Свим посетиоцима и саборцима „Стање ствари“ жели срећан највећи празник старим поздравом
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ – ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!
Следећи радни дан на блогу је среда, 8. мај 2024. До тада читајте наш „Васкршњи број“
Дизајн: Војвода Крсто (†2018). Слика: Милутин Дедић
Categories: Гостинска соба
Заиста Христос Васкрсе! Нека благослов Прворођеног из мртвих буде са Вама у све дане и на Живот вечни.
Воистину воскресе! Желим свима све светло и радосно.
Васкршња посланица Евсевија неканонског Архиепископа зилотске пуноће Православне Цркве Христових Србаља
„Ако ћу право – не смијем од епископа;
ако ћу криво – не смијем од Бога.“
(свештеник који би желео да остане анониман)
Ђе смо Јутрос, браћо моја мила?
Ђе смо Јутрос, али са киме смо?
Јал смо жене, на Гробу плачемо?
Ил стражари, на Гробу спавамо?
Ученици, те се разбјежасмо?
Ил ангели, па тијо славимо?
Или Фаску у Храму кусамо?
Ак смо жене, мараме свежимо!
Ак стражари, плату потрошимо!
Ученици л, врата закључајмо!
Ак ангели, земљом не ходимо!
А ак Фаску у Храму једемо,
До Мртваца да не дотичемо!
(Јован 18:28)
Браћо возљубљена, чеда духовна – Христос воскресе!
Дан је Радости – радујмо се. Али да радост наша не буде безумна, и замислимо се.
Где смо овог васкршњег Јутра? И са ким смо у овој земној стварности данашњег Благог Дана (мимо тога што сви апстрактно верујемо да смо у духовној конкретности са Христом у Духу Светом)?
Данас вам нећу, као обично, дати поуку; време поучавања је прошло – што је научено, научено је.
Данас ћу вам поставити само једно питање. Питање на које не тражим одговор, него желим да свако од вас одговор да сам себи, а пред Лицем Божјим.
А питање је ово. Који је смисао Борбе – Борбе за верност Богу и Роду Крстоносном, Царству Свете Тројице – ако се бориш у армији издајника, стојећи у њиховом строју, под врховном командом врховног издајника?
Да, наравно, и во времја оно бејаху тајни ученици међу богоубицама – фарисејима, садукејима и књижевницима: Никодим, Јосиф, Гамалил, и још вероватно многи чија имена Бог зна.
Да, нараво, и у друга времена бејаху у вражјим армијама уходе, согљадатаји, саботери и диверзанти, „спавачи“ у вражјим униформама.
Али ако неко од вас мисли, браћо возљубљена, да је као Јосиф или Никодим, благодатни спроводник Воље Божје унутар богоотпавшег Синодриона, родна грана на проклетој смоковници, нека зна: једино што још заиста може да учини јесте: да се Распета Истина брже-боље достојно сахрани. Да, није мало, благочестиво је и спомена је достојно. Али није ни велико – јер се погребава Истина.
Или ако мисли да ће сипајући мед (православне истине) у нафту у резервоару дизел локомотиве која вуче воз београдске патријаршије низбрдицом у ад, тиме скренути локомотиву са њеног колосека, нека се не вара. И онај који мисли да ће зауставити воз вешајући се о нуждне кочнице које су одавно инактивиране, нека не вара сапутнике да ће воз стати, ево тек што није (неки од вас јуначки висе на тим црвеним ручкицама за лилуле ево скоро 30 година, па воз није ни успорио). Него нека радије спомиње речено Пророком о томе: „Не покушавај да зауставиш Апостасију својом немоћном руком“ („него се се одвој од ње…“, Игњатије Брјанчањинов).
Ви такви врагу не сметате.
Да му сметате, он би вас изгонио из својих редова. Јер, речено је: сви који желе да благочестиво живе у Истини биће гоњени (благочестиво, евсевос=православно; 2.Тим.3:12).
Овако, негоњени а живахни, ви служите као демонстрација католичности Антихриста. Ви сте живо сведочанство његове саборности, ширине и толерантности – у његовом загрљају и његовој милости има места и за противнике, и за оне који другачије мисле; наравно, потребно је само да га признају за легитимног, канонског архијереја и вассилевса.
Ви сте, тако, сведоци Антихристови. А он нарочито такве цени – истинске хришћане, ревносне, изабране (Матеј 24:24).
Мислите о томе, браћо возљубљена и чеда духовна.
И не будите сведоци Антихристови. Не постаните трофеј његов – препариран, кротак, стакластих очију.
Г.г. Евсевије, Архиепископ брдско-јуродски (и приморски – ако ме неко позове на бесплатно летовање)
О Васкрсу, 2024.
Нико као Евсевије
Српска мајка не роди јунака
Нити була турскога хајвана
Ни у гори пара њему нема
кано што је Евсевије врли
Тај ти знаде језиком плитати
по еладски књигу написати
да је чита СтСт невежество
Пола чита а пола да с’ диви
Машта је у Евса поголема
те он види црна Арапина
иза сваког црквеног Србина
У њег јесте трокрак-језичина
Њом палаца и лево и десно
Е да ли би Арапу доако
Евсевије кљуца у киборда
кано кокош по зеленој трави
Пршти отров на свакоје стране
Љуто куне Евсевије врли
куне страшно још горе проклиње
а за свете Пасхе Господове
Јербо Евсу ништа свето није
СПЦ му непријатељ први
па резили епископе њине
и још приде дечицу црквену
да смо јадни слуге Антихриста
и војници у орди његовој
Једини је врли Евсевије
и никога на видику није
да би с’ мого са њим поредити
Кано што је Папа непрегрешив
такав се и Евсевије гради
Од гордости очи избуљене
од осуде разум скамењени
а срце му од пакости дрхти
дал’ је јунак чуо за смирење
за срдачно к ближњем умиљење?
Зар не виде медоносну пчелу
штоно нектар са цвета сакупља
не бил и сам благу реч рекао
Није Евсо такојега духа
него воли на гнојиву рану
по њој рови а гној разгртава
живу рану сољу утрљава
со осуде и отров пакости
беспуће живота без радости
Проповедник злијех слова горких
Лекар врли што у око вреба
не би ли какав трун пронашао
док се балван прелесне гордости
у сопственом оку разгранао
Није Евсо кано што су били
наши стари Србљи намучени
што трпљењем битке задобише
мужевношћу Турке задивише
и Христово Царство обретоше
Оста јунак без иђе икога
јер му нико добар био није
На СПЦ гледа ко на чуму
Наљути се Евс ко зец на шуму
Секташка је мука преголема
Ал је лечи свелек покајања
„Бјеж у Цркву Краљевићу Марко…“
Бјеж у Цркву црни Евсевије
Христос живи чека нас најмање
Па се и ти умањи бар мало
Присети се СПЦ светиње
Те Нојеве барке спасоносне
Бјеж у Цркву црни Евсевије…