Верујемо да је сваком добромислећем јасно да се ревизионистичком, антисрпском и антидржавном деловању епископа Јована мора стати на крај
Владика славонско-пакрачки Јован (Фото: dijasporanavezi.rs)
Патријарху, Синоду и Сабору Српске православне цркве
Ваша Светости, Ваша Високoпреосвештенства, Ваша Преосвештенства!
Као верна чада Светосавске нам Мајке Цркве пишемо вам поново на тему ревизије страдања Срба у НДХ и српског умањивања жртава злогласног логора Јасеновац.
Нажалост, у тој нечасној работи важан је и постојан ангажман владике славонског Јована (Ћулибрка). Као илустрацију наводимо изјаву владике Јована из априла 2015. године, на предавању „Јасеновац виђен из Свете Земље“:
„И да знате, ово вам говорим као неко ко је реално упућен у стање науке у том погледу, број жртава Јасеновца у будућим енциклопедијама геноцида и холокауста које се сада спремају за штампу неће бити 600 или 700 хиљада. […] Оно што знамо за Јасеновац, то је физичка граница испод које не може да се иде а то су побројане жртве по имену и презимену, а њих има око 90 хиљада.“
Зато смо вам у октобру 2019. године упутили „Апел за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких„ и позвали вас да
„… сугеришете и утичете на епископа Јована да се окане ревизије историје и окрене истинском пастирском раду, а проучавање историје да остави историчарима.“
Апел Српској православној цркви за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких
Нажалост, владика Јован се није окануо ревизионизма, мада је донекле променио начин деловања: у последњем разговору на ту тему (ТВ Прва, 14. август 2023) он се не изјашњава о броју жртава Јасеновца („Најстрашнија истина јесте да ми то не знамо“) али зато напада израелског професора Гидеона Грајфа који се држи општеприхваћене бројке од 700 хиљада убијених у Јасеновцу („… човек који је у својим институцијама, у Израелу, у међународној научној јавности био прокажен“, владика Јован о проф. Грајфу).
Како практично постоји већ обимна библиографија о ревизионизму владике Јована, сматрамо да не треба да дужимо него да директно затражимо да епископа Јована (Ћулибрка) разрешите свих дужности везаних за Јасеновац и страдање Срба у НДХ – пре свега са места председника Одбора за Јасеновац и остала стратишта САС СПЦ. Није наше да вама, пастирима нашег рода, говоримо да ли је Јован (Ћулибрк) достојан владичанског чина – али сматрамо да је дужност сваког мислећег Србина да укаже да је и само столовање владике Јована близу Јасеновца нека врста поновног клања јасеновачких новомученика, само што је нож из усташких прешао у српске руке.
У поменутом наступу на ТВ Прва епископ Јован није ни споменуо да је на челу Одбора за Јасеновац наше Свете Цркве, али се похвалио да је „његова кућа“ Међународни институт за проучавање холокауста у Јад Вашему, у Јерусалиму, и да је и данас „њихов активни сарадник“. Дакле, ова смена неће епископа Јована онемогућити да се бави страдањем Јевреја (холокаустом), а даће Бог да му ова „деакумулација функција“ буде на духовну корист и смирење.
P. S. Такође вас молимо да се својим ауторитетом заложите да и световне власти разреше владику Јована са позиција везаних за геноцид над Србима у НДХ, првенствено за места председника Управног одбора Музеја жртава геноцида у Београду.
***
Влади Србије
Поштовани,
Пишемо вам забринути јер се под државним кровом, у Музеју жртава геноцида, годинама одвија злокобна ревизија српског страдања у НДХ и, до скора незамисливо, српско умањивање страдалих Срба у Јасеновцу и уопште у НДХ. У томе предњачи председник Управног одбора Музеја жртава геноцида, епископ славонски Јован, који се недавно невешто правдао да није за ревизионизам (!) оптужио државне политике Србије и Републике Српске, иако је 2019. године на „Привредниковој трибини“ у Загребу дословце рекао:
„Mи имaмo сaдa случaj рeвизиoнизмa у Србиjи и у Рeпублици Српскoj кojи je мaсивaн с нaшe стрaнe. To je пoдршкa лaжнoj причи с прoфeсoрoм Гидeoнoм Грајфoм, кojи сe пojaвиo у Србиjи. […] Имaмo држaвни прojeкaт рeвизиje у Србиjи, нeмojмo сe зaвaрaвaти, и струкa сe пoнaшa кao дa сe тo дeшaвa у нeкoj другoj држaви.” (Извор)
Дакле, не само што епископ Јован делује ревизионистички против давно утврђеног броја од 700 хиљада сурово убијених у Јасеновцу, као и против оних који и даље стоје на тој бројки (нпр. од наше државе одликовани проф. Гидеон Грајф, златна медаља за заслуге 2019. године) – већ он делује и против државе која га је поставила, лажно оптужујући српске државе за ревизионизам.
Такво зло семе које је посејао епископ славонски Јован дало је бројни изданак, углавном у млађим историчарима окупљеним око Музеја жртава геноцида. Тако је Душан Никодијевић, у књизи „Јасеновац између броја и жртве“, Музеј жртава геноцида, Београд, 2019, дошао до следећег закључка о броју убијених у Јасеновцу:
„… резултат од минимално 99.370 и максимално 208.346 жртава не може бити коначан, јер су грешке у датом случају неизбежне. Додатно истраживање би дало нешто другачије бројеве, који би могли одступити од наведених за неколико стотина или чак хиљада, али је врло могуће да се негде у распону око изнета два броја крије реалан број страдалих.“
Да је реч о историјском ревизионизму, лако ћемо утврдити ако ове бројке сравнимо само са поменутим професором Грајфом, како рекосмо од наше државе одликованим, аутором монографије „Јасеновац, Аушвиц Балкана“. На питање како је дошао до броја страдалих од око 700 хиљада у том усташком логору, проф. Грајф одговара да је „користио многе историјске изворе, али да се највише ослањао на три публикације Јад Вашема“:
„Прва је ‘Историја Холокауста – Југославија’, коју је уредио проф. Менахем Шелах, а издао Јад Вашем 1990. године. У њој на 189. страни пише да се ‘700 хиљада убијених може сматрати реалним бројем’, слична бројка објављена је и у истој књизи и на страницама 173, 188, 189. и 199. Други извор је ‘Регистар заједнице – Југославија’, који је уредио Цви Локер, а издао Јад Вашем 1988. године. У тој књизи на страни 316, под термином ‘Јасеновац’ пише: ‘Према званичним проценама, у мрежи јасеновачких логора страдало је 700.000 људи. Огромна већина били су Срби, али међу њима је било и 20 до 25 хиљада Јевреја из Хрватске и Босне, као и многи Роми’. Трећи извор је ‘Енциклопедија Холокауста’, главни и одговорни уредник: проф. Израел Гутман, издао је Јад Вашем и библиотека Хапоалим 1990. године. У трећем тому, о ‘Јасеновцу’, на страни 575, пише: ‘У логору Јасеновац убијено је 600.000 људи, већином Срба, Јевреја, Рома и противника усташког режима’. Реч је о озбиљним и респектабилним изворима, које је издао водећи меморијални центар за очување сећања на Холокауст у Израелу.“ (Извор)
Изјава проф. Гидеона Грајфа за РТ Балкан (Извор: Стање ствари)
Верујемо да је сваком добромислећем јасно да се овом ревизионистичком, антисрпском и антидржавном деловању епископа славонског Јована мора стати на крај. Како по чл. 10 Закона о оснивању Музеја жртава геноцида Влада именује и разрешава председника и чланове Управног одбора, овим вас позивамо да хитно разрешите епископа славонског дужности председника УО Музеја жртава геноцида. Овим не умањујемо штетан рад и прошлог (Вељко Ђурић Мишина) и садашњег директора Музеја (Дејан Ристић), већ сматрамо да би променом главног ревизионисте дошло и до природне промене руководећег састава и климе у самом Музеју.
Потписници из редова САНУ (по времену потписивања):
- Академик проф. др Василије Крестић
- Академик проф. др Данило Баста
- Академик проф. др Радомир Н. Саичић
Потписници (по азбучном реду презимена):
- Др Драган Алексић, историчар у пензији
- Славица Арсеновић, диплoмирани физичар
- Душан Ј. Басташић, председник Удружења Јадовно 1941. – Бања Лука
- Љиљана Богдановић, новинар
- Др Софија Божић, научни саветник
- Ђорђе Бојанић, историчар и уредник сајта „Српска историја“
- Јелена Булатовић Милошевић, дипломирани историчар
- Часлав Васић, дипломирани историчар, Вршац
- Слободан Веселиновић, професор историје у гимназији „9. мај“, Ниш
- Срђан Веселиновић, историчар
- Проф. др Слободан Владушић
- Горан Вукчевић, редитељ
- Ранко Гојковић, православни публициста и преводилац
- Љиљана Давидовић, професор српског језика и књижевности
- Марко Делић, теолог, докторанд Универзитета у Тибингену
- Др Владимир Димитријевић, научни сарадник
- Бранко Димовић Димески, писац, истраживач и продуцент
- Др Василије Драгосављевић, научни сарадник
- Проф. др Драгана Дракулић Пријма
- Проф. др Зоран Ђорђевић, САД
- Проф. др Мирјана Ђукић
- Проф. др Ђорђе Ђурић
- Проф. др Ненад Живановић
- Академик др Србољуб Живановић, Лондон, Велика Британија
- Никола Н. Живковић, писац и преводилац
- Др Мирослав Здравковић, економиста
- Богдан Златић, правник, бивши државни чиновник
- Др Душан Илић, правник
- Др Слободан Јанковић, Београд
- Миленко Јахура, адвокат у пензији, председник удружења Пребиловци Знамен
- Проф. др Бојан Јовановић
- Стефан Каргановић, НВО Историјски пројекат Сребреница
- Горан Киковић, историчар, председник Српског културног клуба из Берана
- Проф. др Зоран Кинђић
- Проф. др Снежана Кирин
- Јелена Ковачевић, песник
- Проф. др Милош Ковић
- Др Владимир Коларић, теоретичар културе
- Проф. др Часлав Копривица
- Данијела Кужет, професор историје у Осмој београдској гимназији
- Проф. др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Штутгарт
- Александар Лазић, уредник портала „Стање ствари“
- Проф. др Милан Лекић
- Проф. др Александар Липковски
- Небојша Малић, новинар
- Светлана Марјанов, дипломирани филозоф
- Михаило Меденица, писац
- Невенка Миличић, писац и професор социологије у Трећој београдској гимназији
- Момчило Мирић, председник Удружења Јадовно 1941. – Београд
- Дарко Михајловић, историчар и политиколог, Крушевац
- Др Ања Николић, научни сарадник
- Проф. др Слободан Орловић
- Проф. др Драган Павловић, анестезиолог, Париз
- Јован Пејин, историчар
- Зорица Пелеш, публициста
- Јован Пјешчић, правник
- Тајана Потерјахин, антрополог и књижевник
- Проф. др Светозар Поштић
- Витомир Пушоњић, писац
- Светислав Пушоњић, писац и професор књижевности
- Др Мирјана Радојичић, виши научни сарадник Института за политичке студије у Београду
- Милослав Рајковић, филолог и новинар
- Љиљана Раковић, професор историје у Земунској гимназији
- Боривој Рашуо, књижевник
- Проф. др Митра Рељић
- Мирјана Савовић, дипломирани историчар
- Проф. др Слободан Самарџић
- Момчило Селић, књижевник
- Ана Селић, публициста
- Проф. др Рада Стијовић
- Др Ивица Тодоровић, научни саветник
- Проф. др Радмила Тонковић, академик Руске академије наука и Међународне академије „Никола Тесла“
- Александар Тутуш, писац
- Јелица Ћирика, етнолог и антрополог
- Др Драган Хамовић, књижевник
- Проф. др Зоран Чворовић
- Проф. др Љиљана Чолић
- Проф. др Миладин М. Шеварлић, председник УО Друштва српских домаћина
- Никола Шијан, Хелмкаст
Позив су накнадно подржали:
- Весна Веизовић, уредник сајта „Васељенска“
- Др Горан Ђорђевић, адвокат
- Вељко Ђиновић, Јадовно 1941.
- Родољуб Лазић, правник и православни публициста
- Др Љубиша Марковић, инжењер машинства, Висбаден, Немачка
- Никола Милованчев, публициста
- Предраг Савић, адвокат и писац
- Стефан Стефановић, адвокат
- Слободан Стојичевић, публициста и преводилац
ИЗМЕНА: Додат је потпис академика проф. др Радомира Н. Саичића (12. 9. 2023. у 13:36) и накнадни потписници (последња измена 14. 9. 2023. у 15:57).
Categories: Моба
Сад се поставља питање да ли у инфамном и оминозном Ћулибрку постоји зрнце достојанства, вјере и савјести да се сам повуче са свих ових функција које је узурпирао на штету народа којем наводно припада? Има ли епископе у теби оне Божје искре за којом Достојевски неуморно трага и код људи испод маргине друштва, одбачених, презрених, убица и разбојника? Тешке су ово ријечи али нису теже од апостасије коју си починио. Нису теже и болније од роварења по српским незараслим ранама. Нису теже од проклетства које си на себе и своје сљедбенике својим ***** послом навукао. Покајање је лијек за сваки гријех! Покај се епископе јер се приближи Царство Небеско!Како радили тако нам и Господ помогао!
С’дужним поштовањем,смешно је коме је упућен позив за разрешење дотичног епископа,када су они антисрпски настројени и исти ти пропагирају и делују трудећи се у заливању тог злог антисрпског,антидржавног,антиправославног,екуменистичком семену.
Владика је употребио један израз, говорећи о томе да је Г. Грајф у својој земљи наводно не само мало цењен, него и “прокажен”! Будући да се ради о епископу, којем, по природи ствари, мора бити познат стари језик који се у цркви једино и задржао, претпостављамо да зна оригинално значење овог израза. “Проказа” је био назив за лепру, губу, а познато је да су лепрозни болесници (“губавци”) били у стара времена потпуно изоловани. Мада у савременом језику тај израз има шире, пренесено и донекле ублажено значење, његово је порекло познато, па ће бити да је владика Јован ипак претерао у својој оцени у свету цењеног стручњака за холокауст. Не могу основано да тврдим, али је тешко поверовати да у сопственој земљи и народу може бити “прокажен” неко ко се бави холокаустом! Једино у случају да он умањује број јеврејских жртава, као владика Јован српских, али сумњам у то.
Šta lupeta ova Maja Milinković.
Подржавам предлог уважених јавних личности. Не мора бити сасвим, и увек, тачна изрека “Vox populi, vox dei”, али озлојеђеност и незадовољство које велики део србског народа, исказује поводом ставова и мишљења еп. Јована свакако би требало да буде јасан знак СПЦ да озбиљно размотри његово деловање у Музеју жртава геноцида и, уопште, у вези са питањем Јасеновца.
Још једном: “српски” ревизионизам, који оштро критикује еп. Јован, ревизионизам је у односу на шта? У интервјуу ТВ “Прва”, пре неких месец дана, тврди да се не зна број убијених у Јасеновцу, чак је избегао да каже и шта је, по њему, највероватнији број убијених. У таквој ситуцији, ревизионизам је бесмислена реч. Ревидирати се може нешто постојеће, нека тврдња, број…А тога по еп. Јовану нема. Произилази да се ревизионизам испољава у односу на бројеве које испостављају хрватски “повијесничари”. Требало би еп. Ћулиберк да уочи ову врло једноставну логику и да престане користити дисквалификатив “ревизионизам”, јер га то (верујем – нехотице, мимо његове воље) сврстава уз хрватске “повијесничаре”.
Није му потребно још и то, поред противканонског, а свакогодишњег, учешћа у екуменистичким службама “Молитвене осмине за једнство кршћана”, и још мање потребног хвалоспева “светом оцу” папи Бенедикту које је изнео у овогодишњој беседи током екуменистичке службе у Слатини. Не знамо да ли је и колико епископу Јовану (и не само њему) битно шта србски народ, а нарочито верни народ СПЦ, мисли о томе шта он говори и ради. Било би добро и богоугодно да му јесте битно мишљење народа. Јер у односу народа и епископа (свештенства) не постоји само једносмерно прихватање и слепа послушност. Апостол Павле каже, имајући у виду породичне односе, да деца треба да слушају своје родитеље. Али додаје и да оци не треба да раздражују своју децу. Ово би се свакако могло применити и на однос епископа и народа у Цркви. Штавише, народ је, по мисли изнетој у “Посланици Источних патријараха” 1848. године тај који је чувар благочешћа, који чува веру сагласну са вером својих Отаца, због чега ни патријарси ни Сабори нису успевали, у неким периодима, да уведу новине супротне тој вери. А било је много и таквих епископа, нажалост, у историји Цркве. Да нас Господ све просвети и сачува у правој вери!
Одлично! Само потпуно безобзиран и са потпуним одсуством слуха за глас своје пастве пастир може да се оглуши о овакав захтјев. Ако и не стигне одлука са највиших црквених инстанци, владика Јован би морао части, угледа и из поштовања према силним академицима, др, мр и осаталим, ништа мање вриједним потомцима жртава ради, да се повуче са свих функција и остави своје дјело на процјену једином правом судији – времену. Показаће се, дакле, временом да ли се владика огријешио о нас или ми о владику. Боље му је да буде запамћен као неко над ким је учињена неправда, зар не? Према томе, збогом, владико, благословено ти покајање и да ти новомученици Јасеновачки, њих седамсто тисућа на број покланих, буду милостиви, кад већ ми, потомци, нисмо!
Друг Порфирије је глуматаш, а крволочни Хил од Мурике је господар, патријарх, врховнички командир без маршалске титуле.
Лагање других је некад, пожељно, лагати и обмањивати, себе, НИКАДА.
Госпођа Смиља Вам је често говорила и писала о томе, нажалост, били сте презаузети слављима, скакањима, ждрањем и локањем са смртним НЕПРИЈАТЕЉИМА.
Дрзнућу се да се не сложим са ученом господом.
“… епископ Јован делује ревизионистички против давно утврђеног броја од 700 хиљада сурово убијених у Јасеновцу”
Молићу лепо, ко је ову бројку УТВРДИО? Утврдио, на темељима науке, а не ПРОЦЕНИО на основу исказа “овога и онога” или фрагментарно утврђених чињеница?
Нико!
Како се онда учена господа могу позивати на ту бројку као да је догма о Светом Тројству, а и сами – или бар већина њих, сагласни су да та бројка никада није научно тачно утврђена, па чак и да никада неће моћи бити тачно утврђена?
Сви извори указују да је бројка од 700.000 убијених настала као резултат ПРОЦЕНЕ (дакле – ПРОЦЕНЕ, а не као резултат научног истраживања и доказивања) пар КОМИСИЈА које су радиле после рата и ИЗЈАВА или ПРОЦЕНА неких високих немачких званичника. Нису ли то веома лабави, непоуздани, проблематични извори? Уз то и најпростијом математиком долази се до апсурдних цифара о хиљадама и десетинама хиљада убијаних дневно, данима, месецима, годинама… Бројка јесте била званично прихваћена, деценијама, али зар се никада више не сме научно преиспитивати? Др Никодијевића (и не само њега) малтене обесише куком под ребро, а он децидно истиче да уопште не претендује на коначну истину!
Свако има право да преиспитује ову бројку јер она није коначно утврђена! У чему је смисао историјске науке ако није у утврђивању, али и у преиспитивању утврђених чињеница о историјским догађајима?
Како може бити ревизионизам ако се оспорава или мења нешто што није научно утврђено и доказано?
Неупоредиво би корисније било и једино би имало смисла да су се учена господа са овог списка свим силама, користећи своја знања и своје несумњиво велике умне способности, бацили да СВЕТУ докажу и да СВЕТ ПРИЗНА да је у Јасеновцу извршен геноцид над српским народом, него што су повели крсташки рат за очување (недоказане) бројке од 700.000. Геноцид, и то не само у Јасеновцу већ и у целој НДХ све време њеног постојања. Да утичу да свет призна да је српски народ један од најстрадалнијих у Европи у последња два и по века, и да тај исти свет не сеири над нашом несрећом и проглашава један преклани народ за геноцидан (Сребреница) исконструисаним и политикантским аргументима разобручених светских сила.
А, можда, за то није довољно 100.000 или 200.000 закланих Срба, спаљених, удављених, убијених маљем, стрељаних…? Можда тај исти свет тражи да буде бар милион прекланих Срба да би нам признали да је над нама извршен геноцид?
У време када се Јевреји спремају да дочекају “месију” који је нико други него сатанин антихрист, труде се свим силама да њихов холокауст буде најстрашнији у историји како би и на том таласу (сажаљења и осећаја кривице) наметнули свету свог сатрапа за врховног владара планете. У том контексту треба разумети и деловање свих њихових слугу који, као и овај несрећни Ћулибрк раде за њих и за ту исту агенду. Треба дакле умањити и поништити, поготово Србске (вероватно и Руске) али свакако Православне жртве које се не уклапају у наратив жртве “изабраног” народа.
Ганимеде, ако простом математиком подијелиш 700 000 са бројем дана у 4 године добије се резултат од око 480 жртава дневно (а не хиљаде или десетине хиљада, како ти кажеш) што уопште није нереално. И сами хрватску војници су се хвалили такмичењима у убијању и бројем од преко 100 егзекуција од стране једног усташе у једном дану.
Са осталим се слажем, потребно је утврдити доказив број жртава и на основу њега изаћи пред међународне институције. Овако имамо измишљени геноцид за који се оптужују Срби а потпуно је јасно да геноцид (биолошко истрјебљење) није био циљ у Сребреници
Претерали сте са нападима на владику Јована Ћулибрка. Иако сам атеиста, не нападам свештенике ниједне вере.
Како можете бити сигурни да је у Јасеновцу убијено 700 000 људи када у историјским изворима постоје бројеви 400 000, 500 000, 700 000, 800 000, 100 000…?
Каснимо много браћо моја Срби са паљењем! Много дуго времена и простора дајемо издајницима попут Ћулибрка! Душмани ће га радо цитирати, тако да је он већ дао огроман допринос србским душманима. Али боље икада него никада!
Задатак нам је да разобличавамо издајнике и лажове по Јеванђељу!
Подсетник: Немачком министру Молеману се није отворио падобран након неадекватне изјаве о јеврејском страдању. Ни резервни.
Ћулибрк скаче падобраном до миле воље!
@Ганимед
Не верујем да је иком од потписника циљ нити да свет призна нити да свету докажемо, колико је Срба страдало у Покољу, нити да нас свет призна за један од најстрадалнијих народа. Циљ је да се сетимо наших страдалих и да се са дужним пијететом односимо према њиховом мучеништву, као и да нашу децу учимо о њиховом страдању.
Нико Вам не спори право да оспоравате број страдалих Срба, да утврђујете како је ,,математички немогуће” да је толико Срба убијано сваки дан широм НДХ (а илустрације ради само су из једног села – Пребиловци Хрвати повили преко 800 Срба), да научно преиспитујете шта год хоћете. Исто то научно преиспитивање Јевреји не дозвољавају када је у питању њихова цифра утврђена на 6 милиона страдалих у Другом светском рату, нити ником пада на памате да то чини, али ми смо мали народ и дужни смо такве ствари да трпимо.
Требају нам људи у институтима који ће да разумеју и психолошку и емоционалну компоненту везану за страдање мученика нам од стране Хрвата и муслимана у НДХ, те да се према тој теми односе са много пажње, а без умишљене стручности.
Ганимед, ко је утврдио на темељима науке да је ова бројка неупоредиво мања, како тврде Ћулибрк и Мишина и Ристић и остала туђманизацијска булумента? Бројку од око 700 хиљада убијених Срба изнеле су озбиљне комисије које су радиле и на терену, па на основу тих истраживања и Међународна комисија за истину о Јасеновцу, па државна комисија после Другог светског рата (Не може се апсолутно рећи да је послератна Титославија тежила да увећа србске жртве. Та комисија је предочила 900 хиљада (!) сведочанстава о геноциду, испитала је 550 хиљада сведока, предочила је 20 хиљада оригиналних немачких и хрватских докумената), па израелски центар Јад Вашем потврђује цифру од 700 хиљада, па Титов биограф и историчар Дедијер доњу границу ставља на 700 хиљада а горњу чак на милион и 200 хиљада, па Исидор Леви сматра да је могућа и бројак од милион жртава, па у Војној енциклопедији Југославије пише 700 хиљада жртава у Јасеновцу, па различити немачки војни извори иду од 300 до 840 хиљада убијених и на крају Граф потврђује цифру од 700 хиљада… А какве изворе нуде опоненти, ревизионисти, Ћулибрк, Мишина и Ристић. Нула, дупло голо! Човек је дошао на важно место само захваљујући пљувању по златним вековима србске историје и захваљујући томе што Србијом владају његови „ружичасти“ тонови или тонови дугиних боја, а никако по било какавом знању или истраживању србоцида, а усуђује се да назове дилетантима све оне који се не слажу са том наказном памети…
Уз сво поштовање потписника, више је учинио владика Јован по питању актуелизације и потпуне истине о мученицима Јасеновачким, него сва потписана господа. Цио свој живот је посветио Богу и толико труда улаже, да би ви салонски праведници, бацали камење на њега. Нијесам сигуран да ико од вас живи игдје ван стоног Биограда, а из њега зна често да буде замагљен видик.
Бива ли да се неко позабави тзв.позадином свега овога?Од тога ко је Јован Ћулибрк-Падобранац и какав је његов развојни пут и с ким се сретао на том путу и да ли је и њему неко сестра од тетке неком….итд.Да га приупита ‘Чији си ти мали?’
ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ
У славу страдалих Срба дана
У десетерцу песма спевана
Ко што доликује јунацима
Документарац у стиховима
У лето четрес прве почело,
До краја рата мучено мрено.
Србин моро да потури главу,
На ушћу Уне у реку Саву.
Страдања недостојна људског рода
Горе но највећа ноћна мора
Србин је ко роб морао да хода
Надали се доћи ће слобода
У логору против своје воље,
Усташа га туче, стреља, коље.
У влази, хладноћи, жеђи, глади,
Мучен, исцрпљен мора да ради.
Радионице намене разне,
У којој је зависи од казне.
Без хлеба кувана сточна репа,
Гладна утроба људи се цепа.
Никола Гарго, заповедник самица,
Ђавоља природа људског лица.
Под ћелије и нужник и сто,
Зликовца мозак осмислио то.
Србска села Јабланац и Млака,
Место људи: гавран, врабац, сврака.
На броду „Сава“ једнога дана,
Ко дрва тела Срба трпана.
Срби мучени па побијени,
Без сахране низ Саву пуштени.
Мртва тела ка Србији плове,
Језива слика, стварности ове.
Јасеновац близу ушћа Уне,
И кад га муче, Србин не куне.
Мучење убиства без пресуде,
Па зар је то за браћу за људе?
Шест метара високи зидови,
Савом да побегну, пусти снови.
Љиљана Ћуић
@ Ранко Гачевић
У шта то владика улаже труд? Како он то истражује, за разлику од “салонских праведника”? А гдје Ви то живите, nегде на планини, с које се пружа леп видик и ваздух је чистији него у Београду, па човек више зна? Е, свашта се може прочитати, нажалост, што мање знања, то више самоуверености, ароганције и спремности да се ниподаштавају најугледнији српски историчари! Ко сте Ви кад мислите да можете да процењујете да владика чини више него наши најугледнији историчари, за које кажете да их поштујете, само што им оспоравате да о томе нешто знају? И они такође улажу труд целог живота, али су нешто и учили о свему томе и сасвим сигурно историју познају боље него владика. А да бисте процењивали ко од кога више зна, морали бисте и сами бити квалификовани, што по свој прилици нисте, јер да јесте, знали бисте макар да се каже “све поштовање”, а не “сво поштовање”!
@ Ранко Гачевић
Дакле, да не говоримо напамет, ево биографије епископа Јована, где се јасно види да историјске науке није изучавао. Према томе, ипак се не може поредити са бројним историчарима који су потписали апел. Дипломирао је стилистику у загребу, што је вероватно врло корисно, његове су проповеди вероватно стилски савршене!
Episkop Jovan je rođen 16. aprila 1965. godine u Zenici, kao Neven Ćulibrk. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Bosanskoj Gradiški. Studirao je južnoslovenske jezike i književnosti na univerzitetima u Banjoj Luci i Zagrebu, gdje je diplomirao na Katedri za stilistiku. Za svoj diplomski rad o Milošu Crnjanskom je dobio Brankovu nagradu Matice srpske. Teologiju je studirao na pravoslavnim bogoslovskim fakultetima u Beogradu i u Srbinju, gdje je diplomirao sa radom o Nikonu Jerusalimcu.
Magistarske studije iz jevrejske kulture pohađao je u Spomen-ustanovi Jad Vašem i na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu.
Српско-србска неслога поводом броја жртава је веома штетна. Сви знамо да број жртава не може бити тачно утврђен. Али, на основу чињеница и података он може бити УСАГЛАШЕН.
За усаглашавање тог броја, добро би било да се људи који данас имају супротстављена мишљења, састану и размене чињенице и аргументе.
Идеално би било да се у Музеју жртава геноцида састане на пр неколико потписника овог позива са владиком Ћулибрком и Дејаном Ристићем ; да свако изложи своје аргументе и да се на крају сложе, тј да концензусом прихвате број “хххххх”.
Тај број неће бити тачан број жртава. Али, тај број би могао, прво, да помири Србе, и друго, много важније, да уђе у светску историју.
”SPOMENIK GENERALU LUZANU – A NE „ĆULIBRCIMA“!
Evo smo otvorili „aukciju“ na kojoj licitiramo sa srpskim žrtvama,
prodajući ih pod brojem prihvatljivim za dželate?! I, kako vreme
protiče, oni sve više smanjuju, a mi sve više pristajemo?! Prateći
taj proces koji već uveliko teče, očekujem poznati ishod: „prvi put,
drugi put, treći put – prodato“!”
tps://www.koreni.rs/spomenik-generalu-luzanu-a-ne-culibrcima/
@ Деда Ђоле
Мислите да лицитирају, можда се мало коцкају, па онда гласају? То није питање које се решава “концензусом” (треба “консензус”). Осим тога, најважније, по чему је владика Јован квалификован да о томе уопште расправља са нашим најврснијим историчарима који су се дуго, па и деценијама, бавили српско-хрватским односима и написали о томе импресиван број радова. Владика студирао јужнословенске језике, ваљда хрватскосрпски (тамо где је студирао), Ристић је историчар, али се овим питањем научно није бавио. Уосталом, до тог броја, који нажалост неће никада моћи бити прецизно утврђен, не долази се погађањем, него научним истраживањем, са квалификованим учесницима!
Podrzavam ovaj apel. Jedino sto bih ispravio jeste da vladika Jovan nije Srbin posto to zna cela SPC.
Површно, примећујем нека поклапања са неким организацијама су заузеле википедију намењену Србији за област повести двадесетог века.
Симптоматично је то да и на данашњи дан многи разапињу владику Јована.
@ Ранко Гачевић
Хајде још мало о Вашим коментарима и вашим примедбама! Прво, нико не разапиње владику Јована, само се људи питају шта он с таквим ставовима, и то о тако важном питању ради на месту где је? И изражавају свој став да му тамо није место. Нико није употребио ниједну увредљиву реч, као што Ви и многи други нештедимице вређате оне који не мисле као Ви, а ни владика се баш не устеже да увреди оне који се с њим не слажу!
Питамо се наравно, и зашто га неко ко, изгледа и не припада баш сигурно овом народу, или бар не живи у овој држави тако здушно брани, и од чега? Промакло ми нешто што изазива чуђење, па сада питам – шта сте Ви уопште подразумевали под Стоним Биоградом? Знате ли Ви уопште који је и где се налази град под тим називом – налази се у Мађарској, зове се Székesfehérvár. И кад се човек с нечим шегачи, мора о томе знати нешто, иначе досетка губи сврху!
„Тражимо да епископа Јована (Ћулибрка) разрешите свих дужности везаних за Јасеновац и страдање Срба у НДХ. Није наше да вама, пастирима нашег рода, говоримо да ли је Јован (Ћулибрк) достојан владичанског чина, али и само столовање владике Јована близу Јасеновца је нека врста поновног клања јасеновачких новомученика, само што је нож из усташких прешао у српске руке“.
Ово је наизглед веома добро. Али, будући недовољно добро, ипак је у суштини лоше – јер смјешеније доброг и злог увек бива зло (као што 1000кг брашна у које се дода 1г отрова престаје да буде храна и постаје отров).
Захтев благочестивих интелектуалаца српских Сабору СПЦ, дакле, јесте да се епископ ендехазијско-јасеновачки одстрани са председничке функције у саборском Одбору за Јасеновац. Али инсинуација да би дотични требало да се одстрани и са главне службе везане за Јасеновац и перпетуално страдање Срба у НДХ (1.0 и 2.0) – службе епископа – исходи из погрешне премисе: „Није наше да вама пастирима говоримо да ли је Јован (Ћулибрк) достојан владичанског чина“. Јер управо је на овцама да приме пастира, ако дела у Име Господње, или да га одбаце ако дела у име непоменика.
Ћутање о томе да ли је вук достојан пастир, то није пука тишина јагањаца – то је поновна потврда иницијалне акламације пастве којом је падалица из поднебесја изабрана за епископа („достојан! достојан, достојан!“).
А то је уштројена мисао, уштројена реч.
Ако је интелектуалце стид да признају себи и другима да су ћораво погрешили кад су ускоку из поднебесја својевремено клицали «достојан» и пред тим истим епископским сабором и пред Богом сами посведочили да јесте «достојан», грех је њихов сугуб. А сугуб грех тражи и сугубо покајање: лажно сведочанство тражи сведочанство истинито, и тражи изобличавање самога себе као лажног сведока.
Све појаве у материјалном свету, Оци Цркве кажу, плод су и пород феномена духовних, примарних збивања духовног света. И служе или да поуче, или да узврате заслужено по опредељењу Божјем.
Па тако је и са проусташким брбљањем епископа ендехазијско-јасеновачког. Оно је само плод његовог бића. Онај плод по којем нам је Господар заповедио да познајемо лажне пастире, вукове крвнике у пурпурном руну Јагњета (Матеј 7:15-20).
Отровне плодове не може добро дрво рађати.
А свако зло дрво сече се и у огањ баца.
То јест тако је било у заосталом свету, пре наше ере еко-комуниста.
Благочестивим српским интелектуалцима очито не смета екуменистичка јерес епископа (епископа и епископā), која је духовни корен отровног дрвета, чије се жилице пружају до Ватикана (смрдљивог гротла највеће еколошке катастрофе у историји света), а чије отровне плодове сви кусамо.
То јест, њихова иницијатива је као кад би, у гретенском духу, тражили од државе да се отровни и инвазивни коров амброзија ограничи тако што ће му се скидати цветићи, а стабљике остављати да расту и зелене (јер, зелено, волим те, зелено…).
Или, још аналогније: то је као кад би протестовали код Хитлера против провокативног и иритантног брбљања Гебелса и тражили да се исти смени са функције Министра пропаганде Рајха, а не би имали ниједну примедбу против национал-социјализма.
Али, ако је у питању стратешки почетак неке лукаве герилске „зелотске“ борбе, малим испотиха ударцима ножевима под ребра једног по једног врага народа, коју ја слабовиди неинтелектуалац издалека не могу видети, нека им буде са срећом јуначком!
Владика Јован, Невен Ћулибрк, носи презиме своје мајке Невенке Ћулибрк. О његовом оцу јавност ништа не зна.
Vladika Jovan nije studirao stilistiku već slavistiku. Tačnije jugoslovenske književnosti. Ovo nema veze s tim da li se neko slaže s njim ili ne već je reč o činjenicama.
A kad se bavite biografijama, pogledajte biografiju Borivoja Rašua, na primer, koji je prešao put od mladog kadra SKJ i polaznika škole u Kumrovcu do tvrdog Srbina.
Лимас, или како се већ зовете, не живим у Србији, то је тачно. Стони или престони Биоград именујемо ми који нијесмо из Србије а ипак смо срби који ћирилицом пишемо, православљем дишемо. И наравно потписујемо се пуним именом и презименом. И наравно, не дамо да нам нападате владику.
@ Marko
Наравно да је реч о чињеницама, које су пренесене из биографије епископа Јована, једине која се могла наћи, са подацима о школовању. Ја баш никако не нападам владику, све изнесено су чињенице, а то да није историчар је очигледна чињеница, зато су подаци о биографији и наведени. Што се тиче стилистике, сасвим сте у праву, очигледно су грешку начинили аутори те биографије.
Ко је Боривоје Рашуо и какве везе има са свим овим Ви ћете ваљда знати, као и разлог због којег сте сматрали да треба да ме о њему обавестите?
Све иде својим током у замени, одавно најављене свести Срба. Тако, после издаје Косовског Завета, после издаје Македонско питања, после издаје Србске Спарте, долази на ред Република Србска. У том нечасном задатку треба изједначити геноцид у Јасеновцу са , такозваним, Сребреничким геноцидом , тј изједначити бројке на 9 тисућа и на крају прогласити Републику Србску за геноцидну творевину. После све иде лако. У том злочестију учествују многи почев од Прешедника , онда ових аветиња Ћулибрка и Ристића и многих шићарџија који продају веру за вечеру и који се Бога не боје а људи не стиде!
@ Ранко Гачевић
Наравно да се не зовем LImes, овде, ваљда сте приметили, врло су ретки људи који користе у коментарима пуно име и презиме, мада ни онда не мора баш бити аутентично.
Шта Ви мислите о владици или о било чему другом, Ваша је ствар. Само се немојте стављати у одбрану владике, какав сте Ви заточник – срби пишете малим словом, пишете ћирилицом, дишете православљем, а не знате како се зове главни град државе Србије. И не потцењујте овдашње читаоце и коментаторе, објашњењем да се у дијаспори град зове овако како сте га Ви назвали. Нигде се Београд тако не зове. Стони Београд је град у Мађарској који су тако називали Срби који су живели у Аустријској монархији.
Иначе судећи по Вашем језику, може се доста основано претпоставити где живите, па се побрините о ћирилици тамо, нема је! У другој претпостављеној варијанти Вашег пребивалишта, мада мање вероватној, ако је епископ Јован старешина епархије у којој живите, било би корисно да и тамо браните ћирилицу, тамо је озбиљно угрожена, а епископа изгледа тамо нико не напада, па га не морате бранити!
@ Marko
Проверено још једном, са званичног сајта Епархије пакрачко-славонске:
„Епископ Јован (Ћулибрк) је рођен 16. априла 1965. године у Зеници. Основну школу и гимназију завршио у (Босанској) Градишци. Јужнословенске језике и књижевности студирао на универзитетима у Бањој Луци и Загребу, гдје је дипломирао на Катедри за стилистику радом о Милошу Црњанском за који је добио Бранкову награду Матице српске 1991. године (данас се тај рад у виду књиге Црно сунце, и око њега круг – Стварање, Подгорица, 2001 – користи на постдипломским студијама)“.
Можда да им укажете на грешку?
30 сребрњака
Небески Отац
И Мајка Земља
Родитељи
Наши
А ми сироти
Остасмо
Оца отјераше
Мајку прокурваше
Машу нам
Испред носа
Са тридесет
Сребрњака
Момчило
Нажалост, велико је питање да ли је Невен Ћулибрк етнички Србин и да ли је он уопште верник. Уколико врх СПЦ не буде реаговао на многобројне захтеве верног народа србског и србских родољубивих интелњктуалаца, да се Ћулибрк уклони са места Владике Славонско-Пакрачког, неће бити другог избора него да се организују протестни скупови испред Патријаршије СПЦ у Београду.
30 сребрњака
Небески Отац
И Мајка Земља
Родитељи
Наши
А ми сироти
Остасмо
Оца отјераше
Мајку прокурваше
Машу нам
Испред носа
Са тридесет
Сребрњака
Момчило
Године 1991. у Загробу (бивше Србиново) на државном универзитету Ендехазије ***** Невен Ћулибрк је дипломисао усташки (“хрватски”) језик дипломском радњом “Црно сунце”, шта је символ нацистичког паганизма и грб украјинских неонациста.
Занимљиво је то да сте баш на јучерашњи дан били онако острашћени у нападима на владику. Лимес, или како се већ зовете, не брините, нијесте први који удара на владику. То су чинили и ваши претходници његовим претходницима. Не нападате ви владику Јована, нападате ви Владику свих нас.
“Кључеви од града у рукама жбира…”
(Јован Дучић)
@ Ранко Гачевић
Ако је неко овде острашћен, онда то сигурно нисам ја! Ви сте изгубили елементарну способност расуђивања и нападате мене, то је острашћеност. Мој се коментар односио искључиво на голе чињенице – на владичине стручне квалификације, које нису подобне да буде на месту на којем је, подаци о томе су скинути са званичног сајта Епархије пакрачко-славонске. – има ли ту шта нетачно? Нема! Има ли неке острашћености? Нема! Има ли неког напада и вређања? Нема! Према томе, Вама се привиђају неке ствари, или просто не разумете то што сте прочитали. А по чему је био значајан јучерашњи дан,па ја као нарочито нападам на тај дан, ни то није баш јасно, а и смешно је!
Оно што јесте јасно, је да би било боље да се Ви постарате о Српству тамо где сте, јер је тамо очигледно угроженије и да престанете да паметујете о стварима о којима немате довољно знања, Губите време, нападајући мене, и то тек онако, без икаквог основа и смисла! Боље читајте нешто, здравије је!
Колико с ам прочитао, а јесам и петицију и све коментаре, овдје је нападнут искључиво један човјек. А то је владика Јован. Задржаћу право да браним невиног човјека. Вас Лимасе не нападам, ни име вам не знам. И што је битан јучерашњи дан, и што га повезах са нападима на човјека? Па јуче је наша црква молитвено прослављала Свете Јасеновачке новомученике. Али, нико од нападача, са вама скупа Лимасе није знао. Није вас ни брига, ни вас ни потпуснике. Живјели ми.
То да ли је еп. Јован Србин или полу-Србин (полу-Хрват) небитно је. Уопште ми није јасно шта се тиме хоће доказати. Шта, ако је полу-Србин (полу-Хрват) онда је сасвим јасно и очекивано да је издајник, изрод, шта год? Није ваљда? Колико свако од нас познаје “чистокрвних” Срба због којих се стиди што дели исти етницитет са њима данас? И колико је Срба било издајника свог рода кроз историју? Много. А колико је не-Срба било већих и бољих Срба него што смо ми, етнички Срби? Не само бољих и већих људи, него управо бољих и већих Срба, односно људи који су боље и часније бранили и промовисали вредности србског рода као таквог. Можемо, нажалост, говорити о нетрпељивости/мржњи, великог дела Хрвата и саме хрватске државе према Србима и Србији. Али та генерална карактеристика се не може, не сме прилепити сваком Хрвату или полу-Хрвату, нити је доказ против било ког појединца, конкретног човека. Не прихватам логику априорног дисквалификовања било кога на основу припадања неком народу, раси, вери (што не подразумева екуменистичко релативизовање истине вере), било каквом колективитету. А све оне који мисле да је Ћулибрк “такав” зато што је полу-Хрват (мада се само претпоставља да му отац Хрват), подсетићу да је и Ђоковић полу-Хрват. Али нико у његовом случају (што је сасвим у реду) то не узима као дисквалификаторну чињеницу.
Елем, хајде да баталимо јалову и погрешну причу о Ћулибрковом евентуалном полухрватству. Говоримо о његовим ставовима и поступцима као епископа и јавне личности, односно личности која заузима одређену јавну функцију. Ништа ни више ни мање од тога.
Тачно је, Ранко, много су острашћени Басташић и његова интересна група. Видите ли колико смо добили дислајкова? На дан јасеновачких великомученика, православни великоверници нападају православног владику.
@Ранко Гачевић
Нисам приметио да сте у својим порукама изнели било какав аргумент или чињеницу у “одбрану” еп. Јована кога ми овакви и онакви, а нарочито онакви, “нападамо”. Имате текст позива, па уместо празних инсинуација на рачун потписника овог позива, а и коментатора, оповргните неким аргументима то што сматрате да је погрешно, нетачно, злонамерно речено у односу на еп. Јована.
@Родољуб Лазић
“То да ли је еп. Јован Србин или полу-Србин (полу-Хрват)
небитно је.”
На жалост, епископ Јован Ћулибрк то својим делима
демантује.
Зато је разуман предлог да се удаљи са овог пројекта,
да то учини сам – повлачењем, оставком, а не да га овај
или онај смењује.
Просто, он није дорастао тој јавној функцији.
Ситуација је била слична и у време када је епископ
Порфирије био у РЕМ-у, чак једно време и први у
Управи, а у то време су на тв програмима, са националном
фреквенцијом, почело са ”Великим Братом” и ”Фармом”.
Саблазнио је велики део верника, показао да је недорастао
за ту јавну функцију, а ипак се није повукао?!
Знамо и сада видимо учинак те његове јавне функције,
НАСИЉЕ НЕМОРАЛА преко ТВ са националном фрек-
венцијом.
Ово што ради епископ Јован је НАСИЉЕ над ЈАСЕНО-
ВЧКИМ МУЧЕНИЦИМА, и нема везе са историјом, већ,
искључиво са његовим биолошким пореклом, јер то
чини по КРВИ и ТЕЛУ, а не по ХРИСТОВОМ ДУХУ.
Унутар себе је подељен (на ”маму” и ”тату”), и овим
неразумним истрајавњем на смањењу бројава жртава
”прави неки баланс”?!
Није искључено да ће тражити и смањење броја жртава
20000 Мученика Никомидијских, 12000 Младенаца
Јерусалимских, 40 Мученика Севастијских .., јер ни иза ових
бројева не стоје ИМЕНА и ПРЕЗИМЕНА.
@ Ранко Гачевић
Прво, ђетићу вајни, Ви не умете да прочитате људски ни реч од пет слова, а латили сте се тастатуре и великих тема!
Друго, боље да нисте помињали јучерашњи дан и јасеновачке мученике, јер је у томе и највећи парадокс свега овога! Високи достојанственик СПЦ је међу онима који умањују број мученика, које је та иста црква прогласила за свеце? Шта је са душама оних десетина или и стотина хиљада које бришу владика и његови сарадници? Зар то није сваком разумном човеку у најмању руку необично, а и потпуно неразумљиво? Тешко и СПЦ и њеним епископима, да и не говоримо о избрисаним мученицима кад их овакви као Ви браните! Од кога, од чега, од српског народа, од истине? Боље се позабавите својом домајом, тамо бар има шта да се брани, и кад је реч о Српству, а богме и о цркви!
Треће, љутим се на себе што губим време и трошим нерве на овакве као што сте Ви, јер се с Вама не може расправљати, пошто простo немате довољно знања. За такав јалов посао као ова моја расправа с Вама имали су стари једну згодну изреку, margaritas ante porcos!
Поштовање Срба према мантији прешло је у патолошку димензију. Због тога је Ћулибрк и изабран да као издајник НЕСМЕТАНО одради најпрљавији посао против Срба у погледу прекрајања и пре свега кривотворења историје. ДА БИ ГА ШТИТИЛА МАНТИЈА. Због чега говорим о скоро патолошком стању у погледу односа Срба према мантији? Јеванђеље и Свето Писмо нас лепо уче да нико није безгрешан до самога Господа. У овоземаљске грехе спада свакако и издаја. Она може бити спроведена под функционерским оделом, генералском униформом … али и под мантијом! Имамо примера и из историје да је тако, да је била издаја код свештенства, а ево га управо Ћулибрк у данашње време!
Примећујете нпр. овде како
Горанко Илић
Ранко Гачевић
играју на карту безгрешности једног Владике. Чак се смело хватају и термина разапињања. Јер Ћулибрк носи мантију.
Јасеновачке великомученике ћемо насупрот томе пустити низ воду, јер они нису носили мантију, тако?
НЕ НАСЕДАЈТЕ!
ЦРКВА НИЈЕ САМО СВЕШТЕНСТВО, ВЕЋ И ВЕРУЈУЋИ НАРОД КОЈИ ЈЕ НА ПОДЛИ НАЧИН ИЗОПШТЕН ИЗ ЦРКВЕ!
@Драган Славнић
Није тачно да еп. Јован демантује да је небитно да ли је Србин или полу-Србин. На који начин то демантује? Кажете “делима”. Можемо колико хоћете Срба да наведемо који такође својим (не)делима показују да уопште не зависи од чистоте “србског идентитета то да ли ће неко деловати на корист или штету Срба и Србства. Из чињенице да ли је неко Србин или полу-Србин уопште не следи нужно да ће Србин деловати у корист Србства а полу-Србин на штету. И у наставку такође:
“…нема везе са историјом, већ,
искључиво са његовим биолошким пореклом, јер то
чини по КРВИ и ТЕЛУ, а не по ХРИСТОВОМ ДУХУ.
Унутар себе је подељен (на ”маму” и ”тату”)…”
То – да он то што чини, чини због свог биолошког порекла – такође је обична инсинуација, за коју немате никаквих реалних аргумената. (Изузимам могућност да сте прозорљиви, одн. да имате увид у епископово психичко и духовно стање не на основу егзактних чињеница него “директним” обавештењем од Духа Светог). Колико се сећам, раније сте, из сличних разлога као и сада еп. Јована, критиковали претходног директора Музеја жртава геноцида, Вељка Ђурића. Шта ћемо са њим? Како код њега, Србина, функционише та логика? Или шта ћемо са Антом Старчевићем, који је био “чистокрвни” Србин, а један од највећих анти-Срба?
И да се вратим на поенту. О еп. Јовану, тачније о његовим ставовима и поступцима не треба закључивати из визуре што је (ако је) полу-Србин. То је ћорсокакак, а и небитно за процењивање онога што он заступа и ради. Са тиме што он говори и ради, јасно сам рекао више пута, не слажем се. И подржавам овај позив да се повуче са јавних функција које имају везе са Јасеновцем. Али мој однос према његовом деловању не заснивам на његовом етничком статусу.
Лимес, или како се већ зовете, не бацајте се каменом на човјека, а бисери и онаки нијесу у вашим рукама.
@Родољуб Лазић
”Из чињенице да ли је неко Србин или полу-Србин уопште
не следи нужно да ће Србин деловати у корист Србства а
полу-Србин на штету”
Нигде нисам рекао/написао да је то – ”нужно”, али
у случају епископа Јована Ћулибрка је тако!
Нови наслов на СтСт говори у прилог томе.
”Синод СПЦ: Епископ славонски Јован изнео произвољну и
историјски неутемељену процену броја јасеновачких жртава”
Произвољност изјаве епископа Јовна Ћулибрка није у
ХРИСТОВОМ ДУХУ, већ само по човечијем духу – КРВИ
и ТЕЛУ, и од тога се ограђује Синод СПЦ, због тога му се
забрањује да се више изјашњава по том питању,
”да се јавно оглашава о броју јасеновачких жртава”.
уместо коментара, топло препоручујем књигу, Жељка Перовића,
https://znamenje-pirot.blogspot.com/2023/04/21.html
верујте, и те како има везе са темом …
Milan Četnik
Maji Milinković: Udaj se za mene!
Gospodo verna čeda SPC,
ili “verna čada” kako stoji u tekstu,
zadivljen sam vašom patetičnom intonacijom u obraćanju visokorangiranim popovima koji se pajtaju sa nemačkim znanstvenikom i jevrejskim stipendistom, dr Aleksandrom Korbom, koji UOPŠTE negira genocid nad Srbima u NDH, a ne ovaj ili onaj broj srpskih žrtava.
I sve to posle, po dalju sudbinu Srba i SPC, katastrofične makedonske izdaje.
Gospodo domoljubi, teško je proceniti da li je vaš istup više ili manje, smešan ili strašan.
Milan Četnik, novinar, Beograd
Bio bih oprezan s “presudama” ovog tipa…
Neće u Srbiji biti sreće dok god Srbi budu mislili da su nebeski narod i da je ceo svet protiv njih. SVI muzeji na svetu koji se bave stradanjima u Drugom svetskom ratu, od Yad Vašema u Jerusalimu, Muzeja topografije terora u Berlinu, Muzeja Holokausta u Vašingtononu, Muzeja memori de la Shoa u Parizu, pa sve do našeg Muzeja žrtava genocida u Beogradu drže vroj žrtava Jasenovca na brojki od 85,000-100,000.
Gideon Greif je zbog svojeg plaćeničkog rada na Jasenovcu i Srebrenici izgubio svaki kredibilitet u svetu (da, Ljiljana Nikšić i Dodik su mu plaćali šta da piše).
U konačnici – manji broj žrtava ne umanjuje strahote zločina koji su se dogodili u NDH. Ogromno stradanje srpskog naroda u tom periodu je bio genocid i to je jasno. Zločin je donošenje rasnih zakona i zakona protiv Srba, pa da je stradalo i samo 100 ljudi.
Odavno je dokazano da je vroj od 700,000 preuveličan od strane tadašnje Titove vlasti kako bi se dobilo više novaca od Nemačke kroz ratne reparacije. Popis stanovništva od pre rata pokazuje da tih 700,000 ljudi nije postojalo – ili su se samo stvorili uoči rata kako bi stradali u Jasenovcu.
Tehnički gledano – Aušvic u Poljskoj je “radio” do januara 1945. Jasenovac do aprila 1945. U Aušvicu je funkcionisalo danonoćno 5 gasnih komora. Kapacitet najmanje je bio 500 ljudi, najveće oko 2000 ljudi. Kroz sve godine rata u Aušvicu je ubijeno 1.1 milion ljudi (mada je brojka spominjana ma samom kraju rata bila veća, kasnije se naučno dokazalo da je 1.1 milion).
U Jasenovcu se ubijalo brutalnije, ali sporije – maljem, čekićem, nožem i metkom. Fizički je nemoguće na taj način ubiti 700,000 ljudi, ako je u Aušvicu u istom periodu uz industrijski način ubijanja stradalo 1.1 milion.
Ali kome treba nauka i dokazi…i kad smo žrtve imamo potrebu da lažemo!?
Коментар под именом Маја Миликовић је најбољи, поентирала Маја.
СПЦ је одавно окупирана од стране Ватикана и циониста, а о велеиздајничкој и криминалној власти која је уништила Србију је све познато…
@ “Luka”:
Неистина. Као прво,
те “информације” тешко да један просечан Србин може да зна, јер нема интереса за то, али неко други, ко се претставља као Србин а то заправо није, може.
“Браћо Срби, ми морамо да схватимо…”
Јер ако израелски центар Јад Вашем потврђује цифру од 700.000, онда ни мањи локални музеји не могу наводно бити у несагласју с тим, осим у случају “нашег” (јер то “нашег” се мора истаћи, зар не?) Београдског музеја жртава геноцида, који је под контролом ревизиониста. Дакле лаж. Или би можда требало да кажем chutzpah? Како се то на хрватском пише не знам.
Бројни међународни, немачки и јеврејски извори потврђују ту бројку, али ето, неки анонимуси што кажу да су Срби кажу да то није тачно, и да су они што то тврде плаћеници.
Ма немојте касти. 🤡
Гидеон Грајф је навео своје изворе, јесу ли зли Додик и дружина и за њих платили да се тако напишу? Или да вам верујемо на реч?
Чуј, “одавно је доказано” 🤡 А ко је то наводно доказао? Да вам верујемо на реч?
Што се тиче тих тврдњи о наводном преувеличавању бројки због репарација, број од око 700 хиљада убијених Срба изнеле су комисије које су радиле на терену, па на основу тих истраживања и Међународна комисија за истину о Јасеновцу. Међународна, а не Брозова.
Као што су други већ написали,
Толико о државним бројкама и тзв. “Брозовим репарацијама”, и о бројевима међународно утврђеним и прихваћеним.
1.1. 😑 Свака децимала се рачуна. Наравно, ако нису у питању српске жртве, чији број је потребно умањити или довести у сумњу, и потврдити број ових других, јер зна се ко држи тапију на Холокауст, геноцид и статус народа-жртве, зар не?
Као што су други написали:
.
Мали савет: кад се претвараш да си Србин, избегавај употребу речи “коначница”, јер се она у српском језику, за разлику од хрватског, скоро уопште не користи.
https://files.catbox.moe/2dfdzn.jpg
@Luka, допао ми се твој коментар :
“U konačnici – manji broj žrtava ne umanjuje strahote zločina koji su se dogodili u NDH. Ogromno stradanje srpskog naroda u tom periodu je bio genocid i to je jasno. Zločin je donošenje rasnih zakona i zakona protiv Srba, pa da je stradalo i samo 100 ljudi.”
Али Лука, нашао се коментатор @Ајде који тврди да ниси Србин ! Да користиш страни језик – хрватски.
Могао је да ти пребаци и страно писмо – латиницу.
Лука, вероватно си приметио да су они који сумњају у “прихваћену процену”, оптужени да су страни плаћеници и непријатељи Србије.
Јован Ћулибрк ***** **** **** ****. Виче на све редом од попа до оно мало народа. Шушка се о **** ***** **** .Мене више занима како неко такав може да представља Спц у једној страној земљи и како то да врх Спц не зна ништа о понашању једног таквог човека?
@Ајде Фино сте га упецали, то је та прича. Има их свугде у коментарима, на реддиту, јутјубу, ево и овде. Дошло ваљда време да се опет спашавају јадни они по босанско-усташкој ендехазији овог пута пошто им је друштво већ одавно пензионерско и начето, гојазно и депресивно због угодног живота у гастос еуропи, па веле они кога ћемо-Србе ћемо, наравно, нас још има Хвала Богу. Српско свештенство мора да зна да ми Срби немамо обавезу према њима, ја лично не морам да спашавам овог деду аргентинца драга и екипу око ватиканске секте и туркосекте која се самоукинула пре више од 40 година због лепо упаковане приче о еуропи. Не мрзим и не злопамтим, али ја знам да сам само у обавези да се сваког дана сетим и помолимо за вишемилионске српске страдалнике у оба светска рата и за наше српске душе збуњене сад. Себичан сам шта ћу јадан.