Христово страдање јесте објашњење нашег страдања. Када нас муке снађу, када смо у тузи, жалости и очајању, сетимо се да је Христос за нас умро, али је потом и васкрсао за нас, да бисмо и ми васкрсли
Протојереј Стојче Цветковић (Фото: Црква Јасенак)
Драга браћо и сестре,
Ево дана спасења, ево благословене Велике Суботе. И заиста, нека све земаљско ућути, јер онај који је Творац света и векова, кроз људску природу узима све наше слабости и умире на Крсту и погребава се као један од нас. Благословена је и преблагословена Велика Субота – дан спасења нашег. Дан је то када Црква оглашава истину да смрт није нешто нормално у овом свету за православне хришћане.
За разлику од оних који се мире са смрћу и кажу да нема вечног живота, ми, православни хришћани, кажемо: Не, смрт је најужаснији непријатељ човеков! И заиста је тако. Бог је човека створио за бесмртност, за вечност. А човек својим грехом изгнан би из раја и заради смрт И то смрт као благослов, да му се не би продужило у овом свету то тешко и трагично стање у коме живи. Сваки човек носи у себи те људске димензије – од пакла до раја. Зато Бог постаје један од нас, постаје човек. Да својим погребењем, уласком у ад, тамо где нема виђења лица Божијег донесе победу над смрћу. Постао је човек, један од нас. Зато је Пилат рекао: „Ево човека!“ Исповедио га је Римљанин, незнабожац, да је Он заиста био Човек. Али Он није обичан човек; Син Божји који постаје Син Човечији, узимајући нашу природу да би нас исцелио.
Зато је данас велика радост јер смо одслужили и Службу Божју. А управо Служба Божја је лек бесмртности. Данас је радост велика зато што смо чули радосну вест да ће Христос васкрснути! Данас нам еванђелист предаје следеће речи Христове: „Радујте се јер је смрт побеђена!“[1] Данас Господ улази у ад да нас спасе. Гроб Господњи је извор наде и бесмртности, а Тело и Крв Господња су лек против смрти са којом се боримо. То је оно што је Бог обећао, то су вечна и непролазна добра.
Протојереј Стојче Цветковић: Беседа на Благовести (у Крстопоклону недељу)
Христово страдање јесте објашњење нашег страдања. Зато када страдамо, сетимо се да је Христос страдао за нас, па ће нам бити лакше. Када нас муке снађу, када смо у тузи, жалости и очајању, сетимо се да је Христос за нас умро, али је потом и васкрсао за нас, да бисмо и ми васкрсли – и од ове науке нема боље.
Док је телом био у гробу, у суботу, Господ Исус Христос сишао је као Бог у пакао да и отуда спасава људе.
Најзад, у недељу долази Васкрсење.
Пре страдања, за време страдања, за време док је био у гробу и после Васкрсења, Господ Исус Христос увек проповеда и учи. Одатле се развило Хришћанство, највећа, најморалнија и најхуманија установа света.
Дани страдања Христовог уче нас трпљењу и праштању, скрушености и молитви. Они нам говоре о гробу, али нам истичу Васкрсење којим се завршавају све муке и патње овог света.
Распетом, погребеном и Васкрслом Господу Исусу Христу, нека је слава у векове векова, амин!
Беседа изговорена на Велику суботу 2024. године, у цркви Светог великомученика Георгија (Јасенак), Смедерево
Храм св. Георгија, Јасенак (Фото: Миливоје Алексић/Википедија)
[1] Прим. СтСт: „Идући за Свесавршеним Божанским Добром – Господом Исусом, и страдајући за Њега, радујте се свагда: јер је врховно зло побеђено, јер је смрт побеђена, јер је грех побеђен, јер је ђаво побеђен, јер је пакао побеђен. А кад је све то побеђено, има ли онда ишта у свету што радост вашу може помутити, или отети, или уништити?“ (Свети Јустин Нови Ћелијски, Тумачење стиха 5,16 Прве посланице Солуњанима светог апостола Павла, Светосавље.орг)
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар