Како је овде реч о једној од најважнијих књига свих времена и најзначајнијем српском ћирилском споменику, то би се њихова имена могла писати и обичним слогом

Рада Стијовић (Фото: Википедија)

Наставница је тражила да се Мирослављево јеванђеље и Библија пишу под наводницима, а ученик је тврдио да у Правопису стоји без наводника.

У тачки 168 (4) Правописа српскога језика стоји да се наводницима издвајају „наслови дела, симболична имена различитих установа, публикација, као и фигуративна значења општијих појмова“, што се илуструје примерима с коментарима:

Договорили су се да се састану пред „Козаром“ (биоскопом). Написао је есеј о „Милану Наранџићу“ (роману). Разговарали су о данашњој „Политици“ (новинама). Итд.

Судећи према овоме, пише се „Библија“ и „Мирослављево јеванђеље“, како каже и наставница.

Рада Стијовић: Славски и други колачи

Међутим, после изнетог правила у Правопису следи напомена, која даје слободу избора: „Наводници са оваквом службом могу се изоставити ако велико слово на почетку назива, контекст или друкчији тип штампарског слога осигуравају тачно схватање и јасноћу текста“: Разговарали су о данашњем броју Политике и Разговарали су о данашњој Политици.

Како је овде реч о једној од најчитанијих и најпознатијих књига свих времена и најзначајнијем српском ћирилском споменику, то би се њихова имена, несумњиво, могла писати и обичним слогом (јасноћа текста била би осигурана). Међутим, у стручној литератури уобичајено је да се она наводе курзивом (италиком), што, као могућност, предвиђа и Правопис, а тако их и наводи међу примерима у одељку о великом слову (тачка 64).

Дакле, наведени примери најчешће се истичу курзивом: Библија и Мирослављево јеванђеље, али се могу ставити и под наводнике: „Библија“ и „Мирослављево јеванђеље“, као и написати без иједног од овога двога: Библија и Мирослављево јеванђеље.

Како се каже: СОТОНА, САТАНА или ШЕЈТАН?

Именица води порекло од хебрејске речи šatan ‘непријатељ, враг’, а до нас је дошла преко грчког satanas. Облик сотона је народни облик (у народне говоре ушао из црквеног језика), па га је и Вук употребио преводећи Нови завјет.

У Синодовом преводу Новог завјета замењен је обликом Сатана, свакако из тежње да се буде ближе изворном грчком лику. Тај облик налазимо и у богословским и сличним текстовима, али ван њих нема разлога избегавати широко распрострањени народни облик сотона.

Муслимани ову реч употребљавају у облику шејтан.

Мало правописа: ОДМАКНУТА ЦРТА

Црта као интерпункцијски знак може бити примакнута и од-макнута.

Одмакнута црта најчешће се користи:

1. Када издвајамо уметнути део текста (може се заменити зарезом или заградом): „Сви награђени ученици – а било их је преко двадесет – окупили су се у свечаној сали”.
2. Да бисмо одвојили део реченице који посебно желимо да истакнемо (ту замењује две тачке): „Не могу главу да дигнем од обавеза – крај школске године, пријемни испит, часови енглеског”.
3. У вишечланим саставницама (ако нису вишечлане саставнице, пише се цртица; уп. Цртица 6): „хтео – не хтео”; „иди ми – дођи ми”; „држ – не дај” и сл. Сувишна је црта (и запета такође) у примерима као: „Радио не радио, исто је”; „Учио не учио, једнако пролази” и сл.
4. Одмакнута црта може заменити наводнике:

– Добро, пристајем и на то.

– Одлично.

– Мало ми је непријатно – рече девојка снебивајући се.

Још мало правописа: ПРИМАКНУТА ЦРТА

Црта као интерпункцијски знак може бити примакнута и од-макнута.

Примакнута црта пише се најчешће:

1. У везама које значе просторне релације: лет Париз–Њујорк, пруга Београд–Бар, канал Дунав–Тиса–Дунав, али: пут Нови Сад – Бачки Јарак (пише се размакнуто када је име места двочлано).
2. Када спаја појмове као што су коауторство, партнерство, савез: Бојл–Мариотов закон, Ристић–Кангргин речник, пакт Немачка–Италија.
3. Између бројева у значењу предлога до: стр. 5–9; 15–17 степени; 5–10 метара; рат 1914–1918. год. Када се уместо до пише црта, никада се испред првог броја не пише предлог од; значи, или стоји ‘рат 1914–1918.’ или ‘рат од 1914. до 1918’.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Раде Стијовић)

Categories: Гостинска соба

Tags: Рада Стијовић, правопис, српски језик, језичке недоумице