Директор Јавне установе “Спомен-подручје Доња Градина” каже да су истраживања вршена у Доњој Градини дала информацију о броју убијених, полу, старости, структури становништва
Доња Градина (Фото: jusp-donjagradina.org)
Доња Градина је непобитан доказ усташког злочина геноцида који се догодио за вријеме НДХ јер је само на том стратишту на најмонструозније начине убијено око 366.000 логораша, док је број жртава система Концентрационог логора Јасеновац 700.000, изјавила је Срни директор Јавне установе “Спомен-подручје Доња Градина” Тања Тулековић.
Реагујући на текст који је недавно објавио лист “Џерузалем пост”, Тулековићева је нагласила да о томе свједочи девет гробних поља са својих 105 масовних гробница.
Доња Градина је непобитан доказ усташког злочина геноцида који се десио за вријеме НДХ. Масовне гробнице положајем и распоредом доказују намјеру усташа, да је она планска и систематска – изјавила је Тулековићева.
Она је истакла да су истраживања вршена у Доњој Градини дала информацију о броју убијених, полу, старости, структури становништва и зато је Доња Градина многима трн у оку јер је доказ свега оног што желе да оповргну.
Израелски лист “Џерузалем пост” изразио је дубоко жаљење због објављивања текста аутора Давида Голдмана у којем је оспораван број жртава у усташком логору Јасеновац и истакао да се ревидирање историје не смије дозволити.
Због будућих генерација, као и ради сјећања на шест милиона Јевреја убијених у Холокаусту, не смијемо дозволити да се историја ревидира како би одговарала националистичким интересима. То је био проблем са оним што је Голдман покушавао да уради – објављено је на сајту “Џерузалем поста”.
Стефан Радојковић: Према подацима Музеја жртава геноцида у Јасеновцу убијено најмање 90.000
Лист је навео да се не може дозволити да се чињенице и истина о холокаусту отму у корист уских политичких интереса, те да су приче о Холокаусту постале “битка наратива” које се користе у различите сврхе, будући да је све мање живих свједока тог стравичног догађаја.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
У овом контексту вредно је још једном указати на расправу проф. др Мирка М. Косића ( Велика Кикинда, 27. март 1892– Лугано, Швајцарска, 25. јуни 1956), „једаног од најпризнатијих социолога света и одличаног економисте и статистичара”, како то лепо рече проф. др Лазо М. Костић, коју је објавио под насловом „Србија и балканска унија“, где између осталог, стоји:
„Зверским покољем ( а не у “грађанском рату“ како би то хтели неки браниоци Хрвата међу Енглезима) скоро милион голоруких Срба (и стараца и жена и деце) од стране Хрвата добровољних савезника Немаца ( а не само “Усташа“!, таман као што ни Немци неће да су вршили злочине него тамо неки “наци“! а да шта су били ти “наци“ него огромна већина Немаца? Баш као и “Усташе“ Хрвата) покопана је за сва времена заблуда о народном јединству Срба и Хрвата. Човек би очекивао да ће сада српски
политичари напустити идеју о могућности трајне државне заједнице са Хрватима, када је отпала њезина основа: фикција “народног јединства“. Али не: они су тако мало дознали о хрватским зверствима, тако их се мало дотиче грозна смрт милион њихових сународника да и даље трабуњају да ко неће више државну заједницу са Хрватима тај само чини радост “нашим заједничким непријатељима“ циљајући на Талијане и Мађаре… Та имају ли Срби љућих непријатеља од Хрвата? Ни Турци нису за четиристо година побили толико голоруких Срба колико Хрвати за цигло четири године! Има још и такових наивчина међу нама, који још говоре о “заједничкој опасности од Талијана и Немаца“ као да Хрвати нису у два Светска Рата били борци на страни Немаца и као да се развојем војне технике и међународно-светско-политичке свести нису из основе помериле вероватности па и могућности локализованих ратних сукоба…“ (Види: Проф. др Мирко М. Косић, Србија и балканска унија, Српски народни календар – Американски Србобран, Pittsburgh, Pa., U. S. A., 1951, страна 82-87).