Несхватљиво да је епископ славонски Јован (Ћулибрк) послије такве изјаве и даље српски владика, да је остао на мјесту гдје је и да се Синод није тиме озбиљно позабавио, сматра историчар
Епископ славонски Јован на Привредниковој трибини у Загребу 17. 9. 2019. (Извор: Снимак екрана)
Историчар Драгомир Анђелковић изјавио је да неосноване тврдње владике пакрачко-славонског Јована да Србија и Република Српска стоје иза преувеличавања српских жртава у Јасеновцу служе као средство онима који желе да обесмисле геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској сада када се Србија и Српска „спремају да изграде српски Јад Вашем“.
Анђелковић сматра да је несхватљиво да један владика Српске православне цркве /СПЦ/ било када то каже.
– Без обзира да ли то /владика Јован/ Ћулибрк сада каже или је то рекао прије неколико година, несхватљиво је да се историјским ревизионизмом, тим прије на штету свог народа, бави владика. То би било исто као кад би јеврејски рабин преиспитивао жртве Аушвица и у неким стварима се слагао са ревизионизмом разних неонацистичких фактора – рекао је Анђелковић Срни.
Да је тако нешто урадио неки јеврејски рабин, каже Анђелковић, он врло брзо не би био рабин и читава заједница би се од њега оградила.
Милорад Додик: Не постоји никакав пројекат РС и Србије да се увећа број жртава Јасеновца
Анђелковић указује да је несхватљиво да је Ћулибрк послије такве изјаве и даље српски владика, да је остао на мјесту гдје је и да се Синод није тиме озбиљно позабавио.
– Није ми познато да је он спроводио било каква истраживања и да је направио неки институт, па да на основу тога има податке какве је рекао, а многи су се систематски бавили истраживањем геноцида над Србима – каже Анђелковић.
Изјава еп. славонског Јована на Привредниковој трибини у Загребу 17. 9. 2019. (Извор)
Српски историчар истиче да је индикативно и објављивање ове информације у тренутку када су Србија и Република Српска потписале споразум о изградњи меморијалних центара посвећених јасеновачким жртвама у Доњој Градини и Београду.
– Ово што је /владика Јован/ он рекао служи као средство неоусташким факторима и свим другима који желе да обесмисле геноцид почињен над Србима, поготово сада када се Република Српска и Србија спремају да изграде српски Јад Вашем, велики меморијални центар посвећен српским жртвама – рекао је Анђелковић.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Срна/РТРС, 10. 8. 2023)
Categories: Вести над вестима
Немачки министар Јирген Вилхелм Молеман је исто скакао падобраном као и Јован Ћулибрк. Једном се падобран „није отворио“. НИ РЕЗЕРВНИ. Пре тога се министар непримерено огласио на рачун јеврејског страдања.
https://de.wikipedia.org/wiki/J%C3%BCrgen_M%C3%B6llemann
Замислите „логику“ Јована Ћулибрка, каже нпр. следеће.:
1) да је немогуће убијати сваки дан људе у бројчаном износу од преко пет стотина. Можда хоће Ћулибрк да нам каже да је постојао један једини усташа у Јасеновцу? Заправо је постојао је читав ескадрон смрти, коме је убијање Срба било хоби! Сходно томе је могућа цифра чак и од хиљаду дневно! Савим неутрално гледано, и у прилог томе је Гидеон Грајф много ближи истини са својом цифром од преко милион и по жртава.
2) да је жртва само она која је регистрована. Како је могло бити могуће све регистровати када су читаве фамилије и села биле збрисане са лица земље на најмонструознији начин? Осим тога, чак и да је неко преживео, треба се опоравити ментално од самог сусрета са ђаволом, и нешто након тога проговорити у изразито антисрбском комунистичком окружењу где су Срби такође масовно ликвидирани.
ЈОВАН ЋУЛИБРК СПАДА СИГУРНО У НАЈБОЉЕ УЧЕНИКЕ ЛАТИНСКЕ ШКОЛЕ ЗА ОБМАНУ.
Главни његов допринос србским душманима је борба за десетоструко смањење броја јасеновачких страдалника. УЗ ПРЕЋУТНУ САГЛАСНОСТ ОСТАЛИХ “ЕПИСКОПА”.
ЗАШТО ЈЕ ОН СКОРО ПЕРФЕКТАН УЧЕНИК ЛАТИНСКЕ ШКОЛЕ ПРЕВАРЕ?
Јер он скаче на пример падобраном, па већина наивних кукаваца из редова одбране Србије истиче ово у први план.
Јер он сјајно прича (трабуња) о рокенролу, рећи ће заљубљеници рокен рола.
Јер је он стручњак за здравље, јер је са неколицином “владика” позивао на вакцинацију, рећи ће сви представници власти и глобализма са Бил Гејтсом у првом плану.
На крају ће најнаивнија група људи рећи да је он борац и заштитник Јасеновца, наводећи да је он као борац за то добио и титулу “Витез од Ладина”.
У свом главном циљу Ћулибрк користи обмањујуће методе:
– на пример о херојском ослобођењу Јасеновца са неустрашивим Милетом митраљесцем.
– на пример користи критику зашто градови у Србији немају улице на тему Јасеновац
– …
АЛИ, СВЕ ОВЕ СИТНЕ ПРИЧИЦЕ СЛУЖЕ ДА ЗАМАГЛЕ ЊЕГОВ КРАЈЊИ И ГЛАВНИ ЦИЉ, А ТО ЈЕ ДА ДОСТИГНЕ БРОЈКУ ЈАСЕНОВАЧКИХ СТРАДАЛНИКА ОД ОКО САМО 80.000!
У свом издајничком циљу је Ћулибрк немилосрдан и богоборачки сатире све раније и садашње доказе, чак и оне које нису могли да оспоре највећи србски непријатељи! У образложењу користи своју “логику”.
ЧАК И ДА СЕ „ИЗБОРИ“ ДА СВАКИ ГРАД У СРБИЈИ ИМА УЛИЦУ ЈАСЕНОВАЧКИХ МУЧЕНИКА, АЛИ ДА ПРИ ТОМЕ ИЗВЕДЕ СВОЈ ПАКЛЕНИ ПЛАН У ОСТВАРЕЊУ ЦИФРЕ ОД 80.000 СТРАДАЛНИКА, ЋУЛИБРК ЈЕ ИЗВЕО ПЕРФЕКТНУ ЛАТИНСКУ ПРЕВАРУ!
Да је он и даље владика није несхватљиво, већ потврђује да нам је наша Христова СПЦ под окупацијом! О томе говорише и блаженопочивши протојереј Жарко Гавриловић.
Јован Ћулибрк је рођен У Зеници. Носи презиме своје мајке Невенке Ћулибрк. Врло је вјероватно да зна да му отац није србин. Дакле он нема цјеловиту србску идентитетску основу. Већ дуже вријеме се бави изучавањем холокауста над јеврејским народом.. Има стан у Јерусалему и за њега постоји само један народ који је масовно страдао од стране нацистичке Њемачке и њедог вјерног сателита НДХ. СПЦ је у великој кризи пошто овакви епископи екуменисти и глобалисти директно раде на њеном урушавању. Владику Ћулибрка ће требати што прије смијенити са његове садашње функције и онда изопштити из СПЦ.
Забрињавајуће је то што нема никакве реакције из врха СПЦ на јавне испаде владике Ћулибрка. А неће их ни бити. Западни моћници су успели да преко А. Вучића устоличе садашњег Патријарха СПЦ, који је доказани екумениста и глобалиста. Само да се сетимо његове изјаве да хрватске усташе не припадају ни једном народу. Према томе, јасно је да ова два великодостојника СПЦ делују на истом колосеку. Нажалост, има их још таквих у врху СПЦ.
На овој Привредниковој трибини у Загребу није говорио само владика Јован. Поред осталих, колико видим, били су ту и историчари из Београда – др Предраг Марковић и др Коста Николић. Пошто је уз текст приложен и снимак овог скупа, покушао сам да одслушам све у целини. Нажалост, нисам успео ни у деловима, јер је тонски запис мени често нејасан. Можда је неко успео, па ме интересује: да ли су ова два историчара имала нешто да кажу у вези са иступом владике Јована?
Колико знам, њих двојица немају истоветне идеолошке ставове. Др Марковић је левичар и функционер Социјалистичке партије Србије, а др Николић је десничар на линији ревизије историје Равногорског покрета. Наравно, добром историчару идеологија не би смела да искривљује стручан, историографски рад. Да ли су у овом разговору показали своју стручност или се правили невешти да се не би замерали, што је чест манир лажних интелектуалаца?
Што се идеологије тиче, она остаје политичарима, нпр. присутном др Будимиру Лончару, последњем савезном секретару за иностране послове бивше СФРЈ. Било би интересантно чути да ли је и о чему он говорио.
Драгомир Анђелковић – писац овог чланка – тврди да “изјава владике Јована” служи неоусташким факторима да обесмисле геноцид над Србима.
Супротно томе, владика сматра да « ПРЕУВЕЛИЧАВАЊЕ » српских жртава служи да обесмисли геноцид над Србима.
Јер, очигледно је да Срби нису кредибилни. Лансирани су бројеви од 120 000, 700 000, 1 100 000 жртава. Стиже и Гидеон Грајф са бројем од 1 400 000.
То није озбиљно. То вређа жртве, то вређа савест, то вређа Истину, то вређа српски народ.
Владика је то одавно разумео.
Драгомир Анђелковић (историчар ?) још увек није.
@Деда Ђоле
“Супротно томе, владика сматра да « ПРЕУВЕЛИЧАВАЊЕ »
српских жртава служи да обесмисли геноцид над Србима”?!
Чудновато!
Како то да ”владика” нема такав став и по питању
”ПРЕУВЕЛИЧАВАЊА” јеврејских жртава, будући да је
”стручњак” и за Холокауст?
Јевреји су постигли концензус око броја својих жртава у Холокаусту. На Гуглу и Википедији већ одавно се налази опште прихваћен број “ОКО 6 МИЛИОНА”.
Срби нису сложни око броја српских жртава у НДХ. Та неслога је веома штетна. Она вређа жртве, она вређа савест, она вређа Истину, она вређа српски народ.
Ако Срби лансирају бројеве од 120 000 до 1 400 000, шта ће о томе рећи светско јавно мњење ?
Владика Ћулибрк је сасвим у праву.
Историчар Драгомир Анђелковић то није схватио.
@Деда Ђоле
„Срби нису сложни око броја српских жртава у НДХ. Та неслога је веома штетна. Она вређа жртве, она вређа савест, она вређа Истину, она вређа српски народ.“
Какав безобразлук, опет и опет од даиџе Ђола — каже српска неслога (око бројева) вређа жртве!??
А наравно, не вређа их систематско умањивање геноцида од стране неоусташа и корисних им служинчади.
И још: „…шта ће о томе рећи светско јавно мњење?“
Шта ли је то!? Па корисније је да мишљење усагласимо са Марсовцима, на пример.
Без стида и срама, @Деда Ђоле под старе дане и даље сеири пребројавајући остатке српских костију, оних по јамама, и оних пристиглих Савом под Калемегдан, а нарочито оних који се кроз димњаке јасеновачке Циглане винуше у небо.
Њима покој од Господа у Царству небеском, а слава и част овде на земљи.
@Деда Ђоле
„Срби нису сложни око броја српских жртава у НДХ. Та неслога је
веома штетна. Она вређа жртве, она вређа савест, она вређа Истину,
она вређа српски народ.
Ако Срби лансирају бројеве од 120 000 до 1 400 000, шта ће о томе
рећи светско јавно мњење ?“
Православни Срби су сложни око броја српских жртава у НДХ, и
то је “ОКО МИЛИОН И МАЛО ВИШЕ“, а неслога долази од
конвертита, полутана Срба (авлијанера, мешанаца, џу**ца)!
Што се тиче светског јавног мњења Четвртог Рајха, баш
нас заболе ћошак.
Душан Буковић:
НЕКОЛИКО ПОДАТАКА О ВЕЛИКИМ СРПСКИМ СТРАТИШТИМА НА ПОДРУЧЈУ ГЕНОЦИДНЕ „НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ“
Нормалније је веровати Српској Православној Цркви и југословенским службеним подацима о људским жртвама, него неаргументованим тзв. „српским“ кроатофилским „историчарима“, великохрватским најамницима попут владике Јована Ћулибрка, негатора геноцида. . .
Према једном саопштењу Светог Синода Српске Православне Цркве, које је публиковано у „ГЛАСНИКУ“, дословно стоји:
„Од 21 епископа петорица су убијена, двојица интернирана и у интернацији умрла,
двојица премлаћена и пребачена у Србију где су ускоро умрла, један држан у
затвору заједно са Његовом светости Патријархом, а затим послат у логор у
Немачку, а један у Италију, а двојица протерана са својих епархија у Србију.
Само су њих десеторица остали на својим местима. Једна четвртина свештеника је
поубијана (око 700), око 300 помрло природном смрћу, једна трећина протерана у
Србију, око 400 било је у логорима у земљи и у заробљеништву, а само једна
четвртина свештеника остала је на својим местима. Једна четвртина манастира и
цркава је порушена а скоро половина од укупнога броја мање или више оштећена.
Само у Горњокарловачкој епархији од 189 цркава порушено је и попаљено 175, а 14
остало. Од 8,500.000 верника 1,200.000 је погинуло или убијено. Ратна штета
цркве износи 7 милијарди предратних златних динара…“ ( Види: Гласник СПЦ, Београд,
број 1 – 3, март 1951, страна 10).
У овом контексту указали бисмо на књигу Слободана Нешовића, коју је објавио под насловом „Велика тројица очи у очи“, где између осталог стоји:
„Највећи тоталитарни рат у историји човечанства (1. IХ 1939 – 2. IХ 1945) стајао је, према једној немачкој статистици, укупно 55.472.400 људских жртава. Од тога СССР је имао укупно 20,600.000, В. Британија 388,000, САД 229.000, Пољска 4,300.000, Југославија 1,706.000 а Француска 201.586 жртава. Од сила Осовине Немачка је у рату изгубила 6,550.000, Јапан 1,270.000, Италија 410.000, Мађарска 358.000 и Бугарска 20.000 људи. У отаџбинском рату пао је сваки десети грађанин СССР, В. Британија је жртвовала за победу сваког 130-тог становника, а САД, на свим бојиштима од Атлантика до Пацифика, тек сваког 3.295-тог Американца, док је ‘цена у крви’ Пољака и Југословена била највиша: Пољска је изгубила сваког петог а Југославија сваког деветог становника. (Опш. вид. Сл. Нешовић: ‘Привредна политика и економске мере у току ослободилачке борбе народа Југославије’, Привредни преглед, Београд 1964, стр. 11-14)…“ (Види: Слободан Нешовић, Велика трајица очи у очи, Београд, 1978, стр. 328; Уређивачки одбор: Други светски рат – Преглед ратних операција, Књ. V, Београд, 1970, стр. 512).
О великим србским стратиштима на подручју „Независне Државе Хрватске“, коју је хрватска власт прогласила у Загребу под окриљем немачких и италијанских окупатора за време Априлског рата 1941. године, публикован је до сада велики број књига, дукумената, расправа и брошура на србском и светским језицима.
Немачке и италијанске окупаторске власти су нашем несрећном, окупираном, обесправљеном, обезлављеном и пониженом србском народу везали руке. У Загреб су довели из Мусолинијеве Италије у складу са инквизиторском Римском католичком куријом хрватског усташког злочинца Анту Павелића и поставили га за поглавника тзв. „Независне Државе Хрватске“. И Немци и Италијани и њихови сателити су једноставно подржавали и подстицали Хрвате да изврше геноцид над Србима у марионетској немачкој и италијанској „НДХ“ за време Другог св. рата (Види: Биљана Живковић, Разговор са др Србољубом Живановићем – Геноцид над Србима још увек траје! Печат, Број 109, Београд, 9. април 2010, стр. 24-28).
Колико је Павелић био фанатични римски католик најбоље се види по једној оцени Хитлеровог папе Пије ХII „да је Анте Павелић добар католик и практикујући католик…“ (Види: „Мисионар“ , независни српски часопис, Chicago, Ill., USA, 1958, стр. 50).
Сматрамо да ће бити од интереса да на овом месту наведемо и неколико података о највећим србским стратиштима на подручју тзв. „Независне Државе Хрватске“ у којима се налазе трошни остататци невине деце и невиних Срба и Србкиња:
Славонска Пожега, Кукуњевац, Пакрац, Бјеловар и Гудовац код Бјеловара, Река Лукавац и Бијељина, Стевањац, Рашића Гај, Бутмир више Илиџе, Босанска Крупа, Босанско Грахово, Рисова Греда (Босански Петровац) са неиспитаним пећинским понором, Невесињска јама;
Мостар, Широки Бријег, Царински мост на Неретви, Клепци, манастир Житомислић, Љубиње, Катавичко-Ранковића провалија, Кобиља Глава, Служањ јама код Мостара, Криваја, Ластва јама (Столац) у Херцеговини, река Врбања;
Присоје – јама код Сиња, Пролошка драга код Врљике, Развође – јама код Книна, Мратовска јама под Промином код Дрниша, Кљакачка јама под Промином код Книна, Лозовачка јама (Лозовац) код Шибеника, Фурнаже понор на Пагу, Јамина јама код Трибња, Голубњача – јама на обронцима Динаре;
Госпић, Дивосело, Кулен Вакуф, Гаравице, Глинска црква, Прекопе (Глина) са три велике јаме, Благај на Корани, Челебић, Лички Бушовић – јама, Личка Суваја са три јаме, Огулин – Кула и река Добра, Слуњ;
Вргин мост, Банића Главица, Радовица, Рушевица, Селиште, Маљевац, Пашин Поток, Коларић и Војнић, Раков поток; Божића јарак код Плитвичких језера, Кореница, Морине Стење, Бакића Главица, Костајница, Медак, Вребачка јама, Боричевац јама;
Билеће, Пребиловци, Сењ, Брушани, Карлобаг, острво Лазарет код Задра, острво Паг;
Сремска Митровица, Тузла, Вишеград, Сарајево, Загреб, Бања Лука, Дервента, Карловац, Јаска, Дарувар, Доњи Михољац, Брчко, Трешњевка, загребачка Брезовачка шума крај Сиска, Цапраг;
Шаранова јама на Велебиту припадала је хрватском усташком логору Јадовно, Тучић понор код Грачаца, Коритска јама код Билећа, Голубњача јама у селу Бивоље Брдо код Домановића у Херцеговини, Шурманци јама (Чапљина) у Херцеговини, Пролом јама код Ливна, Гламоч, јама на Корићни, Рујанска јама – Равни Долац код Ливна…
На подручју . „Независне Државе Хрватске“ постојали су хрватски усташки концентрациони логори: Јасеновац, Стара Градишка, Лепоглава, Јадовно (близу Госпића), Слано (на отоку Пагу), Керестинец, Ђаково, Даница (у Копривници), Крушчица (код Травника), Лоборград, Ферићанци, Тење (код Осијека), Сисак и Јастребарско, Јанкомир у близини Загреба, логори у Земуну, Бихаћу, Славонском Броду, Винковцима… (Види: И. Лалић, Крвавим усташким трагом, „Србија“ – “Serbia”, октобар 1980, Fruitland, Ontariо , Canada; Редакциони одбор, Велике српске гробнице, „Слобода“ – “Liberty”, 17. септембар 1971, Chicago, Illinois, USA; Шиме Бален, Павелић, Загреб, 1952; Мирко Першен, Усташки логори, Загреб, 1966; …).
Имајући у виду да су Брозове партизанске јединице од половине 1943. године претежно биле састављене и од бивших хрватских усташких кољача и домобрана, албанских балиста и муслиманских ханџареваца на челу са Марком Месићем и Сулејманом Филиповићем и од комуниста-интернационалиста и сарадника окупатора, чији потомци и данас владају из Београда-Јосипграда над обезглављеним и пониженим Србима, што у извесној мери сведочи и Алекса Ненадић у књизи „Босанско Грахово у НОР“, где о покољу србског народа у Челебићу 1941. године између осталог, стоји:
„Убијени је остао жив – Одломак из сећања Душана Нинковића…
Сутрадан су ме извели да гледам како кољу жене и дјецу из Челебића. Клање је вршено пред школом на пањевима. Неки су клали ножевима, а неки месарским сатарама. Опет су ме натјерали да пијем крв и у том уживали.
Кољачи су били у цивилним одијелима, мени непознати. Народ су приводиле усташе у униформи под оружјем и са бајонетама на пушкама. Од усташа који су приводили народ на клаоницу познавао сам Голиот Анту, из Уништа, Бараћ Јозу, из Бороваче и Никицу Перића, из Црног Луга. Клању је присуствовао и адвокат Урумовић, из Ливна, који је, чини ми се, био главни усташки старјешина и организатор покоља…
Случај је хтио да је 1950. године дошао човек на Бос. Грахово код мене да извади личну карту. Учинио ми се добро познат и кад сам му погледао слику било ми је јасно. Предамном се налазио бивши усташа са челебичког покоља – Анте Голиот.
Присуствовао сам његовом суђењу у Бихаћу. Моја је изјава била једина која га је теретила. Стварно нисам видио да је клао, али је приводио невино становништво као усташа у униформи и под оружјем. Осуђен је на 10 година затвора. Можда би извукао и већу казну да није било људи – партизана из његовог села, који су тврдили да је то био најпоштенији човјек, а сем тога био је касније у партизанима, добио чин старијег водника и неколико одликовања…“ (Види: Алекса Ненадић, Босанско Грахово у народноослободилачком рату 1941-1945, Зборник сјећања, Издавач: Савез Удружења Бораца НОР Општине Босанско Грахово, 1971, стр. 167 и 170).
У овом контексту указали бисмо и на студију проф. др Мирка М. Косића (Велика Кикинда, 27. март 1892–Лугано (Швајцарска), 25. јуни 1956), коју је објавио под насловом „Србија и балканска унија“, где између осталог, стоји:
„Зверским покољем (а не у ‘грађанском рату’ како би то хтели неки браниоци Хрвата међу Енглезима) скоро милион голоруких Срба (и стараца и жена и деце) од стране Хрвата добровољних савезника Немаца ( а не само ‘Усташа’!, таман као што ни Немци неће да су вршили злочине него тамо неки ‘наци’! а да шта су били ти ‘наци’ него огромна већина Немаца? Баш као и ‘Усташе’ Хрвата) покопана је за сва времена заблуда о народном јединству Срба и Хрвата. Човек би очекивао да ће сада српски политичари напустити идеју о могућности трајне државне заједнице са Хрватима, када је отпала њезина основа: фикција ‘народног јединства’. Али не: они су тако мало дознали о хрватским зверствима, тако их се мало дотиче грозна смрт милион њихових сународника да и даље трабуњају да ко неће више државну заједницу са Хрватима тај само чини радост ‘нашим заједничким непријатељима’ циљајући на Талијане и Мађаре… Та имају ли Срби љућих непријатеља од Хрвата? Ни Турци нису за четиристо година побили толико голоруких Срба колико Хрвати за цигло четири године! Има још и такових наивчина међу нама, који још говоре о “заједничкој опасности од Талијана и Немаца“ као да Хрвати нису у два Светска рата били борци на страни Немаца и као да се развојем војне технике и међународно-светско-политичке свести нису из основе помериле вероватности па и могућности локализованих ратних сукоба…“ (Види: Проф. др Мирко М. Косић, Србија и балканска унија, Српски народни календар – Американски Србобран, Pittsburgh, Pa., U. S. A., 1951, страна 82-87).
Такође, имајући у виду да су извесни енглески историчари, који су стали у трагичном двадесетом столећу на страну Анте Павелића, који је цело време после Другог свeтског рата био под англоамеричком заштитом и под заштитом ватиканско-вашингтонског и лондонског тројанског коња Јосипа Броза против Срба, издали су шест књига, које су публиковали у Лондону од 1971. до 1976. године о британској спољној политици у току Другог светског рата под насловом “BRITISH FOREIGN POLICY IN THE SECOND WORLD WAR”, где су једноставно умањили број србских жртава. У трећем тому Британске спољне политике у поглављу XLI Британска спољна политика према Југославији о масовним покољима Срба у „Независној држави Хрватској“, која је била под окриљем немачких и италијанских окупатора донени су свега шест редова ( с. 279).
Ево што кажу Енглези, Павелићеви и Брозови заштитници и ментори о зверском клању незаштићеног цивилног становништва Срба, Јевреја, Рома и извесних родољуба у тзв. „НДХ“ под хрватским усташким режимом поглавника Анте Павелића:
„Павелић је уз сагласност и одобравање и безусловну активну помоћ окупационих снага, организовао 1941 систематске покоље хрватских Јевреја, као и Срба кроз ‘независну државу’, нарочито у северној и западној Босни. Број жртава је непознат: цифра вероватно није мања од 50.000 Јевреја и између 50.000 и 100.000 Срба…“
То је очигледно највише што су енглески историчари-ревизионисти, корисни идиоти, могли учинити да би амнестирали свог агента Анту Павелића и геноцидну „Независну државу Хрватску“ зато су негирали и умањили србске жртве у Другом светском рату.
Нормалније је веровати југословенским службеним подацима о људским жртвама, него неаргументованим тзв. „српским“ кроатофилским „историчарима“ и корисним идиотима, манипулаторима, који данас делују у Београду-Јосипграду у удруженом непријатељском подухвату против србског народа из којег потичу, јер намерно умањују србске жртве на подручју геноцидне „Независне Државе Хрватске“.
Коментар Г. Душана Буковића – НЕКОЛИКО ПОДАТАКА О ВЕЛИКИМ
СРПСКИМ СТРАТИШТИМА НА ПОДРУЧЈУ ГЕНОЦИДНЕ
“НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ” – завређује да буде означен као
“ЦРВЕНО СЛОВО“ у архиви Стања Ствари, и сваке године
13. септембра понуди читаоцима ради подсећања и незаборава
на Свете мученике Јасеновачке, када их прославља и СПЦ.
И не само тада, већ и у свакој прилици када се скрнави Њихово
Свето мучеништво, као у случају заговорника и следбеника
умањивања Њиховог броја.
“Да васкрсне Бог и да се развеју непријатељи Његови, и да
беже од лица Његова сви они који Га мрзе (заговорници
умањивања броја Светих мученика Јасеновачких); да исчезну
као што исчезава дим, као што се топи восак на домаку огња,
тако да изгину ђаволи пред лицем оних који љубе Бога и осењују
се Крсним знаком…“