Човек остаде несахрањен, / птицама и зверима остављен. / Двадесеторо у Јабланици поубијаше, / не врати се нико да га погребе. / Оконча се. / Молитва не престаје
Јелена Ковачевић (Фото: Лична архива)
Сахрањују човека.
Двадесеторо иза ковчега молитвом Богу га пружа,
да га држи поред себе, не спусти међу укорене.
Не чује се плач, молитва је.
У тишини плаче се и свеће горе
да призову Свевишњег поглед.
Полетеше птице и зачу се лепет,
растераше погребнике и поведоше.
Зачу се плач, молитва је.
У кукњави плаче се и свеће се погасише
да призову поглед Свевишњег.
Човек остаде несахрањен,
птицама и зверима остављен.
Двадесеторо у Јабланици поубијаше,
не врати се нико да га погребе.
Оконча се.
Молитва не престаје.
Из збирке „Страдање“
†††
Злочини усташа у селу Милошево (Босанска Градишка)
Извештај заповједника Оружничке постаје Орахово од 1. децембра 1941. о злочинима усташа у селима Совјак и Милошево, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату (Злочини Независне Државе Хрватске 1941-1945), зборник докумената, том I, Београд 1993, 864-865.
Categories: Гостинска соба
Не беше гроба. Нејаки и праведни до гроба иђаше. И преко гроба биваше. Несахрањеног собом поведоше. У ад усташе сиђоше. Васкрсење собом сахранише. Спаси Спасе !