Сведоци скорашњих историјских догађаја знају како су мале ствари утицале на судбину Европе, која се у најодсуднијим историјским тренуцима нашла без својих правих представника
Драган Крстић: Психолошке белешке, I-IV
19. VIII 1981. Као народ прошли смо кроз жестока и сурова искуства, али изгледа да не постоји јасна и развијена свест о величини историјског замаха тих догађаја, као ни о њиховој окрутној природи. Као да је психолошко осећање тих догађаја било одлучено занемарљиво малим узроцима који су довели до огромних историјских промена. Све је изгледало да је сасвим „за мало“ окренуло историјски ток догађаја, и да је за исто тако „само мало“ других узрока све могло бити радикално другачије, све управо супротно, судећи по стварним чиниоцима који су били у игри, али који су били поништени оним „малим“ узроцима.
Сведоци скорашњих историјских догађаја знају како су мале, безначајне ствари утицале на судбину Европе, која се у најодсуднијим историјским тренуцима нашла без својих правих представника. Према стварном односу снага, и то у сваком погледу – идеолошком, психолошком, политичком, војном, економском – судбина Европе би морала бити другачија, а заједно с Европом и наша судбина, али онда су се умешали сасвим мали, безначајни чиниоци, и историја се суновратила.
Механизми „малог“ утицаја са огромним последицама добро се, можда најбоље, виде у случају Југославије, посебно Србије. Све до лета 1944. огромна већина Југославије (не само Србије) била је на страни која је само нешто мало касније све изгубила. Још у јесен 1943. партизани су имали једва десетак хиљада бораца, идеолошки сасвим мало поузданих (претежно су били Срби, огорчени хрватским прогонима и покољима, без икаквог знања о комунистичкој идеологији), и стајали насупрот стотинак хиљада четника, који су иза себе имали практично целокупно становништво, али тада су се десиле „мале ствари“ – Черчил, Рузвелт, масонерија и ко зна ко све други, Ватикан такође, определили су се за комунисте, и то вероватно за „само мало“, колебали су се, а онда је неки језичак на ваги прешао за сасвим мали подељак на другу страну, и сручила се лавина која је уздрмала целу планету, Европу сигурно, јер је на њеном југоистоку била одлучена њена целокупна судбина.
Доцнији посматрач судиће на основу громадних историјских чињеница, занемарујући врхунску историјску чињеницу како је „мало“ њихово порекло, које стварно описује природу оних завршних чињеница, артифицијелних и изопачених у односу на природна људска и историјска очекивања. Оно што се одиграло не може бити узето само за себе, а да се не види и преиспита како се то нешто одиграло, јер оно „мало“ што је одредило те велике историјске последице описује управо те последице, те догађаје, који се не могу схватити независно од принципа из ког су израсли и били наметнути историји као њена перверзија.
Оно што се објективно одиграло у историји потпуно је супротно објективном распореду чинилаца који је требало да доведу до историјског расплета. Добијена слика ствари управо је супротна од оне која је потенцијално постојала, али која је „малим“ интервенцијама створена, а та лажна слика историје била је могућа зато што у историји владају исти принципи као и у психологији – да не постоји сразмера између „малих“ или „великих“ узрока и ко зна на који начин „добијених“ „малих“ или „великих“ историјских последица. И дешава се исто оно што се дешава у психопатологији (психијатрији) – да пацијент тешко оболи због „малог“ узрока, али да га је тада и тешко убедити да је тешко болестан, јер он види онај мали узрок, не схватајући могућу величину његових последица, а то нарочито бива отежано стицајем околности да постоји и неки „велики“ узрок, на који се он фиксира, очекујући да само такав велики узрок може да створи тако велике последице.
Драган Крстић, Психолошке белешке 1978-81, Балканија, Нови Сад, 2018.
Categories: Гостинска соба
Да ли је могуће да ” мали узрок ” – мала **** у “*******” буде узрок громадне душевне болести која у ” Великој Србији ” види узрок своје несреће и до неслућених висина, дубина, ширина и дужина оваплоћује историјску промену која нас је снашла лета деветстотина четрдесет четврте ?