Унутар СПЦ највећу тежину има Резолуција из Небраске која је званично затражила од власти у Србији да поништи све политички штетне споразуме од Бриселског до Охридског

Патријарх Порфирије (Фото: Бета/Српска православна црква/Милорад Видовић)

У складу са одлуком Светог архијерејског синода од 17. јануара ове године, мајско заседање Светог архијерејског сабора требало би да почне 14. маја светом литургијом и Призивом Светог Духа у цркви Светих Апостола у Пећкој патријаршији.

Почетак радног дела Сабора, којим ће председавати патријарх Порфирије (Перић), према истој синодској одлуци, требало да се настави у среду, 15. маја у загробној крипти Спомен храма Светог Саве на Врачару у Београду. Информативна служба СПЦ објавила је вест о почетку рада Сабора, али не и синодски предлог дневног реда заседања који би „црквена скупштина“ требало да усвоји у среду.

У недавној Васкршњој посланици Сабора СПЦ највећи простор добила је најављена резолуција о Сребреници у Генералној скупштини УН, о чему ће свакако бити речи на мајском заседању. Међутим, иако патријарх Порфирије избегава свако јавно коментарисање политичких процеса на КиМ, тврдећи да „СПЦ не може да буде део било каквих преговора и споразума, а да су УН и ЕУ дужне да обезбеде пуно поштовање свих људских и верских права на КиМ“ јасно је да ће питање статуса Цркве у јужној српској покрајини намеће као глава тема предстојећег саборског заседања. Из више разлога.

СНВ КиМ, Српски национални форум из Грачанице и Народни покрет Срба са КиМ „Отаџбина“ саопштили су током викенда да су преко својих председника, послали молбу Сабору СПЦ да прими њихову делегацију.

„СНВ, СНФ и „Отаџбина“ одлучили су се на овај корак после упорног одбијања патријарха Порфирија и епископа рашко-призренског Теодосија, да одговоре на њихове молбе за пријем. Делегација има намеру да у директном разговору са црквеним великодостојницима укаже на катастрофалне последице политика међународне заједнице, косовских милитантних власти и калкулантске политике српског руководства, на алармантно стање Србе на КиМ, као и да изложи свој ‘пакета’ мера за усправљање посрнулог српског националног бића, притиснутог тим неразумним политикама“, наводи се у саопштењу.

Три покрета Срба са КиМ траже од СПЦ пријем током Сабора

Поглавар СПЦ до сада је игнорисао пет захтева ових организација – три 2023. и два у марту 2024 – да прими њихове представнике.

Унутар СПЦ свакако највећу тежину има недавно донета Резолуција Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке СПЦ која је званично затражила од власти у Србији да, као „катастрофалне и по српски народ на КиМ и по српску државу“, поништи све политички штетне споразуме од Бриселског до Охридског и да „јужну српску покрајину прогласи окупираном територијом“.

Реч је о највећој епархији СПЦ у расејању са 42 парохије, четири манастира, две државно признате црквене школе и јурисдикцијом на великом географском простору САД у којем живи већина Срба у Америци. Тешко је рећи каква ће бити саборска судбина ове „америчке“ резолуције.

Епархија Новограчаничко-средњезападноамеричка: Прогласите КиМ окупираном територијом и поништите све споразуме са Бриселом и Приштином

На недавном скупу СНВ КиМ о проглашењу окупације јужне покрајине од некадашњих чланова државних тела за дијаспору чуло се да је уочи потписивања првог Бриселског споразума 2013. тадашњи државни „тројац на врху“: Томислав Николић, Александар Вучић и Ивица Дачић, учинио све да се „угуши“ став Срба изван Србије да нема никаквих договора пре повратка на КиМ 250 хиљада прогнаних Срба.

Досадашња тиха „буразерска“, али у спровођењу суштински беспоговорна технологија црквене владавине актуелног поглавара СПЦ, која подсећа на вођење државне политике у Србији, о чему сведочи канонски спорно давање аутокефалности и Томоса Македонској православној цркви, није гарант да ће Резолуција из Небраске постати званични став Сабора СПЦ.

Патријарх Порфирије јавно се не слаже са оценама да је правни положај СПЦ „најсложеније политичко питање“ преговора о КиМ, иако је то део Француско-немачког предлога и из њега произашлог Охридског договора. Он још није одговорио на више пута јавно постављено питање ко је, према одредбама овог спорног документа који је ушао и Поглавље 35 као услов за даље евроинтеграције Србије, овластио Александра Вучића да преговора у име СПЦ.

Патријарх Порфирије: СПЦ не може да буде део било каквих политичких преговора и споразума о статусу Косова и Метохије

Данасови извори спекулишу да Вучић наводно питање статуса СПЦ на КиМ до сада није желео да стави на бриселски преговарачки сто. Према сазнањима нашег листа, унутар СПЦ постоје идеје о посебном статусу Цркве на КиМ који би гарантовала међународна заједница. Са тим идејама су, наводно прошле године упознати Сабор, Александар Вучић и одлазећи посредник ЕУ за преговоре Београда и Приштине Мирослав Лајчак. Данасови извори незванично тврде да предлог оваквог решења није добио „благослов“ на прошлогодишњем мајском сабору, а ни Лајчак није био одушевљен.

У међувремену, појавиле су се спекулације у црквеним и политичким круговима да је патријарх Порфирије наводно спреман да потпише споразум са Приштином, какав је СПЦ потписала са Подгорицом. Поглавар СПЦ такве гласине није негирао нити потврдио, иако се зна за намере Приштине да статус СПЦ реши косовским законом који би могао да буде рестриктиван према важећим одредбама из Ахтисаријевог плана које регулишу црквену проблематику.

Данас: Сумња да се СПЦ припрема да потпише уговор са Приштином

Уочи почетка Сабора, из врха СПЦ стижу опречне процене о томе шта ће се дешавати у загробној капели у крипти Светосавског храма у којој ће, како тврде „организатори“ из Синода, микрофони и камере бити искључени. Поједини црквени извори процењују да ће Сабор проћи без већег таласања, како би патријарх могао да настави досадашњу „мутаву“ црквену политику према КиМ. Истовремено из врха цркве стижу и незванични сигнали о наводим „пензионисањима“ и премештајима епископа по епархијама за које је, како се незванично спекулише виђен чак и епископ рашко-призренски Теодосије (Шибалић), да би се „преасподелиле“ снаге унутар Сабора, а и због нараслих „амбиција“ патријархових викара, има их деветорица, од којих је један недавно „удомљен“.

На патријархов предлог, Синод је викарног епископа ремезијанског Стефана (Шарића), духовника новог министра културе Николе Селаковића, именовао за новог старешину Подворја СПЦ у Москви уместо недавно преминулог владике Антонија (Пантелића). Тим је остварена стара идеја покојног патријарха Иринеја (Гавриловића) да склони владику Стефана из Београда због скандала са наводним отмицом. Данас није добио одговоре на питања упућена Синоду да ли Сабор треба да потврди одлуку Синода о именовању новог „црквеног амбасадора у Москви“, да ли је пракса у СПЦ да такве одлуке доноси „црквена влада“ у складу са Уставом СПЦ и канонима, као да ли је то трајно или привремено решење.

Патријарху српском Порфирију и седморици архијереја Приштина забранила улазак на Косово и Метохију

Бечки случај

Због преласка групе свештеника СПЦ под јурисдикцију Цариградске патријаршије и притужби аустријских власти Синод је крајем 2023. увео „принудну управу“ у аустријски део Епархије аустријско-швајцарске и за администратора у Бечу именовао свог члана епископа бачког Иринеја (Буловића). У одлуци Синода, у коју је Данас имао увид, не наводи се разлог увођења „принудне управе“ и које црквене општине и парохије обухвата. Незванично, Данасови извори спекулишу о финансијском хаосу и спору надлежног епископа аустријско-швајцарског Андреја (Ћилерџића) са свештеницима. Према незваничним сазнањима нашег листа, стање у Бечу се под администратуром владике бачког чак и погоршало – он наводно врши притисак на српске свештенике који су остали под заштитом Цариграда због чега је ушао у спор и са цариградским митрополитом Арсенијем (Кардамакисом) у Бечу, где је СПЦ тренутно у стању расула, а верници су почели да се деле. Без обзира на озбиљност стања не зна се да ли ће Беч бити саборска тема. Реч је о спору у „духовној школи“ владике бачког који је духовни отац и патријарху Порфирију и владици Андреју. У црквеним изворима спекулише се да је владика бачки тражио да Синод „уклони“ владику Андреја из целе епархије, не само из Беча, али да га је наводно патријарх „заштитио“, па је „принудна управа“ уведена само у СПЦ у Аустрији. Владика Андреј је, како се прича, „упозорио“ Сабор да не предузима даље мере против њега.

Ј. Т.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 13. 5. 2024)

Прочитајте још

Јелена Тасић: Патријарх утишао владике о КиМ

Categories: Гостинска соба

Tags: Јелена Тасић, КиМ, СПЦ, Сабор СПЦ