Сва тројица оптужених Срба изјаснила се да нису криви за оно што им се ставља на терет, а то је – тероризам, напад на уставни поредак и тешка кривична дела против јавне безбедности
Фото: Радио Ким
Благоје Спасојевић и Владимир Толић осуђени су данас на доживотну казну затвора. Време проведено у притвору биће им урачунато у казну. С друге стране, Душан Максимовић осуђен је на 30 година затвора, а време проведено у притвору такође се урачунава у казну.
Спасојевић, Толић и Максимовић проглашени су кривим за догађаје од 24. септембра 2023. године у Бањској, заједно са осталим учесницима групе која је у бекству.
Ово је навео председавајући судског већа – читајући пресуду:
„Све то да би дестабилизовали уставни поредак, тешким наоружањем покушали су да отцепе север Косова, односно општине са српским становништвом, и припоје га Републици Србији, а као резултат убијен је полицајац Африм Буњаку и угрожен живот осталих полицајаца“.
Свој тројици, како је назначио, биће продужена мера притвора – све до правоснажности пресуде.
Уједно, како је даље навео, што се тиче судских трошкова, одређено им је да плате судски паушал у износу од 500 евра, као и за програм за накнаду жртвама злочина по 100 евра, у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде.
На ову пресуду дозвољена је жалба у року од 30 дана.
Благоје Спасојевић и Владимир Толић нису присуствовали изрицању пресуде, док је Максимовић био присутан у судници.
Ту су и двојица полицајаца који су били рањени у Бањској, заједно са својим адвокатима, јавља Ким.
Како јавља Коха, Косовска полиција предузела је строге мере безбедности пре изрицања пресуде. Уједно, влада велико интересовање медија.
Сукоб и епилог
У раним јутарњим сатима, двадесет четвртог септембра 2023. године прво је, у заседи и блокади дела пута, убијен наредник Косовске полиције Африм Буњаку, а потом су у сукобу са јаким снагама Косовске полиције страдала и тројица локалних Срба.
Сукоб је почео када је група наоружаних Срба поставила блокаду на путу у селу Бањска, уз помоћ два тешка камиона без регистарских ознака, постављеном мином, да би први контакт са полицијом резултирао одмах и смртним исходом – наредника Буњакуа.
Завршена операција полиције тзв. Косова у Бањској, свеће и сузе за страдале Србе на северу КиМ
Након почетног напада, наоружана група се повукла ка комплексу манастира Бањска, где долази до вишесатне размене ватре са специјалним јединицама Косовске полиције.
МАНАСТИР
Од радних јутарњих сати, у извештајима медија у Приштини, доминирали су наводи да се из манастира врши напад на Косовску полицију, те је црква врло брзо била увучена у званични наратив о нападу. Међутим, Епархија је у раним јутарњима сатима, изашла са саопштењем у којем је изражавајући саучешће поводом трагедије и убистава и саопштила да – непозната лица чувену краљеву лавру из 14. века држе под опсадом, да су разбили манастирску капију, практично негирајући умешаност у било какву врсту оружаног сукоба. Истога дана, спроведен је претрес у самом манастиру, уз припаднике Еулекса и Косовску полицију, те је утврђено да, осим малог дела опреме коју су осумњичени нападача оставили при бегу, другог оружја није било.
Током те операције потом су убијена тројица Срба – Стефан Недељковић, Бојан Мијаиловић и Игор Миленковић, а најпре је још осам њих ухапшено, од којих је троје задржано.
Павле Ботић: У Бањској није био устанак Срба него криминогени сукоб
Вишемилионско наоружање
Преостали део групе успео је да се повуче. Приликом повлачења, односно бега ове групе, остављена је велика количина наоружања, униформи, али и њихових личних ствари и докумената, укључујући и видео записе наводних вежби на војним полигонима у Србији, што је касније на конференцији за медије потврдио и сам начелник генералштаба.
У данима након сукоба, Косовска полиција је спроводила низ опсежних акција претраге шире зоне Бањске и Звечана, где је такође проналазила оружје уз тврдње да је повезано са сукобом.
Излажући арсенал оружја, Косовска полиција је саопштила да је оружје наводно било у вредности од 5 милиона евра.
Кључни осумњичени
Кључна фигура коју је истрага идентификовала као организатора био је Милан Радоичић, тадашњи потпредседник Српске листе.
Радоичић је пет дана након напада и преузео одговорност, тврдећи да је напад организовао без знања српских власти или Српске листе, након чега је поднео оставку.
Ухапшен је у Србији 3. октобра 2023, али брзо пуштен, што је изазвало оштре критике косовских власти и међународне заједнице.
Радоичић данас слободно живи у Србији, и не појављује се у јавности. Више јавно тужилаштво у Београду води истрагу за „тешко дело против опште сигурности“ и нелегално оружје, али оптужница још није подигнута.
Председник Србије Александар Вучић 2023. је изјавио да је Радоичић „доступан“ правосуђу, али да изручење Косову није на столу.
Са друге стране, косовске власти су одузеле већи део Радоичићеве имовине, , укључујући вилу на језеру Газиводе и ресторан, покретну имовину, а у априлу 2025. издало је налог за његово хапшење због ратних злочина у Ђаковици 1999, укључујући убиство 106 Албанаца.
ЕУ и САД, који су раније санкционисали Радоичића због криминала и корупције, позивају на сарадњу, али без значајног помака.
Иако је Радоичић тврдио да је Бањску организовао без знања званичног Београда, Косово и данас тврди да је тај напад био део ширег плана уз подршку Београда, укључујући обуку на српским војним базама.
Виши суд одбио предлог да Радоичићу одреди притвор, изречена му мера забране одласка на КиМ
Суђење у Приштини
У септембру 2024, Специјално тужилаштво Косова подигло је оптужницу против Радоичића и још 44 особе за тероризам, финансирање тероризма и прање новца, тврдећи да је Радоичић, користећи своје богатство и политичке везе, планирао „запоседање“ севера Косова.
И Интерпол је наводно још почетком 2024. године издао црвену потерницу за њим и 18 других осумњичених, иако сама организација то није потврдила.
Међутим, од почетка поступка велика већина оптужених недоступна је косовским органима. Непосредно након напада ухапшено је више особа, али су неки од њих касније пуштени услед недостатка доказа.
До подизања оптужнице и почетка суђења, пред судом у Приштини остала су тројица оптужених: Владимир Толић, Благоје Спасојевић и Душан Максимовић.
Суђење њима је формално почело у октобру 2024. године пред Основним судом у Приштини, у оквиру специјалног одељења за тешка кривична дела.
Сва тројица оптужених изјаснила су се да нису криви за оно што им се ставља на терет, а то је – тероризам, напад на уставни поредак и тешка кривична дела против јавне безбедности, премда се у оптужници конкретно наводи и да је група имала за циљ анексију севера Косова.
Ток поступка обележили су бројни процедурални изазови, укључујући и промену судског већа почетком 2026. године, због чега је процес враћен на почетак.
У међувремену, хапшења су се наставила, закључно са хапшењем Стефана Радуловића прошле недеље, и то само пар дана пред него да одбрана изнесе завршне речи.
У серији хапшења за Бањску постоји и случај када је Србија ухапсила лице у вези са овим случајем. У Србији је у лето 2025. године ухапшен припадник специјалне јединице Косовске полиције, Арбнор Спахију, а српске власти су га теретиле за тешко убиство у Бањској 2023. године. Међутим, исте те године је и пуштен.
У завршници поступка, током пролећа 2026. године, Специјално тужилаштво затражило је доживотне казне затвора за тројицу оптужених који су доступни суду, уз образложење да су били део организоване групе, да су знали за план напада и да су имали улоге у његовој реализацији.
Одбрана је, с друге стране, инсистирала на недостатку директних доказа, оспоравајући индивидуалну одговорност оптужених и тврдећи да оптужница није довољно прецизна. Адвокати су изнели озбиљне замерке на рачун оптужнице, наводећи да у њој постоје системске грешке.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар