Sumanuta je radnja šutati vladiku Jovana i to upravo kada u Jasenovcu pokreće instituciju koja će se baviti poviješću Drugog svjetskog rata, pa makar to bilo javnom peticijom ili na način da netko gurne u ruke člana Sinode jedno papirče
Извор: Стање ствари
Lijepo je kada te Sinod Srpske Pravoslavne Crkve navodi kao referentno mjesto, makar nehotice, makar u bunilu, makar ljutito, makar autor saopštenja ne znao pisati.
Sveti Arhijerejski Sinod ”sa žaljenjem i indignacijom prati medijsku kampanju koju je, reciklirajući jednu staru – inače potpuno netačnu i krajnje štetnu – izjavu o broju srpskih žrtava u genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima na teritoriji NDH, pokrenuo izvesni sarajevski portal, a oberučke prihvatilo na desetine glasilâ, pre svega u Hrvatskoj, u takozvanoj Federaciji Bosne i Hercegovine, u onim krugovima Crne Gore koji funkcionišu kao Antisrbija, kao i nezaobilazna beogradska CNN affiliate grupa sa trabantima, dakle tutti quanti. Svi ti mediji i njihovi sagovornici trijumfalno objavljuju naslove tipa ‘Mit o 700.000 Srba ubijenih u Jasenovcu ruši upravo Srpska Pravoslavna Crkva’…”.
Ovako počinje priopćenje/saopštenje posvećeno brojkama užasa u Jasenovcu u opticaju – krajnje loše napisan tekst, nedostojan naslova i uglednih imena koji ga službeno potpisuju (patrijarh Porfirije, mitropolit crnogorsko-primorski Ionakije, episkop bački Irinej, episkop braničevski Ignatije i episkop gornjokarlovački Gerasim).
Pojasnit ću.
Ako se na Googleu ukuca ”Mit o 700.000 Srba ubijenih u Jasenovcu ruši upravo Srpska Pravoslavna Crkva” neće se naići na mnoge naslove, kako tvrdi autor saopštenja, već jedino na moju kolumnu, ovdje objavljenu u nedjelju 27. rujna 2021., time da sam ispred navedena naslova dodao riječ ”važno” i dvije točke tako da kompletni naslov moje kolumne glasi ovako: ”Važno: Mit o 700.000 Srba ubijenih u Jasenovcu ruši upravo Srpska Pravoslavna Crkva”.
Premda nije jasno kako samo jedna kolumna napisana prije ravno dvije godine može biti povod da se govori u množini (ja tu silu u sebi ne vidim niti prepoznajem, ali hvala Sinodu što mi takvu važnost daje!), tema o kojoj se referira Sinod je izuzetno važna i aktualna.
Riječ je o tomu da su i Beograd i Banja Luka odlučili dati riječ onima koji nešto znaju, da su rekli mitomanu Gideonu Greifu sretno vam bilo, ovdje kod nas posla više nema, da napori Muzeja žrtava genocida u Beogradu donose plodove i da se, ma koliko to teško padalo gospodinu Vasiliju Krestiću i drugima, pa i autoru promašenog i kontradiktornog teksta saopštenja Sinode, konačno shvaća da se treba napustiti mitologija i prijeći na historiografiju.
Драго Пилсел: Мит о 700.000 убијених Срба у Јасеновцу руши баш СПЦ!
Cifra o 700.000 umorenih Srba u Jasenovcu je mitološka, ona je čista izmišljotina, rekao bih i da je nemoralna, upravo kakve su nemoralne cifre koje zastupa katolički tjednik iz Zagreba Glas Koncila ili likovi koji su, uz pomoć struktura Katoličke Crkve u RH, našli medijski prostor.
Navodim iz djela prof. Ive Goldsteina ”Jasenovac”, Fraktura & Javna ustanova Spomen-područje Jasenovac, 11/2018, str. 772-797: ”Dobar poznavatelj povijesti jasenovačkog logorskog kompleksa, vladika pakračko-slavonske eparhije Jovan Ćulibrk u intervju 2016. (ovdje potpisanom autoru i za Jutarnji list, 27. veljače 2016., op D. P.) ocijenio je ‘vrlo važnim da beogradski Muzej žrtava genocida i Spomen-područje Jasenovac u ovom trenutku imaju približno isti broj imena žrtava Jasenovca. To je svakako najdragocjenije što imamo i dobra osnova za svaku buduću suradnju’” (str. 796).
Prvenstveno ovu izjavu, Sinod SPC-a Jovanu Ćulibrku uzima kao zlo i ”privatnu – po našem mišljenju proizvoljnu, istorijski neutemeljenu – procenu o broju jasenovačkih žrtava” i tu stižemo do ključne poruke i teme ove kolumne. A to je novo prozivanje vladike Jovana od strane Sinoda, što je apsurd odnosno velika kontradikcija i dokaz da autor saopštenja zaista ne zna suvislo pisati.
Dakle, ako je ”stav Svetog Arhijerejskog Sinoda da se utvrđivanjem istorijskih činjenica bavi istorijska nauka, zajedno sa drugim potrebnim naučnim disciplinama” zašto, kako objasniti to što prozivaju jedinog vladiku koji se naučno ovom problematikom bavi? To je zaista van pameti!
Jovan Ćulibrk je magistarske studije završio u Jeruzalemu na temu istoriografija holokausta u Jugoslaviji, dobitnik je nagrade Golda Meir (2004.), osam godina je proveo u Institutu za proučavanje holokausta u Jad Vašemu, s kojim i danas surađuje. Teško da bi Jad Vašem surađivao s revizionistom. Godine 2020. je odlikovan izraelskim ordenom ”Vitez od Ladina” za doprinos očuvanju uspomene na srpske, židovske i romske žrtve ustaškog logora Jasenovac i očuvanju židovske kulture. Vladika Jovan je i predsjednik Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida u Beogradu.
Ako je već taj neki sarajevski portal (gospodine autore saopštenja, riječ je o portalu Klix) iskopao izjavu episkopa Ćulibrka iz 2019. (kazanu na tribini Saše Kosanovića i Privrednika, ali tako što je vladika Jovan reagirao iz publike, o čemu iz prve ruke svjedočim jer sam tamo bio prisutan) o ”državnom projektu revizije”, što je prenijelo dosta medija, površni, kakva većina jest, kao da je to rekao sada, na što se javilo osamdesetak profesora, naučnih suradnika i javnih ličnosti, među kojima su akademici Vasilije Krestić, Danilo Basta i Radomir Saičić, zatim profesor Miloš Ković i drugi i to tako što su potpisali apel upućen SPC-u i Vladi Srbije da se episkop Jovan razriješi svih dužnosti vezanih za Jasenovac i genocid nad Srbima u NDH, zar se Sinod SPC-a mora blamirati nesuvislim obračunom s medijima, te s pozicije istorijskog arbitra tvrditi da zna koji je broj žrtava u Jasenovcu, a ne zna!!!, da bi koji redak kasnije ipak prepustio ”istorijskim naukama” da to procijene, kako je konstatirano u tjedniku Vreme?
Vladika Jovan se na toj tribini 2019. pobunio zbog toga što pojedinci javno iznose istorijski nepotvrđene informacije o broju žrtava u Jasenovcu (Gideon Greif, konkretno), ”a istoričari na to ćute”. Tvrdio je i da mi nemamo predstavu koliko je zaista žrtava bilo u Jasenovcu jer se u Srbiji skoro ništa nije uradilo da bi se se do tog broja došlo. Dapače, govorio je i da su srpski istoričari zanemarivali proučavenje stradanja u Drugom svjetskom ratu i da ne postoji niti jedna jedina monografija ili doktorat nekog srpskog istoričara na tu temu (SIC).
Ovdje valja donijeti izjavu direktora Muzeja žrtava genocida, Dejana Ristića, izrečenu lani u prigodi 30. godišnjice rada Muzeja o ”saznanju da na univerzitetima u Republici Srbiji, počev od 1945. godine do danas, nije odbranjen nijedan doktorat na temu Jasenovca, moglo bi biti poražavajuće po srpsku istorijsku nauku i kreatore naučne politike. Istovremeno, ne verujem da je država sprečavala ili otežavala ta istraživanja, makar u prethodne tri decenije”.
Pak što se pamćenja tiče: ”Osvrnimo se oko sebe na čas i razmislimo kakav je naš odnos prema stratištima i gubilištima iz perioda Drugog svetskog rata. U tom osvrtu, kao odraz u ogledalu, ugledaćemo sebe – nezainteresovane, lišene osnovnih istorijskih znanja i potrebe za saosećanjem u odnosu na nedužne žrtve našeg, kao i drugih naroda”.
Šutati vladiku Jovana i to upravo kada u Jasenovcu pokreće instituciju, jedinu, koja će se baviti poviješću Drugog svjetskog rata na našim područjima, pa makar to bilo javnom peticijom ili na način da netko gurne u ruke člana Sinode jedno papirče sumanuta je radnja. Elem, o saopštenju Sinode ne bih više trošio riječi. Najvažnije sam već kazao: da je nedostojno imena potpisnika.
Dragan Cvetković, suradnik Muzeja i na Autografu je objavio da ”Muzej žrtava genocida reviziju popisa obavlja samostalno, kao svoj trajni projekat. Da sada je poimenično utvrđen broj od oko 660.000 stradalih sa teritorije Jugoslavije, od kojih je oko 89.000 izgubilo život u Jasenovcu”.
Baveći se već dugo ovim poslom, mišljenja je, koje dijelim, da vjerojatno nikada nećemo doći do konačnog broja stradalih u Jugoslaviji, pa samim time ni do broja stradalih u Jasenovcu, ali možemo pouzdano utvrditi najniži broj stradalih, tako da će moći da se kaže ”ne manje od…”.
Je li to 80 i nešto hiljada, tamo sve do realnijih 120 ili 130 hiljada (ukupno umorenih u pet logorskih jedinica koje proučavamo pod krovnim nazivom Jasenovac: ”Tokom 44 meseca postojanja sistema logora Jasenovac ubijeno je, prema proceni, između 122.279 i 130.120 osoba, tako da je u njemu život izgubila četvrtina svih stradalih civila tadašnje Nezavisne Države Hrvatske”, Cvetković) nije još jasno, ali time ćemo barem djelimice spriječiti manipulacije brojem stradalih.
Драган Цветковић: Током 44 месеца постојања Јасеноваца убијено између 122.279 и 130.120 особа
Izmišljotine postoje i u ekstremnoj hrvatskoj desnici, raščlanjene, među ostalim, od pokojnog Slavka Goldsteina (”Jasenovac – Tragika, mitomanija, istina”, Fraktura, 3/2016., uz suautorstvo Ive Goldsteina), da je logor nastavio djelovati nakon sloma NDH u režiji novih, partizanskih vlasti (dio nebulozne teorije ”Trostruki logor Jasenovac”).
Istina je, između ostalog, da će istraživački projekt koji episkop Jovan pokreće u samom mjestu Jasenovac onemogućiti odnosno razotkriti djelovanje mitomana. To, uostalom, radi i Muzej žrtava genocida u Beogradu. Zašto Sinod otvara frontu i prema Muzeju, ja zaista ne razumijem.
Svojim karakterom, brojem stradalih, monstruoznošću, Jasenovac svakako predstavlja paradigmu više genocida sprovedenih na teritoriji NDH, ali ne treba padati u zamku generalizacije koja vodi prema zanemarivanju stradanja na svim ostalim mjestima u NDH i van nje.
”Svjedoci smo činjenice da se danas u javnom mnjenju kod Srba stradanje u Jasenovcu poistovećuje odnosno izjednačava sa ukupnim stradanjem u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a da se ukupni gubici u logoru, ne rijetko, poistovećuju sa srpskim žrtvama” (Cvetković).
Večernji list: Beogradski Muzej žrtava genocida došao do 84.796 žrtava jasenovačkog logora
Ako je patrijarh Porfirije bio u pravu kada je u Jasenovcu na komemoraciji novomučenicima prije dvije godine rekao ”da se na mestu ustaškog zločina nismo (na liturgiji) sastali da bismo se bavili brojkama, da bismo se bavili dokazivanjem tko je kome više zla naneo”, a ja tvrdim da je Porfirije tada i uvijek nadahnuto i pravilno govorio, moramo se nadati da bi se konačno uskoro mogla zaključiti mučna diskusija o broju jasenovačkih žrtava.
Nisam onako, bez veze, odlučio za kraj kolumne citirati govor patrijarha u novom Beogradu 13. rujna/septembra, na posvećenju zemljišta za novi hram Svetih mučenika jasenovačkih kada je kazao da ”rastući u Hristu, postajući svetitelji Božji, Bog proslavlja takve ljude da bi prevazišli svoje vreme i svoj prostor, granice svog naroda, da bi postajući Božji ljudi, Hristovi ljudi, pripadali svakom čoveku, svakoj duši koja čezne za Bogom”.
Hoću kazati, kada se lažno govori o mučenicima jasenovačkim, bilo da se višestruko povećava njihov broj, bilo da ga se skoro pa negira, ja kao kršćanin bivam povrijeđen. Zašto? Jednostavno: svi koji su u Jasenovcu ubijeni su mi rodbina, braća i sestre. Takvih braće i sestara imam posvuda u Europi (i dalje) i ne mogu pojmiti sebe bez njih jer su oni temelj opće europske solidarnosti, suvremene demokracije i dokaz jednosti svih stvorenja u Bogu.
Опрема: Стање ствари
ИЗМЕНА: Претходна верзија је техничком грешком погрешно наводила извор као Аутограх (18. 9. 2023. у 10:59).
Categories: Преносимо
…ја као кршћанин бивам повријеђен. Кме, кме. То је так тужно.
Брате, ови су упрегли и Хрвоја да их брани. Баш им је фрка.
Фра ***** брани брата Невена и сестру Ану.
Права хрватска слога!
Сви су показатељи, боље рећи докази, да високо свештенство спроводи глобалистичку агенду над сопственим србским народом.
Држимо се Господа народе мој и разоткривајмо лажове по Јеванђељу!
Христос Воскресе!
Је ли кажњив антисрбизам? https://www.frontal.rs/je-li-antisemitizam-kaznjiviji-od-antisrbizma/
Рекох у претходном коментару испод другог текста на ову тему да ће Драго Пилсел почети да хистерише, да кмечи и да ће уз помоћ “хисторијске знаности” и хисториографије покушати да нам докаже да је број убијених Срба у НДХ много мањи од стварног броја.
У последњем блебетању на ову тему, Пилсел каже да је у логорима убијено од око 80.000 до 130.000 Срба, и ми бисмо то као требали да прихватимо као први Њутнов закон. Тачка, све доказано, нема више расправа на ову тему.
А шта је са десетинама хиљада оних који су побацани у силне јаме по Далмацији и Херцеговини ?!
Шта је са онима који су систематски 4 године убијени у својим селима и по збеговима широм НДХ?!
Шта је са десетинама хиљада оних које је Сава носила до Београда (и даље ка Црном мору), где су се стварали огромни чепови лешева па су Немци више пута динамитом морали да разбијају ове чепове ради сигурније пловидбе?! И данас у Београду постоји живи сведоци ових дешавања.
Шта је са оних око 6.000 побијених на Дрини у покушају да пред усташама пребегну у Србију?!
Шта је са онима који су скувани у казанима и од њих прављен сапун, па дељен Србима као хуманитарна помоћ?!
Шта је са онима који су систематски спаљивани у Пачилијевим пећима?!
Уосталом, шта кажу пописи становништва у Хрватској и БиХ, пре и после рата? Где су нестали толики Срби?
И за крај:
“Hoću kazati, kada se lažno govori o mučenicima jasenovačkim, bilo da se višestruko povećava njihov broj, bilo da ga se skoro pa negira, ja kao kršćanin bivam povrijeđen. Zašto? Jednostavno: svi koji su u Jasenovcu ubijeni su mi rodbina, braća i sestre. Takvih braće i sestara imam posvuda u Europi (i dalje) i ne mogu pojmiti sebe bez njih jer su oni temelj opće europske solidarnosti, suvremene demokracije i dokaz jednosti svih stvorenja u Bogu”
Ово пише потомак усташе и језуитски ученик. Срамотно, лицемерно, бљувотина Драга Пилсела који се упиње да нас убеди како “смо ми Срби у криву, па би он знанствено и хисториграфски требало да нас просветли”, и на крају се позива чак и на Бога, па каже “dokaz jednosti svih stvorenja u Bogu”. Он нема стида када ово пише, а за себе каже да је kršćanin.
Замислите, убијени Срби у НДХ су његова родбина, браћа и сестре ?! Мој мозак ово не може да прихвати.
Језуитска превртљивост – можда треба да изједначимо жртве (Србе) и њихове џелате (Хрвате) и да срећни, помирени и задовољни кренемо у “заједничку европску будућност”, тако што ћемо пристати да нам џелати и њихови потомци прекрајају историју и умањују жртве, а да истовремено они оперу своје грехове.
Овај хрватски грех се пере само колективним искреним покајањем и молитвом Богу за опрост грехова. Ми, данашњи Срби, чак и када бисмо хтели, не можемо да опраштамо у име наших жртава и да се око бројке наших жртава цењкамо са њиховим џелатима.
Ми треба да чувамо сећање на њихову жртву и да изнова подсећамо џелате и њихове потомке на геноцид који је у НДХ почињен над Србима, али и Јеврејима и Ромима.
Е то фрустрира Пилсела који схвата да је залудан његов труд у покушају да преуми Србе и да им наметне своју “истину”.
Чекамо ново обраћање Пилсела на његовом сајту.
Он “нека само ради свој посао”, као и усташки кољач Светог Вукашина, а ми ћемо наставити да сведочимо истину.
Својим бљувотинама Пилсел изнова коље Вукашина и на 56 начина (по Г. Грајфу) изнова убија све уморене у НДХ. Тиме његово писаније на ову тему постаје саучесништво у геноциду над Србима у НДХ и као такав ће ући у историју, када се са неке нове временске дистанце поново буде сагладавао овај геноцид.
Пилсел, древно хрватско презиме…
Отац му се звао Адолф.
Био је усташа.
Чак је био телохранитељ Анте Павелића.
Сам Драго је био у зенгама.
Пријавио се у зенге, зато што му је брат ”нестао” у рату 1991.
Против кога му се то борио брат?
Доспео до саветника патријарха СПЦ.
Зашто икога овај текст чуди?
OTVORENO PISMO DRAGU PILSELU
Ne uzrujavajte se, Dragec, sve je pod kontrolom.
I Sveta Sinoda, naravno – i mi, pravoslavni Srbi, znamo da varaju: ta i u njemu gospodare episkopi koji nose kardinalski prsten Svetoga Oca, i ponizno mu cjeluju ruku, demonstrirajući vjernost i potčinjenost. A znamo i mi a znate i vi – kako kaže srpskohrvatska epska tradicija, latini su stare varalice. To što ne umiju suvislo pisati, ne uzmite im za zlo, gledajte na namjeru; a namjera je bona fide – u Jasenovcu pomiriti „dva hrišćanska naroda“, i vratiti podivljale šizmatičke ovce pod vlast jednoga pastira u jedno stado, a da se Vlasi ne dosjete.
Nije namjera Sinode da uvrijedi ili povrijedi Vašega prijatelja Jovana, niti Vaša ili svehrvatska vjerska osećanja; dapače – oni Jovanu samo daju mudri otački naputak da radi što je i dosad radio, ali sa manje priče, i manje distrakcije, kako bi uradak bio efikasnije i brže sproveden. To je ono, kak bi vaši gospodari rekli: a blessing in disguise.
Što se tiče „mitologije“ o 700 tisuća, pa dajte, budite racionalni. I sami kažete i znate da je točni broj nemoguće utvrditi. Nemoguće nam ga je znati na ovom svijetu, pa budući tako svatko ima pravo na svoju kalkulaciju. Znamo i mi i Vi da vaši križari nisu vodili urednu evidenciju o svojoj redarstvenoj djelatnosti, i to je razumljivo i donekle opravdano – s jedne strane većinu među njima činili su bivši Srbi, balkanski aljkavi i nedocivilizirani, a s druge prioritet je bio udarnički ispuniti prvi petogodišnji Plan mlade prve hrvatske Države. Brojidba je tu bila izuzetak, ne pravilo – npr. na takmičenju na kom je postavljen svehrvatski, svekatolički i svetski rekord u brzinskom klanju (no unatoč tome, eto i tu istorijske nepravde, hrvatski vitez-rekorder Fra Petar Brzica nije uspio ući u Ginisovu knjigu rekorda jer podvig nije adekvatno dokumentiran – možda nije kasno ako bi Vaš prijatelj Jovan uspio verodostojno dokumentirati točna imena i precizni broj obrada?).
Stoga, tolerantno dopustite – kao i Bog što dopušta – da svatko ima svoju kalkulaciju, ili „mitologiju“ kako kažete: i znanstvenici i diletanti, i hrvatska Javna Ustanova Jasenovac i beogradski Muzej genocida, i sveti otac Papa i Sveta Sinoda, i sljedbenici ustaša pa i šizmatički sljedbenici Pravoslavne Crkve – ta i to je vid vjerske tolerancije, zar ne? Tako će u eshatološkoj konačnici svatko rado dati odgovor za marginu greške koju je načinio, i imati priliku da u tom prijepornom pitanju trijumfira svojom mudrošću i vidovitošću. Zar to nije uzbudljivo – kao pitanje na kvizkoteci za milijun dolara (ili točnije drahmi, jer se ovdje kalkulira sa dušama koje u Jevanđelju simbolizira drahma)?
Mi, priprosti pravoslavni, nevični vašoj i višoj matematici, do tad ćemo računati prosto – u skladu sa obećanjem koje je vaša Država dala Srbima: da će trećina biti poslana Bogu na istinu, trećina preko Drine u Srbiju, do daljnjeg, a trećina u zagrljaj Svetog Oca. Budući da je Srba 1941. u NDH, po vašem proračunu, bilo 2,089 milijuna, računat ćemo, statistički i liturgijski zaokruženo: Sedamsto Tisuća. Kako Jermenima i jermenskoj crkvi ne spočitavate da analogno nemoralno čini sa cifrom od 1,5 milijuna, niti Židovima sa cifrom od 6 milijuna, bilo bi od Vas krajnje licemjerno da nama to ne dopustite, a Vi niste licemjer, zar ne?
Ako vaša Država, sa uvaženom Suprugom (crkvom, vjenčanom s njom), nije sasma ispunila što je obećala, ne zamjerite nama koje je historiografija, na koju se toliko pozivate, naučila da nepogrešiva Sveta Stolica nepogrešivo ispunjava sve što obećava – zamjerite svojoj Državi. Jer ona je za-mjerila (ie zakinula) čestitom hrvatskom narodu i hrvatskom duhovnom poglavaru ono što im je obećala, u ime Boga, Svetog Oca i Hrvata. A ako je učinila manje od obećanja, ili pak preko obećanja – neka grijeh bude naš. Vi, u svakom slučaju, grijeha nemate. Pa tako ni razloga za uzrujavanje.
Vidimo se na dodjeli svjedodžbi i nagrada.
Evsevije
Бог није институција, а институцијЕ нису Бог.
Институције су превртљиве, таки им је карактер, слично људима.
Kад читам сомнабулије потомка усташког кољача, и самог отвореног србомрсца, које упућује СПЦ-у, падну ми на памет две ствари. Једна, да демони не могу да се суздрже да нападају Христову Цркву, а друга да Хрвати пре клања воле да нас Србе ословљавају са речју ,,брате“.