Ефраим Зуроф: У концентрационом логору Јасеновац убијено бар сто хиљада особа

Да је Џерузалем посту неко послао чланак у ком би се тврдило да је број жртава у Аушвицу свега неколико хиљада, нимало не сумњам да би аутоматски био одбијен

Ефраим Зуроф (Фото: РТРС)

(Џерузалем пост, 25. 8. 2021)

Мада је искривљавање холокауста већ деценијама распрострањено у посткомунистичкој Источној Европи, никад ми не би пало на памет да ћу тако нешто видјети у израелским новинама, поготово Џерузалем посту, који је, што му служи на част, годинама опширно писао о том проблему, објављујући десетине чланака, мојих и других, о том какву то опасност представља по будућност сјећања, истраживања и образовања о холокаусту. И замислите мој шок прочитавши 15. августа текст у ком се у суштини тврди да је свега неколико хиљада особа убијено у злогласном хрватском концентрационом логору Јасеновац. Веома сам добро упознат с ужасима тог логора јер сам прије двадесетак година био укључен у омогућавање изручења једног од његових заповједника Динка Шакића из Аргентине и суђење му у Загребу. И мада је тачан број у њему убијених Срба, Јевреја, Рома и Хрвата антифашиста предмет жестоке расправе у бившој Југославији, нема сумње да је бар сто хиљада особа убијено од стране усташа, хрватских фашиста, који су сами саградили логор и сами њиме управљали, без икаквог учешћа нациста.

Аутор чланка, Давид Голдман, представљен је као „аустралијски писац, слободни новинар и директор интернет странице thegoldmanreport.org посвећене разоткривању нацистичких колаборациониста и неонациста који живе у Аустралији“. То ми је дјеловало крајње сумњиво, јер за њега никад нисам чуо, иако сам био веома укључен у настојања да убиједимо аустралијску владу да законски омогући судски прогон нациста који тамо живе, властима подносио спискове с неколико стотина сумњивих који су емигрирали у Аустралију и био у додиру са свим кључним играчима у тој кампањи. Распитујући се за њега код појединаца активних у јеврејској заједници и политичком животу Аустралије, и они су били збуњени, али су открили да је усредсређен искључиво на разоткривање српских колаборациониста нациста у Аустралији, што би могло објаснити његов дрзак покушај заташкавања злочина Хрвата у Јасеновцу.

Ефраим Зуроф и владика славонски Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Да је Џерузалем посту неко послао чланак у ком би се тврдило да је број жртава у Аушвицу или било ком од пет других логора смрти у Пољској свега неколико хиљада, нимало не сумњам да би аутоматски био одбијен. У овом случају је проблем што је, упркос огромном броју жртава у Јасеновцу, логор ком је дат надимак „Аушвиц Балкана“ скоро непознат изван Балкана, а студенти из Израела не путују да виде то подручје. Џерузалем пост је, што му служи на част – и хвала главном уреднику Јакову Кацу, који је, одмах схвативши озбиљност грешке, уклонио Голдманов чланак с интернет стране листа – у року од седмице дана објавио врло увјерљива побијања Дејана Ристића, в.д. директора Музеја жртава геноцида у Београду, и проф. Иве Голдштајна, међународно признатог стручњака за Јасеновац, чије је капитално дјело прије неколико година објављено на хрватском, а у припреми је и издање на енглеском, као и уреднички текст под насловом „Не узимајте холокауст као таоца“.

С обзиром на преовлађујуће незнање о ужасима Јасеновца, мислим да би помогло да укратко опишемо једног од његових заповједника, ради увида у тип људи који су изградили логор и њиме управљали, и били одговорни за мучење и смрт толиких недужних Срба, Јевреја, Рома и Хрвата антифашиста. У Санта Терезити у Аргентини ухватили смо Динка Шакића, који је тамо побјегао послије Другог свјетског рата преко чувених „пацовских канала“, под руководством аустријског бискупа Алојза Худала и његовог замјеника, усташког проповједника Крунослава Драгановића.

Динко Шакић у Јасеновцу 1943; десно са супругом Надом 1945. у Загребу (Фото: BIRN/Sven Milekic)

Серхио Видер, мој колега из Буенос Ајреса, ангажовао је локалног новинара Хорхеа Камарасу и раскринкао Шакића на државној телевизији. Овако је текао његов разговор с бившим заповједником:

Камараса (сједећи у Шакићевој дневној соби): Као особа која је служила као управник концентрационог логора Јасеновац, како објашњавате страшне ствари које су се тамо десиле?

Шакић: Јасеновац је био казнена колонија и сви људи тамо затворени заслуживали су да тамо буду. То је, заправо, био радни логор гдје су Јевреји имали самоуправу. Никад нисмо ни пипнули ниједног затвореника у логору.

Камараса: Али како објашњавате окрутности и свирепости које су се тамо десиле, терор, стријељања?

Шакић: Људи су умирали природним смрћу. Била је, примјера ради, епидемија тифуса, али није било пећи за спаљивање у којима су људи убијани. Мислим да сте Ви тај који не разумије. Прави проблем с Јасеновцем је што нисмо могли завршити посао. Спавам као беба. И да ми данас понуде исти посао, прихватио бих“ (подвлачење – Е. З.).

Динко Шакић током разговора са новинаром Хорхеом Камарасом (Извор: Снимак екрана/Јутјуб)

Четвртог октобра 1999. Шакић је због одговорности за убиство најмање 2000 људи у логору за вријеме неколико мјесеци током којих је био заповједник осуђен на максималну казну од 20 година затвора. Умро је у затвору прије истека казне и тражио да га сахране у усташкој униформи. Свештеник који га је причестио рекао је да „иако се Шакић није придржавао свих Десет заповијести, био је узор свим Хрватима“. Шакић је сахрањен, али је подршка усташама и дан-данас јака у Хрватској, што доказују настојања присталица усташа да порекну злочине у Јасеновцу и другим концентрационим логорима на територији Независне Државе Хрватске, творевине нацистичке Њемачке из априла 1941. Једини противотров за такве лажи је одржавање прецизне приче о злочинима нациста и њихових локалних помагача, и образовање што је могуће више људи о опасностима које представљају покрети попут нациста и усташа.

Аутор је главни ловац на нацисте Центра Симон Визентал и његов директор за Израел и Источну Европу

С енглеског посрбило и приредило: Стање ствари

Прочитајте још



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , ,

2 replies

  1. „И мада је тачан број у њему убијених Срба, Јевреја, Рома и Хрвата
    антифашиста предмет жестоке расправе у бившој Југославији, нема
    сумње да је бар сто хиљада особа убијено од стране усташа, хрватских
    фашиста, који су сами саградили логор и сами њиме управљали, без
    икаквог учешћа нациста.“?!

    Није ми јасно, да ли ово Ефраим Зуроф некога парафразира/препричава,
    или и он “прихвата“ бројку од “бар сто хиљада особа убијено од стране
    усташа, хрватских фашиста,“ – Срба, Јевреја, Рома и Хрвата?!
    Ако се од те бројке одбије број од 40 000 побијених Јевреја /тако Јевреји
    гворе/, око 15-20 000 Рома, дакле: у Јасеновцу је побијено тек нешто мало
    више од 50-так хиљада Срба, таман једно десет пута више него што
    “тврди“ “Џерузалем пост“ – 2500 до 4500 – чиме Ефраим Зуров “демантује“
    “Џерузалем пост“, а једно 7-10 пута мање од стварне бројке.
    Зашто су се комунисти одлучили на цифру од приближно 700 000 побијених
    Срба?
    Зато што је и та бројка УМАЊЕНА – за 30-40% од стварне бројке – преко
    1000 000 побијених!
    Комунисти нису могли да баратају цифром од 100 000 као што то чине
    њихови синови и унуци, јер су размере затирања, погрома, покоља,
    ГЕНОЦИДА биле толико очигледне, да би политички било погубно
    за комунисте да их више умањују.
    Сада, када је прошло толико времена, многи трагови злочина затрти,
    преживели учесници помрли, а систематска истраживања геноцида
    за време комуниста била опструирана зарад “БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА“,
    појављују се неки “историчари“ /домаћи и страни/ који бројку жртава
    Јасеновца своде на око 100 000, са наводно доступним подацима о
    тим жртвама, а све преко тога сматрају ненаучним и непроверљивим.
    Не знам да ли за Јеврејеи и Роме имају “ИМЕНИЧНУ КАРТОТЕКУ
    ПОБИЈЕНИХ“ или се та обавеза односи само на Православне Србе.
    Тачан број побијених се налази у архивама Ватикана и Немачке из
    времена Другог Светског рата, али то није доступно!

    21
  2. Ето код кога (тзв. Владика) и остала ***** иду на обуку. Мишљења сам да их све треба игнорисати и у писаним и електронским гласилима. Не треба се „пецати“ на њихове провокације. Ми знамо , ево већ скоро 80 год. да је утврђено колики је приближно број страдалих , постоје силна документа чак и Немачка да су само у првој год. рата усташе побиле неколико стотина хиљада Срба . Они нека раде свој посао – ако хоће могу да пишу да се Други Светски рат уопште није ни десио . То је њихова ствар која нас не интересује. Наше је да усменим предањем као што су и наши преци нас учили , радимо на информисању наше деце да никада не забораве шта је рађено над нашим народом, барем од Првог Светског рата на овамо.

    14
    1

Оставите коментар