде да није битно ништа осим бројева, односно – колики не могу бити.

    Ви лично томе додајете да је учешће „српских“ архијереја у давању легитимитета прослави Степинца „добра ствар“. А као шлаг на торту – оптужујете друге да дају подршку Ватикану и усташкој идеологији. Паметноме доста, далеко вам свима лепа кућа.

    П.С.

    Хвала господину Басташићу на линку ка предавању Стефана Радојковића.

    3
    2

Оставите коментар