„Стање ствари“ доноси цело недавно обраћање епископа славонског Јована на тему Јасеновца
Владика славонско-пакрачки Јован (Фото: dijasporanavezi.rs)
Не постоји државна политика Србије или Српске за ревизију историјских чињеница
Владика пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк) изјавио је да никада није постојала државна политика Србије или Републике Српске да се изврши ревизија било каквих историјских чињеница, па тако ни у вези са Јасеновцем.
Одговарајући на питање новинарке ТВ Прва шта је тачно мислио изјавом да држава Србија стоји иза преувеличавања српских жртава у Јасеновцу, епископ Јован је рекао:
„Као и све друго, Бог све окреће на добро, па ће и ови отворени разговори – колико год они били жучни – кренути на добро. Наиме, то што сам рекао било је 2019. године и било је то у једном затвореном кругу, приликом гостовања београдског Института за савремену историју у Загребу. Те 2019. године ви сте на сцени имали једну парадржавну иницијативу која је на сваки начин била у супротности са Музејом жртава геноцида, чији сам ја председник Управног одбора, који је државна институција која се бави овом темом – јединствена таква, нажалост основана тек 1992. и донедавно, нажалост, недовољно подржана од стране државе, посебно Министарства културе. А 2019. сте имали парадржавну иницијативу која је себе представљала као државну, препознатљиву по ангажману израелског историчара Гидеона Грајфа, која је на један потпуно – како бих рекао – потпуно опасан начин користила тему Јасеновца искључиво у псевдополитичке сврхе. При томе је човек који је изабран да носи ту иницијативу, да је представља пред светом, да он буде лице српског страдања пред светом је човек који је у својим институцијама, у Израелу, у међународној научној јавности био прокажен. Наиме, Гидеон Грајф је стручњак за једну малу област унутар Аушвица, о простору бивше Југославије не зна апсолутно ништа нити се потрудио да то упозна… Кад је говорио у Скупштини Србије, он је три пута помешао Славонију и Словенију. Активност те парадржавне групе, која је себе представљала као државну, довела је до тога да су се све светске организације које се баве темом холокауста и геноцида дигне на ноге, почевши од Јад Вашема, израелског Министарства спољних послова, центра Симона Визентала у Јерусалиму, Одељења за питања холокауста Уједињених нација, Међународне алијансе за сјећање на холокауст, значи – све те организације, умјесто да буду подстакнуте да говоре о Јасеновцу, српском страдању, о страдању на простору НДХ и уопште на страдању на простору Краљевине Југославије, оне су се окренуле против нас и – замало – да будемо стављени на листу ревизионистичих држава. Ја сам тада, 2019. године, на том додуше затвореном скупу реаговао, као председник Управног одбора Музеја жртава геноцида, реаговао сам љуто, наравно, јер сам имао још 101 разлог да будем љут, и морам рећи да је та реакција уродила плодом и морам рећи да је данас – након тога што се предсједник Републике Србије г. Александар Вучић укључио коначно, хвала Богу, у то питање – ситуација потпуно другачија. Након једног значајног састанка 2021. године, на коме су били председник државе, патријарх српски, директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић, усаглашени су ставови и направљени конкретни планови које видите ових дана. Значи, Музеј жртава геноцида је у кратком периоду утростручен, он је иначе институција која има огромну међународну тежину, међународни кредибилитет. Припрема се један велики Меморијал у Београду, коначно је покренут Меморијал у Доњој Градини…
Новинарка: Владико, опростите, али зашто вас нападају и сада, због изјава из 2019. године? Ко то ради и зашто?
– То је добро питање, ја бих то волео да чујем од вас. Наравно, ви знате чији то може бити интерес. Једном, кажем, на челу са председником када је Србија активно кренула да се бави том страшном темом… Пазите, ми смо прошле године добили спомен плочу за Јасеновац и Обалу јасеновачких жртава… Наравно, шта мислите ко је заинтересован да то спречи? Морам подвући, чисто да би било јасно, ни у једном тренутку није постојала актуелна државна политика Србије или Републике Српске да се изврши ревизија било каквих историјских чињеница. Али је постојала парадржавна иницијатива, која је на томе настојала и која је данас, хвала Богу, гурнута на маргину, гдје и припада.
Владико, да ли ово значи да напади на вас крећу из Хрватске?
– То ви мени реците. Да будем искрен (смех). Постоји много оних који су заинтересовани да се спрече ствари о којима говоримо.
Која је истина о броју жртава у Јасеновцу?
– Најстрашнија истина јесте да ми то не знамо. А не знамо зато што су наши историчари потпуно занемарили проучавање страдања у Другом свјетском рату. И наравно, ви знате, не постоји докторат на српским универзитетима о Јасеновцу или о страдању у Другом свјетском рату. Не постоји монографија о Јасеновцу а да ју је написао српски историчар.
Милорад Додик се оградио од ваших речи и рекао да их одбацује. Како то коментаришете?
– А то су наше лијевчанске, комшијске свађе, ми смо село до села… Немојте то сувише озбиљно схватати (смешак).
Знамо да сте много урадили на подизању уништених српских кућа, спасавању болнице у Јасеновцу, да чините добре ствари на очувању културе сећања. Да ли мислите да се Срби Јасеновца сете само на велике дане?
– Ја бих волео да га се сете макар и на те велике дане. Двадесет други април је званично, законом, установљен Дан сјећања на жртве холокауста, геноцида над Србима и антифашистичке жртве. Шта се дешава у Србији на тај дан?! Шта се дешава у Републици Српској на тај дан?! Где су улице посвећене јасеновачким жртвама? Где су храмови посвећени јасеновачким новомученицима? Ко служи обавезни парастос, који је обавезно прописан 22. априла? Нарочито укључујући те моје веселе критичаре, ко од њих осване било где 22. априла? Него, да пређемо на лепше ствари…
Да ли је важно да сазнамо тачан број жртава?
– Наравно да је важно да се сазна, али ви знате да је 1948. године у Европи је завршена прелиминарна процјена броја жртава, одмах послије тога су основани институти који су 40, 50 година радили, па до дана данашњег раде, на темељном установљавању и броја и природе логора, и природе злочинаца и природе жртава. Најчувенији такав институт је свакако Међународни институт за проучавање холокауста у Јад Вашему, у Јерусалиму, што је моја кућа у којој сам радио осам година и данас сам, наравно, њихов активни сарадник.
На основу свих сазнања, у шта ви верујете? Колико је жртава заиста било?
– Ја вам само то говорим, да ми скоро ништа нисмо урадили да би до тог броја дошли.
Једном сте изјавили да је Јасеновац наше Косово?
– То је друго, наше ново, Косово. Нисам ја то изјавио, ја сам само пренео мишљење владике Атанасија, и заиста то су два крила нашег идентитета, од Косова поља до Јасеновца. Владика Атанасије је дао диван наслов то јој својој првој књизи која је говорила о томе – Од Косова до Јадовна.
Хвала вам, владико.
– Ево ја да вас позовем, 2. септембра као и сваке године обиљежавамо мученике Јасеновца, у Јасеновцу, дођите да видите како се гради манастир, долази нам тог дана и Његова светост патријарх српски, долази нам и митрополит будампештанске руске цркве митрополит Иларион (Алфејев), једна од најзначајнијих личности у православном свету данас, а посебно ће бити радосна ствар што ћемо тај дан отворити једину библиотеку на свету чија је тема Други светски рат у Југославији и зваће се Истраживачка библиотека Јасеновац, она је основана у обновљеној српској школи у Јасеновцу, део је манастира и дар је РС и г. Милорада Додика.
Наслов, транскрипт и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Какав ****** од човека, а духовно лице!
Што пре га избацити из СПЦ!
<a href="void(0)" title="Свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br /><i></i><br />
</a>
<a href="void(0)" title="Не свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br />
<i></i><br />
</a>
Не зна број жртава, али зна да бројка установљена после рата није тачна.
Пуна су му уста председника Србије.
Највеће достигнуће му је што је био члан туђе институције, која се у основи не бави страдањем Срба.
Битно му је да је број ангажованих у Институту повећан, битно му је да се обележавају датуми, битно му је да се не замери ниједној власти. Није му битно да се српска деца уче томе ко им је и како побио претке.
Наравно да нико од њега не тражи да објашњава усташама било шта, јер то је јалова работа, али заступати њихове интересе, у име неке праведне равнотеже је недостојно према жртважа. Тим пре што је Ћулибрк земљак Додику, значи човек коме је од стране усташа побијено много предака. Он омаловажава страдање не само “неких тамо Срба”, него и својих рођака. Непојмљиво.
Ово је типичан политичар у цркви. Он је ту где је по вољи патријарха. Патријарх је по вољи Вучића. Вучић је по вољи Сороша. У свему томе Срби су небитни и сувишни.
Кобајаги свађа са Додиком (Милановићевом френсу) и Вучићем (ономе коме су Хрвати гушт на функцијама у Србији), а исто раде. Исти циљ је овоме хрватском плаћенику и “Музеју жртава геноцида” у БГ који умањење српских жртава годинама уназад спроводи као агенду.
Видимо да је еп. Јован 2019. године љутито реаговао и критиковао “ревизионизам” који долази из Србије и Републике Српске. (Накнадно је прецизирао “од парадржавних институција”). Једноставно питање: ревизионизам у односу на шта? На који број жртава? Ако у интервјуу ТВ “Нова” на питање о броју жртава у Јасеновцу каже да се не зна број жртава, како је могуће говорити о ревизионизму? Ревизионизам подразумева да се покушава променити став о некој постојећој, утврђеној чињеници/истини у вези са неким питањем. Он каже да се не зна број жртава у Јасеновцу. Онда нема ни ревизионизма.
И потпитање (ако занемаримо да је немогуће говорити уопште о ревизионизму): да ли се епископ љути(о) само на србски ревизионизам, или га је неко чуо да је критиковао хрватски – Туђманов и иних хрватских “повјесничара” – који говоре о неколико хиљада па до неколико десетина хиљада жртава, али не само то, него и да је то био само радни логор и сличне бесмислице… Ето, било би занимљиво знати да ли епископ има примедбе и на хрватске тврдње или се његова озлојеђеност испољава само у вези са српским “ревизионизмом”?
Много је контроверзи, смутњи и незадовољства, рекао бих – оправданог, у вези са иступањима и ставовима еп. Јована о Јасеновцу. Било би добро да и они које је тако оштро критиковао одговоре на његове тврдње, а и да СПЦ се званично огласи у вези са овим.
Дегутантно је читати колико хвали Музеј геноцида у БГ и колико му придаје значај и међународну репутацију а он је све супротно од тога. Тај инфамни музеј ради срамотан посао умањења броја српских жртава у 2 св рату по диктату српских непријатеља. Не зна се ко је гори директор и издајник, Ристић или раније Мишина, ****** плаћеници. Не ваља му Гидеон Грајф а шта је са осталим историчарима који нису на његовом ревизионистичком фону? Због свог ****** рада несрећни Ћулибрк је све популарнији у нео НДХ а све омраженији у српском народу.. Ево једног српског владике који је нашао душевни мир у активном раду на умањивању броја српских мученика страдалих за Христа и вјеру православну. Није он у прелесту, види се та демонска лукавост у очима а знамо и ко их поставља да народ слуђују и збуњују. У његовом раду видимо оно ватиканско начело по којем су унаказили српско национално биће а оно гласи: Гдје нема гроба није било смрти, а гдје није било смрти није било ни живота. Ето, зарад екуменизма – нове ватиканске поганије и куге, по савјету несрећног Ћулибрка требамо да презремо наше мученичке жртве, да их избришемо из сјећања и заборавимо. Можда да се у неком моменту извинимо џелатима? Зар патријарх није пољубио руку ономе који је благосиљао усташки нож? Ко се од тих римокатоличких прелата покајао за сво зло које су Србима нанијели? Они се бестидно смију када им споменете њихов варваризам.Не вријеђај владико српске жртве и остатке закланог српског народа. Мани се тог проклетог посла и нек ти Господ помогне да прогледаш као што је помогао Савлу на путу за Дамаск. Не потцјењујте Србе, довољно смо ћутали и трпили прогон. Доста је више!
Већ годинама се најдобронамерније трудим да разумем његове аргументе. И не само његове јер има ту једна група људи која има сличан став, али не успевам. И даље верујем да је добронамеран, не тврдим да није. Нисам стручњак за ту обаст али помно пратим шта су ту дешава. Међутим веома сам велики стручњак за анализу Вучићеве владавине. Ту не допуштам да ми ико чита лекције. И поуздано знам да тај човек ништа добро никад није урадио за српску ствар. То је тешка штеточина и кад неко хвали Вучића, одмах ми је јасно да ту нису чиста посла.
Питање новинара: Која је истина о броју жртава у Јасеновцу?
Део “одговора”:
“…, не постоји докторат на српским универзитетима о Јасеновцу или о страдању у Другом свјетском рату. ”
Чему докторат? Зар је за ово питање важан докторат??
Да ли то Еп.Јован прецењује значај доктората јер он сам има “мастер” са студијског боравка у Израелу, али ето нема докторат?
И још део “одговора”:
“Не постоји монографија о Јасеновцу а да ју је написао српски историчар”
Провидно је лукавство Еп.Јована — наводно не постоји историчар и још Србин, а да је написао монографију о Јасеновцу!
Епископ Јован изгледа није чуо за Србољуба Живановића, Милана Булајића или Виктора Новака.
Милан Булајић је био правник, а С.Живановић антрополог. Оставили су огроман опус о NDH укључујући свакако и Јасеновац. Ипак, они не задовољавају лажни критеријум Еп. Јована — нису историчари.
И за мало да Еп. Јован успе да обмане наивне да није Виктора Новака – историчара!
Али овај потоњи је Хрват (рећи ће Еп. Јован), мада не верујем да би то смело да му смета.
В.Новак, вишеструки добитник Ордена Светог Саве, оставио је епохално сведочанство о злочинима над Србима почињених припадницима “сестринске цркве” и иних ендехазијских монстер-удруга.
Отишао је В.Новак из овог света светлог образа. Последње, мада не и најмање значајно, Виктор Новак се вратио у вјеру прађедовску… Дакле В.Н. — и Србин и историчар — за наук Епископу.
Само на овом малом исечку види се испразност, недоследност и лукавство једног српског владике у односу према трагедији сопственог народа.
Али, како радили тако нам Господ помогао, па били у мантији, са падобраном или без њега. С тим што је у овом случају јасно да падо-бран не брани од пада у проклетство умањивања и ниподаштавања непребројаних и непребројивих србских новомученика.
“Preživeo sam Jasenovac, ali ovo još nikom nisam ispričao!”
https://www.koreni.rs/preziveo-sam-jasenovac-ali-ovo-jos-nikom-nisam-ispricao/
Невен, омиљено хрватско цвијеће.
Зашто космополите Српског порекла тако често постају анти-Срби питање је сад?
После испада екумениста овдашњих, а најгори су одрицање од Срба у Македонији и улизивање Хрватима, све што чујем из њихових уста примам са резервом и питам се о задњој намери!
Нажалост, изнутра се навелико урушава СПЦ. Невен Ћулибрк носи мајчино презиме. Рођен је Зеници, о његовом оцу јавност ништа не зна. Помоћу тако одгајаних „хибридних“ личности је УДБА дуго времена успешно поткопавала СПЦ.
Nepostoji doktorat za Jasenovac. To u skoroj buducnosti bice sve vise neka tema. Verujem da neko vec radi na tom doktoratu ali da smanji broj zrtava .Volela bi da nisam u pravu. Da li je moguce da od 46 koliko ih ima da se neko Nevenu ne usprotivi.