За мирно разрешење у изборној ноћи Бог нас је погледао. Али без духовног излечења и исцељења СПЦ од свејереси екуменизма, овај предах ће бити краткотрајан

Студенти прослављају изборну победу на Славији (Фото: Инстаграм)
Шта је пресудило у страшној предизборној и изборној кризи да охлократе, прво изгубе узурпирану власт а затим не изазову крвопролиће, које би неминовно водило у грађански рат у Србији?
Све полуге биле су потпуно у њиховим рукама, као и претходну деценију и по: лаж и превара путем медија, узурпиране институције, тужилаштво, судство и оружана сила (у најширем смислу). Шта је двогодишња борба студената и свих жељних правде према четрнаест година власти олоша који је погазио све што је свето и честито било? Или према осамдесет година окупације Србије (која још траје) уз десетине хиљада побијених домаћина и сатрвених породица? Или према четири стотине година под отоманском окупацијом и најстрашнијим зулумом над сиротињом рајом? Одговор не може бити од овога света.

Фото: Милош Тешић/ATAImages
Једноставно, у изборној ноћи Бог нас је погледао. Не позив из безбожне Европе, ни велика излазност на „изборе“, ни огромна разлика у гласовима, нити изненадни глас разума безумне и бесомучне власти. Бог нас је погледао. Томе су сведоци два или три (као кап у мору) заиста побожна човека међу 250 „обичних“ људи са студентске листе (СЛ).
Свака озбиљна анализа морала је да дође до истог закључка: олош неће мирно предати власт. Ни по коју цену. У питању нису (само) милијарде проћерданих кредита (подељених партији и братији) за десетоструко преплаћене инфраструктурне радове, нити дилови са рударском мафијом, нити будуће милијарде из мегаломанских пројеката типа EXPO. У питању је живот или смрт олоша. Без обзира на деценијску логореју лажи и обмана, охлократија је дубоко свесна да, кад-тад, мора да буде кажњена. Систем који је нарочито успостављен од стране битанге (bitte+danke) и великог броја партијских послушника и користољубаца са породицама, секретарицама и швалеркама/швалерима, може се изједначити са терминалном фазом канцера. И зато је могућност губитка власти једнака душевној и физичкој смрти. У таквом стању не постоји рационално размишљање нити су могуће рационалне одлуке. За тренутно мирно разрешење кризе постоји један једини исправан одговор. Десило се чудо. Бог нас је погледао.
Протојереј Јован Пламенац: Свједочење активисте СНС – чудо Светог Василија Острошког?
Међутим, није то основна тема нити суштина овог осврта. Нити је узрок страшног стања у друштву и страшне окупације Србије материјалне природе. Никада није ни био. Нити ће терминална фаза рака бити залечена, исцељена и разрешена материјалним средствима, успоставом демократских институција, „враћањем поверења грађана и грађанки у институције“…
Узрок страшног материјалног и моралног стања у србском друштву јесте страшно духовно стање у Српској Православној Цркви (СПЦ). Да, управо тако. Без духовног излечења и исцељења СПЦ, овај предах ће бити краткотрајан. Предах пред нови слом и полом.
Зоран Стојиљковић: Одступање од црквенословенског довело СПЦ у језички раскол
Које духовно обољење мучи нашу, некада Светосавску, помесну цркву? Да ли је то ново-обновљенство које се огледа у промени богослужбеног поретка, увођењу говорног језика, тзв. Српског, у богослужење, промени Вјерују (Символа вере), незатварању двери, изговарању молитви наглас, мешању честица… Или је то неприлично лично понашање свештенства, налик циркуском, огрезлост дела епископа у смртним гресима мужеложништва, педофилије, среброљубља и властољубља о којима је срамно и говорити… Или је то подаништво олошу на власти, додела ордења битангама и сецикесама? Или је то давање Томоса о аутокефалности, са све остацима остатака србског народа и србских светиња, македонским расколницима? Или је узрок позив на добровољно давање крви у београдским храмовима непосредно после Литургије у чему предњачи тзв. патријарх? Или је узрок непоштовање Устава СПЦ и произвођење будућих лажних царева Шћепана малих у виду 26+1 архиепископа/митрополита?
Захтев Сабору СПЦ: Поништите одлуку о аутокефалности тзв. МПЦ!
Не. Све су то феномени (појаве) и последице духовног рака који се зове свејерес екуменизма. Зато сматрамо да је од животне важности за СПЦ, србско друштво и свакога од нас који се сматра православним да СПЦ спроведе одлуку из 1997. и иступи из тзв. Светског Савета Цркава. То је први корак. С обзиром да у Сабору СПЦ превладавају екуменисти ово изгледа (човеку) немогуће. Као и (може бити Пирова) победа СЛ на изборима и детронизација олоша чему се сви радујемо. Али, што је човеку немогуће Богу је све могуће. Хоће ли нас још једном Бог погледати?
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар