У јавним препискама нашле су се и тврдње о наводној патријарховој уцењености. Спекулише се и да је цена за контролисано ћутање СПЦ наводно и нова зграда Патријаршије на Светосавском платоу

Фото: ФоНет/СПЦ

(…)

Овогодишњи пролећни Сабор почиње под теретом једне од најмонструознијих друштвених патологија у Србији – масовних убистава у центру Београда и Младеновцу, али и масовних протеста грађана и политичке кризе која, како незванично тврде Данасови извори, изнутра тихо нагриза актуелну коалицију на власти.

Да ли ће то Порфирију дати простор да са првог места помери по власт СНС увек непријатну тему Косова и Метохије, где како црква тврди, српска деца још од увођења протектората УН 1999. иду у школе не знајући да ли ће из њих жива вратити? У црквеним изворима незванично се тврди да је тешко проценити хоће ли актуелни патријарх успети да на предстојећем сабору продужи мук СПЦ о КиМ кад је реч о Охридском споразуму из ког нису изузети ни планови са Црквом, најновијих политичких и безбедносних догађаја у јужној српској покрајини, укључујући долазак странака КиМ Албанаца – Демократске партије Косова и Покрета Самоопредељења на власт у четири српске општине на северу КиМ, најновијег приштинског форсирања „хрватског модела“ за решавање српског питања у самопроглашеној косовској држави.

Молба Сабору СПЦ: Повуците одлуку о аутокефалности тзв. МПЦ и јасно се одредите о тзв. немачко-француском плану о КиМ

Каквом је ,,методом“ 46. поглавар СПЦ завео „КиМ тишину“ у епископату, са часним изузетком митрополита црногорско-приморског Јоаникија (Мићовића), у црквеном врху нико не жели да коментарише. Свештенство Архиепископије београдско-карловачке, како се незванично прича, уз обавезну исповест током Васкршњег поста морало је да ,,прогута“ тврду, мада лепо упаковану ,,бомбону“ да је на Цркви да се моли, а не да се меша у политику или, не дај Боже, протесте.

У јавним препискама вођеним између појединих гласних свештеника Митрополије црногорско-приморске, који су без устезања јавно оценили ћутање врха СПЦ о КиМ и црквених „бранитеља” лика и дела патријарха Порфирија, нашле су се и тврдње о наводној патријарховој уцењености. Поједини црквени кругови спекулишу да је цена за његово контролисано ћутање СПЦ наводно и нова зграда Патријаршије на Светосавском платоу, чији је камен темељац још 2000. положио цариградски патријарх Вартоломеј.

Протојереј Јован Пламенац: Подржавајући Вучића епископат СПЦ му не чини услугу

Да ли је у овако згуснутим и преломним политичким и друштвеним околностима довољна патријархова тврдња са једног од пет београдских молебана за КиМ да „Цркву нико не треба да учи шта је Косово како да поступа на и око Косова“? Или реченица из последње Васкршње саборске посланице да је „отуђење Косова и Метохије од државе Србије, посредно или непосредно, de facto или de iure, неприхватљиво“, које су сви провладини медији и режимски таблоиди, из неког разлога, изоставили у извештајима. Све да је „паметном доста два пута рећи“, пред Сабором СПЦ сад су озбиљне косовске теме и одговорност, поготово што има најава да би прошлогодишње олако и канонски спорно давање аутокефалности МПЦ већ на овом мајском Сабору могло да се врати као бумеранг.

Васкршња посланица СПЦ: Неприхватљиво отуђење Косова и Метохије од државе Србије, посредно или непосредно, de facto или de iure

О томе како је патријарх Порфирије 2022. прогутао македонску аутокефалност и томос постоје различите незваничне теорије и верзије. Најмрачније по СПЦ су спекулације да су посао обавиле „државне службе“ Србије и Северне Македоније, а да је њихов договор патријарх Порфирије само „провукао“ кроз црквену процедуру, док је остатак Сабора статирао, наводно под великим притисцима и уценама. Иако се после около причало да су патријарх Порфирије и остатак његовог Синода „импровизовали“ спровођење условљених саборских одлука, нико се од епископа није јавно огласио.

СПЦ, која у Северној Македонији већ има аутономну црквену организацију – Православну охридску архиепископију са архиепископом Јованом (Вранишковским) на челу, коју као канонску признаје цео православни свет, издавањем Томоса о аутокефалности МПЦ на истом простору створила је паралелну јерархију у овој бившој југословенској републици.

Почела интеграција Охридске архиепископије СПЦ у тзв. МПЦ

Став Скопља да је Томос СПЦ важан први, али не и главни, документ за аутокефалност коју тражи од Цариграда подржава и део православног света и не признаје Томос СПЦ о потпуној црквеној самосталности Македонаца. Осим што је отворио озбиљан канонски проблем који је и део свеправославног спорења око права на давање аутокефалности, Сабор СПЦ је прошле године поново активирао осетљиво историјско и национално питање. Уз то и начео ранијим саборским одлукама више пута потврђену јурисдикцију СПЦ на простору некадашње Краљевине, а потом и Социјалистичке Југославије, коју Цариград гарантује Томосом издатим пре више од једног века.

(…)

У „процепу“ спорних решења

Осим што је МПЦ аутокефалност добила на Сабору који је започео због короне закаснелом прославом 100. годишњице обнове Српске патријаршије, спровођење ове одлуке изазвало је незадовољство архијереја ПОА који су се нашли у „процепу“ канонски спорних саборских решења. То ће, како тврде Данасови извори у седишту СПЦ, бити једна од „врућих тема“ на овом мајском заседању.

Скраћивање и опрема: Стање ствари

(Данас, 11. 5. 2023)

Јелена Тасић: Да ли ће патријарх „купити“ саборско ћутање о КиМ?

Пролећно мајско заседање Светог архијерејског сабора СПЦ јуче је званично почело литургијом и призивом Светог Духа у београдском Светосавском храму на Врачару у чијој ће се загробној крипти од данас наредних неколико дана одржавати радни део „црквене скупштине“.

Синодски предлог дневног реда који би Сабор данас требало да усвоји није доступан јавности. У високим црквеним изворима незванично се високо кандидују теме Косова и Метохије и „поправни“ са македонским црквеним случајем.

Иако Сабор почиње под оптерећењем колективне трауме због недавних масовних убистава у оближњој ОШ „Владислав Рибникар“ и Младеновцу као и исфорсиране јавне расправе о ставу СПЦ према језичкој „родној равноправности“, у црквеним круговима незванично се тврди да је КиМ незаобилазна тема овог пролећног заседања.

Патријарх Порфирије пали свеће испред ОШ „Владислав Рибникар“

Питање је само да ли ће и чиме патријарх српски Порфирије (Перић) „купити“ саборско ћутање и продужити досадашњи црквени мук о Охридском споразуму, преговарачким решењима која се тичу СПЦ, све горој безбедносно-политичкој ситуацији у јужној српској покрајини…

Актуелни поглавар СПЦ, ког председник Србије Александар Вучић, прича се да су и рођаци, о КиМ преговорима наводно обавештава из прве руке, претходних месеци одбио је чак и све захтеве, молбе и вапаје представника Срба који живе на КиМ, а који се не слажу са Вучићевом косовском и државном политиком.

То су, додуше, учинили и поједини архијереји којима су се такође обратили председници Покрета „Отаџбина“, Српског националног форума, Покрета за одбрану КиМ, који тврде да се Перићевим доласком на чело СПЦ суштински променило понашање Цркве, њена бриге и однос према КиМ.

Лидери три покрета Срба са КиМ: Треће писмо патријарху

Једна од врућих тема на управо отвореном Сабору биће и прошлогодишња збрзана, канонски конфузна и до сада у јавности необјашњена одлука о давању Томоса о аутокефалности МПЦ. Да ли је и колико у њој било политичке воље којој је СПЦ подредила своје егзистенцијалне и историјске интересе већ показује и временска дистанца од првих 12 месеци.

Сабор ће морати, како се спекулише, да се суочи са незадовољством архијереја из Православне охридске архиепископије, која има аутономни статус унутар СПЦ, због практичних проблема који се тичу рада ПОА после проглашења и издавања Томоса о аутокефалности МПЦ на јуридистичкој истој територији у Северној Македонији.

Крајем априла појавиле су се вести о могућој „интеграцији“ ПОА у МПЦ као решењу за настало неканонско јерархијско двовлашће у овој бившој југословенској републици.

Извор: Религија.мк

Иако је ПОА, као аутономни део СПЦ, званично призната у целом православном свету на основу Томоса из 2005, она би требало сад да уђе у МПЦ, чију су аутокефалност на основу Томоса СПЦ признале само Руска, Словачка и Чешка православна црква.

На страну што и само црквено Скопље томос о аутокефалности очекује од Цариградске патријаршије и што је заједно са македонским државним властима учествовало у прогонима кроз које су као део СПЦ прошли архијереји и верници ПОА у протекле две деценије, посебно архиепископ охридски Јован (Вранишковски).

Иако су прошле године тврдили да је ПОА проблем СПЦ, у МПЦ сад објашњавају да је „интеграција“ услов за аутокефалност и припремају прерасподелу епархија. Званичних информација, наводно, неће бити док се све не утаначи са Српском патријаршијом.

„Да би решење постало коначно, потребно је прво да епископи ПОА на Сабору СПЦ у мају добију отпуст из СПЦ пре него што се придруже МПЦ, признају је и буду распоређени у њене епархије“, тврде поједини македонски црквени портали.

Архиепископ Стефан (Вранишковски) из МПЦ уочи почетка овог мајског Сабора прошле недеље виђен је у Патријаршијском двору у Београду са патријархом Порфиријем. Данасови извори у врху СПЦ тврде да су поједине владике из ПОА незадовољне и не слажу се са начином решавања проблема.

Ево како Порфиријева "аутокефална" бугарашка браћа у Македонији славе кољаче Срба .Припадници 11. Македонске дивизије бугарске војске која је имала главну улогу у гушењу Топличког устанка 1917. pic.twitter.com/xBi1vrfMUJ

— Млађан Ђорђевић (@mladjandj) May 12, 2023

Уочи Сабора у црквеној јасности – преко портала, али и других извора, почела је да се шири „психоза“ око наводног „уклањања“ са бањалучке катедре тамошњег владике Јефрема (Милутиновића).

Он би наводно могао да добије „јаког“ викара или да се потпуно повуче са катедре, под условима који би се договорили. Владика Јефрем је, како се прича, патријарху Порфирију на изборном Сабору 18. фебруара 2021. донео пресудне босанске гласове за „белу пану“ – у том „дилу“ наводно је учествовао и епископ бачки Иринеј (Буловић), такође један од тадашњих кандидата за патријарха.

Без обзира на то, сматра се да је бањалучки владика један од конзервативнијих архијереја у Сабору, што смета појединим круговима који би да утичу на нове токове у СПЦ.

Незванично се прича да би у „кадровским проблемима“ могао да се нађе и владика источноамерички Иринеј (Добријевић), али је тешко проценити колико у његовом случају утицај имају његове мају добре везе са америчком администрацијом. Поједини извори спекулишу о наводно патријарховом „увођењу канонског реда у СПЦ“, али без прецизирања на кога се то односи.

У црквеним круговима засад се не очекује да патријарх Порфирије одустане од администратуре у Загребу, мада се спекулише и да припрема „кандидате“, ако не за целу тамошњу Митрополију, оно бар за Љубљану.

Реч Цркве

– Сабор се сабира не да би уподобио Цркву или да би уподобио Јеванђеље Христово овом свету, него држећи се Јеванђеља и речи Христове, литургијског искуства, има за циљ и моли се Богу да оним што је вечно и што је истинито преображава свет и од света чини Цркву.

Понекад ће реч Цркве зато бити наизглед опора и горка, а понекад и блага. Међутим, она ће увек бити реч Христова, а то значи увек ће бити отрежњујућа и исцељујућа – рекао је патријарх Порфирије јуче у беседи после Призива Светог Духа.

Он је позвао да „Сабор протекне у миру, међусобном разумевању, љубави, слободи – у могућности да свако износећи своје мишљење, доживљај и став допринесе да се сваки проблем сагледа са сваке могуће стране…“ Патријарх је јуче указао и да постоје „изазови и искушења кад неко изврће оно што је реч Цркве, неретко клевеће, неретко мења тезе, неретко одређује шта Црква треба да чини“.

Метално ограђивање

Од како се „црквена скупштина“ из Патријаршијског двора преселила на Врачар, тешко је рећи да Сабор заседа иза „дебело затворених врата“. Крипта Светосавског храма има камере и озвучење који се, наводно, у време заседања искључују, а улази у крипту затворени су за посетиоце Храма металним оградама које се користе као заштита на уличним протестима.

Није доступан ни северни улаз у Спомен храм. ТВ Храм јуче није преносила литургију и Призив Светог Духа којим је започео Сабор, иако су били најављени у програмској шеми.

Сабор је на сајту СПЦ званично најављен два дана пре почетка, иако су пре тога већ објављене вести о доношењу моштију светог владике Николаја (Велимировића) на Спасовданску славску литију у Београд 25. маја и патријарховој јунској посети Епархији аустријско-швајцарској.

„Сензитивни језик“

СПЦ није званично реаговала нити коментарисала снимак који се дан уочи Сабора појавио на друштвеним мрежама. У њему патријарх Порфирије говори о „сензитивном језику“ тоном и речником који обично не користи у јавности.

Поједини сајтови који су пренели овај снимак позивали су се на портал „Чудо“.

Патријархов став према женама које подржавају родно „сензитивни језик“ изазвао је многобројна негативна реаговања политичара, лидера НВО, јавних личности… Јавна полемика о ставу СПЦ према родно равноправном језику почела је у априлу због Васкршње посланице и у њој је до сада најгласнији у јавности био владика Иринеј бачки. У црквеним изворима спекулише се да је емитовање спорног снимка уочи Сабора или нека врста „упозорења“ поглавару СПЦ или унутарцрквена „игра“.

(Данас, 15. 5. 2023)

Опрема: Стање ствари

Categories: Преносимо

Tags: Јелена Тасић, КиМ, СПЦ, Сабор СПЦ, патријарх Порфирије