Србији је потребан нови Устав који ће, као највиши правни акт бити донет у демократској процедури уз јавне консултације и стручну расправу, предлажу три професора
Фото: Танјуг
Уставни манифест је одговор на пад актуелног уставног и демократског поретка у Србији, јер је на сваком кораку видљиво и јасно да садашњи Устав Србије није испунио своју улогу „одбране од личне и узурпаторске аутократске власти“. Србији је потребан нови Устав који ће, као највиши правни акт бити донет у демократској процедури уз јавне консултације и стручну расправу
Преамбула
Уставни манифест Србије као грађанску иницијативу, објављујемо да би се грађани Србије упознали са принципима на којима треба да почива нов Устав Србије. Од доношења Устава Републике Србије из 2006. године време је показало не само недостатке, већ и значајне нејасноће које су користиле претходним властима и актуелном режиму за „изврнута“ тумачења уставних норми што је довело до битног угрожавања основних демократских начела, до суспендује владавине права, и до дегенерисане политичке и друштвене појаве тзв. заробљене државе, у којој је владајућа режимска структура потчинила државне и јавне институције сопственим нелегитимним интересима.
Уставни манифест је одговор на пад актуелног уставног и демократског поретка у Србији, јер је на сваком кораку видљиво и јасно да садашњи Устав Србије није испунио своју улогу „одбране од личне и узурпаторске аутократске власти“. Србији је потребан нови Устав који ће, као највиши правни акт бити донет у демократској процедури уз јавне консултације и стручну расправу.
Ове околности утицале су да се уместо демократских процедура појави недемократска аутократска власт на челу са једним политичким лидером који је узурпирао уставни положај председника републике, поступајући, иако ненадлежан, на наредбодаван начин у готово свим областима јавног, политичког, економског и друштвеног живота.
Као први корак да се то у данашњој и будућој демократској Србији одлучно спречи, ми видимо потребу усвајања новог Устава Србије који би био ефикасна препрека злоупотреби уставних овлашћења и јавних одговорности.
Уставни манифест темељи се на начелима и решењима са циљем да се у Србију поврати демократија, као и друге недостајуће цивилизацијске и европске вредности: владавина права; сменљивост носилаца власти путем ограничавања броја и трајања мандата; обрачун са корупцијом као друштвеним злом; незастаревање истраге код злоупотребе јавних средстава и утаје пореза; ефективна заштита гарантованих слобода и људских права; успостава вертикалне децентрализације организовања државе и национална сигурност и безбедност у складу са највишим демократским стандардима.
Циљ Уставног манифеста је обнова суспендоване демократије у Србији и њена трајна заштита – путем израде новог Устава, а кроз деловање Уставне конвенције.
УСТАВНИ МАНИФЕСТ
Ми, грађани Србије, полазећи од своје историјске одговорности и будућности коју желимо да градимо, усвајамо овај Уставни манифест као темељ и оквир новог Устава Србије
- Основна начела
Србија је демократска, правна, секуларна и слободна држава свих грађана.
Јавна власт у Србији почива на исказаној вољи грађана на слободним, демократским и поштеним изборима.
Чедомир Чупић (Фото: Milos Tesic/ATAImages)
Јавна власт је у служби очувања слободе и достојанства сваког појединца и почива на друштвеној солидарности и економском благостању.
- Демократија
Демократија се остварује активним учешћем грађана у друштвеном, јавном и политичком животу.
Демократија почива на принципима слободе мишљења, плурализму политичког организовања, поштовању изборне воље већине, као и заштити права националних и других мањина.
Јавна власт у Србији потиче од грађана и припада грађанима.
Јавна власт ограничена је начелом владавине права, начелом поделе власти и начелом политичке, кривичне и материјалне одговорности јавних функционера.
Грађани суверено остварују јавну власт непосредним путем: референдумом и грађанском иницијативом и посредно: на слободним, тајним и непосредним изборима.
Државне и јавне институције функционишу по закону а не по налогу власти.
Учешће грађана у изборном процесу је законска обавеза.
Узурпација политичке суверености грађана није допуштена. Ниједна политичка странка, група или појединац не сме да узурпира сувереност грађана нити да успостави паралелну власт против Устава и важећих закона земље.
Ниједан порез или други сличан намет не може, и не сме, да буде уведен или промењен без одобрења слободно изабраних представника грађана који су и порески обвезници.
Они грађани који трајно живе у другој јурисдикцији и који порезе не плаћају у Србији, немају право гласа на изборима.
- Владавина права
Владавина права је темељна претпоставка Устава и целокупног правног поретка.
Сва правна и физичка лица једнака су пред Уставом и законом.
Нико није изнад права, а нико није испод правне заштите.
Јавна државна власт ограничена је Уставом и законом.
Јавна државна власт у Србији почива на начелу поделе власти на законодавну, извршну и судску.
Законодавна, извршна и судска власт су у међусобној равнотежи и контроли. Судска власт је политички независна од извршне власти и располаже ресурсима потребним за своју самосталност.
Судови изричу пресуде: „У име закона и правде“.
Устав је највиши правни акт. Сви закони, други општи правни акти и појединачне одлуке органа јавне власти морају бити у складу са Уставом.
Заштитом уставности и законитости бави се Уставни савет.
Поступање по жалбама за заштиту уставом гарантованих људских права према Европској конвенцији о заштити људских права и основних слобода у надлежности је Посебног одељења Врховног суда за људска права.
- Ограничење мандата
Председник Србије бира се на мандат од пет година на непосредним изборима. После истека мандата не може бити биран или именован ни на једну државну или јавну функцију.
Посланици у Скупштини Србије бирају се највише на два мандата по четири године. После истека мандата не могу се бирати или именовати ни на једну државну или јавну функцију.
Председник Владе Србије бира се на четири године. После истека мандата не може се бирати или именовати ни на једну државну или јавну функцију.
Министри у Влади Србије бирају се највише на два мандата по четири године у оквиру истог министарства. После истека мандата не могу се бирати или именовати ни на једну државну или јавну функцију.
Посланици у Скупштини Аутономне покрајине Војводине бирају се највише на два мандата по четири године. После истека мандата не могу се бирати или именовати ни на једну покрајинску, државну или јавну функцију.
Стеван Лилић (Фото: BETAPHOTO/Milan Ilic)
Председник Владе Аутономне покрајине Војводине бира се на мандат од четири године. После истека мандата не може се бирати или именовати ни на једну покрајинску, државну или јавну функцију.
Чланови Владе Аутономне покрајине Војводине бирају се највише на два мандата по четири године у оквиру истог ресора. После истека мандата не могу се бирати или именовати ни на једну покрајинску, државну или јавну функцију.
Градоначелници и председници општина бирају се на мандат од четири године на непосредним изборима. После истека мандата не могу се бирати или именовати ни на једну градску, општинску, државну или јавну функцију.
Председник, заменик председника и одборници у градским и општинским скупштинама бирају се највише на два мандата по четири године. После истека мандата не могу се бирати или именовати ни на једну градску, општинску, државну или јавну функцију.
Чланови општинског извршног већа бирају се највише на два мандата по четири године у оквиру истог ресора. После истека мандата не могу се бирати или именовати ни на једну градску, општинску, државну или јавну функцију.
Падом Влада или распуштањем Скупштина, пре истека мандата од четири године, премијеру, члановима Владе и посланицима престаје мандат у целини. Исти принцип важи и за Аутономну покрајину Војводину, градоначелнике, председнике општина, председнике, заменике председника и одборнике Скупштина, градова и општина.
Мандат у Скупштини не припада изборној листи, већ персонално посланику.
Мандат у скупштини јединице локалне самоуправе не припада изборној листи, већ персонално одборнику.
Устав прописује тип изборног система. Законом се прописује начин његовог спровођења.
- Истрага корупције и злоупотребе јавних средстава
Формира се Савет јавне лустрације ради истраге коруптивних дела против јавних институција и грађана почињених од стране носилаца јавне власти.
Надлежност и методи рада Савета јавне лустрације утврђују се посебним законом.
Кривична дела корупције, као и свака злоупотреба јавног новца, укључујући утају пореза, не застарева.
- Заштита слобода и људских права
Људско достојанство је неприкосновено и неотуђиво.
Сваки грађанин и свака особа под јурисдикцијом Србије ужива слободе и права која се не могу укинути или ограничити:
– слободу мишљења, савести, вероисповести и изражавања;
– слободу окупљања, удруживања и политичког деловања;
– право на приватност, неповредивост дома и тајност комуникација;
– право на правично суђење и ефективну правну заштиту;
– забрану тортуре, понижавајућег поступања и сваке дискриминације;
– право на живот, личну слободу и безбедност;
– право на власништво и економску слободу.
Јавне и државне јавне институције активно штите и унапређују ова права.
Достигнути ниво заштите људских права не може се смањивати.
- Европске вредности и међународни контекст
Србија прихвата и негује европске вредности које су утемељене на демократији, владавини права, поштовању људских права и темељних слобода, као и на принципима солидарности, толеранције и међусобног поштовања.
Србија тежи пуној интеграцији у европски простор слободе, правде и безбедности, уз очување свог идентитета, суверенитета и културног наслеђа.
Међународне обавезе које Србија преузима усклађују се са Уставом и не смеју угрозити суштинске слободе и права грађана Србије.
Међународним споразумима које Србија закључује не може се предвидети суспензија домаћег правног поретка унутар сопствене јурисдикције.
Србија је држава која прихвата правне тековине Европске Уније у складу са својим обавезама у процесу приступања овој организацији.
- Децентрализација
Србија је уређена као децентрализована држава у којој се јавна власт остварује кроз покрајину Војводину и јединице локалне самоуправе.
Децентрализација укључује принцип супсидијарности.
Данијел Пантић (Извор: Данас)
Покрајина Војводина и локалне самоуправе имају широку аутономију у оквиру Устава и закона, уз обавезу поштовања принципа ефикасности, јавности и једнакости грађана на целој територији Србије.
Циљ децентрализације је већа одговорност јавних власти, боље прилагођавање решења локалним потребама и спречавање концентрације моћи у једном центру.
Србија настоји да општине територијално буду примерене величини према европским стандардима, обичајима и традицији, све у циљу унапређења квалитета живота грађана у локалној заједници.
- Национална безбедност
Систем националне безбедности заснива се на принципима транспарентности, одговорности и професионализма. Систем чине Војска Србије, полиција, службе безбедности и други субјекти одређени законом.
Србија развија систем националне безбедности у складу са европским стандардима и међународним обавезама, са циљем пуне интеграције у европску безбедносну архитектуру.
Министар одбране командује Војском Србије у миру, а у случају ратног или ванредног стања, Министар одбране командује Оружаним снагама Србије као јединственим системом који обухвата Војску Србије и друге законом утврђене компоненте безбедности.
Савет за националну безбедност утврђује основе политике националне безбедности и усмерава рад система безбедности. Саветом председава Министар одбране, уз обавезно учешће Председника Републике, председника Владе и ресорних министара. Саставни део Савета је и Биро за координацију служби безбедности који обезбеђује оперативну координацију и размену информација између служби безбедности.
- Однос грађанина и државе
Јавна власт је у служби грађана.
Држава постоји ради грађана, а не обратно.
Изабрана власт је потпуно одговорна за све активности, одлуке и последице унутар правног поретка Србије.
Јавни функционери су дужни да делују транспарентно, одговорно и у интересу грађана.
Злоупотреба положаја и функција јавне власти и њихова повреда коруптивним радњама представљају тешку повреду Устава и строго се законски кажњава, укључујући трајну забрану учешћа на изборима.
- Закључно
Уставни Манифест изражава непоколебљиву вољу грађана Србије да живе у слободној, демократској, правној, секуларној, децентрализованој и европски оријентисаној држави.
Уставни манифест темељ је демократског, и европског Устава Србије који штити вредности друштвене солидарности и равноправности.
Иницијативни одбор Уставне конвенције Србије (мај 2026) – Чедомир Чупић, Стеван Лилић, Данијел Пантић
За Стање ствари приредио: Јован П. Антовић
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Христос Воскресе!
Пошто ме је АЛ именовао и помало прозвао да се први јавим и објасним. Пошто покушавам да пратим и леву и десну и нашу и њину страну понекад запазим нешто што можда људи са деснице не би те тако запазих и овај текст који је прилично прошао испод радара више него што га ја приредих.
Без икакве жеље да се ЈА правим паметан и неком попујем посебно јер нисам никав стручњак за Уставно право (а ако нешто не волем не волем докторе који све знају од састављања фудбалске репрезентације и стављања купуса до препознавања људи са плавим очима) али ми мој осећај у стомаку говори да је ово:
СТРАШНО ОПАСАН ПОКУШАЈ ПРЕДЛОГА ПРОМЕНЕ УСТАВА!!!!
Базиран на избацивању Косова и Метохије из Преамбуле Устава и преименовања државе у ону „свих грађана“ и увођења европских интеграција и Устав.
Чак и да занемаримо неке нелогичности попут улоге министарства одбране, инсистирање на аутономној покрајини Војводини без помињања аутономне покрајине Косово и Метохија и одузимање права гласа дијаспори (није ни најмање битно што то мене директно погађа ионако је нама чак и у главним градовима готово немогуће да гласамо) које је у ствари опет усмерено на национални део популације јер је показано да су Срби из дијаспоре који желе да гласају превасходно национално оријентисани, прве две ставке би биле довољне не да се буде опрезан него да се ДО НЕБА ВРИСНЕ против оваквог предлога. Посебно зато што предлагачи у међународним размерама због својих веза и организација у којима су нису “ ни најмање наивни „играчи““.
У обланду лустрације, људских права, и изборних закона као и значајних ограничења функције и мандата изабраних представника народа умотан предлог може да завара и много искусније од студената.
Зато позивам неког искусног уставног правника са стране националне свесне Србије (свакако не Чворовић он се показао; мада сам ја и према неким другима у јавности препознатљивим скептичан (али је то већ мој проблем)) да изнесу своје ставове и ЈАВНО УПОЗОРЕ студенте на ову подметачину и кукавичије јаје у „привлачном“ паковању.
А ја бих лично волео да се студенти изјасне јер овај устав свакако није савршен али га се ТРЕБА И МОРА држати „ко пијан плота“ из много важних разлога.
Не дај Боже, прихватање студената једног оваквог предлога утицало би чак и на мене који нема проблем ни са једним потенцијалним кандидатом са њихове потенцијалне листе каква год она била да свим срцем стане уз студенте, да одустане од гласања за студентску листу. И зато се надам да ће студенти видети овај текст и коментаре и схватити опасност. Јер опрезност је мајка мудрости а не мораш бити стар да би био мудар.
Како год:
СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ!!!!
А ми сви како чинили тако нам Бог помогао.