Идеологија у данашњој Русији је покушај да се нађе начин да људи, староседелачко становништво, чак ћу рећи непристојну реч – Руси, седе код куће и да их не занима шта се дешава, рекао Крилов 2013. године
Константин Крилов (1967–2020). Извор: Снимак екрана
Доносимо изводе из разговора с руским политикологом Константином Криловом на Првом каналу државне телевизије у Русији 16. 10. 2013. године
(Телеграм канал Русская Народная Дружина АЗО)
С великим задовољством сам слушао оцену да држава тражи идеологију петнаест-двадесет година. То је истина. Али да коначно кажемо зашто је ова идеологија потребна и коме је намењена. Ову формулацију сам, иначе, чуо од једног великог стручњака за идеологију – једног полицијског специјалца за разбијање демонстрација.
Дека је, дакле, покушао да прође кроз кордон, али га интервентна полиција није пустила. Дека га је упитао: добро, синко, зашто? Специјалац је изговорио генијалну фразу, која представља суштину руске идеологије:
Треба да седиш код куће, деда! Седи кући!
Дакле, идеологија у данашњој Русији је покушај да се нађе неки начин да људи, и то сасвим конкретни људи, староседелачко становништво, чак ћу рећи непристојну реч – Руси, седе код куће и да их не занима шта се дешава у Русији. Држава, наиме, хоће управо такву идеологију, стално нудећи различите варијанте.
На пример, сви добро знамо да се ситуација у којој се налази руски народ, по мишљењу самог руског народа, не може назвати сјајном. Руси имају много проблема, од – и то је главни проблем – руске власти, до, на пример, етнокриминалних дијаспора. Сад покушавају да навикну Русе да уместо да решавају ове проблеме, да их на неки начин толеришу.
Искрено говорећи, мислим да Русија, наравно, није империја, већ колонија. Ова држава је под колонијалном управом. Метрополом се може сматрати, на пример, Кремљ, и нека места изван Русије, као Куршевел.
Водитељ: Поставља се питање: ко влада?
Влада антинационална елита, која доживљава становништво као покорене домороце, слично како Британци схватају модерне Хиндусе. Изградили су пирамиду народа, од којих су неки при руци да би угњетавали староседеоце, а већина других народа нема никаква права и постоји као колонијално становништво. То се пре свега односи на Русе.
Стога се Русија може назвати, рекао бих, не империјом, и не националном државом, већ антинационалном државом. То је најтачније научно одређење овог у чему живимо.
Водитељ: Дајте, молим Вас, тачно и научно одређење антинационалне државе.
Антинационална држава је држава у којој постоји један најпотлаченији народ – у нашем случају то су национална већина, Руси. Потом постоји пирамида народа. Неке нације су такође потлачене, неке имају мало већа права и користе их, попут, рецимо, Сика у Индији, за држање аутохтоног становништва у покорности и страху. А на врху је антинационална елита, чија главна карактеристика није чак ни то што је друге крви, већ што је апсолутно другачијег духа. Она становништво доживљава као стоку, робове и стадо, а себе као апсолутне господаре који морају управљати том стоком искључиво за себе.
Препис с руског: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Шта би те рекао за нас где 700 универзитетских професора јавно подржи једног нотреног лика…
Ово само његошевски може да се реши. Мада је у његошево време било много лако дати одговор јер су се оновремене потурице самоодвајале, и дистинкција је била јасна већ од самог имена особе. Данас то није тако.
Данас westrn потурице не можеш да одлепиш од нас, као зомбији се крећу међу народом и само вребају кога ће да угризу за врат и убаце му заразну крв, где ће да баце мрежу… На универзитетима, како скоро сазнасмо, их одавно и добрано бацају.
Ovo je neki Ruski Vuk Draskovic tj.drugorusijanac. Lupeta bezveze. Nadam se da ce u Sibir.
Неке од слутњи и сумњи које је новинар наводно имао су можда и биле оправдане, али је са ове дистанце од 11 година јасно је колико је омашио.
Константин Крилов није жив, па остаје питање како би данас представио
државну идеологију Русије?
Kao da je pisao o nama danas. Svi ovde mogu sve na nas(Srpski) racun a to,, nema veze, nemoj da se ljutis…,, Nemam ćirilicu na telefonu dok to Ljubica ne namesti, nadam se da se razume. 🥰
Hteo sam da kazem da su Srbi poslednja rupa na svirali u Srbiji danas.
Dobro , ali jedno pitanje : Cemu tekst coveka koji je pisao pre 11 godina i sve omasio ?
Zato sto Rusi to menjaju a mi foliramo. Znaci treba to znati da se ovde nista ne radi ozbiljno za nas narod. Navikli smo da nam Hil, meri.
@Vazal Carski
„Hteo sam da kazem da su Srbi poslednja rupa na svirali u Srbiji danas.“
То би се могло још и “прогутати“, али Срби постају и НЕПОЖЕЉНИ,
а то је “црвена“ линија испод које се нема више куда.
Неки “налазе“ излаз у самопорицању и самозатирању – ћутањем,
посебно оне инстутуције од којих се то не може очекивати (СПЦ,
Војска…), док власт/режим увелико ради на затирању свега што је
СРБско, од 5. октобра 2000. до данашњих дана.
Eto stigli smo do toga da da ne smemo prihvatiti da nas nema, da ne postojimo. Slava Bogu to je pocetak preokreta.
Модерни Србљи, а нарочито цењени СтСт коментатори, се не могу пожалити да нису обдарени оштрим запажањима о реалним збивањима.
Проблем је што се та оштрина троши на констатовање очигледног при чему се прави додатни узалудан корак па се, као оно цртано пиле Калимеро, нариче због неправде коју нам чине.
Заборављају Србљи да смо војно поражени од криминалне нато злосиле ево има четврт века.
Зато нас окупатори често подсећају на ту стварност до мере која претвара политичку и културну сцену мајчице Србије у театар апсурда, да не кажем позор-иште спрдње.
Истина, требало је да много воде протекне Дунавом и Ибром, док се није обелоданила дубина нашег пада и указале букагије које су нам инсталиране.
Само неколико сличица би сваког (национално) свесног Срба натерало да се уштине и тако провери да не сања како је постао чланом трупе позоришта лутака.
Ево на политичком плану — годинама о КиМ водимо „преговоре“ са представницима оних које је амерички Конгрес 1998-ме прогласио за терористичку организацију. Преговори су у стварности само низ понижавајућих „решења“ која подразумевају искључиво уступке наше стране и мрвљење присуства елементарне државности Србије на делу своје окупиране територије. Алтернатива неприхватању изнуђеног насиља над државом Србијом је понављање мартовског погрома 2004-те, само у још крвавијој варијанти. Политички кибицери су нарочито склони да ово занемаре.
Сличица на „културном“ плану — једну која је постала позната по слици са одсеченом главом јарца и „перформансима“ чији је садржај перверзно бизарна сексуалност предложише за члана САНУ!
Да се употпуни слика, Генералштаб се предају на хотелијерску употребу окупатору у следећих 99 година. За то време, деца у основној школи гутају пропаганду писану у Хрватској а преко гебелсовске испоставе (про)Клет.
По Србији рију земљу тражећи минерале, а културно историјску баштину у Винчи „штите“ нуклеарним и хемијским отпадом.
Трећеразредног припадника академске струке који се бесрамно наругао Србима да носи „лепо“ име једног од бивших управника Јасеновца, још бестидније јавно подржава оберпрокурор.
За то време Србљи напуштају отаџбину, ЕУ зове и усисава радно способне, док они који то више нису одоше у другу димензију брзином коју Србкињице не постижу новим рађањем. За десет година Србија је бројно сиромашнија за преко десет посто становника.
Дал’ су дошла задња времена, не знам, али како изгледа агонија је тек почела, јер како рече Псалмопојац:
„Ричу непријатељи твоји на мјесту сабора твојих, своје обичаје постављају умјесто наших обичаја…
Огњем сажегоше светињу твоју; на земљу обаливши, оскврнише стан имена твојега.
Рекоше у срцу својем: Потримо их сасвијем. Попалише сва мјеста сабора Божијих на земљи.
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довијека противник пркосити имену твојему?“
Али гле, има пророка у Србаља, и има тајновидаца, још само када би их услишали.
Зар не залелека Лелићки Златоуст:
„…Тад Сатану Господ одријешио,
Из пакла га на Србе пустио,
Да до рока своју вољу врши,
И да чини што је њему драго,
Са државом и са српским тијелом,
Само да се не дотиче душе.
А Сатана војске подигао,
Од звјериња свога и људскога,
Све од самих Божјих противника,
И својијех једномишљеника,
Којих би се марва постидјела,
И вепрови дивљи посрамили,
Пакленим их огњем наоружо,
Повео их на земљу Србију.
Бљуну огањ из адових жвала,
Па запали кућу Србинову,
Све разгради штоје саграђено,
Све прождера што је умијешено,
Све однесе што је изаткано,
Све разграби што је уштеђено,
Све раскући што је закућено,
Све попљува што је освећено,
А господу у окове веза,
Старјешине врже на вјешала,
Ил умори глађу у тамници,
Поби момке, зацрни ђевојке,
Згрчи мајек над колијевке празне,
Над колијевке празне и крваве,
Још завеза ноге у Србина,
Да не смије слободно ходити,
Осим куд га коноп води,
Коноп води или кундак гони;
Још завеза руке у Србина,
Да не смије радит ван кулука,
Нити сјести, нити хљеба јести
Без сатанске горде заповијести,
Нити ђецу своју својом звати,
Нит слободно мислит ни дисати.
И још каже Свети Николај: „Тако ишло задуго земана….“ ал’ не рече дана ни године.
Може бити данас или за стотину љета, потребно је следеће:
„…А Срби се Богу обратили,
Јединоме своме спаситељу,
Вишњем Богу и светоме Сави.
Тад је Господ послушао Саву,
На српско се робље ражалио,
Те Србима гријехе опростио.
Засија се лице Србиново,
Зазвонише звона на весеље,
Замириса земља од тамјана,
Заблиста се Христова истина,
…“
Уз ниски поклон, најбоље да чујемо од о.Воје Билбије
A zeni rece,, Vera tvoja spasla te je, idi u miru.,, Blago onom koji veruje.
“Ни благослови нису како треба, а камоли клетве!“
Иштимо благослове , а не клетве!
“Добро се на добар начин постиже.“ – Св. Пајсије Светогорац
Иштимо и од Св. Владике Николаја Жичког и Св. Кнеза Лазара да опозову
своје клетве бачене на Србе док бејаху у телу!
Није ми познато да је Св. Сава Немањић, као Архиепископ Србски, клео своју
паству док је био у телу, већ напротив – из Небеске Србије шаље благослов:
“Свети Сава Србе воли
и за њих се Богу моли.
Србском роду даје крила,
Србски народ благосиља.
Сви Срби с мора и Дунава,
к Небу главе подгните,
Саву тамо угледајте,
Саву Србски Славу,
пред престолом Творца.“ – део Химне Св. Сави
Зато, песнички, “опозовимо“ клетве!
БЛАГОСЛОВ КЕНЗА ЛАЗАРА – ОБИЛИЋИМА
“Кад Лазару ситна књига дође,
Књигу гледа, с мислима се бори.
Да је коме стати па слушати
Како кнеже Србе благосиља,
Благосиља и у бој позива:
„Ко је Србин и србскога рода,
и од србске крви и колена,
а дошао у бој на Косово,
тај имао од срца порода,
и мушкога и девојачкога!
Од руке му све живо родило,
и у пољу пшеница белица,
и у брду винова лозица!
Бог га гледо док му је колена!“ – Станко Бобић
Нисам вичан стиховању, али послужићу се
благословм којим је Господ благословио народ Израиљски
(преко Мојсија), а што би, рецимо, могло бити као нека врста
“опозива“ клетве Владике Николаја, изречена у “Небеској
Литургији.
Ко од коментатора има песничкога дара, па још у десетерцу,
могао би то на прикладнији начин да напише.
Ево Мојсијевог благослова:
“Да те Господ благослови и да те чува;
да те (Господ) обасја лицем Својим и буде ти милостив;
да (Господ) окрене лице Своје к` теби и даде ти мир.“
Просто је неспојиво да се на прославама , под
куполом храма/цркве или црквеним портама (па још
и уз гусле), из једних уста пева или рецитује клетва
Кнеза Лазара из песме “Пропаст Царства Србског“,
клетва Владике Николаја из “Небеске Литургије“,
и БЛАГОСЛОВ Св. Саве из НЕБЕСКЕ СРБИЈЕ ?!
Клетве су биле сврсисходне, за дати историјски
тренутак/период, али их, ипак, треба орочити, а
БЛАГОСЛОВЕ овековечити.