Патријарх Порфирије: Јасеновац није простор математике, сабирања и одузимања већ место за молитву

Патријарх истакао да „Дара из Јасеновца“ није повод за злопамћење, већ да свако завири у своје срце и завапи ка Господу да се никад слично не догоди

Патријарх Порфирије (Фото: Спутњик/Лола Ђорђевић)

Патријарх Порфирије поручио је данас, поводом филма „Дара из Јасеновца“, да је важно што је кинематографија филмским шапатом проговорила о нечему што је било прекривено маглом заборава и што се скривало.

Патријарх је истакао да филм није повод за злопамћење, већ да свако завири у своје срце и „завапи ка Господу да се никад слично не догоди“.

Из филма Дара из Јасеновца (Фото: Александар Летић)

„Изнад сваке политике и фактографије, ја сам тако осећао, имао сам сузну молитву и поглед у небо пред највећим српским стратиштем“, рекао је Порфирије.

Он је, на заједничкој конференцији за новинаре са председником Србије Александром Вучићем, додао да сматра да је важно да први пут наша српска кинематографија говори о тој теми.

Патријарх Порфирије и Александар Вучић: Неопходно да се сачува мир и стабилност на КиМ

Патријарх је указао да Јасеновац није простор, како је рекао, математике и сабирања и одузимања, већ простор где СПЦ покушава скромно, али достојанствено, да организује место за молитву.

„Тамо постоји манастир, који је организовао владика Јован, где монахиње непрестано упућују молитве Богу за добро читавом свету и за све људе“, нагласио је патријарх.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Спутњик, 24. 2. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

16 replies

  1. Нека господин Порфирије опрости, али веома нам је важно да коначно утврдимо и свету обзнанимо колико нас је тамо поклано, утучено маљевима, уморено глађу, болешћу или другим бестијалним начинима и средствима. У свету онај који доводи у питање број јеврејских жртава холокауста иде у затвор. Да ли то г. Порфирије зна?

    83
    4
  2. „Патријарх је указао да Јасеновац није простор, како је рекао, математике и сабирања и одузимања, већ простор где СПЦ покушава скромно, али достојанствено, да организује место за молитву.“

    Patrijarha Porfirija izuzetno poštujem, razumem da je za njega kao i druge vernike Jasenovac prostor gde SPC pokušava skormno, ali dostojanstveno, da organizuje mesto za molitvu.

    No, želim da upozorim, da Jasenovac za mojeg pokojnog oca dr. Bastašić Milana, preživelog logoraša Jasenovca, koji je kao 11 godišnje dete bio zatočenik tog logora, kao verovatno i za druge preživele logoraše, nije mogao da bude samo mesto za molitvu. Za molitvu je na prvom mestu potrebno srce, a pored srca i prostor.

    Članak mojega oca koji je napisao sa namerom da se spreči igra sa brojem žrtava Jasenovca, govori o matematici, koja ne sme da se zaboravi. Ne sme da se zaboravi zlo, za čije žrtve se danas služe parastosi, ne sme da se zaboravi zašto postoji to mesto na kojem se organizuju molitve.

    https://jadovno.com/milan-bastasic-zrtve-bilogore-i-jasenovac/#.YDdxrvko-70

    60
    3
  3. Према овој изјави, можемо предпоставити, да овоме патријарху, Јасеновац неће бити ни тема, ни барикада, ни разлог за спашавање народа од других погрома!
    Кад се зна да смо у Првом Светском рату од 1914-1918 изгубили половину цивилног становништва (жене су вешали исти ти крвати који су после створили Јасеновац) и да смо после Јасеновца, имали Олују – онда, морамо знати и бројати и тражити разумевање и спас!
    Ватиканско змијско гнездо, у коме овај “патријарх“ љуби руку папи, стоји иза свих наших страдања и то треба рећи ЈАСНО И ГЛАСНО ПА ОКРЕНУТИ КОПЉА У ПРАВОМ ПРАВЦУ. “Нека борба буде непрестана“ !

    59
    6
  4. Извини, Порфирије, Српски патријарше, а шта је онда Јасеновац?

    47
    3
  5. Звучи, и јесте, одвећ гордо и нехришћански кад кажем да ових дана налазим како понајвише цитирам сама себе, и, у мањој мери, покојног ми деду који је био један од оне „јесам ли ти рек’о“ чељади. Но, како сам већ нагласио пре два дана, стојећи на раменима Милана Ружића, а сад добисмо потврду за заједничке конференције прецедника и патријарха, сврха Дарине појаве је била да се каже како је „важно да први пут наша српска кинематографија говори о тој теми“. Другим речима, да Срби нису толико срећан народ да за новог вожда, који се воли више од маме, имају Суперхика, да баци кесу талира извођачима траљавих филмских радова, за Јасеновац би се знало само још докле Мишина не оде у пензију, а оних 88 тисућа са знаним именом ће остати закуцана цифра једне пуке историјске епизоде која, како ево вели и српски патријарх, није простор математике и сабирања (ево шансе за пингвина да полети), већ простор за СПЦ (?!) да организује скромну молитву. За свачије бабе здравље. Лепо пастиру наш, но шта ћемо с нама овцама које би да блеје гласније? Смемо ли? Докле ћемо да будемо тихи, достојанствени и скромни? Докле ћемо да понављамо мантру „о завиривању сваког од нас у своје срце и вапају да се више никад не понови“? Ко да погледа Ваша Светости? Срби стално завирују у срце и свако мало тамо нађу забоден нож. И то баш онај са слике светог усташког тројства које чини заједно са самокресом и крижом цркве у Хрвата. Ми стално вапимо да се не понови, а не може да прође генерација без понављања. И коме се понавља? Па само Србима! Хрвате нико никад није клао. Зашто? Мнијем јер им њихови свети оци, уместо бацања ока на празно место где би требало стајати срце, преписују 10 здраво Марија, што је, по цени потрошачке корпе, јефтиније од табле аспирина. Они то фино издекламују и, бада-бинг, бада-бум, опет спремни. За дом, јакако. Гледао сам, Ваша Светости, кад ономад бејасте гостом Марине Рајевић, и кад рекосте да у Београду неретко наилазите на више мржње него у граду коме сте јавно љубав обзнанили. Оно што сте ви назвали „мржњом“ се, ако ме сећање служи, заправо односило не критику и незахвалност Србадије на све добро што за њих чини ТНТ група. Нисам знао да су крађа пензија, одваљивање бубрега, избацивање сиротиње на улицу и сузавац есенција доброчинитељства, но… човек учи док је жив. А и после. И да се раз(у)мемо, Вама нико не може забранити да љубав између Вас и Загреба, као највећег увозника кама из Солингена, обзнаните у Вашим сабраним делима, која ће остати вечно, као што остају и она у којима се свети Немањићи нису вазда молили за „све хришћане“, него су законом још дати знали да се јеретик „ожеже по образу“. Да смо начисто, ниједан Србин здраве памети неће позвати на злочин, освету, ни било који чин где се крвца лије. Ако сам шта слаг’о и криво говорио, да ми се у тефтер судњи упише. Но нама је прекипело Светости, да слушамо о помирењу уз симетрију које никад није било и извењење Ђури. Ми спокојно идемо на спавање, не зато што смо се помолили за све људе и нељуде, а јесмо и то, него зато што нељуди збиром нигда нисмо били. Они јесу.
    Стога следи да Јасеновац, опрости пастиру, јесте место сабирања. Ту су у једном имену сабрани и Јадовно и Пребиловци и Дракулићи и Градишка и Јастребарско и сва ина Бивоља брда. Чак су га и монструми који су га осмислили назвали сабирним. А они су знали боље од нас шта му је сврха. Ту су сви Лубурићи сабирали, ноћ за ноћу, бројеве прекланих вратова, и сами објављивали резултате.. опкладе.. туго.. користећи ништа друго до прост рачун. А историчари Ћопавог, чије смежуране **зице и данас примају дебеле апанаже из српског буџета, трпају их тек у хвалисавце. Јеврејима до цифре од 6 милиона недостаје добар милион и по имена, на списку у Јад Вашему. Али, они су пронашли, киднаповали и пред телевизијске камере суда довели монструма Ајхмана који је сам обзнанио тих 6 милиона. Ваљда је он тај који је водио евиденцију. А шта је са Нашим Јадом? Јадовним Јасеновцем. Није то за сабирање? Скинуле нам усташе бар једну нулу, а ми да се тихо и достојанствено молимо и за њихово здравље… кад за наше ионако нико не пита.
    Столица пећког трона није тек пуко место за листу на којој се смењују носиоци камилавки. Сваки од њих је дужан да се до потоњег даха бори да продужи тај врло кратки списак, на којем се, од нашег Првог Учитења на овамо, нашло толико имена вредних памјати вечне да се могу на прсте избројати. Они су се нашли ту јер им је Србин геџа запамтио име и не да му заборава. Онима што су боси козјом стазом и са смехом ходили, не објављујући љубав Загребу (није ми познато да ли је Загреб икад узвратио љубав), и нису били глас председника, него жуљевитог гејака, који од математике зна тек нешто сабирања, но довољно да, жртву по жртву, догура до неколика милиона.
    Наравно, на све ово, увек ће, мени грешнику великоме, и с правом, неко рећи, „ко си ти да критикујеш патријарха“? Но, ја ћу на то вазда рећи, уз свесну рецку у горе поменутом тефтеру, да пастир мора да шири љубав и опрост, наглас обзнањујући оног ко је и зашто је главни кандидат за покајање. На томе ће бити потом да се покаје и да тражи опрост. Бог му је дао слободну вољу да то учини, па ако учини можемо даље. Дотле, српски пастир би понајпре морао да се моли за српско стадо и бори за његове интересе, не наносећи му штету, а за рачун здравља оних који нас за здравље ни не питају.

    60
    3
  6. Е мој господине Перићу ( за мене Патријарх ниси, док се не покајеш за љубљење папине руке , за љубав са вољеним Загребом, за срамоћење наше Цркве која се нашла на Словеначком суду , осрамоћена и изгубила спор због твог безакоња…), дакле Јасеновац је и те како математика. Ако ти не знаш, хрвати то одлично знају. Иза сваког броја стоји једно уморено дете, жена, мајка, отац, син, читава фамилија истребљена, за коју се нико за 80 год. покајао није ни не мисли. Математика и те каква господине Перићу.

    61
    6
  7. Зашто мисао из наслова не саопшти Јеврејима у вези у вези Ане Франк или Аушвица, … ,па и Јасеновца.
    Шта би му се онда десило, а и оном драмосеру који га је довео на то место?

    45
    4
  8. Када патријарх Србске Православне Цркве својему недокланом стаду ради Покоља које му почини усташко – језуитско звериње, посоли комуњарски олош, те попљува другосрбијанска гамад, елем, када пастир дуби, ко србосјеком, осећај кривице својему стаду што је и поклано и недоклано, кривицу што злопамти и што му молитва из расцепљена грла јеца небом и земљом његове крвљу натопљене паше, а не шире и даље, регионалније, западнобалканскије, евроатлантскије, ђорђеба(на)лашевићкије, кривицу што крв из преклана врата не усири и скине к’о красту место што капље наште распукла, никад зацељена срца, те не може да се у то срце загледа и измери пулс стабилности и ритам мира у региону – када тако пастир стадо своје распуђује, да је најамник а не пастир, онда и одговор свакојег мртвог и живог Србља на питање – Одакле си, Србине? – Од Јасеновца, брате!, остаће вазда бесмислен, празан. РАДИ ОВАКВИХ ПАСТИРА, СРБСКИ НЕПРЕБОЛ РАДИ ТРИ ГЕНОЦИДА У ЈЕДНОМЕ СТОЛЕЋУ И ЧЕТВРТОГ САМОГЕНОЦИДА – САМОЗАБОРАВА И САМОПОРИЦАЊА, НИКАДА НЕЋЕ бити оплемењен словесношћу, озарен сетлошћу истине и правице, НИКАДА НАМ АРХАНГЕЛ БОГОГЛАСНИК НЕЋЕ У ЗАКРИЉУ КРИЛА СВОЈИХ ДОШАПНУТИ РАДОСНУ ВЕСТ – Србље Православно, Народе Божији, збило се ТО Христа ради…
    Пошљи нам Господе Свеблаги, пошљи нам пастира који ће НАС од Јасеновца, одакле јесмо, извести на пашу ИЗНАД Јасеновца, да будемо оно ШТО ЈЕСМО, Пошљи Господе пастира доброг, из Покоља у Спокој да станемо…

    34
    3
  9. Од како сам их јутрос прочитао, као балван у оку, предамном стоје речи да овај филм „није повод за злопамћење“.

    „Злопамћење је последица гнева. Оно је чувар грехова, мржња на праведност, пропаст врлина, отров за душу, црв ума, посрамљење молитве, пресечење мољења, отуђење љубави, трн забоден у душу, непријатно осећање у коме се са горком насладом ужива, грех који не престаје, вечито будан преступ закона Божијег, трајна злоба.“

    Од јутрос вирим у своје срце и не да ми се да напишем коментар. Ако ни једном нисам довољно завапио ка Господу да се никад слично не догоди, а јесам често над својом уснулом децом, ево сада вапим.

    „Догодило“ се Србима и пре, и за време, и након неизмерног зла којем је у филму реч.
    Осим што је неизмерно, предуго је сакривано, још увек се свим средствима сакрива и умањује.
    То је злочин раван првобитном, наредним злочинима дао је и даје утемељење и перспективу.

    Тако се ја и даље питам: зашто у овом контексту ове речи? Коме су упућене и шта се њима хтело рећи и постићи? Шта им је циљ? Нису ваљда они који ово зло памте и о њему говоре злопамтила а онима који још увек нису филм ће да за то буде повод?

    Филм сам иначе гледао до првих реклама (балван први). На сва постављена питања (балван други) лако бих понудио одговоре да се не ради о новоизабраном Патријарху српском. Нека их зато отворених за одговор.

    Не знам да ли је био циљ али – ето балвана у мом оку а могућ је и повод за злопамћење.

    31
  10. Бројке су уопште зезнута ствар. Ето, годинама нам тупе о броју прогнаних, нѣдокланих Срба послѣ Олује: 200.000 – по телевизијама, новинама, књигама, научним радовима, свуда – све наводећи на закључак да су то цѣлокупне српске жртве. Послѣ Олује остало их у Хрватској мање од 200.000. Прѣ рата Срба тамо било 600.000, без стотинак тисућа ишчезлих Југословена – и они су наши, нигдѣ се нѣ признају као народ осѣм у Србији. Тако бар каже званични попис становништва из 1991. Па гдѣ се деде тѣх 300.000 „вишка“? Појела маца. Нѣје их ни било.

    27
    1
  11. Већ неколико дана покушавам да прихватим да је Порфирије србски Патријарх. Језик и перо ме послушају, али срце неће.

    Чак сам се и потписао испод једног коментара у коме сам назвао Порфирија „Његовом Светошћу Патријархом“. А онда се упитам: Шта је водило моју руку, да то напише?

    Моје срце није. Осјећао сам се као овца. Не као припадник стада Христова. Већ као, како се то у Херцеговини и Црној Гори каже, БРАВ. Да, најобичнији брав. Који попасе оно што му је сервирано. А онда прежива.

    Опростите ми честити владико, што Вас не могу назвати својим патријархом. Срце неће.

    Много ми је лакше назвати Бајдена или Вучића предсједником. Они јесу предсједници. Изабрани су … Закон (и сила) се мора поштовати.

    47
    6
  12. Лако је Патријарху причати, није њему до страдалих жртава, а нису му биле ни род ни помоз Бог. Важне су паре, паре су данас свим моћницима Бог. Од како комунисти и фашисти пљунуше на Бога, и одкада због Бога почеше убијати и ближњег свога, од тада на земљи нема Бога. Нема Бога, нема људи, а за геноцид над Србима патријарх хоће да нам каже „Бог дао Бог узео“. Е ја му се захваљујем на „мудрости“ која се састоји од себичне глупости.

    21
    5
  13. Патријарх је против “математике, сабирања и одузимања“ /бројева/ за
    Јасеновачке мученике, али Православни календар га демантује – 20000
    Мученика севастијских, 14000 мученика/младенаца витлејемских, 40
    мученика севастијских…!
    Постоји ли икаква разлика у мучеништву горе поменутих и Јасеновачких
    мученика?
    Нема разлике, и то немање разлике – ДЕМАНТУЈЕ ПАТРИЈАРХА!
    Бројеви су та усташка документациј ЈАСЕНОВЦА која је по налогу Тита
    пребачена у Ватикан и стављена иза “седам брава“!
    Усташки, римокатолички клирици су били у обавези да периодинчо
    достављају Ватикану БРОЈНО СТАЊЕ о броју побијених, поунијаћених и
    протераних Срба Православаца испуњавајући задато: “1/3 – побити,
    1/3 – поунијатити и 1/3 протерати“.
    Ватикан нису много интересовала имена побијених, већ БРОЈ, БРОЈ, БРОЈ…
    ИСТИНА је једино у БРОЈЕВИМА, а Патријарх избегава бројеве?!
    Колико су бројеви важни и незаобилазни потврћује и сама БИБЛИЈА –
    Четврта Књига Мојсијева која се назива – “КЊИГА БРОЈЕВА“!

    35
    4
  14. Јасеновац јесте мјесто, гдје су нас САБРАЛИ, да би нам ОДУЗЕЛИ животе, достојанство и људскост. Најмање 700 000 Срба, 40 000 Јевреја и 30 000 Рома. Тако каже јеврејска МАТЕМАТИКА. А њемачки документи потврђују.

    А сваки простор је мјесто за МОЛИТВУ. На глас или у себи. Ако имамо добру вољу да се Богу помолимо.

    Опростите, мени грешном, што сам досадан. Али истина се мора рећи.

    „Кад су дишли по Јевреје, ћутао сам. Нисам био Јевреј.
    Кад су дошли по комунисте, ћутао сам. Нисам био комуниста.
    Кад су дошли по мене…“

    Да се не би поновило!

    41
    2
  15. Jel to neko rekao da voli krvnike i silovatelje srpskog naroda?

    21
    1
  16. Првослав Перић је необријани Милорад Пуповац.
    Милорад Пуповац је обријани Првослав Перић.
    Све!

Оставите коментар