Захтевамо да одмах престане јавна „лицитација“ бројем жртава логора Јасеновац, смишљена да би се релативизовао и порекао геноцид над српским народом у Независној држави Хрватској
Икона Јасеновачких новомученика
Протестно писмо због кампање порицања геноцида и умањивања броја жртава логора смрти Јасеновац у српским установама и медијима
Протеклих дана на најутицајнијим медијима у Србији, у јавним наступима директора Музеја жртава геноцида Дејана Ристића и хрватског историчара Иве Голдштајна, настављена је кампања умањивања броја српских жртава у логору смрти Јасеновац. То се одавно догађа у хрватском јавном мњењу. Но, први пут Радио-телевизија Србије, Политика и Танјуг, јавно и без зазора, без дијалога са непристрасним стручњацима, учествују у бесрамној „лицитацији“ бројем зверски убијених Срба и последичном релативизовању хрватског геноцида над српским народом у Другом светском рату. Овај догађај има огромну важност за наш научни и јавни живот и стога би његове последице могле да буду несагледиве.
Недостојно и нестручно поигравање бројем жртава Јасеновца заснива се, типично за порицатеље геноцида, на занемаривању свих историјских извора и накнадном домишљању како би се потврдила унапред задата теза. Поређења ради, тако нешто, када је реч о холокаусту над Јеврејима и геноциду над Јерменима, у јавности Израела и Јерменије било би потпуно незамисливо. Како је наведено у једном од два протестна писма преко стотину јавних личности, објављених пре годину дана, у којима је већ упозорено на појаву порицања усташког геноцида у српској јавности (веб-странице Нови стандард, 29. 7. 2020. и Стање ствари, 19. 8. 2020), умањивање броја жртава холокауста у шеснаест европских држава и у Израелу сматра се порицањем геноцида и законски се кажњава. Тада је затражено, „по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом“. Недавно су и Извршни одбор и Одељење историјских наука САНУ упозорили на умањивање броја жртава хрватског геноцида којим се бави новопостављени директор Музеј жртава геноцида и затражили изјашњење Министарства културе и информисања Републике Србије (31. 5. 2021).
Захтевамо да одмах престане јавна „лицитација“ бројем жртава логора Јасеновац, смишљена да би се релативизовао и порекао геноцид над српским народом у Независној држави Хрватској. Тражимо да Србија и Република Српска, по угледу на остале европске земље и Израел, донесу законе којима ће овакве појаве коначно да буду спречене.
После свих упозорења и после најновијег, до сада највећег скандала, захтевамо да се актуелне власти Републике Србије, нарочито Министарство културе и информисања, које поставља директоре и управне одборе Музеја жртава геноцида и РТС-а, изјасне о томе да ли подржавају ову срамну, увредљиву, пажљиво осмишљену кампању умањивања броја жртава Јасеновца и порицања геноцида над српским народом у Независној држави Хрватској. Ако не подржавају, зашто се о томе јавно не изјасне и зашто допуштају да особе које у овој кампањи имају најистакнутије улоге и даље обављају научно и морално важне друштвене функције? А, ако српске власти у овоме подржавају своје институционалне изабранике, грађани Србије и српски народ имају право да знају шта мисле и шта чине њихови највиши политички представници, те да сходно томе реагују.
У Београду, 9. септембра 2021.
Покретачи протестног писма:
- Проф. др Слободан Бјелица
- Проф. др Владан Виријевић
- Проф. др Драган Војводић, дописни члан САНУ
- Академик Љубодраг Димић, члан САНУ
- Проф. др Александар Животић
- Проф. др Милош Ковић
- Академик Василије Крестић, редовни члан САНУ
- Др Иван Лаковић, научни сарадник
- Проф. др Горан Латиновић
- Проф. др Драга Мастиловић
- Доц. др Дејан Антић
- Др Маја Николић, научни сарадник
- Мср Никола Ожеговић, виши асистент
- Др Радомир Поповић, научни саветник
- Проф. др Мира Радојевић, дописни члан САНУ
- Др Александар Раковић, научни саветник
- Др Славенко Терзић, дописни члан САНУ
Потписници (азбучним редом):
- Предраг Адамовић, удружење „Баштионик“, Бања Лука
- Проф. др Слободан Антонић
- Проф. др Синиша Атлагић
- Мр Душан Бабац, аутор
- Академик Данило Баста, редовни члан САНУ
- Душан Басташић, председник УГ „Јадовно 1941“
- Данило Бећковић, редитељ
- Ђорђе Бојанић, уредник „Српске историје“
- Проф. др Синиша Боровић, генерал потпуковник
- Проф. др Вељко Брборић
- Проф. др Милан Брдар
- Александар Вујовић, уредник „Новог стандарда“
- Проф. др Игор Вуковић
- Владан Вукосављевић, бивши министар културе Републике Србије
- Проф. др Миодраг Вукчевић
- Маринко Вучинић, публициста
- Бранко Вучинић, политиколог
- Проф. др Јелена Гајић
- Проф. др Славица Гароња Радованац
- Миљан Глишић, редитељ, Снага народа
- Драган Давидовић, историчар, директор секретаријата за вере РС
- Проф. др Ирина Деретић
- Споменка Деретић, новинар
- Др Владимир Димитријевић, научни сарадник
- Бранко Драгаш, економиста
- Др Драгана Дракулић Пријма, виши научни саветник Библиотеке Руске Академије наука, Санкт Петербург
- Проф. др Александар Ђикић
- Проф. др Дарко Ристов Ђого, протојереј-ставрофор
- Никола Н. Живковић, публициста
- Бранко М. Жујовић, новинар
- Игор Ивановић, публициста
- Маја Илић, академски сликар
- Др Слободан Јанковић, виши научни сарадник
- Доц. др Јован Јањић
- Проф. др Александар Јовановић
- Проф. др Бојан Јовановић
- Живадин Јовановић, министар спољних послова СРЈ
- Миодраг Д. Јовановић, првак опере НП у Београду
- Проф. др Зоран Кинђић
- Проф. др Леон Којен
- Зоран Колунџија, издавач
- Др Горан Комар
- Проф. др Часлав Копривица
- Милан Корићанац, политиколог
- Доц. др Душан Крцуновић
- Емир Кустурица, редитељ
- Александар Лазић, Стање ствари
- Проф. др Александар Липковски
- Проф. др Марко Маловић
- Проф. др Илија Марић
- Бранислав Матић, Национална ревија
- Проф. др Вера Миланковић
- Марија Миланковић Аткинсон, проф. информатике
- Никола Милованчев, публициста
- Бранимир Нешић, издавач
- Ненад Николић, проф. философије, менаџер „Краљевских гудача Св. Ђорђа“
- Проф. др Слободан Орловић
- Доц. др Марија Панић
- Проф. др Наталија Панић Церовски
- Проф. др Драгољуб Петровић
- Проф. др Јован Попов
- Проф. др Душан Пророковић
- Проф. др Петар Пијановић
- Милорад Раваси, Радио Чикаго
- Проф. др Митра Рељић
- Проф. др Бранислав Ристивојевић
- Милан Ружић, писац
- Проф. др Слободан Самарџић
- Проф. др Миломир Степић
- Проф. др Добривоје Станојевић
- Весна Танасковић, историчар уметности
- Академик Дарко Танасковић, члан ЕАНУ и дипломата
- Марко Танасковић, књижевник и публициста
- Доц. др Марко Тмушић
- Др Драган Хамовић, научни саветник
- Проф. др Ђорђе Чантрак
- Доц. др Душко Челић
- Проф. др Зоран Чворовић
- Др Светлана Шеатовић, научни саветник
- Проф. др Богољуб Шијаковић
- Проф. др Срђан Шљукић
- Проф. др Марица Шљукић
- Проф. др Михаило Шћепановић
Напомена: Списак је допуњен новим потписницима (13. 9. 2021. У 14:27).
Прочитајте још
- Џерузалем пост: У Јасеновцу убијено између 2500 и 4500 људи
- Јад Вашем: У Јасеновцу страдало вишеструко више од 4.500, а много пута мање од брутално преувеличаног броја од 800.000
- Дејан Ристић: Аутор текста у „Џерузалем посту“ Давид Голдман не постоји
- Епископ славонски Јован: Нико на свијету неће да прихвати да бринемо о Јасеновцу ако Београд нема улицу јасеновачких жртава
- Џерузалем пост: Извињавамо се, али само су Јевреји и Роми били жртве геноцидне намјере
- Стефан Радојковић: Према подацима Музеја жртава геноцида у Јасеновцу убијено најмање 90.000
- Тања Тулековић: Само у Доњој Градини убијено 366.000 логораша, а у систему Јасеновца 700.000
- Покрет за одбрану КиМ: РТС и Музеј геноцида воде кампању десетоструког умањивања броја жртава Јасеновца
- Ефраим Зуроф: У концентрационом логору Јасеновац убијено бар сто хиљада особа
- Владимир Димитријевић: Лицитација бројем жртава Јасеновца мора да престане
- Рори Јеоманс: У Јасеновцу убијено око 80 хиљада, српски националисти злоупотребили усташке злочине
- Никола Милованчев: Умањивање броја жртава Јасеновца неће проћи
- Танјуг о сусрету патријарха и председника: Утврђени спискови наводе 83.000 и 88.000 жртава Јасеновца
- Драган Цветковић: Током 44 месеца постојања Јасеноваца убијено између 122.279 и 130.120 особа
- Милош Ковић: Историчари протестују због умањивања броја убијених у Јасеновцу
- Епископ славонски Јован: Наши „зналци“ знају име сваког злочинца у Јасеновцу, а не знају име ниједне жртве
Categories: Моба
Mogli bi organizovati naučni skup o Jasenovcu.
Dejan Ristić je najverovatnije partijski kadar koji se razume u vođenje biblioteka, muzeja i ostalih institucija. Koji su njegovi naučni radovi, koja je njegova akademska titula i gde je radio osim u kao direktor Narodne biblioteke i Muzeja žrtava genocida?
@Goranko Ilic , управо данас се одржава МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СИМПОСИОН ,,НОВОМУЧЕНИЦИ : ПОЛИПЕРСПЕКТИВА VII”, у Српској православној општој гимназији ,,Кантакузина Катарина Бранковићʼʼ у Загребу, у чијем ће раду, како најављују организатори, учешће узети значајан број водећих иностраних и српских историчара и стручњака у области друштвено-хуманистичких наука.
Организатори су српска православна Епархија пакрачко-славонска и Музеј жртава геноцида.
Међу неколико излагача су и познати негатор геноцида над Србима Александер Корб ( https://jadovno.com/umeljic-zasto-se-niti-ne-doticete-treceg-velikog-genocida-u-senci-2-svetskog-rata-srbocida-hrvatske-drzave-1941-1945/#.YUBMkX2xWUl ) и хрватски му колега и готово истомишљеник Владимир Гајгер, аутор рада „Jadovno i Šaranova jama – Kontroverze i manipulacije“ ( http://tokovi.istorije.rs/cir/uploaded/2%202017/Z_Janjetovic.pdf ).
Главно, уводно прдавање посвећено је сјећању на Мученике и хероје Холокауста.
Наравно, симпосион отварају Јован Ћулибрк, (поред осталог и) предсједник управног одбора Музеја жртава геноцида из Београда и директор те куће Дејан Ристић.