То је четврти новчић који је припадао српској средњовековној држави а који је пронађен на хрватском приморју. Хрватски археолози кажу да се ради о емисији динара кованој крајем 13. и почетком 14. века
Новчић српског краља Стефана Уроша II Милутина пронађен на сплитском Манушу (Фото: Дамир Шарац/Слободна Далмација)
Током археолошких радова на темељима грађевине недалеко од Диоклецијанове плате у центру Сплита, пронађен је средњовековни новчић због којег ће хрватски историчари морати да преиспитају своје повјесне ставове. Наиме, ради се о сребрном новчићу српског краља Стефана Уроша II Милутина. Хрватски археолози кажу да се ради о касној емисији динара, кованој крајем 13. и почетком 14. века.
То је четврти новчић који је припадао српској средњовековној држави а који је пронађен на хрватском приморју. Два примерка налазе се у Музеју хрватских археолошких споменика. Један од њих је новчић који је издала држава којом је владао Стефан Драгутин, брата краља Стефана Уроша II Милутина.
Вест Слободне Далмације о проналаску новчића краља Милутина (Извор)
Стефан Урош II Милутин Немањић рођен је око 1253. године у Неродимљу, код данашњег Урошевца. Био је краљ Србије између 1282. и 1321. године. Слови за једног од најмоћнијих српских владара. Уз његовог унука Стефана Душана Силног.
Припадао је лози Немањића. Његов отац био је краљ Стефан Урош I Велики а старији брат Стефан Драгутин, који је такође носио краљевску круну.
Свети краљ Милутин, фреска у Краљевој цркви у Студеници, око 1314. (Извор: Ман. Студеница)
Од 1282. године Милутинова линија постала је главна у српској владарској породици. Он био отац краља Стефана Уроша III Дечанског, деда краља, а касније цара, Стефана Уроша IV Душана Силног и прадеда цара Стефана Уроша V Нејаког.
Током четири деценије његове владавине Србија се проширила на југу, до границе на југу која је ишла линијом Охрид, Прилеп, Штип.
Он је први краљ Србије који је постао значајан политички и војни фактор у региону. Он је склапао офанзивне савезе, али је истовремено био на удару околних држава. Уговореним женидбама успео је да утврди освајања из ратова са Византијом и Бугарском док је сукоб са Татарима окончао слањем свог сина наследника Стефана Урошa III као таоца.
Odakle Srpskoj pravoslavnoj crkvi toliko nekretnina u Dubrovniku: Prema legendi sv. Franjo Asiški izjavio je 1220. godine da će Dubrovnik propasti kada u njega prodre pravoslavlje (Извор)
Модернизовао је државу, примењујући добру праксу и примере Византије. Подигао је и обновио велики број значајних манастира и цркава међу којима су Богородица Љевишка, Грачаница, Краљева црква у Студеници, Богородица Тројеручица у Скопљу, Старо Нагоричане и Бањска на простору његове државе, односно манастирска црква у Хиландару. Проширио је београдску тврђаву.
Женио се чак пет пута.
Марко Лакић
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Радости моја, гле како Свеблаги милује истином, тајинским, откровењским путовима, дуж једног од Србских мора…
Е јада и беде „Слободне“ Далмације.
Кажу новчић „припадао настраном српском краљу.
Али, што јес – јес. Царство Милутиново било на обе стране Неретве, на обе стране Дрине, на левој и десној страни Вардара. Настран неки краљ беше.
Ђе рече „у Музеју хрватских археолошких споменика“ ?
У то време ницале православне богомоље на све стране, моћан владар, његов унук је постао цар.
ЦАР ДУШАН ВЕЛИКИ.
Па да и ми Срби дамо скроман допринос колекцији новчића, које су ковали хрватски краљеви.
И то у граду чувеном по мржњи према Србима…цццц
Година 1972-1976. у Сплету на грбачи целе Титославије је грађен „Музеј хрватских археолошких споменика“ као збирка археолошких налаза на територији Ендехазије.
Године 1976. у Сплету министар „просвјете и уљудбе“ Ендехазије титоиста Стјепан Шувар је отворио „Музеј хрватских археолошких споменика“, где су девет десетина изложака јелинског, романског и србског порекла.
Данас 2024. у Сплету је опет пронађен сребрни динар Светог србског краља Стефана Уроша Другог Милутина Немањића 1253-1321, али налаз је одмах званично проглашен за „хрватски“ археолошки споменик.