Позивамо све Србе да се свакога дана у 19 часова по српском времену помоле: ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖЈИ, ПОМИЛУЈ ГРЕШНИ СРПСКИ НАРОД
С благословом надлежног пароха позивамо на кратку саборну молитву за свето и распето Косово и Метохију, за његов о(п)станак у границама Србије, за наш страдални народ и светиње на КиМ.
Све Србе, ма где се налазили, позивамо да се свакога дана у 19 часова по српском времену овако моле:
ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖЈИ, ПОМИЛУЈ ГРЕШНИ СРПСКИ НАРОД
Саборна молитва креће одмах и трајаће док не прође непосредна и јасна опасност да би Косово и Метохија могло завршити ван Србије.
Како радили и како се молили тако нам свима Бог помогао!
(Стање ствари)
Categories: Моба
Господе, помилуј раба Божјега Александра и опрости му све гријехове вољне и невољне!
ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖЈИ, ПОМИЛУЈ ГРЕШНИ СРБСКИ НАРОД…
Господе Исусе Христе сине Божији, помилуј нас Србе, грешне. Помилуј нас по великој милости својој.
Богородице Дјево радуј се
благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама , благословен је плод утробе Твоје јер си родила спаситеља душа наших.
Амин, Боже дај!
Данас, у самом срцу крешева последње ноћне битке Великог Рата Светлости и Таме, немогуће је достојно славити Победу Православља, на коју нас Црква опет и опет данас подсећа. И мада је Победа Вером извесна, не може се славити док се све руши и гори око нас, и тоне у крви, и плотској и духовној. Али се можемо макар мало утешити и укрепити обећањем Истине.
Владика Николај има једну беседу о „верном народу и неверним старешинама“. У њој он каже како во времја Оно, о Првом Доласку Христовом „они који бејаху у власти и части, бејаху последњи у вери“. А „они који немаху никакву част ни власт бејаху први у вери“.
И као што је моменат изласка сунца физички налик моменту његовог заласка, аналогично и логично је да слично буде и о Другом Доласку Господњем, вечном незалазном изласку Сунца Правде којем се као у бунилу бауљајући приближавамо. Они који у црквама првенствују у власти и части, најништији су у Вери – Благочестију и Богочестију.
Ко су данас – у највишој нашој стварности, Цркви – водећи учитељи лажи?
Ко су кључни агенти раздељења Цркве (=Народа)?
Ко су најмоћнији (најауторитативнији) конзерватори безакоња?
Ко су највиши покровитељи неправде (они који је покривају својом влашћу)?
Ко су полуге силе уништитељске, сасуди безумља и проводници воље Лукавога у Тело Христово и у сву умну Васељену?
Ко су „провајдери“ и дистрибутери Зла?
Као и у време Оно – они који имају власт у цркви. И као што се у оно време ти поглавари старозаветне цркве, власт имајући, садукеји, фарисеји, законици и књижевници, легитимни, „канонски“ чувари Закона и служитељи Олтара, „испунише безумља“ (Лука 6:11) пред Христом, Истином, тако се и данас безумљем испунише „канонски“ поглавари Цркве (цркава), пред Христом, Истином који је ту, пред вратима.
У младој Цркви, када се формирало њено првобитно устројство (време првих постапостолских мужева, Игњатија Богоносца, „оца еклесиологије“…), брзо умножени верни Народ почео је да губи кохезиону силу, православност (под утицајем властољубивих и користољубивих лажних учитеља и учитеља лажи…), и кренуо да се полако дели. Тада се искристалисала институција епископа као симбол и гарант Ортодоксије и жижа, свеза Јединства.
Данас, епископи су ти који су изгубили православност (екуменизам, сергијанизам, уније, новаторства-модернизам, качење канона Цркве „мачку о реп“, мењање Предања…) и који су почели да се деле и уносе не раздељења, него потпуни распад у Цркви (http://sloven.org.rs/srb/?p=24359). А верни Народ је (п)остао гарант Ортодоксије и Јединства у Истини (по догматској дефиницији Посланице православних Патријараха 1848.). И Ортоетике, да, јер изгубивши духовни разум, главари су у себи погубили и изгубили и образ људски, и чојство које је са јунаштвом Србима од искона својствено било (па тако данашњи црни патријарх српски физички ликом више сличи на необријаног Саи Бабу него на неког Србина, а морално је још и нижи – Саи Баба се као ревносни монах никад није вуцарао по Лас Вегасу, „Престоници Греха“, и никад није пољубио руку поглавару „црне интернационале“, папи римском…). Закономерно, јер хришћански морал не може да надживи смрт (пад) хришћанске догматске вере.
Преостаје још само да му – Народу – то неко објасни, да га пробуди из хипнозе (омађијаности), развеже му видљиве и невидљиве свезе које га преко синова Сатаниних (Јован 8:44), безброј црних лилипутанаца, везују са Сатаном самим, да се од-једини од Зла и да стане сам на своје ноге – да устане. Онда ће већ сам схватити колика је његова сила и његова власт. И тада Његовом Царству неће бити краја.
Востани, Народе Христов!
Брате Александре,
Наравно да је свака саборна молитва добродошла. С тим што бих ја уместо “помолимо” (што може бити протумачено као једнократна молитва, односно само једном изречено: “Господе Исусе Христе, помилуј грешни народ србски”) ставио “да се молимо на бројанице: Господе Исусе, помилуј грешни народ србски “, што је сасвим јасно и подразумева да се моли ко хоће и може на бројанице – 10, 20, 30… минута).
Иначе, идеја за саборно мољење је давно, 2018. године, изнета на сајту светосавље.орг, са благословом о. Љубе Милошевића. Ово правило је један временски период вршено, а онда се полако угасило:
https://svetosavlje.org/poziv-na-saborno-moljenje/
Ако се боље загледате у његово лице, видећете како тама избија испод његове коже, мрачни подочњаци, мрачна пут, а то није случајно.
Сходно томе, најбоље би било да га српска историја запамти под именом Црни Порфирије.
Црни Порфирије, српски патријарх, који је забранио литије против издаје Косова.
@ Родољуб Лазић
Брате Родољубе,
Наравно да знам за позив са Светосавља, уосталом то нам је била и идеја-водиља. Мислим да је проблем тог позива била дужина – ко има јутарње и вечерње молитвено правило (правило св. Серафима Саровског, уз додате још неке молитве), и ако чита макар једну катизму дневно, тешко може да уклопи још ових 15-ак минута за ово “Светосавље правило”. Посебно ће тешко да уклопе људи који се иначе не моле, а ми смо желели да допремо до (макар) пет милиона Срба који би одвојили (макар) 15 секунди за Косово. Подразумева се да ко може и жели више, ко се иначе моли на бројанице итд. – не може га нико спречити да крене нпр. у 18:30 и заврши у 19:30.
Али да бисмо омасовили молитву, морали смо да избацимо помињање бројаница (ако је литургијских 2 одсто Срба, онда се од тих два одсто на бројанице моли – дај Боже – два одсто…) и да тотално скратимо – могу да кажу Срби сада све, али не могу да кажу НЕМАМ ВРЕМЕНА.
Иначе, иницијална каписла за овај позив јесте идеја проф. Љиљане Чолић, која је позвала на Фејсбуку да се 27. фебруара у 15 сати сви саборно помолимо, па смо ми само мало “разрадили” ту њену сјајну идеју:
Александар Лазић
ПС. Покрет за одбрану КиМ је направио одличан “банер” па ко жели може и ово да подели да бисмо стигли до “магичних” пет милиона Срба у истовременој молитви, што није мали циљ али “преагаоцу Бог даје махове”!
Ако Бог да да кренемо сви сабрани у литије и у миру покажемо да се не одричемо наше јужне покрајине, колико год ова тренутна власт ишла ка издаји, народ треба да се пита, а не појединац. Зато сви на мирне литије сабрани и саборно 🙏🏻☦️❤️🇷🇸
@ Александар
Брате Александре, драги мој, моје гледиште је мало (или мало више) другачије. Прво, ово је ТОЛИКИ проблем, да се може решити само Божјим чудом. Косово се може спасти само чудом. То је прва теза. Друга теза је: да би се то чудо десило, ми Срби морамо да покажемо велико усрђе, истрајност, а пре свега дубинско покајање и веру да нас Господ може спасти као што је од пропасти спасао Нинивљане. И ту се никако не ради о збиру молитава до пет милиона. Јер у само једној петнаестосекундној молитви није садржано оно што је потребно – дубоко покајање, вера, истрајност, пожртвовање… А то су предуслови за то да Бог „види“ наш труд. Једна највњероватније реда-ради изговорена молитва од стране нецрквених и немолитвених људи, мислим, не значи много, ако значи ишта у контексту о коме говоримо – о нашој жртви и труду за спас Косова и Метохије.
Ми у Цркви смо свесни да представљамо огромну мањину у србском друштву, да црквених верника има можда 2-3 % у целој популацији. И тих 2-3% (може да) има потребне карактеристике – свест о потреби чуда и поступање у складу са том свешћу – покајање, молитвени труд, усрђе… А та свест и то понашање се по природи ствари „облачи“ у нешто дуготрајније, пожртвованије. Ако морамо да меримо, онда је то свакако најмање десет минута молитве за спас Косова. При чему би то морало да буде приоритет у односу на сваку молитвену делатност. Значи, ако мора, ако се нема времена, онда се скрати и молитвено правило и, ако треба, престане са читањем катизми, јер ово има приоритет.
Али мени је суштински безвезе да причам на овај начин јер се не ради ни о десет ни о двадесет минута, него о ОСЕЋАЈУ И СВЕСТИ шта треба учинити да би се десило чудо Божје мислости. Увек ми је некако присутно поређење Косова са умирућом вољеном особом – дететом, оцем, мајком, супругом…(То је оно што ми говоримо – Косово је срце Србије – значи нешто најважније, најдрагоценије, за шта смо спремни да све жртвујемо). И шта ми радимо у таквој ситуаацији да бисмо измолили од Бога живот вољене особе? Радимо НАЈВИШЕ ШТО МОЖЕМО, дајемо све од себе. Или шта бисмо радили када би нам неко рекао – за 10 дана Београд ће задесити катастрофалан земљотрес који ће га сравнити са земљом. Да ли би се два милиона Београђана молило један минут или из све снаге, свим срцем и душом, да их то мимоиђе? А тај земљотрес јесте „проречен“. То је дефинитивно отимање Косова у врло кратком року. Да је среће да свештеноначалије све ово објашњава и координира као црквену активност, било би много боље, јер би то значило и саборну молитву у храмовима (не у 5 храмова, него у сваком парохијском храму, и не једном недељно, него сваког дана) и ван храмова (литије) и по домовима свака породица. И било би лакше, јер би онда и они који нису црквени, можда, прегли и придружили се, видећи наш пример.
Али пошто од тога изгледа неће бити ништа, остаје ово алтернативно саборно мољење „по домовима“. И, кад је тако, онда је утолико потребније да ми са црквеном свешћу о корену и решењу проблема урадимо много више, еда би смо измолили избављење.
Опрости!
Исправка у претходној поруци: еда бисмо
Да довршим идеју. У складу са свим реченим, мој предлог је да се мало измени позив. Није нужно помињати бројанице, ако мислиш да би то некога или многе одвратило од молитве. Довољно је да позив садржи јасну поруку о потреби личног труда и жртве.
На пример:
„Сваког дана сви се у 19 сати молимо, колико ко може и хоће, али усрдно, из дубине душе:
„Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј и спаси грешни народ српски“.
Или нека друга слична формулација која не намеће неке круте форме, али указује на суштину таквог молитвеног двига.
@ Родољуб Лазић
Брате Родољубе, доиста мало другачије гледамо на ово саборно мољење.
Мени се чини да ово о чему ти причаш јесте већ позвано патријарховом беседом на молебну за КиМ и која је упућена том литургијском делу Срба (које заједно омеђисмо на 2-3 одсто)
А овај наш позив је замишљен за много ширу “публику” и ту нисмо правили ни разлике је ли ко крштен или није, зна ли да се моли, да ли ће се молити усрдно или офрље… Подразумева се, рекао бих, ко може боље и јаче да то треба да уради; као што се (мним) подразумева да не можемо ми да проценимо чију ће молитву Господ пре примити – Блудног сина који се помолио својим речима или Старијег сина који се целог дана моли на бројанице.
Што се самог позива тиче, ван оног горе написаног, ову форму прилагођене Исусове молитве (знаш и сам да ово СПАСИ НАС припада Богородичиној молитви) је благословио надлежни парох па ту нема мењања (ионако је већ послата на много адреса). Твој допринос и дискусија су важни, па ко прочита може да примени и оно што ти предлажеш.
Поновићу: суштина јесте – то видех и око организовања саборног читања Псалтира и у ова два дана око саборног мољења за КиМ, и то у својој најближој околини – да се људи приволе да у 19 сати прочитају горњу Исусову молитву, или да кажу само “Боже, помози”, својим речима помоле се за Косово и Метохију, или само помисле на КиМ. Да смо у 19 сати по српском времену у једномислију, то је суштина, а којим речима и којим интензитетом – то је форма.
Праштај и ти, и сви остали које ја и недостојан и “неквалификован” позвах на молитву, и још подучавах!
Александар Лазић
@ Родољуб Лазић
Ево стављено ОВАКО МОЛЕ, то стварно није суштински.
Хвала, брате Родољубе, на доприносу и дискусији, верујем да ће бити свима на ползу.
Александар Лазић
Навио сам сат и устао на време да се придружим у 19 по српском. И опет ћу.