Министар науке Јелена Беговић: Не постоји никакав „српски геном“ – Балкан је одвајкада био подручје великих миграторних кретања

Већ годинама се спремамо за реализацију пројекта „1.000 генома“. Tо ће бити прилика да раскрстимо са митовима о нашој изузетној националној генетици

Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација (Фото: НСПМ)

Током лета наредне године почиње изградња кампуса БИО4, највеће инвестиције у науку Србије деценијама уназад. Тамо ће се преселити комплетно или делимично шест факултета и девет института. На овом простору ће бити и екстензија Научно-технолошког парка Београд, за стартап фирме.

Од науке се очекују одговори на четири кључна изазова данашњице, а то су енергетика, производња хране за све бројнију популацију, заштита животне средине и здравство. Уколико у трагању за тим одговорима наша научна заједница остане по страни, бићемо само корисници туђе памети и туђих технологија. А имамо потенцијала да будемо креатори макар дела своје будућности – каже у разговору за наш лист др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација.

Ана Брнабић: Отварање Центра за секвенцирање генома и биоинформатику почетак нове будућности у Србији

Пре преузимања дужности у Влади Србије, руководила је Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, у коме је провела читав радни век – од истраживача приправника до директора. Стручњак је за молекуларну генетику и примену биотехнологије у пољопривреди, прехрамбеној и фармацеутској индустрији. Као руководилац института од 2014. године настојала је да резултати лабораторијских истраживања налазе практичну примену и трансформишу се у производе и услуге. Добра искуства таквог модела биће применљива у ресору који води, будући да су у савременом свету наука и иновације увелико постале економске категорије.

„Чињеница је да из одређених области науке излазе продукти и процеси који озбиљно утичу на економију државе и добробит заједнице. Али и оне траже асистенцију других научника и стручњака, при том не мислим само на инжењере, физичаре и хемичаре. Рецимо, због начина на који биотехнологија утиче на привреду, њој је неопходна подршка економске струке. Требају нам и етичари, и то под хитно, јер се због муњевитог развоја биомедицине и вештачке интелигенције човечанство суочило с бројним моралним и филозофским питањима и дилемама. И правна наука мора да се укључи како би се одредила права мера регулативе, која ће гарантовати заштиту, а неће оштрим рестрикцијама кочити прогрес. Мултидисциплинарни приступ, сарадња и прожимање су будућност науке“, истиче др Беговић.

Важност такве синергије демонстрирали сте на почетку пандемије, када сте с колегама различитих струка у Београду и Нишу изградили и развили „Ватрено око”, лабораторију за тестирање великог броја узорака пацијената потенцијално заражених вирусом корона.

Тако је, том подухвату су се придружили бројни стручњаци за молекуларну биологију и биомедицину, затим ветеринари, па експерти из области производње хране, из форензике… Сви они су се прихватили истог задатка и помогли становништву и држави. Уопште гледано, наука се у време пандемије изузетно исказала. Довољно је поменути којом брзином је развијена вакцина против ковида 19. И то је био снажан импулс за стварање вакцина за друга обољења, укључујући и канцер. Пре глобалне здравствене кризе као да нисмо били свесни значаја и снаге науке, а онда је изронила на површину и показала се на делу.

Ипак, део светске јавности, а ни Србија није била изузетак, остао је неповерљив према могућностима науке, што се исказало приликом вакцинације.

У том погледу најопасније су биле полуистине, нарочито оне које су лансирали појединци са звањем доктора наука или епитетом експерта у некој медицинској области. Још ако су интелигентни и речити, врло лако могу да заведу велики број људи. Тешко је борити се против тога, поготово ако су митови и полуистине ухватиле дубље корене. Морате да се супротставите алтернативним тумачењем, које је ефектно, разумљиво и сликовито образложено. То није ни лако ни једноставно, јер је наука ужасно комплексна, као што је сложена и природа коју проучава. Има људи с природним даром за објашњавање компликованих ствари, а има и система који такве људе школују. Америка је одличан пример, њихови професори предају јасно и пријемчиво, тамо и нобеловци своје теорије и открића сажму и појасне у 10 минута. Такав приступ ћемо и овде фаворизовати. Битно нам је да допремо не само до младих већ и до средовечних и старијих грађана, да им развејемо страх и неповерљивост према новим технологијама.

Када већ помињемо полуистине и страхове, како коментаришете став Српског покрета Двери да увоз репродуктивног материјала из Шпаније и Данске за вантелесну оплодњу у нашој земљи „може утицати на промену генома будућих нараштаја“?

Неко ко о овој теми стварно не зна ништа себи је дозволио да јавно изнесе овакву глупост и да код многих изазове узнемирење и страх. Да бисте о геномима говорили компетентно, потребно је да се школујете 30 година, да читав живот ту област проучавате. И сад треба да десетине стручњака уложи енергију, да дају објашњења у медијима, не би ли санирало олако направљену штету. А штета је направљена нашим суграђанкама, нашим пријатељицама, сестрама, ћеркама, свим женама којима је пружена прилика да у својој земљи, о трошку државе, добију врхунску здравствену услугу. И онда неко удари на то не размишљајући о последицама. Или пак то учини с предумишљајем, што је још горе.

Како бисте, кратко и разумљиво, развејали нечију забринутост над судбином „генома будућих нараштаја“?

Прво и основно – не постоји никакав српски геном, нити било који други национални геном. Наше поднебље одликује велика разноврсност гена, јер је Балкан одвајкада био подручје великих миграторних кретања. Ми се већ годинама спремамо за реализацију пројекта „1.000 генома”, о томе се договарамо са изузетним научником и иноватором, др Радојем Дрманцем. Он је потекао с нашег Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, деведесетих је отишао у Америку и развио технологију брзог ишчитавања генома, по цени која је, када се ради на већем броју узорака, сведена на сто долара. А прво секвенцирање, тј. ишчитавање генома једног човека, трајало је 10 година и коштало милијарду долара.

Шта је суштина пројекта „1.000 генома“? 

Да се види која је то комбинација генетике типична за одређене популације на Балкану. Према прецизним критеријумима биће одабрано 1.000 појединаца и урадиће се секвенцирање. Кроз биоинформатичке анализе сазнаћемо какве су све трагове оставиле миграције на Балкану. Биће то прилика да раскрстимо са митовима о нашој изузетној националној генетици. Сви ми на овој планети смо јединствени и самим тим изузетни. Добијене резултате ћемо укрштати с банкама података из других земаља, јер смо ми само делић велике приче о томе како се развијао хомо сапијенс. А развија се и даље – за 100.000 година, ако преживимо све ово што смо направили нашој планети, питање је како ће човек изгледати и какав ће бити.

Осим што је то предстојеће истраживање само по себи спектакуларно, какве добробити може да донесе? 

Рецимо, сазнаћемо које су болести узроковане генетиком специфичне за популацију овог региона. На основу тога се може развити најефикаснији лек, или планирати његов увоз, уколико је негде другде већ развијен. Секвенцирањем генома може се сазнати које ће се болести код неког сигурно испољити, а за које постоји велика вероватноћа. На том пољу су највећа открића и ту је цела медицина фокусирана, на квалитетну прогнозу и дијагностику, на узрок болести. На томе почива и нова област, фармакогеномика, одређивање индивидуалног лека који најефикасније делује на вашу варијанту одређене болести или канцера.

Влада РФ са Светским економским форумом потписала меморандум о формирању „Центра четврте индустријске револуције“ у Русији

И Влада Србије је биотехнологију и биомедицину препознала као научне области које могу да донесу добробит читавој заједници и економски напредак, кроз развој иновација и трансфер технологије. Може ли се тај циљ досегнути без стварања другачијег екосистема за науку? 

Пример таквог новог екосистема ће бити БИО4 кампус, који ће бити лоциран у београдском насељу Кумодраж, преко пута Института „Торлак”. У имену су садржане четири кључне области – биомедицина, биотехнологија, биоинформатика и биодиверзитет. Већег улагања у науку у Србији није било неколико деценија. Изградња на првих девет од укупно 25 хектара почеће током лета наредне године, а завршиће се до краја 2025. Тамо ће се преселити комплетно или делимично шест факултета и девет института. На овом простору ће бити и екстензија Научно-технолошког парка Београд, за стартап фирме. Идеја је да на једном месту окупимо већину људи који се у Србији баве биотехнологијом и биомедицином. Верујемо да ће подстицајно окружење и врхунска опрема мотивисати за повратак и наше стручњаке из ових области који сада раде у иностранству. Ту ће бити и физичари, хемичари, стручњаци из области вештачке интелигенције, ИТ сектора, генетичког инжењерства. Биће то жив, динамичан и комплексан систем, с мноштвом могућности за неформалне сусрете и разговоре о науци, а из тога се рађају храбре и креативне идеје. У кампусу ћемо пружати подршку свима који желе да оно што су открили у лабораторијама преточе у производ, а довешћемо и велике компаније са њиховим истраживачко-развојним секторима, где ће се запошљавати наши млади истраживачи.

Кампус БИО4 биће, дакле, огледно добро, својеврсна показна вежба како треба реорганизовати науку у Србији

Управо тако, биће то пример како се ефикасно обавља трансфер технологије и развијају иновације, али и како се комуницира с окружењем – у кампусу ће постојати мултимедијални музеј, јако битан за афирмисање науке и научног погледа на свет, о чему смо већ говорили. Даље, наша наука мора да интензивније учествује у европским пројектима, да кроз праксу учимо од бољих од себе, од тога не треба зазирати. Интернационализација је такође битна. Да не рачунамо само на нашу научну дијаспору већ да и странци овде долазе и стварају. Имамо паметне и образоване људе, имамо знање, то је наша мека моћ помоћу које можемо постати привлачна тачка на глобалној научној мапи.

Љиљана Богдановић: Грозница или Из Давоса пољупце нам шаље сам Клаус Шваб

Да ли је руководећи кадар у научноистраживачким организацијама, у институтима и на факултетима спреман и вољан за овако корените промене?

За неке ће ове промене бити нелагодне и то је нормално – нико не воли да буде измештен из своје зоне комфора, из система који је деценијама, недодирљив, функционисао на сасвим другим принципима. Начин управљања свакако мора да се иновира. Нужно је да руководиоци овладају новим вештинама – да науче како се разговара и преговара с индустријом, да знају шта је лиценцни уговор, шта је интелектуална својина… Морају да прате шта се дешава у другим сферама друштва, у политици, на тржишту, у области финансија, јер наука није и не сме да буде издвојен, самодовољни део заједнице. Она треба да буде у функцији читавог друштва.

Опрема: Стање ствари

(Политика/НСПМ, 11. 12. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: ,

16 replies

  1. Реформа просвете морала би почети од преименовања образовних институција. Наиме, неке школе у Србији још увек носе име Саве Ковачевића, а који се ’42. осветио својим учитељима и професорима тако што их је поубијао хладнокрвно из револвера – верујући да због њих није завршио школу.

    39
    1
  2. „Прво и основно – не постоји никакав српски геном, нити било који други национални геном.“

    Но не лези враже, у следећем пасусу:

    „Шта је суштина пројекта 1.000 генома? — Да се види која је то комбинација генетике типична за одређене популације на Балкану.“

    Ако постоје генетичке комбинације које су типичне за одређене популације на Балкану, а Срби су популација на Балкану, како то онда не постоји српски геном?

    Наравно не ради се о ЈЕДНОМ геному. Људски геном садржи око 30 хиљада гена, које садрже око 6 милијарди базних парова. Зато се генетика популације изучава статистички као мапа, па су рецимо Динарци типично сконцентрисани у једном делу мапе, а Скандинавци типично сконцентрисани у другом делу мапе. Када се тако гледа онда се итекако зна које популације где типично припадају на мапи, па онда наравно постоје типично српски геноми који се разликују од типично шпанских генома, и о томе се пишу генетичке студије, као рецимо ова, о генетици Словена (било би занимљиво знати колико аутора ове студије министарка лично познаје): https://academic.oup.com/mbe/article/22/10/1964/1137872

    Наравно госпоџа министарка зна све ово боље од мене, али залагањем за српски идентитет у било ком виду се не добијају грантови, а госпоџа је очигледно научила како се плива у политичким водама и с које стране ветар дува. Топао ветар у Србији дува још увек из Булевара Кнеза Александра Карађорђевића 92 на Дедињу.

    56
  3. Ovo je genocide nad Srbima, sve financirano od poreskih obaveznika. Srpski Gen je srpski prkos, to niko ne
    moze da pobije.

    44
    2
  4. 1) Мислим да је веома нечовечно оплођавати жене семеном непознатог даваоца! Нечовечно је према тако зачетој деци и њиховом потомству у много наредних генерација.То због тога што се из незнања могу сретати и спаривати са рођацима, па се рађати болесна деца, …
    2) Сматрам да у генима имамо запис о пореклу и сродству па и припадности заједници која се зове народ!
    3) Све то би ЈБ морала да зна …

    Није П.С.
    И кад се стока вештачки оплођава, обавезни су докази и забелешке о даваоцима семена!

    52
    1
  5. А што не би могло?!?
    Само за министарку и друштво из НАЛЕД-а!

    На почетку синергију си нам дала
    па пролисмо ријеку врелих суза.
    Ништа форензика да се тјешимо њоме,
    ништа геном Србљу рањеноме.

    Етику, дајте ми етику,
    за животну средину,
    за здравство,
    за енергетику.
    (2х)

    Ја због тебе пијем сваке ноћи
    (јер нестаде и хидроксихлорокина)
    ивермектин, холандски, из боце,
    ил’ индијски ал’ у блистерима.

    Етику, дајте ми етику,
    за фармакогеномику,
    за биотехнологију ,
    за молекуларну генетику.
    (2х)

    У тој тужној вести видим тебе*,
    који ли је геном злог (с)творења?
    Лудак тужан, проклетог је дара
    од Србије „регион“ ко ствара.
    (* – и премијерка)

    Етику, дајте ми етику,
    за биотехнологију,
    за биомедицину,
    за биоинформатику.
    (2х)

    28
    1
  6. Umobolna i jalova izjava ministarke.

    47
  7. Па нек се она оплоди са шпанским семеном!

    47
  8. Госпођа министарка негира да су људи са ових простора родбински / сроднички / крвно / генетски много више повезани међу собом (и да зато деле више групних карактеристика) него са нпр. Немцима или Египћанима. Када министарка каже да је „Балкан вековима био подручје миграторних кретања“, она (свeснo?) изоставља да та миграторна кретања скоро никад (осим у случају Словена) нису имала Балкан као циљ, већ су га у транзиту прелазила и одлазила ка топлим морима или даље ка унутрашњости континента.

    Тако да, строго терминолошки, можда не постоји „српски геном“ али постоје биолошке особености, настале повезивањем људи који су живели на овим просторима, а не само транзитирали преко њих. Али то министарка неће да каже, јер шта би онда било са грантовима ЕУ, са чијим се изасланицима недавно састала?

    Било би занимљиво сазнати шта за министарку представља род а шта наРОД? Важе ли ту родне карактеристике, или етничким Србином може постати и Ахмед из Пакистана, само ако добије српски пасош?

    31
  9. Не знам да ли је Јелена у сродству са оним Беговићем који је био Брозов главосеча и који је поред других уклонио његовог конкурента Благоја Паровића. Али знам да је ишла у Дринку поред Скупштине, ‘која је најближа њеној кући’ (и Кинотеци и кафани Косово у Косовској где сам годинама седео), а ту је смештај добијала прва комунистичка лига.

    Не знам да али је Ватрено око исто оно око са америчког долара. Не знам ни шта Алекса Сорош има да прича са Вучићем када повремено сврати на кафу. Само знам да постоје ‘гејткиперске’ позиције које се попуњавају по неком обрасцу. Не може са десити да нпр Крестић буде председник Академије. Или директор РТСа, где чак ни Вучић није код куће па мора да се сналази на Пинку/Хепију где се жали да није добродошао на државној телевизији.

    Не знам да ли је и позиција која би требало да проучава српски геном једна од таквих позиција као што не знам ни за позиције у К19 кризном штабу. После гледања министаркине фотографије на World Government Summit- y, могу да наслутим да јесу. Али случајно знам једну ситницу – да сам у једном ‘приручнику’ видео управо те реченице да не постоји српски геном и да је Балкан мешавина оних који су хиљадама година туда пролазили. То је чак уграђено у школске уџбенике па нам један паметни чика саветује да треба да учимо у школи а не да произвољнo изјављујемо оно што нам се допада.

    Дакле, сви могу да имају неко античко порекло, да се зна одакле су потекли осим за Словене. Они су се изненада појавили, ваљда као нека мешавина и тиква су без корена, пали са Марса. Они ни свој језик немају већ су га добили од ових које су Пољаци ископали. Аријевци, Санскрит, Веде? Иди бегај! Много је оних који ‘критички’, ‘научно’, ‘у школи научено’ гледају на српску историју, не схватајући да и ту горе постоји ‘гејткипер’ који ће преписати како треба да се изучава биологија или историја.

    ‘Гејткипери’ у медијима тачно знају шта треба да напишу о уџбенику биологије за основну школу и стаљинистичкој комисији која би да то цензурише. Циљ је да буде што више мање корисних и бескорисних идиота који ће као витезови да јуришају на млинове чим се помене Винча. Имамо гејткипере и на Универзитету који тачно знају шта могу а шта не могу да чују генерације студената. Зато и неколико месеци после невољног признања САНУ да је ‘српски геном’ на Балкану ипак од времена Винче наши научници не могу да прођу кроз ‘капију’ већ настављају да дишу на трску.

    А циљ је да Срби немају шта да се питају о Балкану и o својој држави јер су они мешавина без ‘свог генома’ која је овде само у пролазу а неко други ће већ донети све потребне одлуке како ће се Балкан организовати. Ако Срби немају свој геном онда значи да немају ни свој корен нити идентитет.

    31
    1
  10. Госпођа министарка је у једној изјави успела да да контрадикторне тврдње. Прво тврди да српски геном не постоји, а онда говори о истраживању чији је циљ управо утврђивање „српске“ комбинације гена. А циљ истраживања је стицање увида о склоности ка одређеним болестима. Паметном доста.

    24
  11. Шта лупета – постоје само 2 мушка генома међу свим Србима и бившим Србима. Грци су шарени, такође и Италијани.

  12. Још једна интересантна ствар се десила са српском генетиком: ратови су пролазили Моравско-вардарском долином и преко Паноније, те би стварно десетковали становништво; а онда се спуштало ново из Брда. Тако да ми и не носимо други ген, осим Брдског. Зађавола – и брдску самоувереност ))

  13. @дулебг

    „…постоје само 2 мушка генома међу свим Србима и бившим Србима.“

    Мало сувише поједностављујете. Погледајте табелу 1 у студији коју сам прикачио горе, па ћете видети да међу Србима, садашњим и бившим, доминирају четири хаплогрупе (R1a, R1b, I1b, E3b1), а пете (J2e) има у траговима. Пропорције зависе од географске локације где се узима узорак. И други европски народи су такође мешани, наравно у различитим размерама.

    Слике 3 – 7 у наведеном раду показују где свака од тих пет хаплогрупа доминира, у балканским и европским размерама. I1b је динарска да динарскија не може бити, E3b1 је косовска (рад каже косовски Албанци, али ми знамо да су многи од њих арнаутизовани Срби), R1a је северно-словенска јер је највише имају Пољаци, а код нас Панонци, R1b је келтска јер је највише имају Велшани, Шкоти и Ирци а код нас панонија и источна Србија, а J2e је такођа косовска али је има мање него E3b1.

    Е сад, зашто свака од тих група географски доминира баш тамо где доминира, то би вероватно Онорије АЕ Илирије могао да Вам објасни на основу историјских дешавања.

    10
  14. najveću smetnju novom svetskom poretku ludaka iz Davosa predstavljaju srbi. Još 1976 je napravljen tajni sporazum SAD, VAtikan, Nemačka o totalnom uništenju pravoslavlja koje predstavlja najveću prepreku na putu stvaranja novog svetskog poretka, koji zagovaraju ludaci iz Davosa. Otuda svi ovi napadi na srbe i uopšte pravoslavlje. Još svemu ovome treba dodati doktrinu Alena Dalsa i dobijate kompletan paket o uništenju. Neće im uspeti znaju oni to, Rusija melje naciste, a uskoro dolaze na red i one psihopate iz Davosa. Neće biti mesta na planeti gde će se sakriti

    10
    2
  15. @aca

    „najveću smetnju novom svetskom poretku ludaka iz Davosa predstavljaju srbi“

    А да ли највећу сметњу Србима представљају они који пишу „срби“ малим словом и то још гајевицом?

    4
    4

Оставите коментар