Да бисмо заједно изговорили „Оче наш“ требало би да се сложимо у учењу. Међутим, између вас и нас постоји велики јаз. Сви смо деца једнога Оца, али нека бораве у кући, а нека напољу, поручио старац римокатолицима
Фото: Снимак екрана
Разговори са старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
О утицају телевизије
Старац је говорио о томе како телевизија делује на хришћане. „Телевизија чини велико зло. Испричаћу вам једну причу; па да видите тачно шта ce дешава. Био једном један старац од 84 године, који је пре него што му је умрла жена, живео лепо и добро, а имао је и исповедника. Чим му је умрла жена, много се ражалостио и да би то заборавио, препустио се гледању телевизије. Није прошло ни два-три месеца од старичине смрти, старац затражи да се ожени. Његов духовник није могао да га уразуми и да га убеди да је то што тражи неразумно и смешно. Тај старац је дошао на Свету Гору у моју колибу. Од Кареје довде требало му је четири сата! Поверио ми је своју помисао и ја сам му рекао да поживи мирно са својом децом и да не помишља на женидбу. Али он је претрпео унутрашње оштећење и ја никако нисам могао да га убедим шта год да му кажем. Чак се и увредио и рекао ми: „Знаш ли, оче, да имам право да узмем још две жене.” Онда више нисам могао да издржим. Рекао сам му да иде да га моје очи више не виде. Одведе га један монах у Кутлумуш. Видите ли, какву штету чини телевизија?”
А једном другом приликом старац рече: „Телевизија чини велико зло и зато немојте да је пратите. Вести можете чути и на радију…” Други пут опет рече: „Она чини велико зло, највећу катастрофу. Телевизијски апарат зрачи зраке штетне за људски организам. Дошло је до телесних оштећења код мале деце, због тога што су њихове мајке у трудноћи гледале телевизију. Човек се стиди да сагреши пред другим људима. Али то није тако и са телевизијом. Грешни филмови и грешни призори приказују се без стида. Телевизија је демон.“
Преподобни старац Пајсије Светогорац: Одступаjући од Бога човек проживљава паклене муке
Сусрет са јеретицима
Старац је приповедао: „Једном дођоше к мени двојица католика. Један је био у поодмаклим годинама и био је образован. Можда је био некакав секретар у Ватикану, или новинар. Не знам тачно, нисам желео да покажем велико интересовање. Један ми рече: ‘Хајде да заједно кажемо Оче наш.’ Да бисмо то изговорили заједно, рекох му, требало би да се сложимо у учењу. Међутим, између вас и нас постоји велики јаз. Онда ми рече: ‘Зар су само православни блиски Богу и зар ће само православни да се спасу? Бог је свуда на свету. ’ Да, рекох му, можеш ли ти да ми кажеш и колико је света блиско Богу? Међу нама, дакле, постоје разлике. Сви смо, разуме се, деца једнога Оца, али нека бораве у кући, а нека остају напољу.”
Беседе за спасење
„Слушајте. Душевне болнице биле би празне кад би се хришћани исповедали православно, чисто и искрено, смерно и са послушношћу, духовнику који поседује расуђивање, па нека је мало и строг. Па после да се достојно причешћују. Онда никога не би мучила тескоба, проблеми са великим искушењима. Треба да знате да све потиче од егоизма, непослушности и рђавих помисли. Послушност је живот, непослушност је смрт.”
Старац Пајсије Светогорац: Покајање доприноси ишчезавању зла
Највећа и најважнија човекова дужност је да свом својом снагом љуби Бога, а затим свог ближњега, сваког свога ближњег, а највише свог непријатеља. То су најважније заповести. Ако волимо Бога, колико треба, држаћемо се и осталих Његових заповести. Али ми не волимо Бога колико треба, нити своје ближње. Ко се данас занима за другога? Нико. Све за себе, а ништа за другога и због тога ћемо одговарати. Зато што нам Бог, Који је сав љубав, неће опростити ту нашу равнодушност према ближњему.
Предобри Бог, као наш брижни Отац, штедро нас дарива Својим добрима како бисмо их делили са онима којима су потребна, али ми задржавамо све за себе. То нам Бог неће опростити: одговараћемо због своје безосећајности и окорелог срца.
Дионисије Фарасиотис: Старац Пајсије Светогорац о честом причешћивању
Често од Бога тражимо сад ово, сад оно, а он нам не одговара на наше молбе. Да би нам Бог одговорио на нашу молбу и да би нам дао што год од Њега затражимо, треба пре свега да поседујемо смирење, које ми немамо. Сви ми, и млади и стари поседујемо велики егоизам и не допуштамо да нам се било на шта укаже, не допуштамо никакве примедбе. Ми све знамо, ми смо сви мудри. Када нама влада егоизам, због најмањег разлога рађа се велика свађа. Отварамо врата сатани, он улази у породицу и разара је. Што год у том тренутку видите и чујете, не обраћајте пажњу, јер то не помаже, само разгара ватру. Само будите трпељиви, молите се и тек када се онај други умири, биће разумевања. Рибар не излази у риболов по невремену, него чека да се море умири. Велико смирење је простодушност.
Из књиге „Чувајте душу“
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Свети Пајсије, молим Господа за нас.
Ништа није горе него кад Србин средњих година или још горе пензионер полуди. Тад се рађају разни фетиши и детиње глупости, то гледају српски младићи и они почну да фетишаре. То постоји у западној Европи преко 100-150 година. Разноразни Dandy као у Русији; несрећни Оњегин заправо Пушкин самог себе описао, али ни код нас не цвета цвеће. Нажалост, болесни феминизам је успео да то пребаци и на жене, па последњих деценија и оне полуде и подједнако се бламирају. Нема већег блама него ми Срби на друштвеним мрежама. Толика количина фетиша и бламирања, истурања себе у први план и писање које каквих њуејдџ глупости у опису слике. Јој, људи моји…..Болно.