Како је овде реч о једној од најважнијих књига свих времена и најзначајнијем српском ћирилском споменику, то би се њихова имена могла писати и обичним слогом
српски језик
Рада Стијовић: Славски и други колачи
Данас колач означава посластицу. Њено првобитно значење, у коме је главна особина била округао облик, сачувано је у славском, божићном, крсном колачу
Закључци Научног скупа „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности“
Такозвани родно осетљив језик неприхватљив је за СПЦ, Матицу српску, Одбор за стандардизацију српског језика и већину грађана Србије
Научни скуп „Српски идентитет, српски језик и закон о родној равноправности“
СПЦ – Информативна служба и Матица Српска организују једнодневни научни скуп који ће се одржати у крипти Спомен-храма Светога Саве на Врачару, 16. јануара 2024. године, са почетком у 10 часова
Рада Стијовић: Бадњи дан
Реч „бадњак“ је настала од придева „бадњи“, а он опет од глаголске именице „бадња“, односно, посредно, од глагола „бдети“. Дакле, „бадњак“ се везује за бдење уочи празника Христовог рођења
Рада Стијовић: Слово о језику – обрати бостан
У савременом српском облик „критикујући“ родитељи није правилан. За овакве облике је знао наш стари, предвуковски књижевни језик. Истиснули их Вук и његови следбеници, јер их није било у народним говорима
Један коментар на текст М. Грчевића: После усташа и комуниста на СПЦ кренули и заговорници праисторијског происхођења Срба
Измилели као даждевњаци из дубина Лепенског Вира, нови гониоци оптужују СПЦ за разна непочинства и негирају значај и улогу Немањића, пише коментатор „Лов на зечеве“
Mario Grčević: Jernej Kopitar kao strateg Karadžićeve književnojezične reforme
Kopitar je odlučio srpski književni jezik reformirati tako da mu prekine razvojni kontinuitet i da mu nametne hrvatski književnojezični tip. Time je htio prekinuti srpske veze s Rusijom i pravoslavne Srbe vezati uz katoličke Hrvate
Бранислав Брборић: Фонолошка графија и Вукова (орто)графија – размишљања о реформи и ћирилице и латинице
(Орто)графијском хомогенизацијом имали бисмо несумњиво повољније услове за језичко заједништво, које не би било језички унитаризам, писао Брборић 1987. године
Један коментар на текст М. Ђурковића: Вук створио азбуку са 31, а не са 30 слова
Објективна (научна) чињеница јесте да српски језик има бар 27 сугласника, 1 полугласник и 1 двогласник. Дакле, за вѣрно одражавање српског језика у писму, неопходна су бар 34 слова, пише коментатор „Гремлин“
Рада Стијовић: Језичко путовање Метохијом
Ни Гораждевац ни Србобран, као ни Дечани, не налазе се на Косову већ су смештени у, како се обично каже – питомој (по природним благодетима и лепоти) Метохији
Рајна Драгићевић: Српски језик у огледалу стварности
Основна линија поделе почива на оне који су за регулацију језичког стандарда и оне који су за потпуно одсуство контроле језичке стандардизације
Рада Стијовић: Кулин бан је писао ћирилицом
Ова прича о тзв. босанчици не може да се односи на Кулинову повељу из још једног разлога – повеља није писана брзописним типом ћирилице већ уставном ћирилицом, којом су писали и православни Срби у Србији и ван ње
Рада Стијовић: Косовац, не Косовар
Ваљевац је од Ваљево, Јањевац од Јањево, Смедеревац од Смедерево, Панчевац од Панчево, Браничевац од Браничево, Тетовац од Тетово и сл. Тако је и Косовац од Косово
Милош Милићевић: Границе српског језика
Очигледно се покушава створити слика света у којој авнојевске границе бивших република постају границе језика
Институт за европске студије: Позив на Светосавско предавање проф. др Рајне Драгићевић „Српски језик у огледалу стварности“
Предавање ће се одржати на Светог Саву, у 12 часова
Бранко Д. П. Вукичевић: Како се краде пажња
Могло се прочитати да је „жена катарског шеика украла сву пажњу на отварању првенства”. Зар није боље рећи да је „жена катарског шеика привукла пажњу свих на отварању првенства”?
Александар Ћеклић: Инословије
Овде се види дубина и божански план српског језика, где једноћа и другост нису супротстављени већ произилазе из истог корена ино
Миша Ђурковић: Да се традиционалним Србима признају права мањина у Србији!
Моја теза је да ја и остали који су остали у деветнаестом веку с једне и Тасовци с друге стране не припадамо истом народу и да је за нас једина нада да се и формално поделимо
Горан М. Јанићијевић: „Великанке“ или Унижавање српског језика и културе
Зар уместо „великанки“ није могла бити употребљена нека прикладнија формулација попут „Велике жене српске културе“, „Хероине српске културе“ или „Диве српске културе“ и на тај начин сачувати достојанство поменутих жена
Александар Милановић: Српски језик, књижевност и култура над амбисом?
У част преминулог др Александра Јовановића (1949–2021) говорио његов дугогодишњи сарадник др Александар Милановић, редовни професор Филолошког факултета
Хрватски институт за језик и језикословље: Србија нема европску културу и наслеђе, зато присваја хрватску
Институт реагује на недавно усвојени “Закон о културном наслеђу” у којем се наводи да “издања дубровачке књижевности, припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином”
Бранко Д. П. Вукичевић: Шта је хаб
Ми за то имамо савршен превод – реч „чвор” (саобраћајни чвор)
Представљен први санскртско-српски речник
Наши најбољи лингвисти су запазили велику сличност српског и санскрта, неки су утврдили да су негде и једном били један језик
Веселин Матовић: Језичко питање у црногорском коалиционом троуглу
Име српског језика напрасно нестаје не само из тако успостављеног имена наставног предмета него уопште – из рјечника школске омладине