Једини излаз и једина нада за Србе КиМ јесте одлазак са власти издајничког напредњачког режима оличеног у ликовима Александра Вучића, Ивице Дачића и Војислава Шешеља

Извор: ФБ Српског националног већа КиМ
Завршна промоција Куртијевог Самоопредељења за парламентарне изборе у самопроглашеној републици Косово, која је одржана у северном делу Косовске Митровице, показује слом националне и државне политике државе Србије. Ово није пораз само Срба на КиМ, већ и још већи пораз државе Србије у одбрани свог суверенитета и интегритета.
Ово зато што је северни део града Косовске Митровице био симбол отпора у настајању још једне албанске државе на Балкану оствареног кроз бомбардовање СРЈ, односно Србије. Вреди истаћи, због грађана Републике Србије, да до доласка на власт Александра Вучића на северу Косова и Метохије није било, нити је могло да буде саобраћајних регистарских таблица са РКС или КС ознакама. Албанске царинике на Јарињу и Брњаку КФОР је превозио хеликоптерима.
Српски суноврат десио се у троуглу Београд-Приштина-Берлин. Зашто Берлин? Јер се Немачка и Ангела Меркел жестоко трудила да самопроглашена република Косово заокружи своју државност. Добро је познато да је и 17. март 2004. године резултат рада немачке тајне службе БНД, о чему су тада, додуше помало стидљиво, говорили европски политичари. У овом троуглу свако је добио понешто. Приштина и Берлин заокруживање државности самопроглашене републике Косово преко Бриселског споразума и Француско-немачког плана, Александар Вучић неприкосновену власт, а Београд издају каква није виђена у српској историји.
Затирање институција српске државе остварено је уз прећутну сагласност Александра Вучића где су чак и некадашње српске судије по његовој изричитој наредби положиле нову заклетву на уставу самопроглашене републике Косово. Исти се није се либио да преко своје Српске листе дâ кворум за формирање војске Косова. Ово је редак пример у историји човечанства да врховни командант војске једне државе на својој територији ствара непријатељску војну формацију уз суверенов потпуни благослов. Изградња полицијских касарни на северу Косова и Метохије опет је уз подршку власти у Београду односно њеног председника. Министар у тадашњој влади и ондашњи председник Српске листе Горан Ракић на влади Косова гласао је да се од Срба одузме земљиште и то без накнаде да се у Горњем Јасеновику општина Зубин Поток изгради касарна, тек нешто мања од Бондстила. Иначе у Зубином Потоку постоји десет што полицијских пунктова, полицијских станица, подстаница, граничних постаја, па отприлике испада да на сваког становника у општини Зубин Поток има по један албански полицајац.
У овој политичкој игри председник Србије се обавезао и да рапидно смањи број Срба у јужној српској покрајини. Главни циљ је да он буде испод 3 одсто. За време његове владавине, по истраживању бројних невладиних организација, више од 50 хиљада Срба је напустило Косово и Метохију. На питање новинара упућено српском председнику да се Срби са КиМ селе, он одговара – па шта, селе се и из Србије. Стога је разумљиво да за време своје владавине, за више од 14 година, проблем повратка 250 хиљада расељених Срба никада није споменуо. Бизарно делује чињеница да његове јунгербригаде и кримоси, док су харали на северу Косова и Метохије, ниједног насртаја према Албанцима нису учинили. Али су зато запалили више од 130 возила непослушним и неподобним Србима, а о броју и бруталном насиљу над њима излишно је говорити.
Све што је обећао није остварио, односно слагао је. Говорио је „Не дам Газиводе“, а онда је и телекомуникације, и енергетику и језеро све предао Приштини. Хидро систем Ибар-Лепенац је изградила Република Србија и до последње паре је вратила кредит и дуговања према Лондонском и Париском клубу. Међутим, то не обавезује Александра Вучића да тај адут користи у остваривању права над хидроцентралом и језером Газиводе, јер би тиме угрозио сопствени положај код немачких властодржаца.
Хапшење, прогон, протеривање Срба, насиље над њима изузев цвиљења, запомагања, врискања, пренемагања Канцеларије за КиМ не изазива никакву другу реакцију од стране Београда. Нема захтева Савету безбедности да се о тешком положају српског народа на КиМ расправља у тој институцији. Необично је да о тешком положају Срба расправља швајцарски парламент, али не и српски. Ово из разлога јер Александар Вучић не жели да таласа, он је човек мира и стабилности и своју фотељу чува преко српске невоље и несреће.
НП Отаџбина: Вучић доведен на власт да север Косова и Метохије испоручи сепаратистима
Чак и догађај у Бањској изазива сумњу да је то резултат његовог договора са Приштином. Јер онакав војно-полицијски дебакл може само да буде ако је фингиран. Уосталом, да је Александар Вучић имао озбиљне намере, а он је тај који је руководио Бањском а не Милан Радоичић – то и врапци у Србији знају, послао би обучене формације из Жандармерије и САЈ-а, а не неискусне и необучене момке који први пут ватрено оружје држе у рукама. Циљ је био да се Срби на КиМ прогласе терористима, да би онда сваки њихов отпор њиховом угњетавању био узалудан.
Индикативно је да – без обзира на затирање и прогон српских институција од стране Аљбина Куртија, губитака на хиљаде радних места и масовног егзодуса Срба из јужне српске покрајине – Вучићева Српска листа никада није напустила парламент самопроглашене републике Косово. Па и данас, без обзира на тешку судбину, Срби учествују на такозваним изборима легализујући и легитимишући сопствену несрећу.
О недаћама и невољама Срба ћуте сви, и режимски и антирежимски медији. Режимски ћуте јер би се тиме открила катастрофална национална и државна политика Србије а ови антирежимски можда са симпатијама гледају на самопроглашену републику Косово. Оно што само Срби на КиМ могу да констатују јесте не баш претерану бригу српске опозиције за њихов тежак положај. Највећи део те опозиције бави се Европом и уласком у ЕУ, заборављајући притом патњу сопственог народа у, по Уставу, сопственој држави. Његош би казао – „да је игђе брата у свијету да пожали, ка да би помога“.
Једини излаз и једина нада за Србе КиМ јесте одлазак са власти издајничког напредњачког режима оличеног у ликовима Александра Вучића, Ивице Дачића и Војислава Шешеља. Њихов даљи политички опстанак значи нестанак Срба из јужне српске покрајине.
Косовска Митровица, 16. 6. 2026.
Информативна служба Српског националног већа
Categories: Гостинска соба
Ако ћемо реално, овај народ има преча посла. Ево нпр навијање за Босну. Пун Београд домаћих навијача у босанским дресовима.
Друго, у тексту се не види, да су се муке по Србима умножиле паралелно са преузимањем процеса од стране EU. Е Унија је прво преузела мисију од УН, па је онда дошао Еулекс да организује нову владавину права, на крају је ЕУ организатор и посредник у преговарању, дакле држи цео процес.
Е ово су резултати и ово је слика европске уније за Србина. Што скоро рече АВ, имају много мука и тек ће да их имају(то је све што је имао да каже), а реално и народ већински таки мисли, битно је ући у Унију и добити стандард(као сав нормалан свет) а тај живаљ на Косову је свакако навикао да се пати, реално за боље и не зна…
И на крају посебна је срећа да смо као народ изгубили савест, па нас то и не дотиче, европске Србе не боле ране рода свога.