Ни сада ми нису јасни мотиви једног српског владике да иде против ваше САНУ и водећих историчара и против патријарха СПЦ Иринеја који ме је лично замолио да напишем књигу о Јасеновцу, рекао проф. Грајф
Гидеон Грајф (Фото: Иван Добричић)
Гидеон Грајф: Од Срба нико никада неће тражити опроштај, поготово не Хрвати!
Ни Немци нису имали логор за децу какав је постојао у систему усташких логора НДХ! То је чисто зло, и много екстремније од немачког зла, каже проф. др Гидеон Грајф, светски признати стручњак за злочине нациста у Аушвицу и аутор капиталне трилогије чији први том носи наслов „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“
Проф. др Гидеон Грајф, светски признати експерт за злочине нациста у Аушвицу и аутор капиталне трилогије чији први том носи наслов „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ ових је дана поново боравио у Београду. Говорио је на промоцији прве студије у светској историографији о страдању Рома проф. др Драгољуба Ацковића под називом „Самударипен (свеубијање) Рома у Независној Држави Хрватској“, истине васкрсле баш у време најжешће кампање ревизиониста историје са циљем да умање број жртава у Јасеновцу. „Печат“ је добио прилику да разговара са проф. Грајфом, и ту смо прилику искористили да овог изванредног познаваоца и истраживача холокауста и геноцида над Јеврејима, Србима и Ромима питамо које се намере крију иза тако жестоке кампање у којој учествују и многи Срби по рођењу.
Гидеон Грајф: Геноцид над Србима био основна сврха Јасеновца
Професоре, шта стоји иза све очигледнијих напора да се битно смањи број жртава усташког геноцида у систему логора за истребљење Јасеновац, најозлоглашенијег и најмонструознијег стратишта НДХ и јединог у свету који је имао и логор за децу?
Најпре да кажем да сам изузетно поносан и срећан што сам могао да дођем на промоцију драгоцене књиге проф. Ацковића, јер је управо она једна од брана у односу на агресивну ревизију која је сада у току. Ја сам само због те промоције и дошао, јер сматрам да се о историјским чињеницама које садржи ова књига мора знати. „Самударипен Рома у Независној држави Хрватској“ је истовремено и прилог мојим напорима у оквиру трилогије под називом „Јасеновац Аушвиц Балкана“ да се борим за истиниту и аутентичну историју, а не искривљену и лажну. Сматрам да књига проф. Ацковића не оставља простор ревизионистима, искривљачима и другим неморалним људима који покушавају да напишу ревизију историје. Наша је морална обавеза да се увек боримо против тога, и проф. Ацковић и ја то радимо заједно. Тако је књига проф. Ацковића дошла у право време, када се води невероватан медијски рат. Књига елаборира и број пострадалих Рома који је поткрепљен архивским документима
Необично је да се Ви као Јеврејин, осим за страдање свога народа, борите за истину о геноциду над Србима и Ромима, а да Ваша научна истраживања покушавају да оспоре људи из српског корпуса. Како разумете те покушаје?
Заиста ме изненађује чињеница да су Срби део тог покушаја дисторзије, укључујући неке владике Српске православне цркве. Не знам чиме су они мотивисани и никада нећу моћи да разумем да Срби нападају сопствене интересе.
Сигурно Вам је познато да ни после 80 година од најстрашнијих усташких злочина посланици Народне скупштине Србије ни из три покушаја нису изгласали Резолуцију о усташком геноциду над Србима у 20. веку. Шта Ви о томе мислите?
Резолуција о Међународном дану холокауста усвојена је 2006. у Уједињеним нацијама. Од тада па до данас 95 земаља од 193 чланице то обележава. Као што видите, то је процес. А истраживачи попут мене, проф. Ацковића и Роберта Меккорника и других доприносе интернационализацији усташког геноцида и уношењу историјских чињеница о усташком геноциду у светску историографију.
Часно сам испунио обећање
Дискредитацију, делегитимизацију и напад на мој професионални интегритет покушава да спроведе једна група људи против којих Одељење за историју САНУ и водећи историчар САНУ академик проф. др Василије Крестић, као и академик Србољуб Живановић из Лондона воде судске спорове. Посебно сам био изненађен Петицијом 55 интелектуалаца Србије против једног владике СПЦ, а коју ми је показао блаженопочивши патријарх Иринеј. Био сам збуњен и није ми било јасно који су разлози да један српски владика смањује број страдалих јасеновачких мученика који су убијани на 57 бруталних начина. Ни сада ми нису јасни мотиви једног српског владике да иде против ваше САНУ и водећих историчара и против патријарха СПЦ Иринеја који ме је лично замолио да напишем књигу о Јасеновцу и то у присуству тадашњег министра просвете Шарчевића, а са којим сам 2017. у име Института Шем Плам потписао Споразум о сарадњи у области изучавања Јасеновца. Ја сам на том састанку патријарху Иринеју за Библиотеку СПЦ поклонио књигу „Аушвиц“ енциклопедијског формата и обећао да ћу написати књигу исте величине о Јасеновцу. И обећање сам испунио на 2.700 страна – поручује проф. Грајф.
Апел Српској православној цркви за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких
Неспорно је да број жртава, поготово када су већ и многи њихови потомци преминули, није лако утврдити. Колико је важан сам број, а колико злочин и начин на који је почињен?
У принципу бројеви су, наравно, важни. Али нису најважнији! Најважнија ствар је рећи свету о свакодневним мучењима жртава у Јасеновцу и осталим логорима НДХ. Јер, пре убиства они су били мучени и унижавани. Исто као и јеврејске жртве у разним нацистичким камповима, где су годинама патили и за многе од њих смрт је била ослобођење од мука. Тако да морамо да говоримо о мукама које нису биле случајне, него намерне. Значи, заточеници нациста намерно су злостављани. Ови који су спроводили то мучење су желели да се њихове жртве муче, не само да умру. И то да се муче пре смрти, јер џелати су у томе уживали!
И само једна жртва оваквог злочина је страшна, и зато је важно да процена броја пострадалих буде у оквирима стварног. Шта мислите о напорима хрватске државе која сада финансира пројекте без икаквих стварних и научних доказа који треба да умање број страдалника?
То је исто као поништавање холокауста од стране Немаца који чине све да умање број јеврејских жртава. И то је једнако искривљавање историјских чињеница. Из истих разлога у међувремену су склоњени бројни документи који могу да буду сметња ревизионистима у остварењу циља, али као што видите увек се нађе „помоћ пријатеља“ који посвећено истражују чињенице и држе се њих. Хрватска евидентно води оркестрирану кампању ревизије, о чему сведочи и недавна Конференција о Степинцу у Европском парламенту.
Позвале су ме две српске државе
Била ми је част да на позив Министарства спољних послова Србије дођем да промовишем своју књигу „Плакали су без суза“., јер сам једини историчар на свету који је интервјуисао последњих 31 Зондеркомандоса из Аушвица по којој је Ласло Немеш сачинио сценарио за филм „Шаулов син“ који је добио Оскара! Те 2016. године заинтересовао сам се за тему Јасеновца, започео сам архивска истраживања у Јад Вашему, истраживао са групом научника војне дневнике нацистичких и фашистичких официра и формирао Међународну експертску групу историчара из седам земаља која и данас функционише. Први потпредседник владе и министар спољних послова Ивица Дачић поверио ми је да будем директор изложбе и подигнем прву и највећу изложбу у Уједињеним нацијама од чак седам тона артефаката под називом „Јасеновац – право на незаборав“, чији је координатор била амбасадор др Љиљана Никшић. На позив председника Републике Српске Милорада Додика прихватио сам да будем председник независне Међународне комисије за истраживање злочина у Сребреничкој регији од 1992, до 1995! Дакле, не ради се ни о каквом „парадржавном циркусу“, којим би неки хтели да обезвреде, омаловаже и обешчасте мој рад – нагласио је проф. др Гидеон Грајф у разговору за „Печат“.
Ревизионисти на сваки начин покушавају да докажу да је страдало само онолико Срба, Рома и Јевреја колико је пописано имена. Међутим, свет је после Другог светског рата признао 60 милиона жртава, од тога Руси више од 20 милиона, Јевреји шест. Јесу ли сва њихова имена пописана и да ли је то уопште могуће?
Желим да нагласим да број јасеновачких жртава није измислио Гидеон Грајф. Као ни процену од 60 милиона жртава у Другом светском рату или број од 20 милиона погинулих Руса и шест милиона Јевреја. Ја сад јавно питам – да ли УН имају имена и презимена тих 60 милиона жртава? Па, наравно да немају и никада их неће ни имати. Међутим, у светској историографији нико и никада неће смањивати процењени број пострадалих да би нацистички злочини које су са квислинзима спроводили широм планете изгледали мали и маргинални број жртава није тешко израчунати ни у Аушвицу ни у Јасеновцу, јер имамо довољно научних инструмената да то можемо да утврдимо. Јасно је да жртава има много више него што је утврђених именом и презименом. Важно је не заборавити да је суштина зла и зле политике и Немаца и хрватских усташа била да произведу мучење и патњу својих жртава. И ми морамо да се супротставимо тој монструозној идеји, не због оних који су већ пострадали него због потенцијалних жртава. Зато сам у својој књизи „Јасеновац Аушвиц Балкана“ описао чак 57 начина на који су људи мучени и убијани, као да није довољан и само један начин убијања. Ако се питате зашто су развили толико метода, мој одговор је – зато што су желели да на лицима жртава виде што више бола, што више мука и испаштања. То морамо да наглашавамо. Узгред, Немци уопште нису регистровали жртве које су директно слате у гасне коморе, него само оне које су оставили да живе како би над њима вршили разне експерименте и да би њима могли да манипулишу. Тако да бројне жртве и холокауста и геноцида уопште нису регистроване.
Да ли се у жртве броје и неименовани лешеви који су Савом стигли до Небојшине куле на Дунаву? Да ли су жртве и фетуси вађени из утроба мајки које су најпре силоване а онда убијане, зар жртве нису и деца избављена из логора па покатоличена, итд, итд…?
Свакако да су сви ти случајеви жртве усташког геноцида. И бебе које због овога злочина нису рођене такође треба да буду урачунате у жртве! Јер, замислите, чак ни Немци нису имали логор за децу какав је постојао у систему усташких логора НДХ! То је чисто зло, и много екстремније него немачко зло. У темељу таквога зла је намера да се уништи биолошки опстанак једнога народа: Срба зато што су били главни непријатељи НДХ, Јевреја зато што су били „поклон“ нацистичком режиму, а што се тиче Рома то најбоље може да каже проф. Ацковић. Процене броја жртава изведене су на бази озбиљних светских истраживања и не могу да буду предмет ревизионизма неонацистичких групација. Тако ни ревизија пострадалих у Аушвицу, као ни у Јасеновцу, не може да буде предмет ценкања и произвољног умањивања или увећавања. Канцелар Немачке Вили Брант је клечао испред споменика у варшавском гету у знак извињења Јеврејима, а председник Немачке Штајнмајер затражио опроштај за геноцид над Ромима и Синитима. У Србији имамо ситуацију да сами Срби оптужују своју државу за ревизионизам и увећавање броја жртава и то у јавним медијима и наступима. Верујте, потпуно сам затечен таквим изјавама и квалификацијама, али ја сам само историчар и више од 40 година свог живота посветио сам истраживању холокауста и до последњег часа своју животну мисију испунићу додатним истраживањима Јасеновца, јер то дугујем пре свега јеврејском многострадалном народу, а онда и свима другима.
Мислите ли да ће неко и бар некада затражити опроштај од Срба због покушаја биолошког истребљења који, нажалост, траје до данас?
Мислим да од Срба нико и никада неће тражити опроштај поготово не Хрвати! Немци су стали иза своје кривице, али Хрвати то не желе!
Зашто се никада неће сазнати прецизан број брутално убијених јасеновачких жртава
Има ли помирења међу Србима и Хрватима ако нема признања усташког геноцида и покајања?
Нема шансе!
Невенка Стојчевић
Наслов и опрема: Стање ствари
Гидеон Грајф: Како сам дошао до броја страдалих у Јасеновцу
Да бих поткрепио бројку од око 700.000 страдалих у том усташком логору ослањао сам се углавном на три публикације Јад Вашема, рекао проф. Гидеон Грајф
Истакнути израелски историчар и стручњак за Холокауст Гидеон Грајф (Извор: B.P./ATAImages)
Чини ми се да постоји национална завера државе Хрватске да смањи број убијених у Јасеновцу, каже у интервјуу за РТ Балкан Гидеон Грајф, водећи израелски историчар, стручњак за Холокауст и аутор великог броја научих радова на ту тему, међу којима се налази и капитално дело „Јасеновац, Аушвиц Балкана“.
У разговору за портал РТ Балкан он говори о Јасеновцу, геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима у Независној Држави Хрватској, својим искуствима у истраживању Холокауста, али и о све заступљенијем тренду ревизионизма, који је нажалост постао честа појава како на Балкану, тако и у самој Србији.
Интервју смо започели питањем које до данас изазива велика неслагања, а то је укупан број страдалих у Јасеновцу.
Професор Грајф по први пут за српске медије открива изворе које користи како би поткрепио бројку од око 700.000 страдалих у том усташком логору.
„Да бих утврдио број убијених у логору Јасеновац, првом логору за уништење у Европи током Другог светског рата, користио сам многе архивске и историјске изворе, али за мене су најпоузданији и најаутентичнији извори који је објавила најпоузданија, најпознатија и најугледнија научна институција у целом свету: Јад Вашем у Јерусалиму. Ослањао сам се углавном на три публикације Јад Вашема: Прва је ‘Историја Холокауста – Југославија’, коју је уредио проф. Менахем Шелах, а издао Јад Вашем 1990. године. У њој на 189. страни пише да се ‘700 хиљада убијених може се сматрати реалним бројем’, слична бројка објављена је и у истој књизи и на страницама 173, 188, 189. и 199“, каже израелски историчар.
„Други извор је ‘Регистар заједнице – Југославија’, који је уредио Цви Локер, а издао Јад Вашем 1988. године. У тој књизи на страни 316, под термином ‘Јасеновац’ пише: ‘Према званичним проценама, у мрежи јасеновачких логора страдало је 700.000 људи. Огромна већина били су Срби, али међу њима је било и 20 до 25 хиљада Јевреја из Хрватске и Босне, као и многи Роми’. Трећи извор је ‘Енциклопедија Холокауста’, главни и одговорни уредник: проф. Израел Гутман, издао је Јад Вашем и библиотека Хапоалим 1990. године. У трећем тому, о ‘Јасеновцу’, на страни 575, пише: ‘У логору Јасеновац убијено је 600.000 људи, већином Срба, Јевреја, Рома и противника усташког режима’„, објаснио је Грајф.
Реч је о озбиљним и респектабилним изворима, које је издао водећи меморијални центар за очување сећања на Холокауст у Израелу.
И заиста, издање „Енциклопедије Холокауста“ у које је РТ Балкан имао увид садржи део у коме пише да је у Јасеновцу убијено „око 600.000 људи, већином Срба, Јевреја, Рома и противника усташког режима“.
Фотографија „Енциклопедије Холокауста“ у издању Јад Вашема у коју је РТ Балкан имао увид. Разлике у броју стране на којој се део о Јасеновцу постоје зато што је реч о различитим издањима (Извор: РТ Балкан)
„Као пажљив и одговоран историчар, који тежи да се ослони на поуздане, ауторитативне и аутентичне изворе, сматрам да било који историјски податак објављен у издавачкој кући Јад Вашем поседује немерљиво већи кредибилитет и аутентичност од било које друге публикације било где у свету“, наглашава Гидеон Грајф.
„Стога сматрам да су подаци који се појављују у овим књигама Јад Вашема истинити и историјски засновани, и нисам имао разлога да сумњам у њихову поузданост или тачност. Из овога је јасно да ја нисам ‘надувао’ бројеве убијених и нисам их измишљао због (наводне) пристрасности или спољног притиска. Ово су подаци штампани црно на бело у три најважније публикације Јад Вашема.“
Професор Грајф се последњих година нашао на удару критика појединаца у Хрватској, Израелу, али и Србији, који га оптужују да промовише „надуване бројке“ и тако даје ветар у леђа „српским националистима“. Он такве оптужбе недвосмислено одбацује и за РТ Балкан каже да он нема никакве породичне везе са Балканом, већ да му је једини циљ тражење историјске истине.
„Тврдња да ‘надувавам’ цифре убијених је смешна и нема основа. Нисам у сродству са породицама са Балкана, немам ни српске ни хрватске ни босанске рођаке, немам никакве интересе у региону Балкана и изнад свега никада нисам имао, и још увек немам интереса да нарушавам историју. Ја сам независни јеврејско-израелски историчар и немам никакав интерес да искривљујем истину о Јасеновцу“, наглашава наш саговорник.
„Немам интерес да потцењујем, нити преувеличавам број убијених. Зашто бих то радио? Ја сам независан, конзервативан, строг и пажљив јеврејско-израелски историчар и обично проверавам податке које објавим хиљаду пута пре него што их ставим на папир. То радим редовно, без изузетка. Поред раније наведених извора, ослонио сам се на још један веома важан и изненађујући извор: извештаје немачких официра, укључујући генерала Глеза фон Хорстенауа, чији се број убијених поклапа са бројкама које износим у књизи (о чему је опширно писао угледни аустријски историчар Ханс Сафриан).“
Први увиђај у Концентрационом логору Јасеновац, Логору III – Циглана, у Доњој Градини, обавила је Окружна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача из Нове Градишке, 11. маја 1945. године. Анкетна комисија Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача дошла је у Јасеновац 18. маја 1945. године, да би је месец дана касније поново посетила простор бившег логора, наводи се на званичном сајту Спомен-подручја Доња Градина. Комисија је у свом елаборату, који је објављен 1946. године, навела да се тачан број жртава у јасеновачким логорима не може утврдити, али да би тај број могао бити између 500.000 и 600.000.
„Југословенска државна комисија из 1945. године за истраживање ратних злочина проценила је да је у Јасеновцу убијено 600.000 жртава. Постојала је још једна, ‘Земаљска комисија’ из 1946. чија је процена између 500.000 и 600.000 људи. Знам за Југословенску послератну комисију која је проценила да је 1,4 милиона жртава у целој Југославији. Ја никада нисам рекао да је у Јасеновцу било 1,4 милиона жртава. Дакле, подразумева се да нисам усвојио податке званичног истраживачког одбора који је деловао на територији логора Јасеновац 1946. године и закључио да је број убијених у Јасеновцу достигао милион и четири стотине хиљада. Ово је несумњиво нереалан, преувеличан број, који никада нисам употребио нити једном поменуо“, каже професор Гидеон Грајф.
Наш саговорник наглашава да би ревизионисте требало тражити на другој страни, пошто су многи у Хрватској, укључујући и неке утицајне политичаре, покушали да умање значај Јасеновца, али и број жртава у том логору.
„Праве фалсификаторе и ревизионисте треба тражити негде другде, а не код мене: на пример, бивши хрватски председник Фрањо Туђман истиче заблуду од 30.000 жртава у Јасеновцу. Он је, дакле, прави ревизиониста. То је значајан облик историјског ревизионизма, а да не спомињемо антисемитске ставове и порицање Холокауста које је износио некадашњи председник Хрватске, које је унео и у своју злогласну књигу“, наглашава професор Грајф.
Још једно често запостављено питање када је реч о истраживању злочина у Јасеновцу представља судбина Рома који су нестали у том озлоглашеном логору. Управо се том темом у својој најновијој студији „Самударипен Рома у Независној Држави Хрватској“ бавио др. Драгољуб Ацковић, водећи стручњак за ромску историју и културу. Он је дошао до бројке од око 80.000 Рома који су убијени у Јасеновцу и НДХ.
„У резултате истраживања тог поузданог историчара, професора Ацковића, не треба сумњати. Уколико је оно тачно, није могуће да је у Јасеновцу укупно убијено око 85 или 90 хиљада људи. То је апсурдно, смешно“, сматра професор Грајф.
Како наводи наш саговорник, изузетно је сумњива и чињеница да је логор након рата збрисан са лица земље, као и то што је за време комунизма убрзо нестало интересовања за истраживање злочина почињених у Јасеновцу. Он наводи да је врло могуће да поједине стране, како тад тако и сад, нису имале интереса да се открије истина о томе шта се дешавало у том логору.
„Чини ми се да постоји национална завера државе Хрватске да смањи број убијених у Јасеновцу“, наглашава он. „Број жртава никада неће бити познат јер је толико важних артефаката намерно уништено непосредно након рата. Самим тим, питање које је и даље отворено је – зашто би неко после рата уништио све зграде у Јасеновцу?“
Професор Гидеон Грајф наводи и имена још неких домаћих стручњака који су се бавили истраживањем злочина у Јасеновцу, попут покретача идеје и оснивача Музеја жртава геноцида Милана Булајића и угледног антрополога и палеопатолога Србољуба Живановића.
„Познат ми је и господин Милан Булајић, оснивач Музеја за жртве геноцида у Београду, који је 1961. године присуствовао суђењу Ајхману у Јерусалиму, као Amicus curiae (пријатељ суда). Господин Булајић је број жртава у Јасеновцу проценио на 700.000. Ископавања у Јасеновцу је било и након рата, када је професор Србољуб Живановић, који је извршио та истраживања закључио је да је број жртава у Јасеновцу најмање 750.000. Због претњи које су му упућене он је морао да побегне из Југославије у Велику Британију“, каже наш саговорник.
Један од аргумената који се често „пребацује“ заступницима тезе да је у Јасеновцу страдало далеко више од неколико десетина хиљада људи је и то што њихова имена и идентитети никада нису утврђени. Професор Грајф на то каже да, иако немамо тачне податке о свих 60 милиона страдалих у Другом светском рату, ту бројку нико не доводи у питање. Исти је случај и са 20 милиона совјетско-руских жртава, додаје он.
„Истина о тачном броју убијених у Јасеновцу вероватно никада неће бити позната, али бих волео да српски историчари постигну консензус о овом питању. У недавној изјави двојице званичника Музеја жртава геноцида у Београду, они су ми приписали да ‘нема научних података у мојој књизи Јасеновац – Аушвиц Балкана’. Када би само обратили пажњу на изворе које сам користио – веома важне научне публикације Јад Вашема – они би смирили страсти и престали да ме лично нападну и вређају. Уместо илузионарних лажних и измишљених оптужби, да сам изманипулисан од стране неке владине агенције, боље би било да су лојални неоспорним чињеницама.“
Професор Грајф такође оштро одбацује наводе да српске власти намерно увећавају број жртава Јасеновца.
„Оно што заправо видимо су покушаји да се драстично смањи број жртава, који долазе из врха хрватског политичког руководства“, наглашава он.
Гидеон Грајф: Нацисти су били стерилнији од усташа, 57 метода убијања Срба у НДХ
Усташе су усавршиле чак 57 метода убиства које су примењивали у Јасеновцу, то је најбољи доказ њихове убилачке природе и жеље за убиством, каже у другом делу разговора за РТ Балкан Гидеон Грајф, водећи израелски историчар, стручњак за Холокауст и аутор великог броја научих радова на ту тему, међу којима се налази и капитално дело „Јасеновац, Аушвиц Балкана“.
Он за РТ Балкан говори о сличностима и разликама између нациста и усташа, али и начину на који савремена Немачка и Хрватска гледају на Други светски рат. Дотакли смо се и његовог личног односа са Србима, али и тога шта би Србија могла да научи од његове домовине, Израела, када је у питању очување сећања на страдале у усташком геноциду.
„Убилачки методи Немаца и усташа су у много чему слични, али између њих постоје и неке јасне разлике. Ја бих то сумирао овако: Немци су били ‘стерилнији’ и ‘чистији’ у вршењу својих злочина, нису волели да се трљају о тела убијених и радије су се држали подаље од њих. Зато су измислили метод убиства у гасним коморама, који омогућава стерилно убиство уз држање дистанце између убице и жртава. Та метода је измишљена углавном зато што претходни метод убиства, у јамама на територији Совјетског Савеза од стране ‘Ајнзацгрупа’, није био довољно стерилан и изазивао је нелагоду и духовну патњу убицама. Прљаве послове, попут спаљивања тела, лоцирања драгоцености, чупања златних зуба и бацање пепела у реку, Немци су наметнули јеврејским затвореницима, члановима ‘Зондеркоманде’. Принцип је био – не прљати чисте, ‘аријевске’ руке“, каже професор Грајф.
„Усташе су биле потпуно другачије: Они су волели да осете тела својих жртава, одсецају главе затвореницима посебним ножем закаченим као рукавица, као и да праве фотографије својих бруталних убистава. Чињеница да су усташе измислиле и усавршиле ни мање ни више него 57 метода убиства које су примењивале у логору Јасеновац, најбољи је доказ њихове убилачке природе и жудње за убиством. Да резимирамо, усташе су биле примитивније и више налик на варваре од Немаца“, објашњава наш саговорник.
Дечији логори
Усташки режим познат је и по томе што је организовао специјалне логоре за децу, што током Холокауста није радио нико други у Европи, чак ни немачки нацисти. Усташе су зверски убиле око 75.000 српских, јеврејских и ромских беба и деце, каже професор Грајф.
„Недавно, у пролеће 2023. године, српски медији су објавили да је Србија сада у поседу досијеа Диане Будисављевић. Ти документи садрже имена деце која су сачувана, чиме је откривена језива слика судбине српске деце у НДХ. Хиљаде и хиљаде деце остало је сирочад када су им усташе убили родитеље, а Диана Будисављевић је хиљаде њих спасила усвајањем у хрватске породице“, објашњава познати израелски историчар.
Гидеон Грајф: Врхунац усташких злодела представљају концентрациони логори за децу
Професор Грајф каже да је коначно решење усташког режима, односно истребљење Срба, Јевреја и Рома на простору Независне Државе Хрватске, почело чак 6 месеци пре немачко-нацистичког коначног решења.
„Сличност оба злочиначка режима била је и расна теорија, која је била централна линија политике и идеологије и у НДХ и у нацистичкој Немачкој, и која је довела до убистава милиона невиних људи, посебно Јевреја. Ова политика је донета одмах по доласку два режима на власт, а у НДХ је била усмерена против Срба, Јевреја и Рома.“
У Србији наилазим на изузетно позитивне реакције, осећам велику захвалност
Професора Грајфа смо питали и да ли је у свом професионалном раду документовања страдања у Другом светском рату наишао на отпор и проблеме, као и са каквим се реакцијама сусрео. Он каже да у Србији скоро увек наилази на изузетно позитивне реакције и да га то веома радује.
„Добијам огромну подршку од некадашњих логораша који су преживели Јасеновац и који данас живе како у Србији, тако и у иностранству. У том логору је убијено око 20.000 беба и деце, пошто их је усташка влада прогласила ‘државним непријатељима’. О тим великим усташким злочинима говорио сам када сам отварао изложбу ‘Јасеновац – право на сећање’ у седишту Уједињених нација у Њујорку 2018. године, што је био први пут у историји да је сећање на тај логор и његове жртве било поменуто у УН“, подсећа израелски историчар и додаје:
„Дозволите ми да искористим ваше питање и посебно поменем саосећајне одговоре које последњих година добијам од многих грађана Србије, у Србији и у иностранству, грађана које не познајем али који ми пишу да је, у њиховим очима, моја активност толико значајна за српско историјско памћење, да у поређењу са мном ниједан српски историчар не ради ништа слично. Они наглашавају да би, без мене, питање Јасеновца и даље било закопано дубоко под земљом, као и протеклих деценија.“
Смиља Тишма: Беатрис Грајф, „израелска мајка” јасеновачких мученика
Професор Грајф објашњава да су га појединци чак и прозвали за „народног хероја српског народа“, као да га често обасипају комплиментима и љубављу. „Ту захвалност осећам и у бројним посетама Србији. Људи ме препознају на улици и деле своја осећања са мном. То ме, као и трагање за истином, радује и подстиче да наставим са својим радом. Нико неће моћи да ме купи, нико неће моћи да утиче на мене терористичким средствима, нико неће моћи да ме подмити“, закључује он и наглашава да су то вредности које потичу из његове породице.
Против ревизионизма се мора борити истином
У току разговора са професором Грајфом, дотакли смо се и питања ревизионизма историјских чињеница који је, нажалост, последњих година постао широко распрострањен на простору не само ширег Балкана, већ и у самој Србији. Реч је о опасном феномену против којег се мора борити истином, поручује наш саговорник.
„Ревизионизам је опасан феномен који се мора искоренити, јер у многим случајевима представља увреду за убијене и скрнави сећање на њих. Зато се мора учинити све да се историја, њена светле и тамне стране, документују на што објективнији начин.“
Наш саговорник наглашава да „неке владе користе историјски ревизионизам како би промовисале своју националистичку политику агенду“ и како би се опрале од својих злочина против човечности током Другог светског рата. Оне се надају да ће на тај начин олакшати терет прошлости и очистити своју црну историју.
„Разлике између Немачке и Хрватске када је реч о прошлости су огромне. Док је Немачка преузела одговорност за своје злочине, Хрватска је и даље поносна на своју прошлост и жели да је оживи. Немачка признаје своју тешку кривицу и у свакој прилици износи искрене оцене злочина из своје мрачне прошлости, док Хрватска одбија да се одрекне својих прошлих злочина, што је озбиљан проблем са моралне, и са образовне тачке гледишта“, објашњава професор Грајф.
Споменик у Блајбургу (Фото: Eibner-Pressefoto/EXPA/Angerer/globallookpress.com)
За крај, нашег саговорника смо питали шта би Србија могла да научи од његове домовине, Израела, али и шире јеврејске заједнице када је реч о заштити сећања на жртве геноцида, а посебно цивиле страдале током Другог светског рата.
„Јеврејски народ је народ који уме да памти, а то колективно сећање траје хиљадама година. Сетимо се изласка из Египта, рушења Првог и Другог храма, вавилонског изгнанства, свих непогода које су током година задесиле наш народ, као и Холокауста, наше највеће катастрофе, током које је убијена око трећина јеврејског народа“, подсећа професор Грајф.
„Велики део његових најважнијих државних празника су празници сећања, а у њиховом средишту су важни догађаји који су се догодили јеврејском народу у његовој историји. То живо и интензивно сећање чува наш национални идентитет, јача везу између делова јеврејског народа, чува наш историјски континуитет и служи као важан елемент у обликовању наше националне личне карте“, објашњава он и подсећа да је његов однос са Балканом настао управо када су га из Владе Србије пре десетак година замолили да их саветује како да изграде националне институције за очување српског националног сећања.
Гидеон Грајф (Фото: Иван Добричић)
„Због мог професионалног искуства као проучаваоца Холокауста, позван сам у Србију да спроведем истраживање о Јасеновцу и да организујем прву изложбу у Уједињеним нацијама на тему Јасеновца“, наглашава израелски историчар.
Алекса Пауновић
Разговор у два наставка објављен на сајту РТ Балкан (први 22. 8. 2023, други 24. 8. 2023)
Categories: Преносимо
Господине Гајф, то је Сокхолмски синдром или по нашој народној изреци “Кад не можеш против њега, ти му се придружи”!