Да ли патријарх отежава положај митрополита Јоаникија који се налази на удару Мила Ђукановића и национално свесних Црногораца, званичног Београда, али и дела епископата СПЦ који контролише председник Србије
Митрополит Јоаникије (Фото: Александар Рокнић)
Одлуком председавајућег Светог архијерејског синода СПЦ патријарх Порфирија (Перића) досадашњи ректор Цетињске богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић од 31. августа требало би да буде „разрешен свих дужности у овој школи и стављен на располагање свом надлежном епархијском архијереју“.
Патријарх се у овој одлуци, од 23. августа ове године, позива на раније договоре у „црквеној влади“, уз најаву да ће се она наћи пред Синодом на наредној седници“.
Према Данасовим незваничним сазнањима, Синод би требало да заседа 30. августа.
Свештеник Перовић, који је током лета и са свештеничком службом премештен са Цетиња у Подгорицу, био је један од стубова протестних црквено-народних литија, чија је главна порука „Не дамо светиње“ била одговор на спорни црногорски Закон о верским слободама.
Синод СПЦ сменио ректора Цетињске богословије Гојка Перовића
Већина политичких аналитичара сматра да су ове литије довеле и до промене власти у Црној Гори прошле године.
У одлуци, у коју је Данас имао увид, патријарх је као разлог за Перовићеву смену навео „тренутно стање у Богословији Светог Петра Цетињског на Цетињу“, као и „одређене негативне поступке њене Управе“ на које је још током априла указао члан Синода митрополит дабробосански Хризостом (Јевић).
У овој одлуци поглавар СПЦ позива се на сагласност о Перовићевој смени постигнутој на једној од ранијих синодских седница и члан 231. Устава СПЦ.
„Ректоре богословија и управитеље монашких школа бира Свети архијерејски сабор, а наставничко особље бира Свети архијерејски синод. И једне и друге разрешава или пензионише Свети архијерејски синод на предлог епархијског Архијереја“, пише у члану 231. важећег Устава СПЦ.
Патријархово позивање на овај део црквеног Устава отвара више дилема, укључујући и формално-правну – да ли је поглавар СПЦ чак и као једини стални члан и председавајући Синода увео преседан изван овлашћења које има као први међу једнакима у сабору српских архијереја. Устав не помиње претходне и накнадне сагласности и јасно каже да одлуку о разрешењу ректора богословија доноси само Синод.
Из патријархове одлуке не види се да ли је о смени ректора на Цетињу консултован надлежни архијереј. У овом случају то је именовани митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовић), чије је устоличење најављено за 5. септембар на Цетињу већ довело је усијања политичке ситуације у Црној Гори.
Извор: Стање ствари
У појединим црквеним изворима поставља се питање да ли актуелни патријарх оваквим потезима отежава положај митрополита Јоаникија који се налази на удару председника ЦГ Мила Ђукановића и национално свесних Црногораца, званичног Београда, али и дела епископата СПЦ који контролише председник Србије.
Црквени притисак је суптилнији и скривенији, мада су поједини црквени портали блиски портпаролу СПЦ епископу бачком Иринеју (Буловићу), патријарховом духовном оцу, пре последњег мајског заседања Сабора смену ректора Гојка Перовића најављивали као један до обавезних задатака владике Јоаникија, ако жели да буде нови митрополит на Цетињу.
Сам патријарх, ког је и пре доласка на трон Светог Саве пратио „лош глас“ да је главни „државни кандидат“ за 46. црквеног поглавара, на мајском Сабору је допустио, а и сам је учествовао у црквено-политичким играма око потписивања Темељног уговора између СПЦ и Владе Црне Горе које је довођено и везу и са избором владике Јоаникија.
Он је на крају акламацијом изабран за наследника покојног митрополита Амфилохија (Радовића), али је Темељни уговор постао нова „тачка“ притиска пре свега на црногорског премијера Здравка Кривокапића, а посредно и на изабраног митрополита Јоаникија.
У црвеним круговима готово нико не верује да је он предложио Перовићеву смену са места ректора, како је то предвиђено чланом 231. Устава СПЦ.
Данасови извори незванично тврде да је митрополит Јоаникије учинио све да до тоге не дође, али да је његов маневарски простор сужен због ситуације око устоличења и најављеног (не)потписивања Темељног уговора између СПЦ у Владе ЦГ, али и због одлуке мајског Сабора о укидању епископских савета у СПЦ.
Епископски савет у ЦГ имао је пресудну улогу у организовању и каналисању протестних литија.
Како је Данасу незванично речено, сви епископи чије се епархије налазе на простору ЦГ сагласни су са текстом овог документа који је из Подгорице 22. јула прослеђен патријарху Порфирију.
Патријарх се ипак одлучио да се о предлогу уговора изјасни најпре стручна комисија, не наводећи ко су њени чланови, а потом и Синод. Иако се очекивало да се „црквена влада“ изјасни већ колико идуће недеље, а пре устоличења на Цетињу, у патријаршијским круговима незванично се најављује да ће се, ипак, отезати са одлуком.
То би, између осталог, требало да ослаби везе између Митрополије на Цетињу и актуелне владе у Подгорици, мада је главни удар усмерен на премијера Кривокапића.
Митрополија црногорско-приморска: Устоличење у Цетињском манастиру – без народног сабора
У високим политичким круговима спекулише се да осим што на његовој смени раде председници Србије и ЦГ, ни најутицајнији део српске опозиције није без свог фаворита у Кривокапићевом кабинету кога да сместе у његову премијерску фотељу.
У оваквој ситуацији, патријархова одлука о смени ректора Цетињске богословије, уз све могуће примедбе на Перовићев рад, представља преседан у досадашњој црквеној пракси, поготово у ЦГ, који указује на утицај политике на СПЦ и под фирмом црквене просвете.
Ко одређује место устоличења
Иако председник Србије Александар Вучић јавно тврди да није добио позивницу за устоличење митрополита Јоаникија 5. септембра на Цетињу, Данасови извори наводе да је прошле недеље позван и „писано“ и „усмено“. Подгорички лист Побједа објавио је јуче да су у ЦГ наводно стригли „стручњаци из „Кобри“, одреда војне полиције Војске Србије, да би увидом на терену, заједно са агентима БИА и врхом АНБ-а, дали коначну процену безбедносног ризика устоличења митрополита Јоаникија на Цетињу“. Милан Кнежевић, један од лидера Демократског фронта и председник скупштинског Одбора за безбедност и одбрану, изјавио је јуче да ће одлуку о месту устоличења митрополита „донијети Вијеће за националну безбједност и Савјет безбједности који чине предсједник Скупштине Алекса Бечић, предсједник Владе Здравко Кривокапић и предсједник државе Мило Ђукановић“. Кривокапић је узвратио да „право избора устоличења није у надлежности ни Владе, нити Скупштине, а нити Савјета за одбрану и безбједност, већ је то искључиво право митрополита и Митрополија црногорско-приморске“.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар